Vuk Branković – izdajica ili...

  • Začetnik teme Začetnik teme -
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Izdajnik ili ne?

  • DA

  • NE

Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
pantelija11:
Прича о Бранковићу као издајнику се појавила неколико векова након битке, као део пропагандног рата од стране Језуита. Чак и неке народне песме у којима се то описује нису народне већ специјално написане да се Бранковић направи издајником.
Негде сам читао... можда у Тајнама Вукове реформе да је неколико Бранковића проглашено за свеце и то је била веома цењена породица у народу, што (наводно) не би био случај да је њихов предак био издајник.

Али шта је ту је. Лукави Језуити су убедили српски народ да је он пун издајица, да је бедан и никакав, што је и био језуитски циљ.
Kliknite za proširenje...

Brankovici svetitelji su: despot Stefan, drugi sin despota Djurdja kao sv. Stefan Slepi. Njegova zena Angelina kao mati Angelina. Njihovi sinovi, titularni despot Djordje i potonji mitropolit sv. Maksim, i titularni despot Jovan kao sv. Jovan Novi. Sahranjeni su u Krusedolu.
 
pantelija11:
Прича о Бранковићу као издајнику се појавила неколико векова након битке, као део пропагандног рата од стране Језуита. Чак и неке народне песме у којима се то описује нису народне већ специјално написане да се Бранковић направи издајником.
Kliknite za proširenje...

Па мислим да Вук Бранковић није изабран случајно ни од Језуита. Ако је тако онда је циљ био да се убије у народу не само православни дух него и српски осећај. Поновило се и сада и мислим да има везе.

pantelija11:
Негде сам читао... можда у Тајнама Вукове реформе да је неколико Бранковића проглашено за свеце и то је била веома цењена породица у народу, што (наводно) не би био случај да је њихов предак био издајник.
Kliknite za proširenje...

Јесте, има и Светих а и омрзнутих, као проклета Јерина. То само показује да народ ипак има своје мишљење. Да ли је то мишљење наметнуто, уобличено или формирано временом, тешко је установити.

pantelija11:
Али шта је ту је. Лукави Језуити су убедили српски народ да је он пун издајица, да је бедан и никакав, што је и био језуитски циљ.
Kliknite za proširenje...

Да ли је Орбин био Језуит? Да ли је Орбин лансирао Вукову издају? Не знам, али мислим да је песник лансирао пре Орбина. Има и онај запис на камену од Стефана Лазаревића који говори о могућој издаји или Божјој судбини.
 
Pozdrav svima na ovoj temi, moram reci da je bilo uzivanje citati je.
Ono sto mene interesuje jesu potomci Vuka Brankovica za koje vidim da i danas postoje ili bar tako kazu.
Nije mi jasno sledece, oko 1500. god. Brankovici ostaju bez i jednog zivog muskog naslednika, tj. loza im se ugasila. Kako je to moguce da i danas postoje porodice sa prezimenom Brankovic koje tvrde da su potomci Vuka Brankovica. Ne radi li se tu mozda o Grofu Djordju Brankovicu ( 1645-1711 ) , koji je rodjen u Erdelju i da li je dokazano da on ima bilo kakve veze sa porodicom Vuka Brankovica, kako je i sam tvrdio?
Ono sto znam jeste da je poslednja zenska osoba sa prezimenom Brankovic, a za koju se smatra da je bila potomak Vuka Brankovica preminula pre oko 150. god. A zvala se Jelena Brankovic.
O cemu se ovde radi?
 
Poslednja izmena:
Staklena:
Pozdrav svima na ovoj temi, moram reci da je bilo uzivanje citati je.
Ono sto mene interesuje jesu potomci Vuka Brankovica za koje vidim da i danas postoje ili bar tako kazu.
Nije mi jasno sledece, oko 1500. god. Brankovici ostaju bez i jednog zivog muskog naslednika, tj. loza im se ugasila. Kako je to moguce da i danas postoje porodice sa prezimenom Brankovic koje tvrde da su potomci Vuka Brankovica. Ne radi li se tu mozda o Grofu Djordju Brankovicu ( 1645-1711 ) , koji je rodjen u Erdelju i da li je dokazano da on ima bilo kakve veze sa porodicom Vuka Brankovica, kako je i sam tvrdio?
Ono sto znam jeste da je poslednja zenska osoba sa prezimenom Brankovic, a za koju se smatra da je bila potomak Vuka Brankovica preminula pre oko 150. god. A zvala se Jelena Brankovic.
O cemu se ovde radi?
Kliknite za proširenje...

Poslednji muski Brankovic jeste despot Jovan ili sv. Jovan Novi, kako ga slavi nasa crkva koji je umro 10. decembra 1502. godine. On je imao 5 kcerki, i njegove posede i titulu srpskog despota je nasledio hrvatski velikas Ivanis Berislavic, za koga se Jovanova udovica Jelena Jaksic preudala. I to je dokaz da muskih Brankovica vise nije bilo jer bi svakako titula pripala nekom od njih a ne Berislavicu. Uostalom, despotska titula Vuka Grgurovog ili Zmaj Ognjenog Vuka kao njegovi posedi su pripali Djordju, njegovom bratu od strica jer i on nije imao dece.

Sto se tice erdeljskih Brankovica tice pa i samog grofa Djordja, oni nisu bili nista vise od jedne ugledne, jake i bogate porodice koja zaista jeste tvrdila da je od despota Brankovica ali se to sve svodilo na porodicnu tradiciju i politicke ambicije grofa Djordja kome je svakako trebao jedan tako jak "pedigre". Taman cu sad o njima da otvorim temu...

Sve ostale tvrdnje raznih porodica koje tvrde da su potomci ovih ili onih, plod su porodicnih prica i predanja, sto je svakako slucaj i sa tom Jelenom od pre 150 godina.
 
Staklena:
Hvala mnogo na objasnjenju.
Malo pre sam procitala i prvi post o Grofu Djordju Brankovicu, nada se da cu i o njemu vise saznati... :)
Kliknite za proširenje...
'

Има Бранковића доста на свим просторима, али је питање колико их има директну везу са династијом? У Брлогу, Хрватска су држали воденицу, млин, и имали су посебно , као племско држање.
 
Miladin Stevanović: VUK BRANKOVIĆ: JUNAK ILI IZDAJNIK



f21-milica.jpg
Kneginja Milica

Zetovi kneza Lazara

SRAMNA uloga izdajnika u tragičnoj kosovskoj epopeji ostala je u srpskom narodu do dana današnjeg neodvojiva od ličnosti Vuka Brankovića, iako istorijski spisi govore suprotno. Ugledni srpski vlastelin, zet kneza Lazara, hrabro se borio na kosovskom bojištu, sve dok ishod bitke nije odlučen. Povukao se da bi sačuvao pogibelji ostatak svoje vojske, ali je do kraja života ostao zakleti neprijatelj osmanlija.
U feljtonu koji započinjemo, objavljujemo dosad malo poznate detalje iz srednjovekovnih spisa o životu Vuka Brankovića, koji do današnjih dana nosi prokletstvo izdaje srpstva.
Knez Lazar Hrebeljanović koji se na dvoru cara Uroša zalagao za jedinstvo srpske države, sa nasleđenim diplomatskim osobinama svog oca, slat je od cara Uroša da miri zavađene strane. Posle Maričke bitke i Uroševe smrti, ulagao je sve snage da ostvari jedinstvo preostale srpske države kojom je vladao, oštro istupao protiv velikaša koji su remetili red u državi, težio da je proširi na svoju staru baštinu i neke druge sporne oblasti, kao i da uspostavi što čvršće veze sa feudalnim srpskim državicama i drugim državama Južnih Slovena.
Pošto je učvrstio vlast i opremio i osposobio svoju vojsku, krenuo je najpre na Kosovo i tamo pripojio sebi svoju staru baštinu oko Novog Brda i Novo Brdo, a zatim Prištinu sa okolnim zemljama, koju je kasnije ustupio svom zetu Vuku Brankoviću.
Boraveći često na Uroševom dvoru, gde je služio knez Lazar, Vuk Branković se zagledao u Lazarevu najstariju ćerku Maru i oni se zavole. Kad je Vuk zaprosio od roditelja, oni mu je rado dadoše, smatrajući ga solidnim srpskim oblasnim gospodarem, sa kojim će moći uspešno da sarađuju. Pri tom su knez Lazar i kneginja Milica imali u vidu i predstojeću tursku opasnost, koja je iziskivala ujedinjenje svih srpskih snaga, kao i drugih u susedstvu njihovih zemalja, kako bi se i rodbinski povezani lakše suprotstavili opasnosti koja se nadvila nad Balkanom.
Zato su oni svoju drugu ćerku Draganu udali za Aleksandra, sina bugarskog cara Jovana Šišmana u Trnovu, treću ćerku Jelu za gospodara Zete Đurđa Stratimirovića Balšića i četvrtu ćerku Teodoru za Nikolu Caru, koji je bio najpre mačvanski, a zatim i hrvatsko-dalmatinski ban i mađarski palatin.
Marina i Vukova svadbena povorka je krenula iz Kruševca u leto 1371. godine i završila veoma svečano u Deviču, centralnom mestu Drenice.
Od tada će knez Lazar i Vuk Branković, sve do Kosovskog boja, živeti u velikoj slozi sa puno međusobnog razumevanja i poštovanja.
Vukov uspon će uz punu podršku moćnijeg tasta delovati uporedo sa usponom kneza Lazara i uz zajedničko delovanje koje će ih učiniti jačim.
Tako je Vuk uspeo da svoju skromnu baštinu u Drenici proširi gotovo na sve strane i stvori dobru osnovu za izgradnju solidne države
koja će odigrati značajnu ulogu u predstojećoj turskoj invaziji na Srbiju.
Za Lazarevo i Vukovo širenje od presudnog je značaja bila pogibija Vukašina i Uglješe Mrnjavčevića, slom agresivnog župana Nikole Altomanovića, kao i smrt mađarskog kralja Lajoša I.
Tako su se širile njihove oblasti - Lazarevih prema jugu na račun Mrnjavčevića, Rastislavića na severoistoku, Mađarske na severu i Nikole Altomanovića na severozapadu, a Vukovih prema jugozapadu na račun Mrnjavčevića i Balšića, kao i prema severoistoku prema posedima Nikole Altomanovića.
Vukov uspon je bio nešto sporiji, ali je on ipak uspeo da od Vukašinovih sinova preotme Skoplje i delove teritorija u severnoj Makedoniji, a od Balšića Prizren i Peć, i pripoji sebi niz drugih teritorija na zapadu i severoistoku.
Tako su se sada u njegovoj oblasti nalazili veći gradovi: Skoplje, Peć, Prizren, Priština, Vučitrn, Trepča, Sjenica, Komorani na Limu i Brskovo na Tari.
Na njegovoj teritoriji nalazilo se i nekoliko jačih tvrđava Jelač, Borač i Čačin u Drenici, Zvečan i Mali i Veliki Petrč kod Nerodimlja.
Vukove zemlje obuhvatale su prostor prema severu, blizu Zvečana. Dalje se prostirala oblast Musića. Granica sa ove strane išla je ispod planine Golije, skretala na zapad, prelazila reku Deževu ispod Lozne i izbijala na Sokolovicu, pa prelazila reku Rašku južno od Glušaca. Između Raške i Ibra, granica je bila na levoj pritoci Ibra Plakaonici. Istočno od Ibra granica je bila na njegovoj desnoj pritoci Bistrici, pa dalje izbijala na Kopaonik i spuštala se prema jugoistoku na Lab, pa na tesnac koji odvaja župu Lab od Kosova.
Na jugu je Vuku ostala dolina reke Lepenac preko koje je izbijao na Vardar. Granica je sa te strane išla bregovima koji čine vododelnicu sliva Južne Morave s jedne i Sitnice i Lepenca s druge strane.
Vuk Branković na Vardaru izgleda nije imao ništa sem Skoplja i neposredne okoline.
Od planine Golije granica Vukovih zemalja išla je jednim delom prema zapadu i obuhvatala Sjenicu, zatim skretala na jug istočno od Prijepolja i Mileševe, koji su od 1373. godine bili pod bosanskom vlašću. Južno od Prijepolja Vukova granica je prelazila Lim, tako da su Komorani ostajali na Vukovoj strani.
Pored ovoga, Vuk je držao i izvesna sela oko gradova Prizrena i Peći, čije je granice nemoguće utvrditi.

DRENICA SVA SRPSKA

PREMA turskom katastarskom popisu poreskih glava iz 1455. godine u bivšoj oblasti Brankovića u Drenici, bilo je ukupno 58 seoskih naselja, sa 1.900 kuća, od čega samo desetak albanskih.
U Vukovoj oblasti bilo je dosta plodnog zemljišta i ruda, a preko nje su prolazili poznati trgovački putevi. Sve ovo, kao i dosta razvijeni gradovi omogućavali su brzi razvitak zanatstva i trgovine.



2. Dvor okovan srebrom (22.01.2010)


3. Sluga srpske crkve (23.01.2010)


4. Boj počinju janičari (24.01.2010)


5. Knez zvoni na uzbunu (25.01.2010)


6. Zamka srpskoj konjici (26.01.2010)


7. Gruvali i topovi! (27.01.2010)


8. Rane kneza Lazara (28.01.2010)


9. Bolan susret u Kruševcu (29.01.2010)


10. Mir sa Bajazitom (30.01.2010)


11. Grešnik posle smrti (31.01.2010)


12. Ratovi dva despota (01.02.2010)


13. Prokleta bez krivice (02.02.2010)


14. Stradali sa narodom (03.02.2010)
 
Видите где је грешка свих модерних историчара. Сами побијају оно што напишу са неправилним терминима за она времена. Ево имамо два супротна описивања српских земаља у средњем веку. У једном се упорно тврди да су биле уређене по феудалном систему који је владао на Западу. А у другом можемо видети да Срби који су долазили на запад нису прихватали тај систем него су долазили са својим племским системом и тако се насељавали на пограничне зоне феудализма и Отоманског царства. На теми Карловачко Владичанство се јано види да је тај систем био стран Србима, и никако га нису хтели прихватити ни по цени поновног враћања у турско ропство. Зашто онда на, српску штету, ти модерни историчари инзистирају на своме феудализму којега им је Маркс толико дубоко усадио у њихову свест? Можда је дошло време, као што каже Браун, тим нескладним терминима за описивање исоторије средњег века да се стане на пут и да их се избаци из употребе у школама и историјским књигама. Јер како она каже ти су термини послужили пежоративно да би се појачала потреба француске револуције против властеле и краљевских прерогатива. Колико пута сам већ писао да Вука то опрати не може од издајства. И зашто онда њему приписивати да је био феудалац? И то не само њему него и Цару Душану и Светом Сави и свим српским владарима средњовековне Србије? Да ли је то систематско убијање националне вредности тих владара, или њих и Србије, јер једно без другог није могуће.
 
Vuk Brankovic kao istorijska licnost ,prikazan u dva svetla u jednom kao srbin koji se nije hteo predeti turcima i bespostedno posle kosovskog boja se borio sa njma ,nehtede prihvatiti vazalstvo ,sa druge strane je prikazan kao najveci izdajnik roda svog srpskoga ,covek koji je oklevetao Milosa Obilica ,a na kraju i sam izdao srbe na kosovu ...Dakle sta vi mislite ko je u stvari bio Vuk Brankovic ,Izdajnik ,Heroj ili pak nesto izmedju ?
 
popkeeee:
Vuk je bio obican komandant koji je zajedno sa Lazarom predvodio odredjenu grupu ljudi...razlika izmedju njega i ostalih je bila samo sto je preziveo...al izgleda da mu je i to najveci greh(pokazalo se kasnije)...a posle se borio sa Turcima do smrti...
Kliknite za proširenje...

nije jedino on preziveo ,ali mozda je on bio najpoznatije od prezivelih ,pa zato na njega pada to tesko breme?mnogi sto preziese pobegose u zetu i austro ugarsku
 
Serdar Scepan Radojevic:
bas htedoh da postavim ovaj feljton, al eto pretece me Dukljanin.:)
Kliknite za proširenje...

Било би боље да је и њега неко претекао. Овакве приче немају смисла, и ко их протурује и зашто?

Не могу прихватити ни 10% истинитикх замисли у целом наводу. Описивач је требао објаснити Бој са мање техничког наоружања и коњице а са више пешадије и онда би се лакше могла дочарати и издаја Вука Бранковића. Овако изгледа да је баш супротно било предвиђено, да би се доказало зашто је напустио бој. Што се може узети за доказ да је издао. Али истовремено и слабост српске стране у употреби оног дела коњице и "топова" које нису дошле до изражаја него падају у клопке. Све у свему, ништа у току времена.
 
Вук Бранковић није издајник, народ га је таквим представио јер је његов син Ђурађ Бранковић имао неке издајничке излете као и неку врсту грађанског рата са Деспотом Стефаном Лазаревићем, те је из тог разлога у епским пјесмама његов отац, Вук Бранковић на неки начин "кажњен".
 
Пошто сам верник,верујем у Провиђење,сматрам да није случајно што су му потомци били ослепљивани и мучени,верујем да је то казна за издају Вука Браковића.Топло препоручујем форумашима књигу "Царев Завет" од нашег великог Николаја.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/CarevZavet/Nikolaj0304.htm
 
SlovesniFilozof:
Пошто сам верник,верујем у Провиђење,сматрам да није случајно што су му потомци били ослепљивани и мучени,верујем да је то казна за издају Вука Браковића.Топло препоручујем форумашима књигу "Царев Завет" од нашег великог Николаја.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/CarevZavet/Nikolaj0304.htm
Kliknite za proširenje...


Ни то није доказ о издаји. Бог не кажњава, ми то радимо у Његово име. Као што смо радили и за време Титоизма, у име народа.
 
Molonlabe:
Вук Бранковић није издајник, народ га је таквим представио јер је његов син Ђурађ Бранковић имао неке издајничке излете као и неку врсту грађанског рата са Деспотом Стефаном Лазаревићем, те је из тог разлога у епским пјесмама његов отац, Вук Бранковић на неки начин "кажњен".
Kliknite za proširenje...

Јесте, то је једна од легитимних претпоставки, не сећам се више ко од аутиритета стоји иза ње. Дакле, да је мит о Вуковој издаји фабрикован у оквиру династичких борби. Народна поезија је, по тој претпоставци, била важно пропагандно оруђе. .

На сличан начин, постоји претпоставка да иза рђаве епске репутације цара Душана (цара Степана) стоји Црква, то јест онај део клера који је био погођен тиме што је Душан узурпирао црквену власт и самозвано прогласио патријаршију.
 
Smederevac:
Vuk nije izdao Lazara na Kosovu, a posto je bio jedan od manjeg broja uglednijih velikasa koji su preziveli, a ujedno i pretendent na presto srpski narod je njega okrivio za poraz na Kosovu. Za taj poraz kriva je samo vecina turske vojske i nista drugo, mada je bitka bila prilicno ujednacena, ali kasnije posledice ukazuju da su Srbi doziveli poraz.
Kliknite za proširenje...

I ja mislim da je ovo tacna istorijska verzija. U pesmama je jedno a istorija je sasvim nesto drugo. Kao sto je slucaj sa Markom Kraljvicem ili Milosem Obilicem.
Onaj koji je ubio Murata bio je srpski plemic, ali nema dokaza o njegovom imenu. Takodje, nije ga na podmukao nacin ubio, kao sto pesma opisuje...
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

H
Jugonostalgija ili promašeni naziv
6 7 8
Odgovora
186
Pregleda
2.231
Pumpaj Dinstanović
Pumpaj Dinstanović
M
Da li su kajkavci Hrvati ili zaseban narod?
103 104 105
Odgovora
2.606
Pregleda
15.531
АнаиванГорд
А
Lionman
Tko je imao jaču vojsku Sovjetski Savez ili Sjedinjene Američke Države?
2
Odgovora
29
Pregleda
487
Banovic Strahinja
B

Back
Top