А мишљења Љубомира Ковачевића и једног монаха су чињенице?
pa isto su onakve cinjenice kao onih ljudi cija ti misljenja prenosis....(mada ne znamo ko su ti ljudi)......
uostalom,ovo nisu misljenja vec citavi naucni radovi i studije tih dvoje ljudi....
inace,iz toga se vidi da su ljudi jos u 19tom veku poceli da sumnjaju u narodno predanje koje postoji od 17 veka da je Vuk bio izdajnik....
"Studijom Vuk Branković dokazao je da ovaj srpski velikaš nije izdao kneza Lazara na Kosovu polju 1389. godine. Koristio je sve, u tom trenutku, raspoložive izvore. Uticaj tradicije bio je toliko jak da je teorija o izdaji Vuka Brankovića našla mesta i u udžbenicima. Zbog nepokolebljivog stava Ljubomira Kovačevića su označavali kao narodnog izdajnika iako je bio veliki patriota.
Ljubomir Kovačević je radio izuzetno pažljivo, nastojeći da svaki problem sagleda i razume do kraja i da tek onda publikuje sveje rezultate. Zato je objavio relativno mali broj radova. Sklon detalju veliku pažnju posvećivao je pojedinim pitanjima nastojeći da ustanovi naučnu istinu tamo gde se romantičarska istoriografija držala tradicije."
steta sto ne mozemo naci tu njegovu studiju o Vuku brankovicu,mada cu potraziti ako se moze naci na net-u..
Da li je Vuk Brankovic izdajnik?
Proslavu kosovske petstogodisnjice (1889) obelezio je jedan znacajan dogadjaj u srpskoj istoriografiji. Pred samu proslavu, Ilarion Ruvarac napisao je raspravu »O knezu Lazaru«, a Ljubomir Kovacevic o Vuku Brankovicu. Obojica su znalackom analizom izvora i primenom kriticnih nacela tadasnje istoriografije, nemilosrdno odbacili sve ono sto nije zajamceno dobro obavestenim izvorima bliskim proucavanom dogadjaju. Tako je predstava o Kosovskoj bici bila lisena mnogobrojnih zivopisnih pojedinosti, medju kojima je najznacajnija ona o izdaji Vuka Brankovica. Do uverenja da Vuk nije izdao na Kosovu obojica naucnika dosla su nezavisno jedan od drugog. Njihovi radovi ostali su, po misljenju Sime Cirkovica, najvredniji rezultat ovog jubileja, dok su kod savremenika, bucnih rodoljubaca i romanticara, medju istoricarima i ljubiteljima istorije nailazili na otpor i odbijanje. Jer, bilo je ljudi, vrlo glasnih i ubedjenih, koji su smatrali da se sumnjom u narodne tradicije podriva i slabi nacionalni duh. Jasa Tomic je, tako, smatrao narodnu poeziju verodostojnim istorijskim izvorom, pa je na sve strucne kritike odgovarao: »ubijte nekome njegovu proslost, pa ste mu ugrozili buducnost«.
U jubilarnoj 1989. godini Kosovska bitka - odnosno kosovska tematika najsire shvacena - ponovo je u zizi javnog interesovanja. Motiv izdaje, jedan od dva kljucna motiva kosovske legende, tu je ponovo aktualizovan. Knjizevno-istorijske analize - pre svih Jelke Redzep i Nenada Ljubinkovica - potvrdile su istrazivanja Ljubomira Kovacevica i Ilariona Ruvarca o Kosovskom boju i drzanju Vuka Brankovica. Objasnjavajuci logiku razvoja epskih legendi, Ljubinkovic iznosi i nove smele postavke o trajanju motiva izdaje: »Njegovo trajanje pothranjivali su odredjeni politicki i verski interesi. Povremeno se na njemu insistiralo vise i upornije - u vreme propagandae fide (propagande katolicke vere), potom kada je na politicku scenu stupio nesudjeni srpski despot i grof Djuradj II - Djordje Brankovic, ili nakon doseljavanja ogromnog broja Srba u austrijske pogranicne oblasti. Taj se greh mora uvek okajavati, ali se nikad ne moze okajati i dokajati. Prica o Vukovoj izdaji jednaka je onoj o Judinom izdajstvu Hrista« (Kosovska bitka u svome vremenu i u vidjenju potomaka ili logika razvoja epskih legendi o Kosovskom boju, Kosovo u pamcenju i stvaralastvu, Raskovnik, Beograd 1989, 152).
I svakako najzasluzniji savremeni istrazivac Kosovskog boja, Rade Mihaljcic, istice da je Vukova izdaja na Kosovu vremenom dobila vrednost »vanvremenskog pojma«, odnosno da je Vuk postao personifikacija ne samo kosovske nevere, vec i svih izdajnika sa naseg tla, tip izdajnika uopste. Doduse, autor dopusta mogucnost da je i cinjenica sto je Vuk Brankovic najistaknutija licnost koja je prezivela kosovsku pogibiju - nije se, znaci, opredelio za carstvo nebesko - mogla da bude izvor podozrenja.
Svi zapisi koji se odnose na bitku, a pisani su neposredno nakon nje, uopšte ne spominju bilo kakvu izdaju, a ponajmanje Vukovu. Sama izdaja koja bi došla s njegove strane ne bi imala nikakve logike, jer on za tako nešto nije imao bilo kakvog razloga, a to će se naročito videti iz kasnijeg razvoja događaja kada je Vuk bio, skoro, jedini koji nije hteo da prizna poraz na Kosovu i stoga se i dalje oružano odupirao Turcima’’, objašnjava Željko Fajfrić, advokat iz Šida, koji se bavi proučavanjem srpskog srednjeg veka u svojoj knjizi „Sveta loza Brankovića
....ti kazes da prenosis tudja misljenja.....evo ti misljenja iz 1889te godine...
