Али понављам твдрњу да је оспоравање етничког компонента термина Србин, Арбанас или Влах у овим повељама форсирано. У суседном Бугарско-Влашком Царству почетком тринаестог века цар Калојан себе назива царем Бугара и Влаха.
https://books.google.com/books?id=K...AEILjAC#v=onepage&q=migne calojoannes&f=false
Nijedna vladarska titula ne sadrži
etničke odrednice. Kralj Tvrtko nije kralj
srpskog naroda, niti je car Dušan bio vladar Srba i Grka kao etničkih kategorija, u kojem svetlu bi takođe trebalo posmatrati i titulu bugarskih vladaoca u razvijenom srednjem veku. Što se tiče titula Drugog bugarskog carstva, od pokreta Asena i Petra 1185. godine, treba pogledati kojim su teritorijama oni vladali (budućom Vlaškom), kao i drugim činiocima.
Ja sam svoje gledište odavno pojasnio. Po mom mišljenju, za novopridošle Slovene i romanske starosedeoce morala su postojati dva različita zakona, pravna sistema po kojima se sudilo i kako su se rešavale interakcije izmešu došljaka i autohtonog stanovništva. Taj dualizam dugo je očuvan, kao relikt prošlosti i ja tako vidim razlikovanje između Srba i Vlaha, kao i između Gota i Romana recimo dosta ranije u gotskim starim kraljevstvima. Neki dogovor je morao biti postignut, a područja van zona značajnijeg vlaškog prisustva baš odgovaraju onima koje bi prve zaposeli došljaci (u ovom konkretnom slučaju, Južni Sloveni). Da bi bio sređen odnos i stanovništvo tuđeg jezika bilo prihvaćeno, za njih su uvedene poreske olakšice. Možda su titule pojedinih bugarskih dinasta upravo i dobra slika značaja ovog dualizma. Zato su to sve
pravni, društveni termini (drugačije ne bi mogli ni biti). Vrlo je jasno da je reč o takvim terminima iz prostog razloga što se
pored Vlaha uporedo javlja i pojam Latinin, iz prostog razloga što su za urbano stanovništvo iz gratova u primorju važi jedan drugačiji pravni sistem. I
Sas ima socijalno značenje u službenim dokumentarnim izvorima, a ne etničko. Nema nikakve veze ako je neki Kotoranin poreklom od doseljenika iz nekog zetskog sela koji je prešao na katoličanstvo i koji se ženidbenim vezama domogao nekog možda vlasteoskog položaja, a on potom bio angažovan da u Prizrenu radi nešto. On možda govori našim jezikom tečno kao maternjim, a lokalni dijalekat latinskog nešto natuca, pa može možda ići i u pravoslavnu crkvu jer je bio zapravo kritptopravoslavac sve vreme i samo radi pragmatičnih razloga preuzeo katoličku veru; no, on je, svakako,
Latin po određenim odredbama.
No, XIV stoleće je više od polovine milenija docnija i prenositi isto stanje kakvo je bilo u vreme doseljavanja Slovena sasvim je suludo. Posle toliko vekova i krštenja u Crkvi u kojoj je služba bila isključivo na našem jeziku (ili trguje na panađuru gde se govori po naški), sama imena Vlaha značajni su ukazatelj šta se desilo, a odredbe o zabranama venčanja ukazuju da, kao i uvek kada zavisno seljaštvo beži, to je bio slučaj i sa pokušajima ljudi da se domognu vlaškog statusa. Vekovima kasnije nekada se stare odredbe samo prepisuju zato što se oslanjaju na starim pravnim izvorima, iako to čak u praktičnom smislu nema. Radi se, dakle, o reliktu prošlosti. Sad mi ne pada na pamet ali koliko se sećam negde se pominju Vlasi iako ih sigurno tu nije moglo biti. Takav slučaj su i povelje bana Mateje Ninoslava koje zovu bosanske podanike Srbima iako Bosna već poduže vreme više nije srpska (a kako pojam
Srbin označava podaništvo, treba podvući da je on verovatno uključivao, unutrašnje, mnoge
Srbe i
Vlahe, kao pravne termine drugačije prirode od ovih Ninoslavljevih
Srba)
da pojednostavljena. ne može stočar preživeti bez ostale poljoprivrede. isto tako zemlja za ispašu može biti na više različitih planina a što traži više prebivališta. stoga bi opisni naziv iz današnjeg ugla bio vlah==slobodni seljak. ni feudalac. ni kmet. (eventualno sluga i to kao jedan bravar na feudu kod hrvata). zbog svoje pokretljivosti vlasi su teški za oporezivanje. pa otuda vlaške povlastice u gotovo svim sistemima koji ih prepoznaje. u stilu daj što daš.
vlah je slobodni srednjovekovni seljak u koga dominira stočarstvo. stoga su brdjani po pravilu vlasi jer je u brdima ostala poljoprivredna proizvodnja oskudna.
srednjevekovni pojam vlah nema etničnu odrednicu.
Olakšice po pogledu obaveza prema državi (dažbina i rabota) daju više vremena čoveku. Baviti se stočarstvom unosnije je, tako da čovek koji ima više slobodnog vremena baviće se lukrativnijim poslom a zemljoradnjom samo u ograničenim količinama. To krstiti, prosto,
stočarima, pojednostavljivanje je kompletne slike. Što se tiče etničke strukture, ona je menjana kroz vekove, a posebno u vreme Turaka izgubila svaki smisao da bismo mogli pod pojom
Vlah tražiti izričito etnička obeležja, odnosno pretpostavljati da su se iza njih krili (i barem bilingvalni) etnički Vlasi. Sam uvid u podetake koje imamo, da je tako, govorio bi o demografskoj
eksploziji Vlaha, kojom dolaskom Turaka postaje praktično većinsko hrišćansko stanovništvo na ovim područjima. Upravo je pod Turcima i zahvaljujući njihovim razvijenim sistemima populacione politike to tek izgubilo smisao, zato što je jedino logično objašnjenje da je u vlaški status bilo uključeno brojno stanovništvo čiji preci (patrilinearno) nisu uživali taj položaj.
Tema je bila o Vlahu Milošu Obrenoviću.
