Vlasi — balkanski fenomen

[Mrkalj]

[]ObzaXT4yFLg:39[/]

Legenda ili mit o vilama Rusalkama potiče iz slovenske mitologije, a prisutan je u slovenskim kulturama, poput ruske, ukrajinske, beloruske i poljske. Rusalke su bile duhovi ili vile povezane s vodom, često rečnim ili jezerskim staništima, i imale su dvojaku prirodu: mogle su biti i zaštitnice i opasne zavodnice.

U slovenskoj mitologiji, Rusalke su često bile povezane s mladim ženama koje su umrle tragičnom smrću, posebno utapanjem, ili su bile nevina bića koja nisu imala priliku da se udaju. One su bile poznate po svojoj lepoti i dugim kosama, a često su se pojavljivale u belim haljinama. Rusalke su mogle biti i dobronamerne, pomažući ljudima u poljoprivredi ili donoseći kišu, ali su takođe mogle biti opasne, zavodeći muškarce i povlačeći ih u vodu da se utope.

Primeri iz slovenske mitologije:​

1. Rusalke u slovenskim pričama: U slovenskim narodnim pričama, Rusalke su često bile povezane s rečnim tokovima i jezerima. Smatralo se da one žive u dubinama vode i da izlaze noću da plešu u mesečini. Ako bi neko slučajno ušao u njihov ritual, mogao bi biti uhvaćen i povučen u vodu.
2. Rusalska nedelja: U slovenskoj tradiciji, postojala je posebna nedelja poznata kao "Rusalska nedelja" ili "Rusalje", koja je bila posvećena Rusalkama. Tokom ove nedelje, ljudi su izbegavali kupanje u rekama i jezerima kako ne bi izazvali Rusalke. Ovo je bio period kada su se Rusalke smatrale posebno aktivnim i opasnim.
3. Rusalke kao duhovi umrlih devojaka: U nekim slovenskim pričama, Rusalke su bile duhovi mladih devojaka koje su umrle pre venčanja ili su bile žrtve nasilne smrti. One su ostajale na Zemlji kao duhovi, tražeći mir ili osvetu.
4. Rusalke u poljoprivredi: U nekim regionima, Rusalke su bile povezane s plodnošću i rastom useva. Smatralo se da one mogu doneti kišu i pomoći u rastu biljaka, ali su takođe mogle izazvati sušu ako bi bile ljute.

Rusalke su, dakle, važan deo slovenske mitologije i folklora, sa složenim i različitim ulogama koje variraju od regiona do regiona. Njihova priča je preživela kroz generacije i nastavila da inspiriše umetnost, književnost i kulturu u slovenskim zemljama.

Hvala dragim Vlasima koji nam čuvaju prethrišćanske slovenske tradicije, kao i arhaični slovenski vokabular!

 

[Povijest]

Srpska plemena Timočani, Braničevci, Moravci, Moravljani:

"Braničevo je geografska regija v vzhodni centralni Srbiji, večinoma v Upravnem okrožju Braničevo."

"V 9. stoletju je v regiji živelo slovansko (ali srbsko) pleme Braničevci, po katerih je regija dobila ime. V tem času je ob izlivu Mlave v Donavo obstajalo tudi mesto Braničevo."

http://sl.wikipedia.org/wiki/Braničevo

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Braničevci

"Braničevci su bili srednjevekovno srpsko pleme koje u 9. veku naseljavalo prostor istočno od reke Velike Morave, tačnije oblast Braničeva.

Zajedno sa Timočanima i Bodrićima pali su pod vlast bugarskog kana Kruma 805. godine. Kan ih je postavio na granici Bugarskog kanata sa Raškom i Franačkom državom."

Braničevski upravni okrug je na svom vrhuncu imao 300K ljudi.

 

[Mrkalj]

Braničevski upravni okrug je na svom vrhuncu imao 300K ljudi.

Prema poslednjem popisu stanovništva (2022) u Braničevskom upravnom okrugu:

• Ukupan broj stanovnika: 159.443 eBraničevo+2rtvbiser.rs+2
• Broj stanovnika prema nacionalnoj pripadnosti:
  
  • Srbi ~ 83 % te2.rs+1
  • Vlasi ~ 5,1 % te2.rs
  • Romi ~ 1,8 % te2.rs
  • Ostale nacionalne zajednice su prisutne u udelu ispod 1 % svaki. te2.rs