bernardo
Veoma poznat
- Poruka
- 12.871
Да ли је неко од вас имао искуства и проблема са високим крвним притиском? Какве сте симптоме имали, и да ли вам је хипертензија установљена?
Да ли знате узрок свог високог притиска?
Сада ћу са вама поделити лично искуство које сам доживео са 16 и непуних 17 година које ће можда многима бити од помоћи.
Увек сам као клинац био активан у спорту али и гојазан више од 3 четвртине свог живота. Као малом, постављена ми је дијагноза хипертензије јер ми је у трећем разреду основне на систематском измерем притисак од 140/90.
Нисам се на то обазирао за живота али временом како дам смршао и био физички активан највероватније да није било ни високог притиска. Након великих проживљених траума, упао сам у депресију и почео да једем све и свашта. Слаткише, сланише, канте и канте еурокрема... Кока коле... Сећам се да сам гледао филм 'Голман' о чувеном голману Евертона који је као ратни заробљеник у Енглеској након другог светског рата остао да брани за Евертон. Појео сам 2 смокија, велика. Па 2 чипса. Па јафе, манчмелоуе... Па еурокрем. Па опет неке ноблице, и тако сам 45 минута прождирао све што ми је под руку потпадало. Осетио сам врло турбулентно лупање срца негде на пола фичма које је одједном почело. Баба ми се дан пре тога шлогирала. Отишао сам до мајке и питао је шта би могло да се дешава. Она ми је измерила притисак негде око 155 ја мислим, дакле врло висок. Међутим, није се ни мало узбудила. Рекла је да попијем киселе воде и да ће то проћи. То сам и урадио, и братио се гледању фичма. Међутим, лупање срца и недостатак даха се многго погоршао.
Засрценео сам се и почео да се тресем. Након поновног мерења притиска апарат уопштр није ни желео ни могао да очита вредности. Мајка ми је дала пола нифелата, али ни то није помогло
Бабе већ дуго није било па смо се уплашили да није негде пала. Ја сам изашао у том стању да је тражим, међутим, нисам могао лепо да дишем и осећао сам се као да ће ми нешто у глави пући. Нисам осетио симптоматичне болове у потиљку, него неку напетост свега у мојој глави. Сазнао сам да се баба вратила, али стање ми се доста погоршало, те сам зауставио прва кола која сам могао и замолио их да ме хитно пребаце до дечје болнице. Жена је код себе имача пулсни оксиметар који ми је мерио пулс на 115+.
У дечијој болници су ми измерили притисак 204/112. Вау.
Урадили су ми екг и пустили ме да легнем, да се 'смирим'. Пустили су ме кући када је притисак пао на 150. Ништа ми нису дали
Те ноћи опет сам се осећао исто и притисак ми је скочио на 180. Након тога, месецима ми је притисак скакао што сам врло јако осетио, а и сам сам га себи још више дизао јер сам се ств бојао. Осећај је био грозан
Одлучио сам да смршам, јер сам нагло добио киле. То је био први корак који ми је помогао да смањим притисак. Наравно, све кроз време.
Затим сам почео и да трчим, мало по мало... Прво 15 мин, па 30 мин, па 45 мин...кроз време дођох и до сат времена. Сад истрчим сат и по џогинга без стајања. Пређем 14так км.
Данас ми је притисак одличан. Најчешће од 100 до 110 горњи, доњи доста низак, а пулс око 30-40 у одмору. Доктор је рекао да то код мене није патологија, већ да је прилагођеност срца на физичку активност и да је то знак да ми срце пумпа врло ефикасно. Недавно ми је рађен и ултразвук. Све је идеално. Доктор је рекао како моје срце треба да се слика за медицински атлас, да студенти виде како једно здраво срце треба да изгледа.
Све уз строг режим исхране и тренинга. Избегавам прерађену храну. Једем само сирово и термички обрађено. Пијем доста воде. Једем воће, поврће, здраво месо, рибу и орашасте плодове, све у мери. Сваки дан трчим по сат и по, 90мин. И ево, није се ни једном за годину дана десило, хвала Богу, да ми је притисак прешао 135.
Надам се да је све решено. Сваки дан када мерим притисак буде од 100-110, некад и мало испод, некад мало изнад али све у границама нормалног и идеалног.
Да ли знате узрок свог високог притиска?
Сада ћу са вама поделити лично искуство које сам доживео са 16 и непуних 17 година које ће можда многима бити од помоћи.
Увек сам као клинац био активан у спорту али и гојазан више од 3 четвртине свог живота. Као малом, постављена ми је дијагноза хипертензије јер ми је у трећем разреду основне на систематском измерем притисак од 140/90.
Нисам се на то обазирао за живота али временом како дам смршао и био физички активан највероватније да није било ни високог притиска. Након великих проживљених траума, упао сам у депресију и почео да једем све и свашта. Слаткише, сланише, канте и канте еурокрема... Кока коле... Сећам се да сам гледао филм 'Голман' о чувеном голману Евертона који је као ратни заробљеник у Енглеској након другог светског рата остао да брани за Евертон. Појео сам 2 смокија, велика. Па 2 чипса. Па јафе, манчмелоуе... Па еурокрем. Па опет неке ноблице, и тако сам 45 минута прождирао све што ми је под руку потпадало. Осетио сам врло турбулентно лупање срца негде на пола фичма које је одједном почело. Баба ми се дан пре тога шлогирала. Отишао сам до мајке и питао је шта би могло да се дешава. Она ми је измерила притисак негде око 155 ја мислим, дакле врло висок. Међутим, није се ни мало узбудила. Рекла је да попијем киселе воде и да ће то проћи. То сам и урадио, и братио се гледању фичма. Међутим, лупање срца и недостатак даха се многго погоршао.
Засрценео сам се и почео да се тресем. Након поновног мерења притиска апарат уопштр није ни желео ни могао да очита вредности. Мајка ми је дала пола нифелата, али ни то није помогло
Бабе већ дуго није било па смо се уплашили да није негде пала. Ја сам изашао у том стању да је тражим, међутим, нисам могао лепо да дишем и осећао сам се као да ће ми нешто у глави пући. Нисам осетио симптоматичне болове у потиљку, него неку напетост свега у мојој глави. Сазнао сам да се баба вратила, али стање ми се доста погоршало, те сам зауставио прва кола која сам могао и замолио их да ме хитно пребаце до дечје болнице. Жена је код себе имача пулсни оксиметар који ми је мерио пулс на 115+.
У дечијој болници су ми измерили притисак 204/112. Вау.
Урадили су ми екг и пустили ме да легнем, да се 'смирим'. Пустили су ме кући када је притисак пао на 150. Ништа ми нису дали
Те ноћи опет сам се осећао исто и притисак ми је скочио на 180. Након тога, месецима ми је притисак скакао што сам врло јако осетио, а и сам сам га себи још више дизао јер сам се ств бојао. Осећај је био грозан
Одлучио сам да смршам, јер сам нагло добио киле. То је био први корак који ми је помогао да смањим притисак. Наравно, све кроз време.
Затим сам почео и да трчим, мало по мало... Прво 15 мин, па 30 мин, па 45 мин...кроз време дођох и до сат времена. Сад истрчим сат и по џогинга без стајања. Пређем 14так км.
Данас ми је притисак одличан. Најчешће од 100 до 110 горњи, доњи доста низак, а пулс око 30-40 у одмору. Доктор је рекао да то код мене није патологија, већ да је прилагођеност срца на физичку активност и да је то знак да ми срце пумпа врло ефикасно. Недавно ми је рађен и ултразвук. Све је идеално. Доктор је рекао како моје срце треба да се слика за медицински атлас, да студенти виде како једно здраво срце треба да изгледа.
Све уз строг режим исхране и тренинга. Избегавам прерађену храну. Једем само сирово и термички обрађено. Пијем доста воде. Једем воће, поврће, здраво месо, рибу и орашасте плодове, све у мери. Сваки дан трчим по сат и по, 90мин. И ево, није се ни једном за годину дана десило, хвала Богу, да ми је притисак прешао 135.
Надам се да је све решено. Сваки дан када мерим притисак буде од 100-110, некад и мало испод, некад мало изнад али све у границама нормалног и идеалног.
