Lečenje kroz istoriju

[Nina]

Začeci i razvoj farmacije kod istočnjačkih naroda u Kini

Zdravstvena kultura se javlja oko 3000 godina p.n.e. Lečenje i izradu lekova smatrali su božanskim delom, tako da su prvi lečitelji bili imperatori (oni koji su bili odabrani od Boga). Vladar Fu-Ši je tvorac starokineske filosofije o dva principa koji se nalaze u prirodi i služe održavanju života, jin i jang. U bolesti dominira ženski princip jin (voda) – hladan, taman i negativan. Tada treba pojačati muški princip jang -aktivan, svetao, jak, pozitivan.

Vladar Huang-ti je prvi uveo akupunkturu – terapija ubadanjem iglama na neke tačke tela. Ova oblast je danas priznata u svetu za lečenje nekih oboljenja. Značajan je kvalitet igala (Au zlato, Ag srebro, bronza) i dužina igala.

Vladar Še-nung je bio poznat kao „volovsko srce“ jer je na sebi ispitao mnoge lekove i uveo ih u upotrebu. Zaustavljanje krvarenja vršeno je želatinom, ušivane su rane klještima tvrdokrilaca kojima su po zarivanju u ranu otkidali glavu. Vršena je variolizacija tj. stimulacija imuniteta protiv boginja. Gnoj sa krasta obolelog čoveka mazali su na vime krave (vlažna i topla sredina). Kad životinja oboli, njene kraste su skidali, pulverizovali i uduvavala ih je osoba koja se imunizuje.

Opijum je korišćen kao antidizenterik i analgetik. Kina je danas jedan od najvećih proizvođača opijumskog maka za potrebe farmaceutske industrije. Legenda kaze da je opijum „fu-jing“ nastao iz maka na koji je pala Budina trepavica.

Od lekova mineralnog porekla koristili su Fegvozđe (kod anemije), Hg-živa (kod sifilisa), As-arsen (kod oboljenja kože i malarije).

Konfučije 551-479 p.n.e.-filosof i mislilac, tvorac stare kineske religije i preteča budizma. Začetnik je zdravstvene etike, nije se bavio lečenjem i izradom lekova, već je isticao moralne vrednosti lekaro-apotekara. Lekaro-apotekar „mora da ceni ljudski život, svi pacijenti imaju podjednako pravo na lečenje, mora poštovati ljude i uvek imati na umu patnju pacijenta, a ne materijalnu dobit“. Neki lekovi i principi kineske mediko-farmacije se primenju i danas u celom svetu, oni su spoj tradicionalne i savremene medicine i farmacije.

 

[Nina]

Nastanak i razvoj farmacije u Indiji u „Veda“ periodu

Periodizacija u indijskoj farmaciji:
1. “veda“ period – bramanski sveštenici
2. prebudistički period – školovani lekaro-apotekari koji nisu sveštenici
3. budistički period – budistički sveštenici školovani za izradu lekova i lečenje

Pisani medicinski izvori potiču oko 2000 godina p.n.e. Religijsko shvatanje medicine i farmacije, bolest je kazna od Boga. Lečitelji su bili bramanski sveštenici, ali među njima ima i laika. Hramovi su istovremeno i bolnice. Voda je sveta, terapija vodom-obloge, inhalacije, dijete, kupanje. Vodili su računa o higijeni i dijeti i radili na obrazovanju stanovništva – svi moraju da se kupaju i na taj nacin sprečavaju bolesti. Odvajaju čistu od nečiste hrane. Žene su nečiste u periodu ciklusa i posle porođaja. Čuvali su zdravlje žena za vreme ciklusa i posle porođaja obezbeđujući im dovoljno vode.

Veda znači sveta knjiga. Rigveda je najstarija sveta knjiga koja opisuje neke lekove i lekovite preparate. Atarvaveda je najstarija medicinska knjiga. Zalužni su za razvoj tzv. „šećer-med farmacije“ jer je ovde šećer dobijen iz šećerne trske (istisnut, pa ukuvan sok isceđen iz šećerne trske) korišćen kao lek, pomoćna materija, korigens ukusa, konstituens, konzervans.

 

[Nina]

 

[Nina]

Nastanak i razvoj farmacije i medicine u Egiptu

Kralj Mena je osnovao državu Egipat 4400 godina p.n.e. Moćno carstvo sa velikim brojem dinastija. Veruju u zagrobni život i podižu piramide (grobnice faraona, sačuvane su mumije tj. njihova balzamovana tela). Dokazi o pismenosti naroda su hijeroglifi i papirus.

U Egiptu je korišćena organoterapija „nečista apoteka“- mokraća, žuč, mleko, izmet su stavljali u lekove sa željom da isteraju demone kao uzročnike bolesti. Mleko majke koja je donela na svet muško dete može da se koristi za lečenje nekih bolesti.

Egipćani su začetnici hemije. Izrade hemijskih jedinjenjna iz ruda. Održavanje higijene korišćeno je za prevenciju i lečenje. Razlikovali su čist i zagađen vazduh. U Ebersovom papirusu navodi se „pneuma života“ i „pneuma smrti“ i to je prvi pisani dokument o teoriji pneume. Popravljali su vazduh raznim kadovima i inhalacijama. Kao terapija korišćeno je i redovno klistiranje, puštanje krvi pijavicama ili oštrim predmetima, gnojne i inficirane rane lečene su oblogama i kauterizacijom kože. Kožne bolesti su lečili plesnivim hlebom.

Egipćani su dobri okulisti, trahom je egipatska bolest. Uspešno su lečili i ginekološke bolesti. Hijeroglif koji znači bolest predstavljen je u obliku crva.

 

[Nina]

Nastanak i razvoj farmacije i medicine u Mesopotamiji

Mesopotamija se nalazila na području današnjeg Iraka, između dve reke Tigar i Eufrat. Deli se na tri epohe:
1.sumerska epoha
2.vavilonska epoha
3.asirska epoha

Izvor prvog reda za izučavanje istorije farmacije Mesopotamije je Hamurabijev zakonik. To je prvi zakonik u robovlasničkom društvu! Dokazuje da su imali školovane stručnjake za lekove i lečenje. Kazna i nagrada u zavisnosti od društvenog statusa pacijenta.

„Ako je bolesnik umro krivicom lekaro-apotekara ili izgubio oko, treba lekaro-apotekaru odrezati obe ruke. Ako je bolesnik bio rob, lekaro-apotekar mora da nadoknadi drugim robom.“
U Mesopotamiji se prvi put u istoriji farmacije javlja naziv apoteka, magaza, skladište! Postojala je ulica sa apotekama u Vavilonu, tako da su ih pacijenti mogli lakše pronaći, a i sami apotekari su lakše mogli da razmenjuju znanja i iskustva.

Kult zmije
Sumersko-vavilonski bog zdravlja Ningizida prikazivan je sa zmijom oko štapa ili sa dve zmije oko štapa. Zmija oko čaše je simbol farmacije, a zmija oko štapa je simbol medicine. Pošto se zmija „presvlači“, time je važila za simbol odbacivanja bolesti i podmlađivanje. Novija tumačenja zmije oko štapa odnose se na falus, muški polni organ, koji u erektivnom stanju može da da život.

 

[Nina]

Starogrčka medicina i farmacija pre Hipokrata i Kritska medicina i farmacija

Periodizacija istorije farmacije i medicine u Staroj Grčkoj:

1. Starogrčka medicina i farmacija pre Hipokrata, predhipokratsko doba(2000-460 p.n.e.)
2. Hipokratska medicina i farmacija (460-375 p.n.e.)
3. Posthipokratska starogrčka medicina i farmacija (375-143 p.n.e.)

Oko 2000 godina p.n.e. grčka plemena Dorci, Jonjani i Ahajci došli su na teritoriju Grčke i mešali se sa starosedeocima. Preteča helenske kulture je kritska (minjonska) kultura. Poznate su bile i biljke sa Krita koje su lekaro-apotekari koristili. Ahajci prenose kritsku medicinu na kopno (grčka medicina). Grci su postavili temelje celokupne ljudske umetnosti i nauke kao sto su filosofija, matematika, fizika, istorija i arhitektura. Grčka je prva kultura u Sredozemlju koja je medicinu i farmaciju oslobodila praznoverja i mistike, odbacili su religiozni dogmatizam i omogućili razvoj naučne misli.

Hipokrat
Rođen je na Kosu 460-375 p.n.e, školovao se u koičkoj medicinskoj školi gde je njegov otac bio učitelj. Upoznao se sa znanjima medicinskih skola Sredozemlja i sa onim na Dalekom istoku, proveravao ih i samo proverno dobra je prenosio svojim učenicima. Primenjivao je alotropski nacin lecena, slicno se slicnim leci-npr. temperaturu je skidao temperaturom. Delovao je na prevenciju bolesti – lepo je da se lečitelj brine da bolestan ozdravi, ali još bolje da brine da se zdrav ne razboli.

Isticao je hranu kao lek, kao i važnost pravilne ishrane, posmatrao uticaj hrane na zdrave i bolesne. Dijagnostifikovao je bolesti pregledom urina (boja, miris, talog, ukus). Zdravom čoveku treba bar jednom godišnje ispustiti krv i dati klistir. Lečenje je smatrao svetom dužnošću lekaro-apotekara i zalagao se da bude besplatno. Zapisao je zakletvu koju je i sam polagao. Hipokratovu zakletvu su stvorili Pitagorejci, a Hipokrat je zapisao, pa po njemu nosi naziv.

 

[Nina]

Medicinske škole u Aleksandriji, toksikologija

Aleksandrija (grad na ušću Nila) je bio grad kulture i nauke, kao i grad škola. Imao je veliku biblioteku (700.000 papirusa, skripti, knjiga). Postojao je i zoološki vrt i medicinske škole. Empirijska škola u Aleksandriji svoja znanja je zasnivala na iskustvu i eksperimentima. Školovali su toksikologe, herbariste, ostavili knjige o lekovitom bilju sa ilustracijama u boji (ne herbarijum od suvog bilja).

Najpoznatiji toksikolozi bili su vladari: sirijski kralj Antion, kralj Mitridat i egipatska kraljica Kleopatra. Kleopatra je bila simbol lepote, dobre politike i poznavanja otrova. Umrla je 30 godine p.n.e. Došlo se do zaključka da svakodnevno unošenje otrova i postepeno povećavanje doze, dovodi do tolerancije, odnosno do stvaranja izvesne otpornosti. Traži se univerzalni antidot svih poznatih otrova i tako je nastao terijak.

 

[Nina]

Terijak kao univerzalni antidot

Terijak polikomponentni preparat, zamišljen i napravljen kao univerzalni antidot za sve vrste otrova. U sastav terijaka je ulazio opijum u kombinaciji sa tatulom i velebiljem. Obavezne komponente bile su droge animalnog, biljnog i mineralnog porekla. Pomenuti vladar i toksikolog Mitridat eksperimentisao je na sebi, članovima svoje porodice i na životinjama (na patkama koje je smatrao najotpornijim životinjama, hranio ih je arsenom i zmijskim mesom, zatim pio njihovu krv i bio otporan).Vršio je eksperimente i na robovima, davao im hranu i piće sa otrovima, posmatrao simptome, pa davao antidote u cilju lečenja i utvrđivanja doze.

Mitridat je otrovao oko 80 000 rimskih zarobljenika. Kada je Mitridat pokoren, recept o terijaku je dospeo u ruke Andromata starijeg koji ga je izmenio i dodao osušeno zmijsko meso. Kada je bio opkoljen Mitridat se sam ubio, otrovao se As2O3. Izrada terijaka je bila privilegija uglednih i cenjenih apoteka, izradjivao se retko 1-2 do 3 puta godišnje, cuvao se u lepo ukrašenim posudama. Sastav terijaka: osušeno zmijsko meso, opijum, med za odgovarajuću konzistenciju. Kada je utvrđeno da zmijsko meso nije otrovno, više se ne koristi za terijak, ali med i opijum ostaju u formulaciji terijaka.

 

[Nina]

Rimska medicina i farmacija

Razvija se od 750-363 godine p.n.e. Prvi učeni grčki lekaro-apotekari su bili robovi, koje su Rimljani oslobađali jer su bili školovani i radili su kao slobodni lekaro-apotekari. Rimska medicina i farmacija se razvijala pod uticajem antičke. Razvijena je bila preventivno-komunalna higijena: akvadukti su bili sistemi za pijaću vodu, kloake sistemi za kanalizaciju, a terme kupališta.

Lekaro-apotekar Galen i njegovo učenje o lekovima
Galen (129-199 n.e., Claudius Galenus) Imao je svoju apoteku i bio je Grk. Grci imaju jedno ime, ali kada je oslobođen ropstva dodali su mu ime Claudius (uzvišen). Običaj u Rimu je bio da se po oslobađanju i sticanju rimskog drzavljanstva, doda imenu još jedno ime, obično ime dobročinitelja koji mu je pomogao.Bio je sakupljač znanja različitih filosofskih pravaca i medicinskih skola i odabrao je ono sto je najbolje.

„Moj duh se hranio pojednako rezultatima i empirijske i dogmatske škole…“

Galen je uveo učenje o spiritusima. Osnovni princip je duša, koja je suština životne energije, duša upravlja materijom koja radi nje postoji. Drugim rečima, telo je samo instrument duše. Ovakvo shvatanje je omogućilo da Galena prihvate sve monoteističke religije u srednjem veku. Osnova Galenove medicine zapravo predstavlja Hipokratovu medicinu. Hrišćanstvo ga naziva Divinius Galenus- božanski Galen, a samo učenje je podignuto na nivo Boga.

Sve što je Galen napisao važilo je i 1400 godina posle njega (tj. tokom srednjeg veka). Smatrao je da svaki lekaro-apotekar mora da bude i dobar filosof. Sprovodio je anatomska istraživanja na ljudima i životinjama. Animalna su bila dozvoljena u Rimu i vršio ih je na majmunima, i svoje zaključke primenio na ljude. Humana istraživanja bila su zabranjena u Rimu, pa ih je vršio u Egiptu. Postgalenski period je period stagnacije (empirijskog i narodnog praznoverja).Galenovo učenje preraslo je u dogmu koja je vladala evropskom medicinom do XVII veka

 

[Nina]

 

[Nina]

Alhemija

U XVII i XVIII veku iz alhemije se razvila moderna hemija i farmakologija, zato se za nju kaze da je preteča nauke. Alhemiju su praktikovale drevne civilizacije: Mesopotamija, Egipat, Persija, Indija, Kina, stara Grčka, Rim i muslimanske civilizacije.U Evropi se razvijala sve do XIX veka.

Cilj alhemičara bio je da otkriju kamen mudrosti, što se opisivalo kao „Veliko delo“ (lat. Magnus opus). Smatrali su da Kamen mudrosti ima moć da bilo koji metal pretvori u zlato. Takodje su verovli da se od Kamena mudrosti može napraviti eliksir koji podmlađuje, odlaže smrt, po nekim izvorima čak čini besmrtnim.

Veliko delo („Magnus opus“), po mističnom verovanju se sastojalo iz 3 faze:

1.Nigredo (simbolizuje truljenje i sagorevanje nečistoća)
2.Albedo (beljenje koje simbolizuje produhovljenje i prosvetljenje)
3.Rubedo (crvenjenje koje simbolizuje sjedinjavanje čoveka sa Bogom, sjedinjavanje konačnog sa beskonačnim).

Najpoznatiji alhemičari su Nikolas Flamel, Paracelzus, Isak Njutn, Robert Bojl… Paracelzus je bio doktor, bavio se alhemijom da bi pronašao lekove, tako da se kod njega može videti začetak farmacije. Njutn se takođe bavio alhemijom, ta činjenica ostala je u senci njegovih doprinosa u fizici. Robert Bojl je omogućio prelaz alhemije u hemiju.

Uprkos zanosu kojim su radili alhemičari, istorija je pokazala da je njihova vizija do sada ostala neostvarena, mozda cak utopijska i Don Kihotovska. Ali, dragi moji al-hemičari, ne gubite nadu, uzmite epruvetu u ruke i neka ogled počne, Kamen mudrosti nije još uvek otkriven i mozda čeka baš na vas…

Šta će od lekova i metoda lečenje našeg doba opstati u budućnosti? Kako će se lečiti ljudi budućnosti? Da li će se za neke od savremenih metoda lečenja ispostaviti da su štetne po organizam i zdravlje ljudi? Verovatno će svaka sledeća generacija donositi novine, mahom pobijajući i nadograđujući prethodnu generaciju. Verovatno tome nema kraja dok je sveta i ljudi.

Važna napomena: Za pisanje dela o lečenju kroz istoriju korišćena su predavanja za studente profesorke Dušanke Parojčić Krajnović sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu.
Piše: Ana Cakić
link

 

[MladenS.]

Budućnost je u Bioenergetskoj medicini, tretmanima i terapijama i korištenjem saznanjâ iz Biofizike. Ili tačnije u kombinaciji klasične i Bioenergetske medicine.

 

[Nina]

Kada citam o lecenju kroz istoriju shvatim koliko je medicina napredovala pa ocekujem da cemo doci do još višeg nivoa

 

[pikax]

Kada citam o lecenju kroz istoriju shvatim koliko je medicina napredovala pa ocekujem da cemo doci do još višeg nivoa

Tako je. Isto tako neverovatno je, sa današnje distance da se shvati šta su sve otkrili lekari u starom Egiptu , Grčkoj što se tiče prepoznavanja simptoma i postavljanja dijagnoze. Lečenje je , razume se, bilo manje efektno.