Izdvojih ono sto mi je zapalo za oci....
Ne valja ti poredjenje Ji Cinga i astrologije...jer kao sto si rekao JC je vise filozofski a astrologija to nije....moze se za tu rabotu koristiti i drugi predmeti ne samo novcici...cak i na netu postoji taj sistem proricanja...
Uostalom JC na filozofski nacin pokazuje sadasnjost i buducnost na direktno postavljeno pitanje sto bi ja opet svrstala medju sujeverje..zasto?..jednostavno ne postoji dokazan metod, nacin da ti neko tacno prorekne sudbinu...ni postojanje sudbine nije dokazano..astrologija navodi coveka da "slepo" veruje u moguce dogadjaje...
U sustini mi smeta sto zele da je svrstaju medju nauku a ona se bavi "predvidjanjem" mogucih dogadjaja... koje cesto i zakazu...
Па нормално да није доказан метод, јер да јесте већ би имао статус науке. Они који се боре да астрологија буде прихваћена као наука углавном чине то због сложености механизма доношења закључака који, допало се то некоме или не, има елементе науке, а не због тога колико је она истинита или делотворна. И медицина није поуздана, а имала је статус науке и када се лечило истакањем "зле крви" или погрешним лековима. Није то оно што је пресудно у овој причи.
Астрологија је на врло сличан начин филозофска као и Ји Ђинг. Барата са принципима позитивног и негативног, мушког и женског, са принципима елемената итд. Свако оно тумачење у астролошким уџбеницима које видиш за одређену комбинацију није написано насумице, већ изведено као синтеза мањег или већег броја саставних елемената. Она има своју унутрашњу логику и своју јасну симболику, за коју питаш одакле она људима. Па из истог оног извора одакле им и симболика јина и јанга. Планете немају људске особине, оне имају принципе, а у одређеном историјском периоду је дошло до њихове персонификације и повезивања са антропоморфним боговима. Није Јупитер бенефик због тога што му је неко из чистог хира доделио име врховног бога латинског пантеона, већ због тога што је светло и јарко небеско тело са вишеструко јачим сјајем од било које звезде и које се суверено, гордо и наизглед независно креће еклиптиком. Симболика везана за небеска тела у астрологији је више него јасна и нема много везе са именима римских богова и њиховим особинама, јер им се сличне особине додељују на свим меридијанима и у свим цивилизацијама где је астрологија развијена. Симболика Сунца и Месеца је врло јасна. Меркур је мала планетица која само понекад може да се види непосредно пре изласка или након заласка Сунца, зато су му и додељене особине брзине и непредвидивости. Венера се такође не удаљава много од Сунца, а најсјајније је небеско тело после Месеца, својом лепотом је инспирисала чак и старе Словене који је називају "звездом Даницом" и независно од античких цивилизација и античких астролошких система асоцирају са лепотом, грациозношћу и женским принципом. Марс, Јупитер и Сатурн нису везани за Сунце, већ се по равни еклиптике крећу слободно. Марс је брз, али је релативно тешко видљив, а у тренуцима своје најјаче видљивости у пуној мени и највећој близини Земљи има црвен одсјај, док је Сатурн спор, тром, мрачан и далек. Симболика која им је додељена није никако бесмислена. Питање је само како је могуће да то све "ради", да ли због тога што је снагом својих симбола уткано у наше колективно несвесно или због неког другог разлога, а можда разлога и нема, као ни узрочно последичне везе, већ се ради о две различите равни у којима се макрокосмос пројектује на различит али синхрон начин. На пример, да се на људски раван пројектује као један скуп особина, а на планетарну као одговарајући аспект. Не мора ту никаква узрочно последнична веза да постоји. Да илуструјем то примером. На пример, ако Мирко примећује да реагује слично као Марина, на пример, ако Марину заболи глава, заболи и Мирка нешто касније, ако је Марина лоше расположена, лоше је расположен и Мирко, а ако је Марина весела и активна, исто се и са њим догађа. Мирко и Марина не постоје већ су измишљени, али замислимо да такав пар постоји и да је Мирко то приметио. Да ли је Мирко сујеверан ако чује од Марине да осећа несавладив умор и да јој се спава, па претпостави да ће се ускоро и он тако осећати? Он не зна разлог. Разлог је можда да су врло сличне конституције, крвног притиска, осетљивости на време и сл., са том разликом да је Марина финија и осетљивија и пре примети на себи знаке промене, што би значило да неке објективне околности изазивају такве осећаје, пад притиска, промена времена, месечеве мене, сунчеве активности, супстанце у ваздуху итд. Мирко би био сујеверан ако би мислио да је
разлог његових тегоба у Марини и ономе што она осећа и ако би пропустио да види да је разлог на неком другом месту, а да се он само испољава и на њему и на Марини. Не знам да ли је моје поређење јасно.
Sujeverje je verovanje da su zbivanja u budućnosti uzrokovana određenim radnjama bez uzrocno - posledicnog odnosa...i kako sudbina onda nije stvar (ne) podloznosti sujeverju?
Svima je jasno kretanje planeta itd...sto je i dokazano....ali nije jasna njihova simbolika...odakle planetima ljudske karakteristike? Kako Saturn donosi koncentraciju na neki zadatak i uzdrzljivost da mi odredjeni zadatak ispunimo? Kako moze da vlada odgovornosti, ambicijama..itd..
Cime je to dokazano?? Zar su leteli na Saturn, iglom zaboli u isti i izmerili koncentraciju i izdrzljivost istog?
Nebitno da li astrologija odredjuje ili pokazuje...ona svakako pokazuje moguce situacije u buducnosti...ako to nije proricanje nek se ne bavi buducnoscu...
Ko ide astrolozima? Prvenstveno osobe koje imaju neki problem ( dal ljubavni, poslovni, skolski nebitno je ), neki idu zbog radoznalosti ..itd.. A to kako neki idu astrologu da bi se posavetovali koji period je povoljnjiji za nesto, to ne bi ni da komentarisem...
Astrolozi izvandredno koriste psihologiju...i covek koji ima problemcic, povodljiv je itd..lako ga je navuci...
Astrologija jeste donekle tacna...ali definitvno astrolozi ne mogu sve tacno da protumace i dokazu, zato i nije svrstana medju nauku...i sve dok se budu bavili buducnoscu nema sanse da je ljudi ozbiljno shvate a kamoli naucnici..
Питање постојања или непостојања судбине је филозофско и метафизичко и уско је везано са питањем постојања саме слободне воље, а евентуално може да постане питање које се тиче једино физике, у истом оном смислу као што је преузела питање ограничености или неограничености свемира и коначно дефинисала модел ограниченог свемира у којем је немогуће поставити питање шта се налази иза те границе. Однос према судбини може бити ствар постојања или непостојања сујеверја једино ако се судбина посматра на један врло упрошћен и плитак начин, као нешто што је "суђено", па ето. Уместо да се посматра као једна сложена композиција мноштва фактора у једном тренутку. Више се ту ради о томе да ли је у ту "судбину" могуће проникнути, а не да ли она постоји. Неко ерупцију вулкана може назвати судбином, али ту се ради о геолошким процесима и потресима који су се одвијали током читавог једног периода пре него што се ерупција догодила. Она је само за човека била изненађење, јер није био свестан да се дешавају ствари у правцу њеног дешавања. Већи је ту проблем оних који, такође несвесни стварних узрока, тврде да ће се та ерупција догодити због распореда планета, распореда бачених дрваца или због онога што су сањали или им је анђео јавио.
Особе које иду астролозима нису само оне са проблемима и којима је лако манипулисати. Има и много оних који иду из других побуда. Интроспекција, радозналост, начин живота итд. У многим традиционалним и богатим индијским породицама се ослањају на савет астролога по питању одабира брачног партнера или момента ступања у пословни подухват. Они који одлазе астролозима због проблема на крају буду највише и разочарани. Не због тога што им је речено нешто што није тачно, већ због тога што им никаквом магијом није проблем нестао сам од себе или због тога што им нико није рекао шта конкретно да ураде. На пример, особа због болести оде по савет, очекујући Бог зна шта. И шта добије? У најбољу руку да јој астролог пронађе у наталној подложност одређеним болестима и да да процену да ли би и када тако нешто могло да се манифестује и где.
Слажем се да није наука. Астрологија то као целина није, али у својој методологији ипак има елементе науке. Ипак није пуко сујеверје и глупост како се такође тврди, далеко од тога, сујеверан и глуп једино може бити начин на који човек схвата астрологију. Ради се ипак о једном сложеном и интересантном систему који некога може занимати, а некога не. У јудеохришћанској духовности, на пример, она је оцењена као нешто негативно по човека, његов однос са Богом и начин како би требао да схвати свет око себе и свој положај у њему, али то је већ међусобни однос религија, филозофија и идеологија, а не научна критика астролошке успешности или њених метода.