Уживање као смисао живота?

[picololeone]

Moram samo ovde da kazem da produzenje vrste nije "garancija" besmrtnosti, nazalost ima slucajeva gde deca umru pre roditelja....to mora da je nesto drugo.

 

[gost 304860]

Сећам се давно, кад би ме питали што ме нешто занима, што се бавим тиме, у смислу која је корист... А ја реко - како ја зовем људе који раде само оно од чега имају користи? СЕЉАЦИ.
Не мислим да вређам, мада да, јесте пежоративно.
Они тако расподеле - један учи школе, једноме остаје земља, један иде у иностранство да заради.
Нема ту места за више сфере

ne bih ja vise kolega ali ovo me asociralo na jos jedan bajat post... bajat ko vodeni hleb koji je najbolja hrana kad se spoji sa svezim kajmakom pa da ga se podsetimo jer je ipak na temu a neko nek donese kajmak ako ga ovde uopste ima



svrha i smisao zivota... ni lakseg pitanja ni tezeg odgovora... cela umetnost je izgradjena oko ove misterije koju svako ljudsko bice na planeti makar jednom u zivotu postavi sebi kao pitanje. ako pretpostavimo da su ljudi reproduktivni sisari onda je svrha jasna...ostavljanje potomstva i samo zato se i pitamo zasto postojimo. sve ostalo je trivijalno...od sazrevanja, skolovanja, statusa, malih ili velikih zadovoljstava... problem je sto je covek bice sa greskom jer mu je tvorac ubacio u korteks mozga i krv virus da bi lakse mogao da kontrolise njegov evolucioni razvoj. neki to nazivaju osecanjima, neki senzibilitetom, a neki pak crvotochinom.... chovek i profesija... kada se neko aktivno posveti nechemu studiozno kao shto je npr. egzaktna nauka pochinje da ispoljava jedan vid otuđenosti od tog virusa jer deo korteksa ne mozhe da ga locira i on chuchi u njemu kao crnogorski virus u kompu..znachi ne radi nishta i samo tavori. um je lociran samo na sushtinu koja je okovana najsofisticiranijim virus barijerama gde nishta efemerno kao osecanja nema slobodan pristup bez da prođe gomilu unutarnjih kontrola.... znachi za nauchnika je sushtina i smisao postojanja iskljuchivo esencijalna racionalnost gde nema crvotochina bilo kakve vrste a i ako se kojim slucajem dese podsvest ih lako kanalishe i stavlja u foldere samo za to namenjene.

shta cemo sa umetnicima.... dva suprotna pola ali sa istom energentskom guaranom koja im pumpa stvaralachki libido do neslucenih razmera.... kod umetnika je esencija stvaralashtva bash taj virus... bez njega nema nichega. umetnik od tog jednog virusa raznim metodama stvara kulture raznorodnih i sam sebe tera u hibernativno stanje duhovne nirvane bez da mu treba belo, spid ili heroin... znachi jako dobro utemeljena pozitivna hipohondrija dozhivljene sushtine i otkrovenja. u tom stanju umetnik vidi svashta.... svet, zhivot, ljudi, pojavni oblici oko njega poprimaju dimenziju pa otprilike jedne everetove kvantne mehanike gde paralelni svetovi i kosmicke dimenzije lice na andersonove hodnike vremena. sam kosmos je za njih mizeran i puka minijatura u tom trenutku providjenja i veličine je obične glave čiode. u tom vertigu pozitivnog ludila oni vide suštinu života, spoznaju istinu u sebi kao da im je otac sam timoti liri i koju većina naučnog establišmenta nikad neće dokučiti pa živeli makar 300 godina... ako umetnik jednim trenom svog stvaralaštva dospe u taj trenutak pozitivnog ludila on je ispunio svrhu svog postojanja...po njemu samom.

sta cemo sa ljudima koji ideoloski zastrane u nekoj utopiji.... kod njih smisao zhivota postaje onaj 8i ili 64i bit tek kada postanu deo necheg imaginarnog i gde se drzhe za ruke sa milionima drugih slichnih kod kojih pulsira isti algoritam mozga.... otprilike kao u matriksu kada heksadekadni i binarni kodovi jure haotichno po ekranu ali posmatrani okom koje prepoznaje stvari shvatamo da postoji neki vishi stupanj reda u tom haosu. ili pak kao ritualna sufijska filozofska igra dervisha koja svojom polifonom strukturom vezuje igrača sa njegovim unutarnjim kosmosom. religije ili antireligije u bilo kojoj formi su utopije za pojedinca i njegovu svest... jedan virus se trebi drugim još opasnijim po čovekov stvaralački duh. smisao takvih zajednica je simbološki posmatrano produktivan do dela kada postanu sami sebi svrha i onda počinje degenerativni raspad pojedinca u zajednici koji svojim antitelima koje razvija postepeno leči ostale oko sebe... svrha života koja je do tad imala za vernika kao npr. postulat moralne čistote, verovanja u imaginarnog tvorca, ili za onog drugog pak od hedonističke zavisnosti i negiranju ičeg božanskog u nama i oko nas, on se trenutno metaforichki raspopljuje i ne retko zastranjuje u kontra smeru obozhavajuću chist apsolutistichki kult antipoda tog imaginarnog stvaraoca sveg na zemlji. svrha zhivota mu postaje degenaritavna ali pojedinac to ne uvidja i nastavlja da se razvija u tom pravcu izjednjachavajuci sebe i svoj duh sa nizhim primatima na svim nivoima obichno obozhavajuci primalne rituale sa zrtvovanjima kao i naravno kulture koje ih popularizuju.

obichan chovek i žena.... shta cemo sa njima... sta je njihov smisao postojanja i zhivota. po meni, jer se ipak smatram delom te grupacije zhivot je neshto na shta niko od nas nema velik upliv kontrole ma koliko mi smatrali i bili ubedjeni da imamo. svaki pojedinac je na neki nachin predodredjen za neshto josh od samog rođenja. predodredjen ali to naravno ne mora da bude apsolut... znaci tabula rasa sastavljena od iskustva, saznanja, percepcija, dogadjaja, patnje, sreće i još milion podvrsta samo nama znanih sitnica koji nam ostaju urezani u svest tokom celog zhivota i koji nam oplemenjuju svaki trenutak ili nas teraju u ochaj shto je mnogo ceshci slucaj. zhivot je svuda oko nas. trazhimo sushtinu a ne shvatamo da je zhivimo tragajući ceo zhivot za njom. chovek se bash zato duhovno razvija svakim danom nesvesno percepirajuci stvari iz svoje okoline. postajemo jednom rechju bredberijev ilustrejtid men.... svako od nas je istetoviran kao kaleidoskop nekim iskustvom ili saznanjem, jednom nevidljivom tetovazhom koje samo iskusno oko mozhe da prepozna kod drugoga.

to je po meni i sushtina zhivota. prepoznati sebe u oku posmatracha nas samih.

 

[gost 304860]

za odlazak i mahanje jako kratko na temu seksualnog i uzivanja…. obozavam da gole zene vezujem naopako u visecem polozaju sa glavom nadole i pritom ih hranim puterom od kikirikija dok one pre obroka moraju da mi otpevaju marseljezu a posle obroka natraske izrecituju 2 kor 11,14…. sta sam ja onda… da li sam sluga svetla ili tame?

ponekad ni sam ne znam pa sam valjda zato celog zivota u potrazi za andjelima ili djavoljim konkubinama da mi to pitanje razjasne...

 

[coviax1]

Сећам се давно, кад би ме питали што ме нешто занима, што се бавим тиме, у смислу која је корист... А ја реко - како ја зовем људе који раде само оно од чега имају користи? СЕЉАЦИ.
Не мислим да вређам, мада да, јесте пежоративно.
Они тако расподеле - један учи школе, једноме остаје земља, један иде у иностранство да заради.
Нема ту места за више сфере

Ima-najmlađi obično ide u kosmonaute...
Čim poćneš da klasifikuješ ljude-več si u problemu...Namah zaboraviš da u svačijoj klempi po par MILIJARDI sivih,a od svake možeš svakog trena očekivati neko iznenađenje tipa izuma letećeg tanjira ili globalne misaone komunikacije i to besplatne... Nikolaj Velimirović je objasnio zašto ne treba podceniti Srpskog seljaka...
A I SAM SAM SE UVERIO KOLIKO METAFIZIČARA PO SELIMA SRBIJE...A nisu
odlepili...ljudi malo filozofiraju...onako za svoju dušu...Samo da čuješ...

 

[coviax1]

Intelektualni egzibicionizam je jedna vrsta mračnog uživanja koje najčešće biva ispoljavano kroz sado.mazo porive,ali i u usložnjavanju ličnosti(poznati sindrom)....I naravno da je besmislen i naravno da ostavlja gorak ukus kao hleb od prbrzo mlevene pšenice...I gore...NESREĆA duhovna i nesmiraj i čudo
od zla koje čini intelektualca bolesnim i napaćenim.I naravno neproduktivnim i nemoćnima pred svojom melanholičnom slepom ulicom.
Znam nekolicinu dobro,a viđam stotine takvih.To mu dođe kao duhovni SARS s tim što je inkubacija brza,bolest dugotrajna i ubija dušu polako i sigurno,a remisije ni na vidiku.
Oni koji su OZDRAVILI listom odoše u kreativce. A ja bio samo malo inkubiran.
I ŽURIM OVOG JUTRA U NEKE NOVE KREACIJE...

 

[Агарта]

Moram samo ovde da kazem da produzenje vrste nije "garancija" besmrtnosti, nazalost ima slucajeva gde deca umru pre roditelja....to mora da je nesto drugo.

Није гаранција само зачеће, па ни рађање, има разних случајева. Стварно нажалост.
Међутим, кад дође тренутак да вратиш душу Творцу или у Ништавило (што не можемо поуздано знати), ако имаш живих потомака, знаш да си бар за тренутак победио смрт.
Наравно, не можеш знати да ли ће они имати своје потомке. То је живот!

 

[Агарта]

za odlazak i mahanje jako kratko na temu seksualnog i uzivanja…. obozavam da gole zene vezujem naopako u visecem polozaju sa glavom nadole i pritom ih hranim puterom od kikirikija dok one pre obroka moraju da mi otpevaju marseljezu a posle obroka natraske izrecituju 2 kor 11,14…. sta sam ja onda… da li sam sluga svetla ili tame?

ponekad ni sam ne znam pa sam valjda zato celog zivota u potrazi za andjelima ili djavoljim konkubinama da mi to pitanje razjasne...

Свака част колега, да вам овако пренесем препоруку за овај и претходни пост.
Gott weiss ich will kein Engel sein!

 

[jelen.co]

Уживање као смисао живота

Uživanje je definitivno moj smisao života, ali takav smisao može dovesti do nebrojenih frustracija, jer je život borba i takmičenje.

 

[gost 304860]

Свака част колега, да вам овако пренесем препоруку за овај и претходни пост.
Gott weiss ich will kein Engel sein!

zahvaljujem kolega.... vasa tema zaista jeste inspirativna i jedini je razlog mog povremenog navracanja…. a na temu s/m koja po ustaljenom i poznatom obicaju kod nekih odavde izaziva frojdovsku ugrozenu seksualnost, bas kao i vokativnu neartikulisanost, gde je bolesna samodopadljivost takvih po pravilu vezana za egzogeniju sopstvene mentalne destruktivnosti koja se najbolje manifestuje kroz platonovu teoriju secanja vezanu za ono davno izgubljeno seksualno, koje se hvalopspevno nadomestava ribarenjem na suvo i sa uvek prepoznatljivim i kompromitujuce impotentnim keps lokom.... elem....

zasto neke zene uzivaju u fizickom bolu koji im muskarci nanose? mozda da bi kroz bol nasle boga u sebi... tesko, zato sto su jako gresne pa se tako samokaznjavaju... jos manje, zato sto imaju uvrnut sistem sexualnog uzivanja pa u tome nalaze zadovoljstvo... nikako... to rade samo zato sto zele da dostignu onaj nivo svesti gde se njihovo telesno odvaja od duhovnog u meri da perceptivnost grubosti koju provokativno traze od partnera tera libido u ekstaticki zanos gde je orgazam realno moguc i bez ikakvog drugog dodira ili same penetracije... poznata je stvar da sam trenutak smrti kod mukaraca ne retko izaziva erekciju bez obzira na njegovu starosnu dob pa je zato cela prica o smrti i sexu duboko povezana i gde crkveni milje nema mesta da raspravlja o tom konceptu zanosa koje je za njih socijalni ekstrem na koji posprdno uvek upiru svojim "cednim" prstom.

odnos smrti i sexualnosti je cista metafizika i taj fiziolosko-duhovni lajtmotiv je osnova one prave i ciste esencije umetnickog stvaralastva kod mnogih velikih autora. musko zenski odnosi su toliko kompleksna stvar da mnogo puta ni sami akteri tog odnosa nisu svesni njihove dubine i slozenosti a kako bi tek neko sa strane mogao da pod plastom kvazi dogme odredjuje sta je pravo u tom odnosu a sta ne. konacno moze se iz ljubavi i ubiti partner pa potom pojesti sa raznim garnirungom sto je opet obicaj kod nekih drugih kultura. posao crkve je da vernicima a i ostalim nevernim ukaze na zablude bas ovog vremena u kome danas zivimo i gde je njihova dogma o svemocnom, nepoznatom i nevidljivom koji sve vidi i sve zna malo dete u odnosu na dogmu tipa ja imam komp i gospodar sam sveta. ona prva dogma nece izazvati duhovnu apokalipsu u coveku... ova druga.... svakim danom smo svedoci sve vece pogubnosti tog nacina misljenja i delovanja a ovaj pdf je najbolji primer.

 

[picololeone]

Није гаранција само зачеће, па ни рађање, има разних случајева. Стварно нажалост.
Међутим, кад дође тренутак да вратиш душу Творцу или у Ништавило (што не можемо поуздано знати), ако имаш живих потомака, знаш да си бар за тренутак победио смрт.
Наравно, не можеш знати да ли ће они имати своје потомке. То је живот!

Naravno da je to velika uteha, pretpostavljam, u casu smrti, pa i ovako, ali kao sto i sam rece, nije svaki seks (uzivanje) samo zarad produzenja vrste i obrnuto.

Pa se pitam, sta je primarno u ovoj temi - seks kao produzenje vrste ili seks kao uzivanje (s obzirom na naslov a malo drugaciju "razradu").

 

[coviax1]

zahvaljujem kolega.... vasa tema zaista jeste inspirativna i jedini je razlog mog povremenog navracanja…. a na temu s/m koja po ustaljenom i poznatom obicaju kod nekih odavde izaziva frojdovsku ugrozenu seksualnost, bas kao i vokativnu neartikulisanost, gde je bolesna samodopadljivost takvih po pravilu vezana za egzogeniju sopstvene mentalne destruktivnosti koja se najbolje manifestuje kroz platonovu teoriju secanja vezanu za ono davno izgubljeno seksualno, koje se hvalopspevno nadomestava ribarenjem na suvo i sa uvek prepoznatljivim i kompromitujuce impotentnim keps lokom.... elem....

zasto neke zene uzivaju u fizickom bolu koji im muskarci nanose? mozda da bi kroz bol nasle boga u sebi... tesko, zato sto su jako gresne pa se tako samokaznjavaju... jos manje, zato sto imaju uvrnut sistem sexualnog uzivanja pa u tome nalaze zadovoljstvo... nikako... to rade samo zato sto zele da dostignu onaj nivo svesti gde se njihovo telesno odvaja od duhovnog u meri da perceptivnost grubosti koju provokativno traze od partnera tera libido u ekstaticki zanos gde je orgazam realno moguc i bez ikakvog drugog dodira ili same penetracije... poznata je stvar da sam trenutak smrti kod mukaraca ne retko izaziva erekciju bez obzira na njegovu starosnu dob pa je zato cela prica o smrti i sexu duboko povezana i gde crkveni milje nema mesta da raspravlja o tom konceptu zanosa koje je za njih socijalni ekstrem na koji posprdno uvek upiru svojim "cednim" prstom.

odnos smrti i sexualnosti je cista metafizika i taj fiziolosko-duhovni lajtmotiv je osnova one prave i ciste esencije umetnickog stvaralastva kod mnogih velikih autora. musko zenski odnosi su toliko kompleksna stvar da mnogo puta ni sami akteri tog odnosa nisu svesni njihove dubine i slozenosti a kako bi tek neko sa strane mogao da pod plastom kvazi dogme odredjuje sta je pravo u tom odnosu a sta ne. konacno moze se iz ljubavi i ubiti partner pa potom pojesti sa raznim garnirungom sto je opet obicaj kod nekih drugih kultura. posao crkve je da vernicima a i ostalim nevernim ukaze na zablude bas ovog vremena u kome danas zivimo i gde je njihova dogma o svemocnom, nepoznatom i nevidljivom koji sve vidi i sve zna malo dete u odnosu na dogmu tipa ja imam komp i gospodar sam sveta. ona prva dogma nece izazvati duhovnu apokalipsu u coveku... ova druga.... svakim danom smo svedoci sve vece pogubnosti tog nacina misljenja i delovanja a ovaj pdf je najbolji primer.

Pa ima tih i sličnih i još sasvim drukčijih devijacija,perverzija,zastranjivanja...koja iskaču iz socijalnog "običnog" miljea i koji se vezuje pre svega za intelektualnu,klerikalnu i drugu elitu...Na žalost,dešava se da životni rzulet i filozofima udeli ponekog...
Prva perverzija foruma je imati više nikova...Što da ne...A meni i ovaj jedan pomalo več ogadio zbog nelepih sadržaja koji se ovde počinju gomilati...I ne pomišljam da bi ovo trebalo biti idilično mesto,ali bi moglo da izostane namerno zagađivanje...RUŽNOM PRIMERU SEKSUALNOG LJUDOŽDERSTVA,baš kao i fašističkim idejama,mislim da,nije mesto na ovom i ovakvim forumima...Možda da se otvori kriminološki pdf-pa tamo...ili horor...
Čak ni na psihologiji nisam video da se neko bavi teškim psihijatrijskim slučajevima kanibalstva i sl.
Kanibal ante portas?

 

[ristob]

Intelektualni egzibicionizam je jedna vrsta mračnog uživanja koje najčešće biva ispoljavano kroz sado.mazo porive,ali i u usložnjavanju ličnosti(poznati sindrom)....I naravno da je besmislen i naravno da ostavlja gorak ukus kao hleb od prbrzo mlevene pšenice...I gore...NESREĆA duhovna i nesmiraj i čudo
od zla koje čini intelektualca bolesnim i napaćenim.I naravno neproduktivnim i nemoćnima pred svojom melanholičnom slepom ulicom.
Znam nekolicinu dobro,a viđam stotine takvih.To mu dođe kao duhovni SARS s tim što je inkubacija brza,bolest dugotrajna i ubija dušu polako i sigurno,a remisije ni na vidiku.
Oni koji su OZDRAVILI listom odoše u kreativce. A ja bio samo malo inkubiran.
I ŽURIM OVOG JUTRA U NEKE NOVE KREACIJE...

Ode ti u ribu!

 

[coviax1]

Ode ti u ribu!

Vidi kad sam i tamo stigao,ali bez pecaljaka,danas bio samo gost...

 

[gost 304860]

ako se tema banlizuje, uzivanje u zivotu se svodi samo na nekoliko stvari. znaci to su primarno, novac, vlast ili seks. prva dva su jasna kao dan dok je trece ono sto nam pravi problem. ako si zena onda su u pitanju problematicni muskarci a ako si muskarac onda su u pitanju isto takve zene. obozavam zene. svaka zena je na neki nacin izazov za sebe. u rl-u se utapam u zanos uzivajuci iskljucivo u zenama koje imaju kristalno jasan emocionalni iq dok sam nasuprot toga u vl-u ekspresivno opsednut zenama koje intimno nazivam drvosechama. znam da deluje malo rogobatno ali personifikacija shume nije samo vezana za zhensku glavu vec i za njenu metonimiju…. onaj nedostajuci sufiks za figuru koja joj fali i zbog koga je 24h pogubljena. ta falichnost se obično manifestuje kratkim uzdahnim ispustajucim zvucima kao kada moshusni bik zaskace priplodnu junicu a publika drhti slodostrasno se drzeci za prvu stabljiku kukuruznog ploda sa sve prigodnom onomatopejom valjda da bi potisli svoj nabujali nagon koji se ne moze nichim skriti. simbolicko podizanje repa na osecaj sekretualnog u oplodjivacu goni takvu zhenu da odmah potrazi rukohvatni spas duboko u medjici svoje zelje kopulirajuci u glavi dok prstima i izgrizenim noktima steze do krvi svoju shumsku zivotinju koja vrishti na uzmicaj bas kao na i odstupanj. motorika tog china je nedostatno uvek vezana za ugadjanje sopstvenim niskim strastima usled ukradenog prirodnog mishicnog agensa koga zamenjuje bilo chim sto joj se trenutno nadje pri ruci. tada joj reci nestaju, izgube se, artikulacija postaje totalno nerazgovetna i izrazava se rorshahovim pobudama zakasnelog shvatanja onoga sta dela pred prisutnima. manifestovano stanje duha te zene je na poentilistichkom nivou svesti gde mikronske tachke njenog razbacanog erosa pokushavaju da se stope u neuronsku mrezhu neke metaforichke polokove fizionomije zanosa… neke i uspeju u tome i od zena drvoseca postaju prave boginje dok one druge jednostavno zamene sikirche motornom testerom nastavljajuci da krche i dalje istu shumu cak i kad joj vreme nije

 

[coviax1]

Bliži se 18.rođus "malom" Muji i pita ga otac:"Ša da t kupim za osamnajsti?" A ovaj će: "Motorku!"

 

[Агарта]

Naravno da je to velika uteha, pretpostavljam, u casu smrti, pa i ovako, ali kao sto i sam rece, nije svaki seks (uzivanje) samo zarad produzenja vrste i obrnuto.

Pa se pitam, sta je primarno u ovoj temi - seks kao produzenje vrste ili seks kao uzivanje (s obzirom na naslov a malo drugaciju "razradu").

Речено је у есеју, али сада ајмо укратко.
Сексуални нагон има за основу нагон за размножавањем. Друга је ствар што човек ту тактизира, па се не размножава колико би физички могао. Што је у суштини добро, јер човек је инвазивна врста.
Дакле, ми кад се сексамо правимо децу, или заваравамо нагон. Ништа страшно, много шта у свету је илузија, много шта је сујета. Рецимо можеш из тачке А у тачку Б хјундаијем или алфом, свеједно је. А не кошта исто...
Секс као продужење врсте је примаран, и дугорочно важнији. То је чак јавни интерес, оличен у породици (имајмо у виду да заправо није циљ продужетак врсте, већ продужетак себе, својих гена, па онда свог језика, обичаја, нације...)
Секс као уживање је свакако пожељан, у данашње време практично неопходан. Зато што се бракови више не уговарају и не сматрају за нужност. Дакле, нађи пара у којем уживаш, процени, одабери... или ће се све распасти. А и ако уживаш може се распасти, нема гарантије...
Коначно, секс само ради уживања ја не разумем. Не бих у томе ни могао да уживам. Хоћу рећи да не бих могао лећи са особом са којом не могу бар замислити да имам децу (друга је ствар да ли у том тренутку хоћу, да ли друга особа уопште хоће). Јер особа са којом не бих могао ни замислити да имам децу ми се сигурно гади у моралном смислу...

 

[Агарта]

zasto neke zene uzivaju u fizickom bolu koji im muskarci nanose? mozda da bi kroz bol nasle boga u sebi... tesko, zato sto su jako gresne pa se tako samokaznjavaju... jos manje, zato sto imaju uvrnut sistem sexualnog uzivanja pa u tome nalaze zadovoljstvo... nikako... to rade samo zato sto zele da dostignu onaj nivo svesti gde se njihovo telesno odvaja od duhovnog u meri da perceptivnost grubosti koju provokativno traze od partnera tera libido u ekstaticki zanos gde je orgazam realno moguc i bez ikakvog drugog dodira ili same penetracije... poznata je stvar da sam trenutak smrti kod mukaraca ne retko izaziva erekciju bez obzira na njegovu starosnu dob pa je zato cela prica o smrti i sexu duboko povezana i gde crkveni milje nema mesta da raspravlja o tom konceptu zanosa koje je za njih socijalni ekstrem na koji posprdno uvek upiru svojim "cednim" prstom.

Занимљиво је то колега.
А ја сам се питао зашто неке жене уживају у аналном сексу...

 

[gost 304860]

Занимљиво је то колега.
А ја сам се питао зашто неке жене уживају у аналном сексу...

ja jednostavno kolega moram da po 20 put ponovim post koji je u neka davna vremena bio posvecen jednoj djavoljoj konkubini koji ce mozda baciti neko novo svetlo na predmetnu materiju a vezan je za seksualnost i religiju i tako to...


mitoloska fenomenologija sexa kao osnovne ljudske potrebe tipa res ecclesiastica je analogijom gledano ista kao kada bi nas organ za ravnotezu cackali viljuskom. sex je sublime feeling svakog zivog bica na planeti i on se nosi sa njim celog zivota kako zna i ume. odbaciti ga zbog poznate religiozne zatupljene doktrine o gresnosti, preljubi, promiskuitetu, bilo bi kao da koljemo nasu dlakavu medjunoznu zivotinju tupim nozem dok se ona koprca u grcevima bola zbog neuracunljivosti vlasniqa koji cackajuci tom srebrnom viljuskom cistote naseg auris interna doprinosi vestibularnom lavirintu nasih zabluda da je sve ostalo vaznije od znoja, ciste first blood na carsavu adolescentnih uspomena ili slane sperme koju probamo po prvi put da bi okusili sami sebe iznutra i osetili de novo, mozda ono iskreno teolosko de novo u sebi i prisajedinili se sa tvorcem svih nasih grehova. sa bogom u izvornom oblicju. atomom nase snage. cernom nase materije.

ciceron je u lelijama rekao da nista nije ljupkije od vrline a ja cu dodati najvece od njih iskrenosti koju ova zena jelena demonstrira danima ovde i na kojoj bi joj pozavidele i muhamedove puritanke iako bi je verovatno spalile na lomaci svojih nepocinjenih grehova koje sanjaju u vrelim nocima vlaznog medjunozja i u njima ostvaruju pravi i iskreni koitus sa tvorcem ma koje on boje bio... ecce iterum crispinum reci ce forumski zeleni u grcu sladostarsne pozude delikta moje necenzurisane misli ali uhvatiti zivotinju i smiriti je pravim grehom je jedna stvar a skrivati je i vitlati njom u formi pretnje je nesto drugo.

sex i krv... krv i cast... cast i obraz... obraz i predrasude. suocavamo se svakim danom sa tim licemerjem oko nas stavlajujuci predrasudu polnosti ispred svega. promiskuitet duse je obicno deo vokabulara inteligencije, promiskuitet tela je greh spram sebe samog, ono sto bog voli, podrzava i opravdava i na kraju zivota overava sa prelaznom ocenom. greh necinjena je milion puta gori.... samoblud je najgoriji od obicnog bluda.... tudji znoj je uvek izazovniji od naseg ma kako nam mirisni nas bio. miris tudje polnosti ce nas uvek pre probuditi iz umiruce savrsenosti XXI veka u kojoj zivimo i vratiti nas u cisti neandertalski raj uspomena gde su zene bile zene i gledale u mesec osecajuci svoju pohotu predavanja kroz njegove cikluse. svet je tada bio bolji i iskreniji. sex je bio cistiji. nasa svrha na planeti definisanija.

deca u nama ... svaki covek je dete. svako se igrao sa sobom kao mali. nazalost mnogi su to zadovoljstvo zadrzali do duboke starosti. kako izaci iz sebe i osetiti kada postajemo mitoloski kerberi naseg ida zelja a kada prestajemo biti deca hic haeret aqua. sex je taj koji nas usmerava kao onaj najbolji i najiskreniji put.... kroz prve polucije, cikluse, ovulacije, kroz bremenitost, pa i kroz ubistvo ploda u nama cime ubijamo zauvek najvazniji deo nas samih.....ali i to je za ljude. ljudi su nesavrseni, jednostavne masine sa rupom ili viskom, koje su ostavljene u nekom servisu gde su serviseri na godisnjem odmoru koji traje vise miliona godina. ko ce da nas popravi kada se nacisto pokvarimo? teologija? ideologija? logika? filozofija? mitologija?..... nista od toga. samo deca, sex i umetnicka esencija. jedino te tri stvari izazivaju onu raspuklinu u dusi koja nije sizofrena....kada padnemo ili prsnemo i u nekom cosku danima placemo, prekorevamo nepravednost sveta i po pravilu uvek mrzimo sebe mrzeci nase zablude i greske kroz druge zbog napr. neke lazne ljubavi ili pogresnih postupaka. posle kise uvek ide sunce, posle suza naravno osmeh... kerber u nama osmehom umire i mi imamo lice deteta koje se igra sa zivotinjom ali sad tudjom jer nista nije lepse no tudja intima koju osetimo u sebi samima. kompatibilnost duse kroz antonim yebanja do smrti ili rodjenja zavisno od dozivljavanja semantike te radnje.. pocinjemo ponovo da vrednujemo sebe bez ikakve metafizike, bez esencije, mudrosti, duha ili inteligencije.... postajemo zivotinja i vibriramo. pulsiramo u njenom kvazaru pohote dok ona ne oseti pomeranje ploda u sebi. umiremo kao muskarci za nju na tren .... ali opet samo do novog ciklusa do novog rodjenja do novog mirisa, do nove zelje i sve ide jovo nanovo. materija i antimaterija.

u svakom sexu sahranjujemo boga u nama i stvaramo jednog novog savrsenijeg, onog naseg, onog pravog i istinitog u ljudskom oblicju. vaskrsavamo u coveka i zenu. sex i smrt kroz radjanje novog, to je nasa sustina postojanja i onoga za sta smo na ovom yebenom svetu punom zla, lazi, besa, mrznje i licemerja. sve ostalo je trivijalno. roma locuta causa finita

 

[gost 304860]

Речено је у есеју, али сада ајмо укратко.
Сексуални нагон има за основу нагон за размножавањем. Друга је ствар што човек ту тактизира, па се не размножава колико би физички могао. Што је у суштини добро, јер човек је инвазивна врста.
Дакле, ми кад се сексамо правимо децу, или заваравамо нагон. Ништа страшно, много шта у свету је илузија, много шта је сујета. Рецимо можеш из тачке А у тачку Б хјундаијем или алфом, свеједно је. А не кошта исто...
Секс као продужење врсте је примаран, и дугорочно важнији. То је чак јавни интерес, оличен у породици (имајмо у виду да заправо није циљ продужетак врсте, већ продужетак себе, својих гена, па онда свог језика, обичаја, нације...)
Секс као уживање је свакако пожељан, у данашње време практично неопходан. Зато што се бракови више не уговарају и не сматрају за нужност. Дакле, нађи пара у којем уживаш, процени, одабери... или ће се све распасти. А и ако уживаш може се распасти, нема гарантије...
Коначно, секс само ради уживања ја не разумем. Не бих у томе ни могао да уживам. Хоћу рећи да не бих могао лећи са особом са којом не могу бар замислити да имам децу (друга је ствар да ли у том тренутку хоћу, да ли друга особа уопште хоће). Јер особа са којом не бих могао ни замислити да имам децу ми се сигурно гади у моралном смислу...

hmmm sad sam u dilemi…. yebati ili ne, pitanje je sad.... iskreno nije nikad tolika draz u svrsavanju koliko u samom yebanju, pripremanju istog, petingu, nadolazecoj kopulativnoj strukturi neurona u mozgu koji nam sugerisu vrstu ili tehniku penetracije. ako apostrofiramo misao vezanu za smisao same yebacine bez ispustanja semene tecnosti u i ili van partnera/ke u nekom pardigmatsko-kognitivnom okruzenju, dolazimo do supersticije da je sam trenutak kada se telo grci i izvija u sladostrascu neka forma metabolicke regulacije naseg poimanja zivota kroz apstrahovanje njegovih culnih zadovoljstava. smrt kao olaksanje patnje sto moramo da yebemo do iznemoglosti nedoyebanog partnera/ku moze biti samo blagoslovena apoteoza osobe koja je pod/nad/ispod/iza/sa strane nas, naseg polnog organa/jezika/prsta/ruke/ dilda/ kobasice/ krastavca/ komada mesa ili pak neceg sedmog.... u yebanju je zivot, kao sto je svrsavanje agnus dei naseg libidualnog davanja drugoj/drugom ili pak multiplikovano zrtvovanje nekolicini partnera/ki. posle katarze kada ispustamo deo sebe, kao feniks iz pepela mi se ponovo dizemo i borimo da nastavimo dijalekticku radnju koju smo doterali do samog paroksizma terajuci sebe i njega/nju da iz vlasnika/ce cedimo najbolje zivotne sokove koje paradoksalno ne uzimamo ponovo na ista usta vec ih dajemo kao blagdanski prezent nekom drugom u vremenu darivanja sa svetlecim bozicnim spolovilom. zahvalnost druge strane se ogleda obicno u egoisticno sinkopiranom razmazivanju sopstevne izlucene sperme po telu/licu/ polnom organu/radijatoru/carsavu/tepihu uz konstataciju "da je kao uvek bilo divno". jer umiranje je sustina. sa svakim svrsavanjem umiremo pomalo. zato sam pristalica yebanja do besvesti ili do smrti dok onaj drugi/druga ne umre pre nas od naše zivotne sladostrasne enigmatike kako to da joj/mu nanosimo takvu bol podnoseci samo njegovo/njeno zadovoljstvo a nevidjenju istog u nasem staklastom pogledu kralja/kraljice ponoci. jer bolje je biti zivi nedoyebani robot nego sretan izyeban mrtvac.

 

[louiskrstic]

Može li i treba li generalizovati bilo šta o čoveku pa i samu seksualnu potrebu?
Nikako.
Svako od nas je u vlastitoim trenutku sveukupnog fizičkog razvitka (što se odnosi samo na ovaj život) ali i emocionalnog (što se odnosi na mnoge živote) kao i duhovnog razvitka koji obuhvata nikako manje od nekoliko stotina hilja pa često i preko milion života.
Emotivna slika svakog od nas je potpuno različita dok je slika duhovnog razvitka tek posebno različita.
Od stadijuma našeg razvitka zavisiće naš pristup i ovom pitanju kojeg obradjujete a to je seksualnost.
Ono što do sada niko nije obradjivao ovu temu je drugo pitanje ali je neophodno znati da na početku naših inkarnacija naša seksualnost i ninje tako istaknuta, emotivno smo nstabilni a mentalno tanani i nejaki dok smo duhovno više nego naivni. Usput se odigravaju promene gde ojačavamo kroz mnoga iskustva, patnje i boli i veoma često idemo u krajnosti gde dolazi do velikih izobličenja naših nagona ili pasija uma.
Da li je sve to normalno i moralno?
Normalno jeste jer mi kao Duša moramo isprobati sva moguća iskustva zbog kojih i doplazimo u ovaj svet. Da li je nešto bilo i da li je moralno zavisi od trenutka u kojem smo ili u kojem živimo. Da li je etično je nešto što treba bolje razumeti i onda diskustovati.
Sva ta izobličenja i življenje u skladu sa nagonima nas dovodi u situaciju da sve to moramo balansirati i urtavnotežavati da bismo kasnije kao zrelija i iskusnija Duša (sa koje pozicije i nastupa Agarta) vladali svojim čulima, emocijama, umom (tj. pasijama) gde naše normalne funkciju ostaju u okviru normalnog opsega i kada u nama prevladava ljubav.
Koja Ljubav?
Ona i onakva koju još i ne prepoznajemo kao ljubav u najvišem smislu. Sa duhovnim napredovanjem, razvitkom, naši seksualni nagoni oslabljuju i prepoznajemop drugarstvo sa partnerom, uvažavanje, poštovanje i u partneru sagledavamo božanstvenu prirodu - što suštinski i jeste.
Ostaje pitanje da li nekoga treba osudjivati zbog svog trenutnog stanja i odnosa? Nikako jer jednom i mi bejasmo u svim tim pozicijama, sve to iživismo i izbalansirasmo (a sve u skladu sa Zakonom Uzroka i Posledica ili Karme).
Danas se dodatno trudimo da se uspemo još koji korak ka svojoj životnoj odrednici što i jeste cilj svakog od nas nezavisno od trenutnog stanja na toj životno-iskustvenoj lestvici.

 

[Агарта]

Жена је оно што је дато, мушкарац оно што је из ње настало. Од почетка постоји, непромењива је само жена. Постао и склон пропадању је мушкарац. Тако каже Ерих Нојман у Историјском пореклу свести. Када је Исходиште, жена је фетиш десничара. Када је Понор, реч је о божанству левичара

 

[Агарта]

Može li i treba li generalizovati bilo šta o čoveku pa i samu seksualnu potrebu?

Може и треба, у смислу да човеком владају природни закони.
Што неко рече "човек може разумети законе природе, али никада од њих побећи".
Остало је надградња, ту има индивидуалности, мада она опет зависи од ствари изван нас.
Што би реко Панонски Смрад "принцип је исти све су остало нијансе".

п.с. С наставком текста се углавном слажем, само мислим да и ти генерализујеп, или ти уопштаваш кад кажеш кроз које фазе "сви ми" пролазимо.

 

[gost 304860]

Жена је оно што је дато, мушкарац оно што је из ње настало. Од почетка постоји, непромењива је само жена. Постао и склон пропадању је мушкарац. Тако каже Ерих Нојман у Историјском пореклу свести. Када је Исходиште, жена је фетиш десничара. Када је Понор, реч је о божанству левичара

uzgred, zena se blagosilja penisom a muskarac vaginom... to je jedina kruna ljubavi i kruna spoznaje boga u njoj preko tvog posrednog cinovnika

 

[gost 304860]

Ono što do sada niko nije obradjivao ovu temu je drugo pitanje ali je neophodno znati da na početku naših inkarnacija naša seksualnost i ninje tako istaknuta, emotivno smo nstabilni a mentalno tanani i nejaki dok smo duhovno više nego naivni. Usput se odigravaju promene gde ojačavamo kroz mnoga iskustva, patnje i boli i veoma često idemo u krajnosti gde dolazi do velikih izobličenja naših nagona ili pasija uma.
Da li je sve to normalno i moralno?
Normalno jeste jer mi kao Duša moramo isprobati sva moguća iskustva zbog kojih i doplazimo u ovaj svet.

bonus vir semper tiro..... marcijal je napisao da je dobar covek uvek pocetnik.... ali, mnogi pocetnici nikad ne postanu eksperti tako da vam je konstrukcija da svako isprobava sta ga zanima malo tanka. imate shebane individue koje ne umeju ni da blagosiljaju kako treba svoje ja a a kamoli da se igraju sa svojim idom.

inkarnacija i seksualnost? cini mi se da malo imate dodira sa pravom seksualnoscu odnosno sa ljudskim seksualnim masinama koji su takvi od prvog treptaja malog ili velikog misica zelje sto blage veze nema sa emocionalnom inteligencijom.

 

[gost 304860]

RUŽNOM PRIMERU SEKSUALNOG LJUDOŽDERSTVA,baš kao i fašističkim idejama,mislim da,nije mesto na ovom i ovakvim forumima...Možda da se otvori kriminološki pdf-pa tamo...ili horor...
Čak ni na psihologiji nisam video da se neko bavi teškim psihijatrijskim slučajevima kanibalstva i sl.
Kanibal ante portas?

Čim poćneš da klasifikuješ ljude-več si u problemu...

all fishing and no play makes coviax a dull boy... how long have you been with ya problem?