Ne znam kako ćutke prelaziš preko njegove dekonstrukcije pojma
Crvena Hrvatska. Njegova istorijska analiza toga, uključujući i dosta smela i radikalna hipoteza kakvo je poreklo tog naziva, nož je u grlu svim hrvatskim nacionalistima i novoromantičarima. Crvena Hrvatska se nalazi u nacionalnom romantičnom korenu identiteta Hrvata južne Dalmacije, uključujući i posebno Dubrovčane. I ona je temelj svih velikohrvatskih nacionalista. Tibor ju je u velikoj meri demistifikovao kao čisti kasno srednjovekovni fabrikat (da ne kažem falsifikat) kao niko u čitavoj istoriji. Takođe, ušao je sa kolegama, npr. Mladenom Aničićem, u oštru polemiku oko toga. Praktično ni oko čega ga kolege iz Hrvatske nisu podržale, sem isključivo u tački da se svi slažu da je teza Solanž Bižan o tome da je reč o Orbinovom falsifikatu neutemeljena.
Vidi, jedna stvar koja se mora razumeti jeste da je istina, mnogo češće nego ne, nepoželjna. Ona ostavlja gorak ukus i dolazi kao hladan tuš i zbog toga je mnogi odbacuju. Vrlo često — ne uvek, naravno — ali dosta često imamo situaciju da neki srpski istoričar biva optužen za nekakvo jugonostalgičarstvo ili dodvoravanje svojim susedima, ne iz razloga što je rekao nešto što nije utemeljeno, već iz razloga što se tvrdnje koje je izneo nisu lično svidele osobi koja ih je čula i koja lepi tu etiketu. Ne godi im ušima i očima; nije milozvučno, pa onda moraju da pronađu neki izgovor da bi
bez ikakvog razmatranja odbacili ono što doživljavaju kao nepoželjno.
Ja to vrlo dobro razumem, zato što sam često bio na ovom forumu upravo na takvoj meti, žrtva takve politike. To sam svojim očima posvedočio. Primera radi, na temi o tobožnjoj izreci koja je navodno pisala na vratima magdeburške katedrale, zaključili smo da je dotična dezinformacija (ta specifično iteracija) potekla od Vladislava Sotirovića. Neki Hrvat je, takođe, to temeljno obrazložio i ne postoji niti jedan jedini razuman odgovor koji se može dati sem da je to što je rečeno tačno; da takvog natpisa nema i da je to urbana legenda. Međutim, a baš imam tebe na umu, tvoji postupci nisu bili da proveriš šta je istina, već samo da pitaš
zašto se dotična tvrdnja demistifikuje. Kada sam napisao da je očigledno da te moje mišljenje ne zanima, upravo sam i tvoje postupke
na dotičnoj temi imao na umu.
Dakle, ne polazi se uopšte od toga je li tačno i od želje za utvrđivanjem istine, već se to (a što je, nesporno, sasvim ključno) taj korak, koji je obavezno prvi, u celosti zaobilazi zarad nečeg drugog...i onda se to sve relativizuje trošeći uzaludno vreme na pitanje motiva za ono što je rečeno (a nikakav drugi odgovor ja nisam mogao dati od onog koji jesam, zato što bi sve drugo bilo laganje).
Ovde nisam siguran da razumem šta je tebi čudno. Ne on, nego bukvalno svako na svetu koristi naziv
Bugari za to tengrističko predslovensko stanovništvo. Ništa tu nije „velikobugarsko“; ne shvatam zašto ti je tako nešto palo na pamet.
Nećeš naći na svetu niti jednog istoričara, bugarskog, rumunskog, srpskog ili nekog sasvim četvrtog, koji postupa drugačije.
