Сачувај нас Боже куге, глади и Хрвата

[Casual Observer]

Pa koje je?



To pokušavamo upravo sa saznamo.

Za sada deluje da je Vladislav Sotirović vinovnik.

Zbog čega “vinovnik”?

 

[Mej bregami]

https://hr.wikipedia.org/wiki/Gustav_II._Adolf
Neko vrijeme se čak mislilo da su Hrvati ubili samog kralja, no te tvrdnje ne odgovaraju istini, jer se Hrvati nisu borili na onome dijelu bojišta gdje je bio i sam Gustav Adolf. On ih je međutim navodno vidjevši kako se sjajno bore nazvao "novim plemenom đavola".
I sama hrvatska vikipedija, koja važi za najpristrasniju i najgoru u Evropi, govori da nemate veze sa ubistvom Gustava ll Adolfa.

Stavio sam švedski izvor, i nije Gustav poginuo na bojnom polju nego u svom logoru kamo je nakon ranjavanja odnesen .

 

[Mej bregami]

Нити сам историчар нити сам се нешто посебно бавио овом темом, читуцкам и мјеркам шта има, а шта нема смисла да бих заокружио мени навјероватнију слику... Ово је прави бисер. У оноликој царевини искључиво хрватска лака коњица имала неке посебне мачеве и то назване баш хрватски – Panzerstecher?! Или су Хрвати ковали то сами из оноликих својих познатих рудника или је неко у оноликој царевини ковао мачеве искључиво за хрватску лаку коњицу? Смијурија. Једино што би могло имати некаквог смисла је да су то били неки прастари, једва употребљиви скоро па расходовани мачеви које су „увалили” онима најмање битнима, тек да их не баце. Зна ли когод нешто више о овоме?

Upišeš Panzerstecher i izbaci ti podatke toj vrsti specijaliziranog mača. Kao što sam napisao oprema hrvatskog konjaništva je bila prilagođena borbama sa Turcima gdje je vojnik trebao biti univerzalniji i vrlo mobilan. Na kraju nije bilo ni resursa za držanje specijaliziranih trupa kao na zapadu Europe.

Kao reakcija na usavršavanje oklopa u kasnom srednjem vijeku i pojavu prvih pločastih oklopa , u 14. stoljeću pojavljuju se specijalizirani mačevi koji su bili namijenjeni isključivo za probadanje i često su imali kvadratni presjek bez oštrice. U Europi su u upotrebi su bili do 16.st.

U Turskoj, Mađarskoj i Poljskoj, gdje se lančani oklop nosio još do 18. stoljeća, dijelovi konjaništva su standardno nosili Panzerstecher koji su bili umetnuti između džepova na lijevoj strani sedla i činili su dio oklopa konja.

https://de.m.wikipedia.org/wiki/Panzerbrecher

 

[Veliki grešnik]

Bolesno

Bolesno,u pravu si,porediti takve vojske,velike ratnike,vojskovodje sa secikesama i krvnicima koji su večete podguzne muve a najveći vojni uspeh im ubijanje dece je bolesno,u pravu si.

 

[Mej bregami]

Bolesno,u pravu si,porediti takve vojske,velike ratnike,vojskovodje sa secikesama i krvnicima koji su večete podguzne muve a najveći vojni uspeh im ubijanje dece je bolesno,u pravu si.

I onda pises kako nemaš komplekse, a Srbe guras čak i u ovakvu temu. Čemu ako nemaš ništa pametno napisati?

 

[Khal Drogo]

Stavio sam švedski izvor, i nije Gustav poginuo na bojnom polju nego u svom logoru kamo je nakon ranjavanja odnesen .

То што си доставио није шведски извор него линк чланка неке жене која није никакав историчар, разумљиво да се у чланку не позива на било који извор, рукопис или књигу неког историчара.
А да буде грђе, сам опис погибије шведског монарха је инфантилам

On the day of his death, he was riding an unfamiliar horse and struggling with his vision – partly because of the mist and smoke from the gunpowder, but also because he needed glasses and could not wear them in battle. During the battle, he and a handful of loyal followers rode deep into the enemy’s midst and became separated from the rest of their troops.
After sustaining a shot to the arm, Gustav II Adolf fell from his horse and was found by a group of Croatian cavalrymen. They tried to take him prisoner but were unable to lift him, so instead they shot him in the head and ran a sword through his breast.

Гдје нам пише како су хрватски коњаници покушали да га заробе, али нису успјели да га подигну, па су му пуцали у главу и пробили груди мачем
Ауторица чланка је начула о погибији шведског краља, на "свој начин" то наопако упамтила и пренијела, одакле Хрвати у препричавању, ваљда она зна, ако зна.

У сваком случају, већ сам то прилагао, погибију шведског монарха је описао Џон Мичел (од којег је ауторица поменутог чланка начула али то наопако упамтила) који се ослањао понајвише на писма и извјештаје Албрехта фон Веленштајна (овдје стр. 254-6)

Превод на српски;

Лијево крило царске коњице бјеше разбијено од стране шведске коњице под краљем лично, бачено је у бијег преко равнице. Подједнак успјех је имао центар: плава и жута бригада, након што су разбиле трупе које су поређале пут са припадајућим батеријом од седам топова, одлучно ударајућо по првој линији царске пешадије. Концентрисане снаге копљаника уклањају сваки отпор, Валенштајнови мускетари гину у шоку од непријатељских копаља, а његови предњи батаљони су разбијени и приморани у бијег. Пуцање се наставља само код Лицена. Швеђани су овладали великим дијелом бојишта, кличу побједи и сматрају је оствареном.
Али на лијевој страни су имали мање среће. Берн Хард од Вајмара, изложен жестокој ватри трупа постављених иза линије бојишта ограђених простора запаљеног села, као и ватри седамнаест топовских батерија, није могао да оствари никакав успјех. Густаф, обавијештен о лошем успјеху овог крила, похита у помоћ. Он је пртегруписао трупе и поново се припремио да их поведе у напад. Слично је био заузет и Валенштајн: јашући од положаја до положаја, и од пука до пука, доводио је бјегунце у ред, ушотребио свјеж корпус и жестоко напао бригаде шведског центра, које су, опијене сопственим успјехом, биле присиљене повући се и приморани напустити заробљену батерију. Увијек у покрету Густаф је поново зауставио напредак Империјалисти. И пошто је, незаштићене главе, вјерујући да је побједа остварена. галопирао је напријед, у пратњи само неколико пратилаца, да види како се предност најбоље може искористити.
У овом тренутку мускета му је разбила лијеву руку, у моменту се онесвијестио од губитка крви, затражио је Франциса Алберта, војводу од Лауенбурга, да га изведе из битке. У покушају да очисте фронт од властитих људи, пришли су превише близу непријатељској групи, а краљ је добио још један хитац у леђа. "Чувај се, брате“, рече несрећни принц војводи од Лауенбурга, "Доста ми је“ и одмах паде с коња. Непријатељ се приближио; пратиоци су побјегли. Па је чак и Густаф велики, великодушан и храбар био напуштен у тренуцима на самрти. Један паж, син барона Либелинга од Нуренберга, остао је сам уз рањеног монарха. Овај младић је скочио са коња и понудио га краљу; али Густаф је био превише слаб да би узјахао, само је подигао руке, а паж није могао да га подигне. Група империјалиста је дојахала и питала: "Ко је рањеник?“ Либелинг је одговорио да је он официр. Непријатељ, незадовољан одговором, или видјевши Швеђане како напредују, усмртише краља мачевима и из пиштоља. Густав је, на издисају, рекао: *'Био сам краљ Шведске." Либелинг је остао, смртно рањен, поред свог господара: олуја битке је спламсавала а оба тијела, огољена до коже, убрзо су била унакажена под копитима хвалисаних непријатеља.

То нам пише у својој књизи Џон Мичел, историчар који се ослањао на добре изворе, писма и извјештаје важних актера тог рата.
У чланцима савремених аутора, као за било који догађај, може се свашта наћи, те чланке пишу често аутори који имају површно или никакво познавање историје, када прилажемо чланак прво ваља погледати ко је аутор, да ли је историчар, а није лоше "провјерити" постоји ли у изворима потврда тврдњи у чланку. Преносити и прилагати чланке само зато што нам дјелују згодно неће помоћи сагледавању теме.

 

[крсташ]

Većina tih "Hrvata" je regrutirana iz Vojne Krajine.

Većina stanovnika Vojne Krajine nisu bili etnički Hrvati nego Srbi ("Vlasi").

To što su radili ti "Hrvati" nisu radili Hrvati nego Srbi.

To ti Srbi ("Hrvati") nisu radili jer su bili Srbi, niti Hrvati jer su bili Hrvati, nego zato što su kao vojne jedinice imali takvu svrhu i naredbu da to čine kao husarska laka konjica. Radili su isto ono što su njihovi preci, poturice radile po cijelom Balkanu i što su ostali iskopirali od vojski Turaka.

Да ли постоји историјски извор или доказ који употпуњује ову тврдњу?

 

[Veliki grešnik]

Да ли постоји историјски извор или доказ који употпуњује ову тврдњу?

Ma kakvi izvori,smisle glupost,uporno je ponavljaju,objave na HRT u,neko objavi knjigu i eto ustaškogebelsovske istine.

 

[Urvan Hroboatos]

Ma kakvi izvori,smisle glupost,uporno je ponavljaju,objave na HRT u,neko objavi knjigu i eto ustaškogebelsovske istine.

Da. Zato nema o Srbima na stranim jezicima ozbiljnije historiografije od stranih autora, a koja bi išla na ruku bajkama Srba o sebi samima. Dok se to za Hrvate ne može reći.

Doduše, valja reći da se inozemni povjesničari (ne lingvisti) nisu proslavili iole važnijim djelima o "ovim prostorima", a da su iznimno uspješno promašili sve što su mogli o Jugoslaviji i njezinu raspadu, o čem vrsno svjedoči Mladen Ančić (Historiografija i nacionalizam).

https://ia804701.us.archive.org/23/...-ancic-sto-svi-znaju-i-sto-je-svima-jasno.pdf

Jednostavno, sva ekipa koja zanemarije radove na crti sličnoj Miroslava Hrocha, osuđena je na to da bude držana ridikulnom.

 

[Mej bregami]

Да ли постоји историјски извор или доказ који употпуњује ову тврдњу?

To je glupost, Vojne krajine su tada bile etnički u ogromnom postotku hrvatske. Ne treba zaboraviti da je to stanje prije Velikog bečkog rata od 1684. kada su oslobođeni prostori današnje Hrvatske od Turaka i veliki broj pravoslavnog stanovništva se našao pod Bečkom vlasti. Tada je tridesetogodišnji rat već davno bio gotov.

 

[крсташ]

To je glupost, Vojne krajine su tada bile etnički u ogromnom postotku hrvatske. Ne treba zaboraviti da je to stanje prije Velikog bečkog rata od 1684. kada su oslobođeni prostori današnje Hrvatske od Turaka i veliki broj pravoslavnog stanovništva se našao pod Bečkom vlasti. Tada je tridesetogodišnji rat već davno bio gotov.

Зато тражим да се приложи доказ. Да видимо да ли постоје имена ратника.

 

[Mej bregami]

Зато тражим да се приложи доказ. Да видимо да ли постоје имена ратника.

Ima zapisa da su od zapovjednika u Njemačkoj slani regruteri u Hrvatsku da unovače tipa 8000 vojnika.
1622. je Hrvatski sabor uputio proglas kojim se potiče odlazak u taj rat na strani katolika. Sabor tada nije imao ovlasti u Vojnim krajinama koje su bile pod austrijskom vojnom upravom.
U ratu su sudjelovali hrvatski plemići i jedno vrijeme hrvatski ban sa svojom vojskom.

 

[Rogonos]

да би код склапања савеза и бирања страна пред вјерским мотивима предност добијали политички, ривалитет међу тадашњим великим силама гдје би се свако равнао према својим интересима. Како си примијетио, изузетак је био можда шведски краљ Густаф Адолф у својој преданости мисији, иако је Шведска у том времену била примјером вјерске толеранције, нетипичне за друге просторе тадашње Европе.

Ово је важно и због индоктринације приликом новачења плаћеничких хорди. Без обзира што је ту основни мотив био пљачка и плијен, но ако та пљачка коју прате звјерства и бестијална окрутност добије вјерски прихватљиву форму и добије "узивишени" карактер "борбе за чистоћом вјере" ићи ће успјешније и регрутација нових плаћеничких трупа. Истина проблем би имали команданти на терену јер би обуздавање крвожедних и жељних пљачке плаћеничких трупа била немогућа мисија гдје би то често имало мање карактер војних формација а више разбојничке руље, и то су нус појаве које су пратиле читав тај рат.

veoma dobro objašnjeno, a trebali bi posebni osvrt da bacimo na verski aspekt.

takvi koncepti se nazivaju tzv verskim legitimitetom vladara. s tim u vezi je i ideja da vladar deluje kao zemaljski predstavnik božanstva i vrši svoju vlast u ime ili u interesu božanstva.

kao što je poznato, ista ideja je postojala, čak i u težem obliku, pošto je i sam vladar u starom Egiptu smatran božanskim. u Grčkoj (Aleksandar), Persiji i Rimu (da navedemo samo nekoliko primera) koncept božanske pomoći za vladara pomogao je vladaru da stekne prihvatanje koje inače ne bi imao.

ukratko, teistička religija se ne može odvojiti od aspekta moći političke vladavine, već je u svojoj osnovnoj strukturi čak i proizvod ove vladavine. uobičajeni izraz za odnos između religije i moći je božanska milost (latinski Dei Gratia), koja se, kako je pokazano, već praktikovala u drevnom Sumeru

naravno, ova ideja je postojala i među hrišćanskim Karolingima, Otoncima, Salijanima, Hoenštaufenima i Habzburgovcima (npr. Karlo Veliki, a deo coronatus imperator iliti car krunisan od Boga)

sam Luter, citirajući poslanicu Rimljanima, čak je pokušao da legitimiše nasilje prinčeva nad pobunjenim zemljoradnicima kroz njihovu božansku milost. u svom delu "De servo arbitrio", Luter je stvorio religioznu osnovu za kasniji apsolutizam kroz doktrinu o predestinaciji koja je u njemu predstavljena i povezano verovanje u božansku volju struktura moći.

 

[Metronomy]

Svima je jasno da su sve to Srbi koji se dokazuju svojoj novoj veri, kao što su i "bosanci" Srbi koji su verni Turci, kao što su i "montenigeri" Srbi, kao što su i Sqipi Srbi, ali ih Srbi ne priznaju kao svoje, jer ono Srba što je ostalo ne prodaje veru za večeru, pa da se dokazuju da su zaslužili tu večeru čine zločine za svoju novu veru ili naciju. Obično je to elitna stoka.

 

[Mej bregami]

Svima je jasno da su sve to Srbi koji se dokazuju svojoj novoj veri, kao što su i "bosanci" Srbi koji su verni Turci, kao što su i "montenigeri" Srbi, kao što su i Sqipi Srbi, ali ih Srbi ne priznaju kao svoje, jer ono Srba što je ostalo ne prodaje veru za večeru, pa da se dokazuju da su zaslužili tu večeru čine zločine za svoju novu veru ili naciju. Obično je to elitna stoka.

Srbi su tada sa Turcima na njihovoj strani granice.

 

[Mej bregami]

Rad na njemačkom koji opisuje hrvatsko plemstvo kao ratne poduzetnike da svojim trupama u Tridesetogodišnjem ratu.

ADLIGE KROATENOBRISTEN ALS
MILITÄRUNTERNEHMER.
FALLSTUDIEN AUS DEM DREISSIGJÄHRIGEN KRIEG

 

[Metronomy]

Srbi su tada sa Turcima na njihovoj strani granice.

Ne lupaj, Srbi su plemena s obe strane granica, samo su neki kupili mir ubijacu druge Srbe, kao što se radi od nastanka Srbije kao jedinstvene države, pa sve do danas.

 

[Mej bregami]

Ne lupaj, Srbi su plemena s obe strane granica, samo su neki kupili mir ubijacu druge Srbe, kao što se radi od nastanka Srbije kao jedinstvene države, pa sve do danas.

99% je sa Turcima, oni u Bosni do 1878. , jugu Srbije do 1913.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Zbog čega “vinovnik”?

Zato što je (po onome što do sada znamo) doprineo širenju te priče po društvenim mrežama, do te mere da je danas postala, eto, prava urbana legenda; ako ne i originalni kreator?

 

[Metronomy]

Ama bre ne lupaj Srbi su bili po celom Balaknu, pa su dobijali nazive od onih ciju su veru ili drzavu priznavali, prosto im menjali naziv, dok su veru sami menjali za priviligije....dan danas to rade. Kako ima jeftinih Srba ima i onih drugih koji ne prodaju decu svojim neprijateljima.

 

[Mej bregami]

Ama bre ne lupaj Srbi su bili po celom Balaknu, pa su dobijali nazive od onih ciju su veru ili drzavu priznavali, prosto im menjali naziv, dok su veru sami menjali za priviligije....dan danas to rade. Kako ima jeftinih Srba ima i onih drugih koji ne prodaju decu svojim neprijateljima.

Pa jel su Srbi narod, vjernici ili amorfna masa ničega, komad bezlične gline od koje svatko otkinuo komad i radio nešto svoje?
Znaš i sam da za što pišeš nema nikakvih dokaza. Tamo gdje su se pravoslavci doselili prije 400 godina su i sada. Uvijek su bile neke razlike, granice prema drugima koje su održavali posebnost svake zajednice, čuvale običaje.

 

[psmaniac]

Ne znam, ali primera radi imaš npr. u pesmama kod Andrije Kačić Miošića:

Posidarac, od Kotara kneže,
i kavalir Surić don Stipane,
od Žegara Mitroviću Janko
i delija Smiljanić Ilija.

I prid njima Franu Posidarca,
od Kotara kneza velikoga,
Smiljanića, Janka Mitrovića
i viteza Surić don Stipana.

Još ti kažem Juru Križanića,
koji biše srca Smiljanića,
jer na vojsku često odlazaše,
robje fata, glave odsicaše.

Ko bijaše Janko Mitroviću
i Ilija serdar Smiljaniću,
ko li biše Surić don Stipane
i kavalir Janković Stojane

Знао сам да ћеш посегнути за фабрикатом.
Ово је само лош покушај имитације српске народне епске поезије, Андрија не влада основама народног епског израза.
Како изгледа поезија којој се дивио Јакоб Грим, можемо видети из оригиналног народног стваралаштва.

Božio je Janković Sojane:
"Božija pomoć, sirotico stara!
Zar ti nemaš nikoga mlađega
da tebeka vinograd uradi,
već posrćeš stara i nevoljna?"
Ona njemu bolje odgovara:
"Živ mi i zdrav, delijo neznana!
Nemam, rano, nikoga mlađega,
do Stojana jedinoga sina.
Njega jednog zarobiše Turci,
a i njega i Iliju moga,
Stojanova brata stričevića.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Знао сам да ћеш посегнути за фабрикатом.
Ово је само лош покушај имитације српске народне епске поезије, Андрија не влада основама народног епског израза.
Како изгледа поезија којој се дивио Јакоб Грим, можемо видети из оригиналног народног стваралаштва.

Božio je Janković Sojane:
"Božija pomoć, sirotico stara!
Zar ti nemaš nikoga mlađega
da tebeka vinograd uradi,
već posrćeš stara i nevoljna?"
Ona njemu bolje odgovara:
"Živ mi i zdrav, delijo neznana!
Nemam, rano, nikoga mlađega,
do Stojana jedinoga sina.
Njega jednog zarobiše Turci,
a i njega i Iliju moga,
Stojanova brata stričevića.

Pretpostavljam da su ti promakle greškom prve dve reči iz objave:

Ne znam

 

[psmaniac]

Pretpostavljam da su ti promakle greškom prve dve reči iz objave:

Вазда неко мудровање. Кад поједноставиш јасно је као дан зашто Андрија пише 'Разговор...'

 

[Pumpaj Dinstanović]

Вазда неко мудровање. Кад поједноставиш јасно је као дан зашто Андрија пише 'Разговор...'

Nije to nikakvo mudrovanje, nego kuriozitet, na koji si ti odlučio iz nekog razloga da se skoncentrišeš. Spomenuo sam dotični podatak usputno; videh da su razne kotarske ličnosti opevane čak i među muslimanima (ženidba Hrnjice Halila sa Jelom Smiljanića).

Svakako mi nije interesantno preterano i nije od značaja za temu, jerbo nema uticaja na pitanje etničkog identiteta Ilije Smiljanića.