Све што тема није, историјска питања и информације

[privmat]

Zanima me ko konrektno piše istoriju u Srbiji? danas na primer, ko su ti ljudi?

da li pištu istoriju do pre 50 godina ili i današnju istoriju ili današnju istoriju pišu samo istoričari u budućnosti radi nepristrasnosti?

na primer Vučko dovede Petreusa i pusti ga da otkupi dugove banaka i stavi našu ekonomiju pod svoju kontrolu, onda se sastane sa vorlik i napravi srbiju zavisnom od amerike što se tiče nafte i gasa, itd...
o tome se rpave dokumenti od strane vlasti, ali da li se danas piše istorija ili je pišu nakon protoka odredjenog vremena? i ko to radi konkretno, da li se zna ko su ljudi koji danas pišu istoriju srbije? pretpostavljam da oni moraju imati uvid u vladina dokumenta da bi pisali istoriju... inače ne bi znali šta su vučko i vorlik dogovorili, kao što se ne zna šta je bio ugovor sa fijatom ili sa nekim arapinom i beogradom na vodi...

 

[ЧичаДража]

Зависи за који дио историје. За неке периоде користе се извори између два рата, неке за вријеме Сфрј а неке сада. Имамо данас квалитетних историчара, нпр. Радивој Радић има сјајна дјела на тему Ромејског царства (Византије). Ако мислиш на догађаје 90-тих, не пишу се, а за периоде прије свјетских ратова, држава нема разлог да контролише.. имамо историјски архив Србије/Р.Српске

- - - - - - - - - -

То што ти кажеш 'данас' или период у задњих 10-так година се не сматра историјом тј. Историја се не бави тако свјежим темама

 

[proka]

HEROJSKO LICE SRBIJE Bitka na Kajmakčalanu - priča o neustrašivim borcima koji su otvorili KAPIJU SLOBODE

Više od 4.600 poginulih, ranjenih i nestalih vojnika bila je cena koju je srpska vojska pre tačno 100 godina platila za osvajanje “Kapije slobode”, odnosno za zauzimanje Kajmakčalana. Punih 18 dana trajale su borbe prsa Srba i Bugara za prevlast nad najvišim vrhom planine Nidže, na tadašnjoj granici Srbije i Grčke.

​

Foto: mp.natlib.govt.nzTela poginulih vojnika posle bitke na Kajmakčalanu, Makedonija, Srbija, u Prvom svetskom ratu​

​

Prelazio je tih dana po nekoliko puta iz ruku srpskih u ruke bugarskih vojnika 2.524 metara visoki planinski vrh, da bi poslednjeg dana septembra Prva srpska armija i konačno zauzela vrh Sveti Ilija.

O tome koliko su žestoke borbe bile na ovom surovom i teško pristupačnom vrhu, govori i podatak da je Drinska divizija u njoj izgubila gotovo tri četvrtine svog ljudstva. Među poginulima bio je i komitski vojvoda Vojin Popović, poznatiji kao Vojvoda Vuk.

Foto: mp.natlib.govt.nzSrpski vojnici prenose ranjene posle bitke na Kajmakčalanu, Makedonija, Srbija, u Prvom svetskom ratu​

​

Iako bez velikog strateškog značaja, jer je nastupajuća zima onemogućila bilo kakve akcije, bitka na Kajmakčalanu imala je veliki moralni značaj za Srbe. Jedna od posledica izvojevane pobede bilo je i oslobađanje Bitolja 19. novembra 1916. što je za srpsku vojsku imalo značaj oslobođenja prvog komada otadžbine koju su napustili 1915. godine i, prešavši golgotu Albanije, spas pronašli u Grčkoj.
U gotovo nemogućim okolnostima, preko planinskih vrleti, povlačio se tada čitav državni aparat Srbije, vojska i brojni civili. Pod borbom, u uslovima surove zime, u bespućima, od borbi, gladi, potpune iscrpljenosti, bolesti, hladnočhe, stradale su desetine hiljada srpskih vojnika i civila.

Foto: WikipediaPovlačenje srpske vojske preko Albanije 1915. godine​

​

Pošto saveznici nisu organizovali prihvat Srba južno od Skadra, kod San Đovani di Medua (danas Šendjin) i Lješa, odstupanje je nastavljeno na jug, put Drača, uglavnom pod ledenom kišom, preko gliba i mulja, razlivenih baruština, reka, u koloni po jedan.
Iz Drača, francuski brodovi evakuisali su ih, najčešće pod okriljem noći u strahu od podmorničkih napada, tokom druge polovine januara 1916. godine, na Krf.
Prepolovljena srpska vojska oporavljena je potom, da bi se konačno, aprila 1916. našla u zaledju Soluna. Obrazovan je novi, balkanski - Solunski front.
Srpska vojska je tako, u septembru 1916, posle 18 dana teške i neizvesne borbe na Kajmakčalanu, uspela da otvori “Kapiju slobode” i pobedonosno krene put svoje domovine.
Na volovskim kolima, po lošim putevima i nepovoljnim vremenskim uslovima, vojnici nisu poneli samo ponos i slobodu, već i uspomenu na veliku pobedu koja im je omogućila povratak u domovinu. Od kamenja sa Kajmakčalana napravljen je jedan od najneobičnijih spomenika - osmatračnica koji se nalazi u Pionirskom parku u Beogradu.

Foto: Goldfinger / WikipediaOsmatračnica u Beogradu sačinjena od kamenja donetog sa Kajmakčalana​

​

Nizom manifestcija ovih dana se obeležava 100-godišnjica bitke na Kajmakčalnu, a centralna svečanost odavanja počasti palim srpskim ratnicima u toj bici biće upriličena u četvrtak, 16. septembra, u okviru Spomen kompleksa na istoimenom planinskom vrhu u Makedoniji.
Počast stradalim vojnicima odaće predsednik Srbije Tomislav Nikolić, uz prisustvo drugih visokih srpskih zvaničnika, a potom će položiti venac na Srpskom vojničkom groblju u Bitolju i odati počast vojnicima stradalim u proboju Solunskog fronta, najavljeno iz ambasade Srbije u Skoplju.
Cveće je prošle sedmice na Osmatračnicu u Pionirskom parku položio ministar za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Aleksandar Vulin poručivši da je istorija Srbije, istorija borbe za slobodu i da Srbija nikada neće dozvoliti da se njena istorija prekroji ili prilagodi dnevno-politickim potrebama bilo koga.

Foto: WikipediaVojin Popović - Vojvoda Vuk, poginuo je u borbama na Kajmakčalanu​

​

Tada je simbolično dat znak za početak meorijalnog maratona “Čast otadžbine”, koji organizuje atletski klub “Plemenito srce”.
Do Kajmakčalana će trčati 10 maratonaca, medu kojima i tri devojke, a svako od njih će dnevno preći po 100 kilometara.
Planirano je da učesnici maratona 16. septembra u 14 sati stignu na vrh Kajmakčalana, a predsednik AK “Plemenito srce” Milisav Jankovic objasnio je da će maratonci tamo upaliti sveće za sve naše heroje koji su dali život za slobodu.
Inače, pobeda na Kajmakčalanu, imala je poseban značaj i zbog činjenice da je to bila prva pobeda srpske vojske, posle povlačenja iz otadžbine.

Foto: Petar Milošević / WikipediaKapela sa spomen kosturnicom na Kajmakčalanu​

​

Posle Prvog svetskog rata, na Kajmakčalanu je podignuta kapela - kosturnica, odnosno spomen crkva. Na njoj je stajao natpis, posveta, kralja Aleksandra Karađorđevića: “Mojim div-junacima neustrašivim i vernim, koji grudima svojim otvoriše vrata slobodi i ostaše ovde kao večni stražari na pragu otadžbine.”

Foto: Ninam / WikipediaUrna sa srcem Arčibalda Rajsa položeno je u kapelu na Kajmakčalanu​

​

U skladu s testamentarnom željom, u urnu u kapeli položeno je srce Arčibalda Rajsa, sahranjenog na Topčiderskom groblju u Beogradu.


- - - - - - - - - -

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/he...-prica-o-neustrasivim-borcima-koji-su/wh2lgzc

- - - - - - - - - -

slava im ...

 

[Боб]

za temu

Slava im

 

[Лекизан]

И ово постоји.

Хрватски панк бенд „СРБИ“!!!

13. септембра 2016.

 

[Дундурије]

http://forum.krstarica.com/member.php/348079-mujohrnjica111


Банујте већ једном овог перигуза!

 

[Slavan]

http://forum.krstarica.com/member.php/348079-mujohrnjica111


Банујте већ једном овог перигуза!

Што ти је добар аватар!

 

[proka]

Nisu zaboravili junake: U Igrištu meštani podigli spomenik Gvozdenom puku

Lj. Mitić | 03. 10. 2016 - 15:04h


Spomenik junacima Gvozdenog puka u Prvom svetskom ratu, otkriven je u selu Igrište u kuršumlijskoj opštini.

Foto: Lj. Mitić / RAS SrbijaIzrada spomenika finansirana dobrovoljnim prilozima​

​

Inicijativa je potekla pre više od godinu dana od meštana sela iz koga je 17 boraca bilo deo ovog najodlikovanojeg puka, a podignut je zahvaljujući njhovim prilozima i uz pomoć lokalne samouprave opštine Kuršumlija.

Života Jevremović inicijator i član Organizacionog odbora kaže da je malo kuršumlijsko selo dobloi jedinstveno spomen obeležje u znak sećanja na čuvenu jedinicu Srpske vojske.
- U našem selu tada je bilo svega 12 kuća a sedamnaest mladića su zagrljeni krenuli u rat.Preživelo su samo trojica – rekao je Jevremović. On podsća da u to vreme nije bilo kuće na kojoj nije bio crni barjak, ali ih je njihovo junaštvo nadživelo, a ovim spomenikom odata je počast i sačuvano sećanje na sve junake ove slavne jedinice Srpske vojske koju su sačinjavali uglavnom borci iz Toplice.

Foto: Lj. Mitić / RAS SrbijaŽivota Jevremović​

​

Spomenik je visok oko šest metara,izradaje koštala oko 30.000 evra, a otkrili su ga komandant Kopnene vojske general-potpukovnik Milosav Simović, Radoljub Vidić, predsednik kuršumlijske opštine kao i Rade Petrović, jedan od inicijatora za podizanje spomen obeležja.
- Spomenik je izgrađen od nakvalitetnjeg granita uvezenog iz Južnoafričke Republike, sa dvoglavim orlom na vrhu, Karađorđevom zvezdom i grbom Srbije. Osim meštana, kojih je u selu ostalo svega 25, podizanje obeležja pomogli su i njihovi potomci koji su ovde nekada živeli, ali i brojni donatori koji nisu ni čuli za ovaj kraj, ali koji znaju za junaštvo Gvozdenog puka - objasnio je Petrović zahvaljujući se svima koji su pomogli da čuveni ratnici dobiju svoje prvo spomen obeležje.
Govoreći o Gvozdenom puku, tada najelitnijoj jedinici srpske vojske, Petko Marjanović, viši kustos Narodnog muzeja „Toplica“ naglašava da o podvizima Gvozdenog puka govori da je 255 oficira, podoficira i vojnika ovog puka odlikovano najvišim srpskim ratnim odlikovanjem,Ordednom Karađorđeve zvezde sa mačevima dok je njih 35 dva puta odlikovana istim odlikovanjem.
Osim meštana ovog kraja, otkrivanju spomenika Drugom pešadijskom puku „Knjaz Mihajlo“ koji je u ratovima od 1912. do 1918 godine stekao besmrtnu slavu prisustvovali su predstavnici Vojske Srbije, načelnik Topličkog okruga dr Nebojša Vukadinović, predstavnici opština Kuršumlija i Prokuplje i drugi.
Jevremović je u ime organizacionog odbora simbolično uručio ključeve spomen parka gde je podignut spomenik, predsedniku kuršumlijske opštine Radoljubu Vidiću. Inače, po otkrivanju spomenika služen je pomen junacima Gvozdenog puka dok je u znak sećanja na junake iz Igrišta je poletelo sedamnaest golubova.


- - - - - - - - - -

http://www.blic.rs/vesti/srbija/nis...stani-podigli-spomenik-gvozdenom-puku/wp3ktq1

- - - - - - - - - -

slava im !!

 

[mizaca]

 

[proka]

 

[DareS]

Свака част,имају с' ким да се поносе.

 

[Marko Mare Jaric]

E onda je došao austrougarski kaplar hrvat josip na vlast sa svojim srpskim pudlicama i sve je te besmrtne junake i divove proglasio fašistima!!!

Rešenjem Vlade FNRJ (Pov. IV br. 1105/46 od 18. februara 1946), s potpisom bivšeg Srbina Aleksandra Rankovića (1909-1983),Udruženje srpskih ratnih dobrovoljaca 1912-1918.je proglašeno profašističkom organizacijom!??

 

[Marko Mare Jaric]

Zbog njega je nastao ”Marš na Drinu”
Milivoje Stojanović, legendarni komandant Drugog pešadijskog puka „Knjaz Mihailo”, nazvanog Gvozdeni puk.

Komandant puka Milivoje Stojanović je upravo trebalo da bude smešten u bolnicu, jer je dobio zapaljenje pluća. Kad je, međutim, saznao za naređenje, on je rekao: „Zar da ostavim svoj puk sada, kad moji vojnici idu napred, u smrt? Ne, moje je mesto među mojim vojnicima. Kad se svrši borba, kad potisnemo neprijatelja, otići ću u bolnicu da se lečim. A sad ostajem ovde”.
Umesto u bolnicu, pukovnik Milivoje Stojanović stao je na čelo svog puka i uz poklič „Napred, na neprijatelja!” pao u prvim borbenim redovima. Njemu je Binički posvetio „Marš na Drinu”, a Miloje Popović i Milosav Jelić stihove.
„Poj, poj Drino, pričaj rodu mi/Kako smo se hrabro borili /Pevao je stroj, vojev’o se boj kraj hladne vode/Krv je tekla /Krv se lila Drinom zbog slobode”. pesma se završava stihovima: „Al’ okove zemlji ću skinuti/ Ja ne žalim što ću poginuti”.

 

[DareS]

Zbog njega je nastao ”Marš na Drinu”
Milivoje Stojanović, legendarni komandant Drugog pešadijskog puka „Knjaz Mihailo”, nazvanog Gvozdeni puk.
Pogledajte prilog 405909
Komandant puka Milivoje Stojanović je upravo trebalo da bude smešten u bolnicu, jer je dobio zapaljenje pluća. Kad je, međutim, saznao za naređenje, on je rekao: „Zar da ostavim svoj puk sada, kad moji vojnici idu napred, u smrt? Ne, moje je mesto među mojim vojnicima. Kad se svrši borba, kad potisnemo neprijatelja, otići ću u bolnicu da se lečim. A sad ostajem ovde”.
Umesto u bolnicu, pukovnik Milivoje Stojanović stao je na čelo svog puka i uz poklič „Napred, na neprijatelja!” pao u prvim borbenim redovima. Njemu je Binički posvetio „Marš na Drinu”, a Miloje Popović i Milosav Jelić stihove.
„Poj, poj Drino, pričaj rodu mi/Kako smo se hrabro borili /Pevao je stroj, vojev’o se boj kraj hladne vode/Krv je tekla /Krv se lila Drinom zbog slobode”. pesma se završava stihovima: „Al’ okove zemlji ću skinuti/ Ja ne žalim što ću poginuti”.

Пуковник Стојановић је био командант пука,али није био топличанин,био је из околине Пожаревца.Велики јунак,свакако.

 

[proka]

jedan od komentara na članak:

~kursu : zelio bih da napomenem na istorijsku cinjenicu da su gvozdeni puk sacinjavali toplicani i krajisnici,toplicani su bili u odbrani linij neprobojivi a krajisnici su bili munjeviti u napadima i tako spojeni su bili mocni i otud naziv gvozdeni. slava i hvala svima koji su pali za odbranu otadzbine.

 

[Statler and Waldorf]

најславнија пуковска застава српске историје:

одликовања:
Карађорђева звезда са мачевима II реда, Карађорђева звезда са мачевима III реда, Карађорђева звезда са мачевима IV реда, Орден Белог орла III реда, Златна медаља за храброст и Француски ратни крст са палмом.

 

[Лекизан]

zelio bih da napomenem na istorijsku cinjenicu da su gvozdeni puk sacinjavali toplicani i krajisnici,toplicani su bili u odbrani linij neprobojivi a krajisnici su bili munjeviti u napadima i tako spojeni su bili mocni i otud naziv gvozdeni. slava i hvala svima koji su pali za odbranu otadzbine.

Топличани су чинили већину пука на почетку рата али због великих губитака, пук је учествовао у свим већим биткама српске војске, он је касније попуњаван људством из разних крајева.

 

[Marko Mare Jaric]

Милунка Савић је била српска хероина Балканских ратова и Првог светског рата, наредник у Другом пуку српске војске „Књаз Михаило“, жена са највише одликовања у историји ратовања. Рањавана је у борбама девет пута. Због неизмерне храбрости Французи су је прозвали „српска Јованка Орлеанка“.У Првом светском рату се пријавила као добровољац. Била је део „Гвозденог пука“, најелитнијег Другог пука српске војске „Књаз Михаило“. У овом пуку, осим ње, борила се и Шкоткиња Флора Сандс. Милунка се истакла као бомбаш у Колубарској бици. Ту је, за вишеструко херојство, добила Карађорђеву звезду са мачевима.Једина је жена на свету која је одликована француским ореденом Ратни крст са златном палмом.
Доласком Тита пада у заборав, тада се она дефинитивно сматра за непожељну особу у својој сопственој земљи и бива приморана да живи живот преживљавајући као чистачица.

 

[DareS]

Милунка Савић је била српска хероина Балканских ратова и Првог светског рата, наредник у Другом пуку српске војске „Књаз Михаило“, жена са највише одликовања у историји ратовања. Рањавана је у борбама девет пута. Због неизмерне храбрости Французи су је прозвали „српска Јованка Орлеанка“.У Првом светском рату се пријавила као добровољац. Била је део „Гвозденог пука“, најелитнијег Другог пука српске војске „Књаз Михаило“. У овом пуку, осим ње, борила се и Шкоткиња Флора Сандс. Милунка се истакла као бомбаш у Колубарској бици. Ту је, за вишеструко херојство, добила Карађорђеву звезду са мачевима.Једина је жена на свету која је одликована француским ореденом Ратни крст са златном палмом.
Доласком Тита пада у заборав, тада се она дефинитивно сматра за непожељну особу у својој сопственој земљи и бива приморана да живи живот преживљавајући као чистачица.
Pogledajte prilog 406108

Мало си погрешио,херој Милунка Савић је била заборављена већ после I рата,Александар је заборавио на своје јунаке чим је престала потреба за њима,тада је носилац Карађорђеве звезде и више страних одликовања и чистила јавне клозете.После II рата,дакле у време Брозовог режима,Милунка је добила од државе гарсоњеру (!) негде на Вождовцу.

 

[Marko Mare Jaric]

Мало си погрешио,херој Милунка Савић је била заборављена већ после I рата,Александар је заборавио на своје јунаке чим је престала потреба за њима,тада је носилац Карађорђеве звезде и више страних одликовања и чистила јавне клозете.После II рата,дакле у време Брозовог режима,Милунка је добила од државе гарсоњеру (!) негде на Вождовцу.

Rešenjem Vlade FNRJ (Pov. IV br. 1105/46 od 18. februara 1946), s potpisom bivšeg Srbina Aleksandra Rankovića (1909-1983),Udruženje srpskih ratnih dobrovoljaca 1912-1918. proglašeno je profašističkom organizacijom!??

 

[Marko Mare Jaric]

Почетком 1920-их година за заслуге у рату,Милунка Савић ,од државе је добила имање у Степановићеву, селу крај Новог Сада, где је подигла кућу и са сестром Славком обрађивала имање.Касније, у потрази за бољим животом, заједно са ћеркама је отишла за Београд, где је месецима покушавала да нађе посао

На иницијативу њених сабораца, од 1929. запослили су је као чистачицу канцеларије директора, у Хипотекарној банци у Београду, где је провела највећи део свог радног века.Одбила је понуду да се пресели у Француску и да добија француску војну пензију. Уместо тога, изабрала је да живи у Београду.За све то време ишколовала је и одгајила тридесеторо деце коју је доводила из свог родног села..
Између два светска рата су је поштовали широм Европе. Позивали су је на прославе јубилеја, обиласке ратишта, полагање цвећа на гробове палих, а на сусрете с ратним друговима је одлазила у шумадијској народној ношњи, украшеној добијеним одликовањима.

 

[proka]

dakle, bila je čistačica izmedju dva rata, bruka..

- - - - - - - - - -

u svakom slučaju, junački je i tada živela, othranila 30-toro dece iz svog sela

- - - - - - - - - -

bravo za milunku

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

ova njena slika mi je najbolja

 

[Marko Mare Jaric]

Pa tvoj hrvat,austrougarski kaplar i okupator josip,protiv koga se je borila u velikom ratu ,kada je okupirao Srbiju proglasio ju је fašistom 1946!
Bogu hvala da je nije streljao ili obesio kao što je streljao i vešao mnoge srpske rodoljube u prvom a kasnije i posle drugog svetskog rata!

 

[Marko Mare Jaric]

Писмо Милунке Савић, председнику владе Милану Недићу ...

"Господине Председниче, молим вас да се заузмете да ме поставе при штабу четничких одреда у Београду, пише Милунка Савић.Господин војвода Пећанац, примио ме за курира у октобру месецу, са службом у Београду, при Љишком одреду, где сам примала плату.Сада, пошто су одреди расформирани, остала сам без службе.Молим вас да ме врате ма при ком одреду.За тежак физички рад нисам, јер сам у годинама.Сиромашног сам стања, помоћи никакве немам, а имам четворо деце, која иду у школу.У нади да ћете ми изаћи у сусрет, остајем учтива.

Милунка Савић, добровољац-наредник, носилац Карађорђеве звезде са мачевима"

Милунка Савић је за време II св. рата , у својој кућној болници на Вождовцу лечила и четнике и партизане!

 

[proka]

našla je kome da piše........