Све што тема није, историјска питања и информације

[Лекизан]

Слушај стручњак уместо што ниподаштаваш историјске изворе без икаквог основа и налазиш неке изговоре најбоље је било да си ми одговорио на питања која сам ти поставио, тако би се најбоље видело да су твоје тврдње без икаквог основа јер рецимо из овог:
"Себар да се не жени у влаха. Ако се ожени да је води у меропхе."
може једино да следи да се ради о сталешким категоријама а не о народима па стајало у тексту Србин, Себар, Сорбон или нешто треће небитно је, исто важи и за влахе, меропхе и друге сталеже у Срба.
Закони су попут оног Душановог и писани да регулишу односе између сталежа у земљи, владара и цркве, а не односе између појединих народа.
О томе да је Душан забрањивао Србима - народу - саборовање и да су се поједини народи бавили искључиво једном делатношћу смешно је и говорити.

Па сад уколико си ти Прави Влах као што се представљаш у Душановом царству би био највероватније чобанин ( није увреда већ племенито занимање), да ли крупне или ситне стоке остаје за дискусију.

 

[Perperius]

Докажи.

Žička hrisovulja.
Priznanje samih Rumuna istočne Srbije:
"Piše li se malim početnim slovom, Vlah, odnosno „vlah“ je oznaka za srednjevekovni socijalni stalež stočara."
http://www.zajednicavlahasrbije.com/o%20nama.html

"Vlasi sebe, na svom jeziku, zovu „Rumâńi“ (Rumuni)"

 

[Slavan]

Pravo je pitanje koliko je taj pojam sebar bio zaista toliko siroko i dugo zastupljen.

Je ne znam da li se on javlja i u jednom jedinom srednjovjekovnom tekstu izuzev Sintagmata Matije Vlastara (tj. prevoda) i Dusanovog zakonika.

Ovo sam pitao vec gomilu ljudi i postavljao pitanje na forumu vec vise puta; licno mi se ne cini da je ona stara koja je ostala od Jireceka, Taranovskog i drugih koji su se bavili tim pitanjem, te aklamativno sve neplemenite grupisali pod pojmom sebra mozda ne bas toliko opravdana,.
Svuda u literaturi pise sebri i to nam se toliko usadilo da smo usvojili kao termin bez preispitivanja.

Појам себар налази се у Вуковом Рјечнику. Записано је да се користи и у Дубровнику у значењу тѐжа̄к.

Чувај те Боже бијесна себра. (народна пословица)

 

[Slavan]

Поменути су Арбанаси и наравно није реч о етничкој групи (читај Шиптарима) него о социјалној категорији.

Arbanaska zemlja, koja se javljala i u srpskim izvorima, odrednica je koja je teritorijalnog porijekla, kao sto je sumnjivi iznad dobro prepoznao.

Врло је важна појава, коју је забележио Ј. Цвијић, да све сточаре при њиховим важнијим кретањима "зову Арнаутима, па и кад су српског порекла".

 

[Спасоје]

Петак, 4. јун 1943.

„Финансијски одбор.

Дискусија о захтевима за покретање принадлежности официра у мисијама. Једна мрачна тачка у историји ове емиграције. Изнад свих самовоља и кликаштва, боде очи нарочито грабеж за новац, а на неколико места, лакоумно расипање и злоупотреба.

Тврдоглаво продуживање тобожње акције врбовање добровољаца – за које се знало, из првог покушава да је немогуће – упропастило је много новца и угледа наше војске.

У Канади, пуковник Савић страћио је преко 30.000 долара; у Ј. Африци, мајор Бабић задужио је Југославију код Ј.А. владе изградњом два логора – која су остала празна – са неколико хиљада долара. Побуњеници каирски однели су собом намештај, аутомобил и касу са двадесет хиљада фунти! Перић је страћио велике паре у Цариграду, одашиљањем новца у земљу на неозбиљан начин. Онај у Анкари – Банковић – исто тако. Један и други руковали су поверљивим кредитима – без контроле. Измислили су спаљивање новчаних докумената, без невоље.

То и оно одбијање ген. Мирковића да положи узету касу злата при повлачењу из Никшића, остаје као мрља. А још су теже, можда, мрље официра, а ништа мање политичара, који су примали као политички људи, пре 27. марта, од Енглеза.“

Милан Грол, Лондонски дневник, Филип Вишњић, Београд, стр. 359.

 

[ЧичаДража]

О томе је свједочио и Бора Тодоровић у својим мемоарима Последњи рапорт. О муљаторима у нашим канцеларијама у Енглеској и Француској.

 

[Спасоје]

О томе је свједочио и Бора Тодоровић у својим мемоарима Последњи рапорт. О муљаторима у нашим канцеларијама у Енглеској и Француској.

Да, али његова књига није документарног садржаја.

 

[Grof Vronski]

О томе је свједочио и Бора Тодоровић у својим мемоарима Последњи рапорт. О муљаторима у нашим канцеларијама у Енглеској и Француској.

Odkud kraljevini pare ?
To su narodne pare !

Odkud zlatne štangle u sefovima švajcarskih banaka,
položene u tajnosti od kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića ?

To su narodne štagle !

 

[LeoneMontana]

Koliko je Srbija imala stanovnika u 14. vijeku?

 

[Bajo Pivljanin]

Koliko je Srbija imala stanovnika u 14. vijeku?

Колико је имала у 20. веку? три, четири, седам или двет? Или су сва четири одговора тачна?

Шалу на страну, нема много историјских извора који би допринели историјској географији у Срба у то доба. Ако се не варам, неке грубе процене су од 1 до 2 милиона у границама пре Душанових освајања. Тј. у простору Сава - Тимок - Охрид - Неретва - Дрина.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Koliko je Srbija imala stanovnika u 14. vijeku?

U zavisnosti od toga da li govorimo o vremenu prije ili poslije Crne smrti, oko pola miliona (iznad, odnosno ispod).

 

[LeoneMontana]

Hvala na odgovorima.

Znam da je poprilično teško govoriti o konkretnim brojkama, samo na netu nisam uspio pronaći bilo kakvo konkretno istraživanje.

Očekivao sam i niže procjene, a konkretno mislim na 1370. g. pred Maričku bitku.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Hvala na odgovorima.

Znam da je poprilično teško govoriti o konkretnim brojkama, samo na netu nisam uspio pronaći bilo kakvo konkretno istraživanje.

Očekivao sam i niže procjene, a konkretno mislim na 1370. g. pred Maričku bitku.

Мислим да су реално објективније ниже ове од Бајиних, због тога што се са релативном поузданошћу уз одређену пројекцију података сматра да је у деспотовини било свеукупно између 300.000 и 400.000 становника.

 

[Bajo Pivljanin]

Мислим да су реално објективније ниже ове од Бајиних, због тога што се са релативном поузданошћу уз одређену пројекцију података сматра да је у деспотовини било свеукупно између 300.000 и 400.000 становника.

Одакле податак? Енивеј, деспотовина је просторно ужа од међа које сам ја навео, а уз то се ради у периоду који је уследио после низа демографски разарајућих сукоба а и куге.
Узгред можеш ли препоручити неке радове који се баве историјском демографијом Срба/Србије (пре пописа модерног доба)?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Појам себар налази се у Вуковом Рјечнику. Записано је да се користи и у Дубровнику у значењу тѐжа̄к.

Чувај те Боже бијесна себра. (народна пословица)

Pa ne znam šta si htio reći. Sigurno ne misliš da je Vukov Rječnik iz srednjeg vijeka.

 

[Лекизан]

Скоро сам негде прочитао податак да је Ново Брдо имало у 14. веку 50 000 становника када је Лондон имао 10 000.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Скоро сам негде прочитао податак да је Ново Брдо имало у 14. веку 50 000 становника када је Лондон имао 10 000.

Nesto sumnjam da je za svega trista godina London mogao skociti preko 50 puta.

 

[sremski vuk]

Nesto sumnjam da je za svega trista godina London mogao skociti preko 50 puta.

мoguce je beograd je pre 150 godina imao tek oko 20 000 stanovnika

 

[Pumpaj Dinstanović]

мoguce je beograd je pre 150 godina imao tek oko 20 000 stanovnika

Neuporedivo je jer ne govorimo o industrijalizaciji i savremenoj epohi, vec o poznom srednjem vijeku i ranom modernom dobu.

Brojka stanovnika Londona u to vrijeme je bila negdje oko stotinu hiljada.

 

[Лекизан]

Nesto sumnjam da je za svega trista godina London mogao skociti preko 50 puta.

Па јесте чудно када се зна да је у 19. веку имао милион становника.

Са друге стране Рим је од метрополе у 2. веку са преко милион становника у 19. ушао скоро као селендра.

 

[sremski vuk]

Па јесте чудно када се зна да је у 19. веку имао милион становника.

Са друге стране Рим је од метрополе у 2. веку са преко милион становника у 19. ушао скоро као селендра.

jesteali je london u 19 veku bio rim svoga vremena

 

[Лекизан]

Да пљачком остатка света чуда могу да се направе.

 

[sremski vuk]

Да пљачком остатка света чуда могу да се направе.

najsmesnine mi je kada nasi monarhisti navode englesku kao primer nacije koja je bogata jer je monarhija a visevekovnu pljacku citavih kontinenata niko nespominje

 

[Лекизан]

najsmesnine mi je kada nasi monarhisti navode englesku kao primer nacije koja je bogata jer je monarhija a visevekovnu pljacku citavih kontinenata niko nespominje

И ја кажем да би Србији било боље са монархистичким уређењем.
Када се наводе западне земље попут Британије које имају монархистички систем то је искључиво у контексту унутрашњег уређења и организације државне управе, то напљачкано богаство током векова није дељено народу или трошено за јавне сврхе, већ искључиво завршавало у џеповима вишег племства или у музејима, евентуално трошено на војску како би задржали колоније.
Дакле ради се о организацији администрације у земљи од које обичан човек има неке користи а не неком богаству које није ни било доступно највећем броју људи.

 

[Slavan]

Pa ne znam šta si htio reći. Sigurno ne misliš da je Vukov Rječnik iz srednjeg vijeka.

Очито је да се та реч одржала до Вуковог времена, што значи да је присутна и раније у Дубровнику. Од када, остаје питање.