Strah od trudnoce!

[MirjanaZ]

Prvi deo tvoje price u vezi trudnoce je identican sa mojim slucajem ali drugi deo me navodi na jedno pitanje: Jesu li tebe sestro slatka, sekli po materici ili nisu?.
Posto pises o tome kao da to nije operacija i kao da posle te operacije ne lezis u krevetu kao najgori invalid bez mogucnosti ni da se osmehnes, jer strahovito boli, a kamoli da se pomeris.Ja mogu slobodno da kazem da sam se posle carskog reza osecala grozno kao da su me operisali zbog neke teze bolesti a blindirane sobe u "Narodnom frontu" su me dovodile do ludila i trcala sam svaki dan do prvog WC gde ima prozor da udahnem malo vazduha.I drugi carski je bio grozan samo sam ga psihicki lakse podnela.
A sto osecas rez skoro svaki dan( ume da seva kad treba da "dobijes",pa na lose vreme,...),tek da te podseti na "fenomenalan porodjaj". Koga ti lazes?
A strah od ponovne trudnoce kao nemas? A sta ako opet bude sec,sec.
Ja imala vec dva. Pomisao na trecu trudnocu me polovi na dva dela i izludjuje.
Sa jedne strane volim decu i zao mi je da zavrsim sa dvoje dece a sa druge i moj zivot mi je mio kao i sudbina ovo dvoje andjelcica koji imaju samo jednu mamu.A to u kakvoj zemlji zivimo necu ni da pricam.

lezis posle carskog kao najgori invalid?o cemu pricas?pa nije svima isto.ja sam takodje imala carski,posle dva dana niko nije hteo vise da me oblaci u bolnici niti da me pere pa sam vec tada ustajala,doduse pogrbljena ali sam se tusirala i isla do toaleta.posle 5 dana sam kupala bebu i povijala je posle 8 dana kod kuce ostala sama s bebom jer je muz radio po ceo dan.ili ti teze podnosis ili si malko razmazena
meni na kraju bilo i olaksavajuce sto sam imala carski,nit sam se pocepala nit sam gurala dole sam jos uvek nevina
sto ne razmisljas malo tako,pozitivno?
jeste tesko al bas toliko

 

[sanja&darko]

Nisi me razumela, mislila sam na stanje neposredno posle operacije( ja sam izgubila 2 l krvi i primala sam transfuziju).Sve ostalo sam i ja radila u isto vreme kada i ti.I ja cuvala dete dok je muz radio. Posle drugog CR sam posle 6 nedelja nastavila aktivno da trcim i to 2100 m za 15 min. Ja nisam razmazena, bez majke sam od 20 godine i od tada sam svoj covek. Dvoje dece cuvamo ja i moj muz sami bez icije pomoci.Mislim da je nesporazum.
Ustvari ja sam imala okrsaj sa nesavesnoscu lekara, i to posebno drugi put kada smo ja i beba zbog greske u dijagnozi lekara pre porodjaja bile u zivotnoj opasnosti.

 

[sanja&darko]

Ako ne gresim ti si se porodila u inostranstvu. Kada sam procitala kako je to bilo pocela sam da ponovo razmisljam o odlasku iz ove zemlje.

 

[new mama]

Posto pises o tome kao da to nije operacija i kao da posle te operacije ne lezis u krevetu kao najgori invalid bez mogucnosti ni da se osmehnes, jer strahovito boli, a kamoli da se pomeris.Ja mogu slobodno da kazem da sam se posle carskog reza osecala grozno kao da su me operisali zbog neke teze bolesti a blindirane sobe u "Narodnom frontu" su me dovodile do ludila i trcala sam svaki dan do prvog WC gde ima prozor da udahnem malo vazduha.I drugi carski je bio grozan samo sam ga psihicki lakse podnela.
A sto osecas rez skoro svaki dan( ume da seva kad treba da "dobijes",pa na lose vreme,...),tek da te podseti na "fenomenalan porodjaj". Koga ti lazes?

Nikoga ja ne lazem. Prosto, imala sam FENOMENALNO iskustvo sa carskim rezom, takodje u Frontu. Velika je razlika ako se carski radi pod totalnom anestezijom i u epiduralu. Ako se radi u epiduralu, onda nemas ono dodatno maltretiranje u vezi sa osvescivanjem, a drugo, ostave ti epidural jos dva-tri dana, da se sama anesteziras kad god pocnu i najmanji bolovi. Jesu, seckali su me, ali stvarno nisam imala nikakve bolove posle toga. Taj period mi je ostao u fenomenalnom secanju- stomak mi vise nije bio veliki, pa sam se fenomenalno naspavala. Jos jedna bitna stvar je da se ne ugojis mnogo, to znacajno ubrzava post operativni oporavak (rana je suva i ne prekriva je salo). Ja sam izasla iz bolnice posle samo cetiri dana!

 

[zt]

E bakiska vidim da si shvatila. Da sam ja samo verovala u doktore i nase zdravstvo mozda bi se nekako i odlucila na 1. dete ali na 2. ni za zivu glavu. Medjutim ja sam u toku svog zivota postala vernik(pravoslavni) i takodje sam imala istinski pobozne prijatelje( kuma mom detetu je moja vrsnjakinja, monahinja iz Gracanice), pa su mi oni lepo objasnili da od samih ljudi ipak sve ne zavisi i bili su u pravu. Mene su lekari oba puta svojom greskom doveli u zivotnu opasnost( zasta imam i strucne svedoke) i samo zahvaljujuci Gospodu Bogu sam prezivela. Ja ni jednom nisam imala neku "vezu" a znam slucajeve sa "vezom" koji su prosli gore nego ja, naravno znam i one kojima se "veza" isplatila.
Ja ti zelim sto vise dece jer je to ipak na kraju nesto najlepse i to je smisao zivota

Evo ja sam ti potvrda svega tog o čemu pričaš,i hvala Gospodu,da je prošlo tako. Za sluča mog nesretnog(ili sretnog) deteta,ne znam šta da kažem, su podizali i optužnicu,zbog nemara,ali kako da dokažete lekarima.Verovatno ću uskoro izneti i njegovo ime u javnost,jer moja supruga i dete,nisu prvo i jedino,koje je upropastio.

 

[MirjanaZ]

Ako ne gresim ti si se porodila u inostranstvu. Kada sam procitala kako je to bilo pocela sam da ponovo razmisljam o odlasku iz ove zemlje.

dobro ima i tu istine
imala sam bolje uslove u drzavnoj bolnici nego kod nas na privatnim klinikama
ali je cinjenica da nisu hteli previse da me maze da bih pocela da se oslanjam na sebe.
izvini ako sam bila gruba samo htela da se malo odmaknes i pogledas realno da l je bas sve to tako strasno bilo...
da su bili nezniji prema tebi,mozda bi ti sve to izgledalo manje bolno.pozz

 

[sanja&darko]

Ja citam stalno o raznim slucajevima u "Narodnom frontu" i veoma me zanima i saosecam sa tudjim bolom. Sve se to desava zato sto nemamo zakone koji regulisu prava pacijenta i sta se desava kada se ta prava prekrse. Lekari bi morali da odgovaraju za svoja dela kao i bilo koji drugi gradjanin a ne da budu nedodirljivi. Ne znam da li ste culi za slucaj onog poznatog novinara sa RTS( pre neki dan je bio u emisiji"KLJUCNA REC").On je u bolnicu usao na nogama i otisao na rutinsku operaciju kod doktora koji ga je ubedjivao da nista ne brine jer je on Bog u toj oblasti .Izasao je potpuno nepokretan zbog greske lekara koji mu je u toku operacije povredio kicmenu mozdinu.Kada ga je novinar pitao sta sada da radi ovaj ce njemu:" Pa sada cemo da se molimo Bogu". Novinar se sada pita sto mu to nije rekao pre operacije pa da ode u crkvu a ne u bolnicu.
Ja sam svoj slucaj poslala redakciji Glasa Javnosti ali mislim da to nije dovoljno mislim da svi osteceni pacijenti pa i oni jadni roditelji koji sumnjaju da su im deca oteta iz porodilista( arhiva Glasa javnosti) moraju da se udruze i pocnu planski i postojano da traze svoja prava, podrsku javnosti a ako treba da se obrate i medjunarodnim ustanovama. Ako neko ima neku ideju nek mi se javi na pp.

 

[sanja&darko]

Posto pises o tome kao da to nije operacija i kao da posle te operacije ne lezis u krevetu kao najgori invalid bez mogucnosti ni da se osmehnes, jer strahovito boli, a kamoli da se pomeris.Ja mogu slobodno da kazem da sam se posle carskog reza osecala grozno kao da su me operisali zbog neke teze bolesti a blindirane sobe u "Narodnom frontu" su me dovodile do ludila i trcala sam svaki dan do prvog WC gde ima prozor da udahnem malo vazduha.I drugi carski je bio grozan samo sam ga psihicki lakse podnela.
A sto osecas rez skoro svaki dan( ume da seva kad treba da "dobijes",pa na lose vreme,...),tek da te podseti na "fenomenalan porodjaj". Koga ti lazes?

Nikoga ja ne lazem. Prosto, imala sam FENOMENALNO iskustvo sa carskim rezom, takodje u Frontu. Velika je razlika ako se carski radi pod totalnom anestezijom i u epiduralu. Ako se radi u epiduralu, onda nemas ono dodatno maltretiranje u vezi sa osvescivanjem, a drugo, ostave ti epidural jos dva-tri dana, da se sama anesteziras kad god pocnu i najmanji bolovi. Jesu, seckali su me, ali stvarno nisam imala nikakve bolove posle toga. Taj period mi je ostao u fenomenalnom secanju- stomak mi vise nije bio veliki, pa sam se fenomenalno naspavala. Jos jedna bitna stvar je da se ne ugojis mnogo, to znacajno ubrzava post operativni oporavak (rana je suva i ne prekriva je salo). Ja sam izasla iz bolnice posle samo cetiri dana!

Drago mi je da ti je sve bilo tako lepo. Ja nisam imala "svog" lekara, primljena sam oba puta samo na osnovu uputa iz doma zdravlja, CR je radjen pod totalnom anestezijom i davali su mi nesto protv bolova ( inekciju).Inace se aktivno bavim sportom i nikad nisam imala problema sa kilazom, u trudnoci sam se ugojila 12 kg.
Ali to nije ono sto je sustina mojeg nezadovoljstva. Pre svega nisam od zena koje se prepuste lekarima i ne znaju sta se u kom trenutku desava. Kod mene je bilo teskih krsenja ne samo prava pacijenta vec i coveka ali ja sam se obratila Glasu javnosti,pa cemo videti. Ne bih ovde da smaram.
I jos nesto bih dodala. Iako to tebi tako ne izgleda CR je operacija i ti si vec jednom operisana. Pogledaj malo na internetu sta sve operacija , tj. CR nosi sa sobom, mozda ne sad kad si mlada ali kasnije....
Ne bih volela da mi se npr. desi da treba opet da me seku ali ovaj put zbog neke bolesti
( sto je narocito sa godinama sve verovatnije).

 

[november child]

samo par stvari...

iako mi je jasno da je ova tema zapocheta zbog tzv psiholoshkog steriliteta i slichnih stvari,
moram da kazem da neke zene definitivno navuku "strah od trudnoce" tek posle prvog porodjaja..
ja sam ga navukla posle drugog..koji je bio i lakshi i brzi od prvog..a oba su bila prirodna i normalna..

ako budem radjala josh, porodicu se kod kuce...
ili cu povesti advokata u porodilishte..
ili tri telohranitelja...
ili ne znam shta..
ali mislim da ne bih izashla psihichki chitava iz josh jedne takve priche..

 

[baki 75]

samo par stvari...

iako mi je jasno da je ova tema zapocheta zbog tzv psiholoshkog steriliteta i slichnih stvari,
moram da kazem da neke zene definitivno navuku "strah od trudnoce" tek posle prvog porodjaja..
ja sam ga navukla posle drugog..koji je bio i lakshi i brzi od prvog..a oba su bila prirodna i normalna..

ako budem radjala josh, porodicu se kod kuce...
ili cu povesti advokata u porodilishte..
ili tri telohranitelja...
ili ne znam shta..
ali mislim da ne bih izashla psihichki chitava iz josh jedne takve priche..

Da , to je slucaj sa mojom drugaricom. Ona je prvu trudnocu normalno prihvatilla, sve je bilo ok, ali je na porodjaju tako prosla da se ne usudjuje da rodi drugo dete. Cak i ne prica o tome kako je bilo. Nagovaraju je i muz i roditelji , jer ova devojcica ima vec 4 godine i kao vreme je za drugo. ali ona ne sme. :?

 

[sanja&darko]

Ne znam da li znate za podatak da u "Narodnom frontu" na svakih hiljadu beba umre 15.
U poredjenju sa zemljama EU to je uzasno mnogo a i uopste je uzas. Kod nas se tek od skoro vode evidencije, sto je takodje uzas. Na zapadu se procenat smrtnosti strogo prati za svaku bolnicu a to na kraju odlucuje da li ce nastaviti sa radom i da li ce isti ljudi raditi u njoj.
Ja ovde pokusavam da ukazem na uzroke strahova od trudnoce, a priznacete losa situacija u drzavi i zdravstvu( tj. opsti haos) je jedan od glavnih.
NIKAD NAM NECE BITI BOLJE DOKLE GOD POSMATRAMO PROBLEME SAMO IZ UGLA SOPSTVENE SUDBINE I ZIVOTA VEC SE MORAMO MALO OSVRNUTI I NA DRUGE SLUCAJEVE , TEK ONDA MOZE BITI BOLJE.

 

[Zena s greskom]

Ja sam trudnocu kao trudnocu iznela super, nijednog trenutka nisam osetila muchninu niti sam povracala, biciklu sam vozila do 8 mesece mogla sam i dalje ali mi nisu dali ukucani...:-) Mislila sam da ce mi i porodjaj biti lak medjutim kad je doslo vreme za porodjaj nije bas sve islo kako sam ja zamislila tako da sam na kraju posle dva dana pokusavanja od strane lekara da me porode prirodnim putem ipak na kraju zavrsila na stolu za operacije i uradjen mi je carski, medjutim kod mene je oporavak isao bas lako, imala sam bolove ali ne tako strasne,ujutru sam vec mogla da ustanem a sutradan sam se vec setala po porodilistu i izasla sam iz bolnice posle 4 dana. To je mozda i pitanje godina jer ja tada nisam imala ni pune 20 a sada vec ne znam kako bih sve podnela....

 

[sanja&darko]

dobro ima i tu istine
imala sam bolje uslove u drzavnoj bolnici nego kod nas na privatnim klinikama
ali je cinjenica da nisu hteli previse da me maze da bih pocela da se oslanjam na sebe.
izvini ako sam bila gruba samo htela da se malo odmaknes i pogledas realno da l je bas sve to tako strasno bilo...
da su bili nezniji prema tebi,mozda bi ti sve to izgledalo manje bolno.pozz

Nemoj da mislis da sam ja u nekoj depresiji ili sta vec, naprotiv, ja bih samo ako mogu da nadjem nacina da pomognem da se u ovoj zemlji nesto promeni nabolje. Surova je istina da kao narod izumiremo a da po tom pitanju niko nista konkretno ne radi.

 

[baki 75]

E zene , ali ipak da je to bilo TAKO STRASNO i TOLIKO BOLNO , ne razumem kako ste se odlucile na radjanje drugog pa i treceg deteta

 

[nsbee]

ja bez komentara!!!! :shock:

Amerikanka rodila 16. dete

Mišel Dagar (39) iz američke države Arkanzas, rodila je svoje 16. dete, devojčicu Džoanu i već razmišlja o proširenju porodice. Njen suprug Džim Bob Dagar (40), konzervativni republikanac poznat po svom zalaganju za ukidanje abortusa i jedan od kandidata na izborima za Senat 2002. godine, izjavio je da on i supruga žele još dece.



„Oboje volimo decu i svako smatramo blagoslovom od Boga. Pitao sam Mišel da li ih želi još, i ona je rekla da želi, pa ako nam Bog podari još neko, ona će ga rado prihvatiti“, rekao je Dagar. Kanal „Diskaveri“ snimio je Džoanino rođenje i planira da u maju prikaže emisiju o ovoj porodici. Mišel Dagar rodila je svoje prvo dete u 21. godini, četiri godine nakon udaje za Džima.

Neobičnost je da imena sve dece, od kojih su dva para blizanaca, počinju na slovo „Dž“. To su Džošua (17), Džon Dejvid (15), Džena (15), Džil (14), Džesa (12), Džindžer (11), Džozef (10), Džosija (9), Džoj Ana (8), Džeremaja (6), Džedaja (6), Džejson (5), Džejms (4), Džastin (2), Džekson Levi (1) i sada Džoana, prenela je agencija AP.

 

[sanja&darko]

Ma i ja bi samo da zivim u US, i da mi je muz bio(jeste) kandidat na izborima za Senat, konzervativni republikanac tj. uvazeni clan neke verske zajednice( a to znaci pomoc i sakom i kapom).
Mi ne znamo ni sta je to najuza porodicna zajednica kao ni pomoc i podrska u istoj.

 

[sanja&darko]

E zene , ali ipak da je to bilo TAKO STRASNO i TOLIKO BOLNO , ne razumem kako ste se odlucile na radjanje drugog pa i treceg deteta

Kako god da je porodjaj prosao kada prodje vise nista ne izgleda strasno jer je bar za mene briga o deci nesto najlepse sto sam dozivela.I upravo ljubav prema deci me je naterala da prevazidjem sve strahove. Dok neki misle da je ovde i drugi carski rez samoubistvo ja vec razmisljam i o trecem.
Ali ova tema nikako da izadje iz privatnih okvira. Zar je moguce da ni jedna ne zeli da i kod nas bude sve u vezi porodjaja i uopste porodice bar za korak pribliznije stanju u EU i US. Pitanje je zasto je kod nas toliki strah od trudnoce a ne kako se ko porodio i koliko se ko plasi ili ne.

 

[Hellen]

Ово је већ ужасно! Све мислим да јако жели још деце! Па они не могу ни да попамте како им се зову деца!
...На шта ли личи та жена и у каквом је здравственом стању? И колико може, од силних трудноћа, уопште да се посвети деци?

P.S. Ово је коментар на текст са претходне стране.

 

[Hellen]

А на основу чега ти констатујеш да је ''код нас толико велики страх од трудноће''?
Схватила сам да си лоше прошла на порођају, вероватно је било страшно, али не знам зашто уопштаваш и мислиш да сви тако пролазе?

 

[sanja&darko]

Pa ne prolaze svi ali prolazi veliki broj, veci nego sto bi trebao( uostalom citajte malo arhivu glasa javnosti pa cete videti u koliko njih se npr. Narodni front pominje u nekom negativnom kontekstu, ja vec rekoh podatak od 1000 beba umre 15, ali izgleda niko ne cita).
A ako nema straha onda zasto nam je trenutno potrebno cak cetvrto dete u vecini porodica da bi se sledecih deceniju i vise samo odrzali u trenutnom broju , kad su zene tako raspolozene za trudnocu i radjanje? Zasto je kod nas dvoje dece uglavnom zastupljen i smatra se da je to optimalan broj a ne troje ili cetvoro? Kod nas ako imas cetvoro dece vec nesto nije u redu( ili si "ciganin" ili nisi cuo za konracepciju). Sesnaestoro dece je zaista mnogo ali dvoje je zaista malo.

 

[sanja&darko]

Ja mislim da ovde pre svega treba da se cuju one zene i devojke koje imaju strah od trudnoce i da pokusaju da otkriju uzroke tog straha ( ako ih vec ne znaju) a ostale koje su imale tako bajna iskustva i koje verovatno kod kuce imaju bar troje dece, da ih ohrabre.

 

[la-istili]

Potpuno se slazem sa tobom da se uglavnom radi samo o egocentricnosti pojedinca na ovim terenim ljudi nemaju izrazenu empatiju niti zelju i potrebu da se udube u tudje probleme ,retki su oni koji kao ti prate statisku i uopste razmisljaju o nekom drugom osim o svom du..tu.Tako da ja na tvom tvom mestu nebih ocekivala mnogo od ovog auditorijuma tacnije njegovog slucajnog uzorka .U svakom slucaju svaka cast na entuzijazmu i odlucnosti jer ako se svi budemo pomirili sa niskom cenom naseg zivota ovde odosmo .......

 

[Hellen]

Извини, али и у најразвијенијим европским земљама је тренд једно или максимално двоје деце...Да ли и тамо имају страх од трудноће или је ипак нешто друго у питању?

По тој логици на Косову немају страха од трудноће јер је у њиховим клиникама савршено, па зато рађају по десеторо деце?

И зашто је потребно да неко има бар троје деце да би могао да охрабри оне које још нису рађале?

Чини ми се да оваквим ставом (који је оправдан јер је произашао из личног лошег искуства) још негативиније делујеш на оне које желе да рађају, а имају недоумице.

 

[lady me]

A ako nema straha onda zasto nam je trenutno potrebno cak cetvrto dete u vecini porodica da bi se sledecih deceniju i vise samo odrzali u trenutnom broju , kad su zene tako raspolozene za trudnocu i radjanje? Zasto je kod nas dvoje dece uglavnom zastupljen i smatra se da je to optimalan broj a ne troje ili cetvoro? Kod nas ako imas cetvoro dece vec nesto nije u redu( ili si "ciganin" ili nisi cuo za konracepciju). Sesnaestoro dece je zaista mnogo ali dvoje je zaista malo.

Sto se mene tice mozete da se parite kao zecevi, mozda popravite ovu nasu jadnu situaciju sa natalitetom.

Priznajem da nisam pažljivo čitala sve vaše postove ali ova dva sam pročitala pa mi nije jasno koji vi stav u stvari zastupate.

 

[indigo]

.....Kod nas ako imas cetvoro dece vec nesto nije u redu( ili si "ciganin" ili nisi cuo za konracepciju). Sesnaestoro dece je zaista mnogo ali dvoje je zaista malo.

malo? za koga je malo?