Stihovi za moju dusu

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Lice ti je spokojno, al’ usne te odaju. Smešim se, dok se smešiš, znam šta sanjaš. Na javi ćeš se čuditi zašto si baš mene sanjala i kako to da nisi umela da se odupreš želji. U snu nema mesta za ALI, čak i kada mene sanjaš. Ne ljubim te, samo ti usnu usnom golicam. Provociram... Može mi se, jer lepše sanjaš, nego što želiš. Iz nekog razloga, ostaneš bez daha, iz nekog razloga, uzdahneš, nekako slatko, uzdrhtalo... Zastanem, pa nastavim, čim prestaneš da se smešiš i skoro da mi je krivo što nisi budna, da vidiš da jedan osmeh može da ukrasi dva lica.
Goran Tadić
 
https://64.media.tumblr.com/tumblr_m1mys1iZyD1qjm0dlo1_500.jpg


Utočište, kao stari put,
nastanjuju te jeke i glasovi čežnje,
budim se ponekad, sele se i beže
ptice što su spavale u tvojoj duši.

Pablo Neruda​
 
… Osjećam kako me usamljenost okružuje kao ledeno jezero, osjećam sramotu i ludost ovog života, osjećam kako u meni plamti okrutni bol zbog izgubljene mladosti. Boli, naravno, ali bar osjećam bol, osjećam stid, osjećam muku, bar živim, mislim, svjestan sam…
A umjesto odgovora koje, uostalom, i ne očekujem, nalazim nova pitanja. Na primjer: Koliko vremena je prošlo? Kada si bio mlad poslednji put?

Herman Hese

https://s12.****************/images/201021/fpdv2gtg.jpg
 
TUGA PLAVOG CVIJETA

Jutros je najbistrija kiša pala,
samo da bi suze sprala
iz očiju jednog cvijeta.
Svu noć je plakao cvjetić plavi,
što ostao je sam u travi
i što s njim druguje samo sjeta.
A juče je bio srećan u licu,
držao za latice tratinčicu,
pjevušio u bijelog smijeha zvonu…
Ako su ruke tako htjele,
zašto oboje nisu uzele,
kada su skupa, da skupa i klonu?
Čežnja sad mrsi kosu plavu.
Cvjetić ne jede, ne pije rosu,
misli mu uz drugaricu bijelu.
A ona, kada uvenu u vijencu na glavi,
uvenu tog trena i cvijet plavi.
Tuga se razli niz livadu cijelu…

Ismet Bekrić
 
Zadnje vesti

Sa mnom je gotovo bilo onoga trena
kad sam rekao
Nemoj

A ti si htela i htela

A ja sam pitao
Zašto

A ti si rekla
Zato zato i zato
jer tako čini žena

Ti si najbolja od svih
kojima sam želeo da kažem
to što govorim tebi

Suviše znam o sebi i o svemu
već sam prešao granicu grešnu
gde ništa nije sveto
i ništa nije sramota
Sav sam na drugoj strani
a iza mene gori ko večni plamen
jedino tvoja lepota

Ti si najbolja od svih
kojima sam želeo da kažem
to što govorim tebi

al sad je kasno
ovo su zadnje vesti
Više se nećemo sresti
osim u nekom teškom snu

Duško Trifunović
 
Zašto me...

Zašto me ne ljubiš,
mog života raju?
Bez ljubavi časi
što da propadaju?

Zašto noći čarne
u samoći stojiš?
Što grudi nemarne
sa studenju gojiš?

Potamneće lice
i te oči crne;
ohladneće srce,
kad zima nagrne.

Sve tvoje lepote,
miline i slasti,
sve što srce hote,
dostaće propasti.

Pa zato ne gubi
svog proleća dane:
već me grli, ljubi,
dok nas ne sahrane.

Đura Jakšić
 
Smrt ljubavnika

Laki miris naše postelje prožeće,
grobnice duboke biće nam divani,
okruživaće nas neobično cveće,
što za nas u nekoj lepšoj procva strani.

Dok poslednji žar im troši čežnja ista,
dve ogromne baklje naša srca biće,
i u blizanačka ogledala čista,
u dva naša duha, sjaj dvostruki liće.

U veče od plave i rumene tajne
grcanjeće dugo tuge oproštajne
da u istu munju salije nas strasnu;

Andjeo će, potom, vrata da otvori,
pa, veran i vedar, ponovo razgori
ogledala mutna i plamen što zgasnu.

Sarl Bodler
 
Niko te ne može spasiti osim tebe
ti si biće vredno spasa.
To je rat koji nije lako dobiti,
ali ako je išta vredno pobede onda je
to ovo.

Razmisli o tome.
Razmisli o spasavanju sebe.
Tvog duhovnog sebe.
Tvog hrabrog sebe.
Tvog pevajućeg magičnog sebe i
Tvog prelepog sebe.
Spasi ga.
Ne prikljucuj se mrtvima u dusi.
Charles Bukowski

https://s12.****************/images/201023/i5mfcxo6.jpg
 
Ova je pesma za tvoja usta od visanja i pogled crni
Zavoli me kad jesen duva u pijane mehove
ja umem u svakoj kapiji da napravim juni
i nemam obicne srece i nemam obicne grehove
Podelicu sa tobom sve bolesti i zdravlja
zavoli moju priliku sto tetura niz dan
sutra nas mogu sresti ponori ili uzglavlja
-svejedno lepo je nemati plan.
Lepo je biti cinovnik ili doktor,
uputi telegram mom ocu:"Postoji tuzna divota
vas sin ne ume ljude da spasava od smrti,
on, znate, spasava od - zivota..."
Zavoli moj trag osmeha na rubu case,
na cigareti,
i blatnjav hod duz ulica koje
nekuda vode.
Bicemo suvise voljeni ili suvise prokleti.
Budi uz mene kada odem.
19VfS9k.jpg

Miroslav Antic
 
PROSTA ISTORIJA

Prošlo je sve; i jedva dušu dirne
sećanja talas drag,
ko s večeri kad tihom vodom pirne
daleki vetar blag.
Prošlo je sve što bolelo me ikad!
O, laž je da se ne zaceli nikad
rana i radosti trag!

Bez nespokojstva, bez srdžbe, bez krika,
sećam se danas ja
ljubavi naše, tvog smeha,
a srce jedva zna
za užas dana, za besane noći,
za kletve da se živeti neće moći,
za gorke snove bez sna.

Kako se mirno pozdravljamo sada!
Ni bol, ni gnev, ni strah.
Prošlo je sve. - I samo katkad, kad
mesečev takne me prah,
dušu mi talas jedan jedva dirne,
ko tihu vodu u večeri mirne
dalekog vetra dah.

Velimir Živojinović Masuka
 
DECA KAD SE VOLE

Deca kad se vole ljube se stojeći
Po kapijama noći
Dok prolaznici ukazuju prstom na njih
Ali decu kad se vole
Baš je briga da li ih ko vidi
Jer tu su samo njihove senke
Treperave u noći
I koje izazivaju kod prolaznika
Bes prezir smeh i zavist
Deca kad se vole nisu ovde ni za koga
Tada si dalje odavde nego što je noć
I mnogo dalje nego što je dan
Ona su
U zaslepljujućoj svetlosti prve ljubavi.

Žak Prever
 
Где је твоја уска, тиха рука,
пуна звука док низ косу клизи,
пуна речи кад се око струка
свије, кад се попут витог лука
слије с мојим телом? Присни, ближи,

ми ћутасмо тад, а она сама
причала је шта у теби ври:
цела сочна, топла, слатка тама
кључала је њоме; цела ти
звучала си кроз њу; цела драма

крви наше, и болна и драга,
у снажни се изливала звук,
док уз бедра свијао се нага
твој дрхтави, витки, ломни струк.

Где је твоја тиха рука вита,
да на сомот ослоним се њен,
па да слушам како шумно хита
њеном крви мога била сен,
како чезне гладна, никад сита,

да изљуби поре моје све,
шапћући име моје?
Пун сам звука тихе руке твоје,
пун нежности и њене и своје,
и ње жељан, жељан ње.

Massuka
 
Ne budi daleko od mene

Ne budi daleko od mene ni jedan dan,
jer, ne znam kako bih rekao, dan je dug
i čekat ću te na nekoj stanici
kad negde daleko usnu valovi.
Nemoj otići ni samo jedan čas, jer tada,
u tom času, spoje se kapi nesanice
i možda će sav dim što traži svoju kuću
doći da ubije i moje izgubljeno srce.

Jao, neka se ne razbije tvoj lik na pesku,
jao, neka ne lete tvoje vedje u odsutnosti:
ljubljena ne idi od mene ni za trenutak,
jer u tom otići ćeš tako daleko
da ću obići zemlju ispitujući
hoćeš li se vratiti ili me ostaviti da umrem.

Pablo Neruda
 
Hladno je,... i kiša sipi,
pokisle tuge, alejom srca usamljene šetaju,
svikla sam na njih,
ko na najbliži rod...
pa mi više i ne smetaju.

Samo ih s prozora srca
ovlaš pogledam,
pogurene i one sad već hode,
još uvek postoji klupa za
čekanje,
al sreće nema..
koga će one sad da prate - uhode ?!

Pa mi ih prosto nekako žao bude,
samo blude,
kroz stepu duše moje.
Vidim ih ponekad na raskršću
stoje,
nemaju skim raspravu da vode,
vidim ih i sad...
kisnu i dršću...

Uzalud vam napor..sunce me
tek ponekad ogrije,
a radost kad dodje, društvo
sebi ne nalazi,
zadrži se časak - dva,
tek toliko da me rukom
ovlaš pipne - ko dete
pomazi..

Al nije mi sebe više žao..
žao mi ovih tuga, a kiša
napolju lije,
ako prozebu, ako se i one
razbole,
ko će nadamnom da bdije?!

Zato silazim niz stepenice
što do aleje srca vode...
grlim ih i zovem, na jedinu
toplu misao što mi još osta,
raskomotite se slobodno...
I čekanja i nadanja
i meni i vama sad je dosta !

MIS
FB_IMG_1603918744896.jpg
 
Ko si ti?

Ko si ti?
Kako si ušla u moj svet?
Šta si našla u meni?
U tvojim zenicama
Vidim život,
Buja iz moćnog istočnika;
Vidim telo,
Izvija se nesuzdržano,
Kreće se zavodljivo;
Spoznala si mladalačke snove,
Donela ih meni kao darove?
Polako!
Zavela te iluzija.
Ne bacaj svoju dragocenu koprenu!
Ja sam u neveselom dobu,
Delim ostatke života što su mi u rukama!
Vrati se u svoj svet!
Beri cvetove
Sveže
Nevine!
Od mene ti je dovoljno
Da budeš
Na moji usnama
Tužna melodija.


Omar Abu Riša
 
BILO JE ŽENA

Bilo je žena
Kojima nikad nisam napisao stih
Korisnih lepih pa i pametnih čak
...Prosto me nije imala većina od njih
Nije me možda jer nisam bio lak.

Bilo je žena
Raskošnih divljih tuđih u šumi
Koje ne zovu ne pitaju već love
Od kojih se svaki nerv izbezumi
Nagle bez stida dok mi snom plove.

Bilo je žena
Mirnih i radnih sa dušom u šaci
Onih koje mole za milost da vole
Plavih i crnih pa uzmi ili baci
Pa ćuti ili reci sve sem istine gole.

Bilo je žena
Koje su samo bile i ništa nisu htele
Luckastih đavoljih i naročitih tek
Onih potrebnih za čije sam voćke zrele
Ginuo pa životu ih nudio kao lek.

Bilo je žena
Kojima jedno moje srce beše malo
Pa mi po grudima drugo srce traže
I onih čije je u meni kucalo pa stalo
Kada je čulo šta nije smelo da kaže.

Bilo je žena
Zbog kojih postoji proleće pa leto
Koje zaslužuju da im se pesma piše
Ali samo jedna je jedina bila sve to
Zajedno i od svih još nešto malo više.

Ljubivoje Ršumović
 
Riblja Čorba ne veruj ženi koja puši Drinu bez filtera

Ne veruj ženi koja puši Drinu bez filtera
U torbi nosi puno raznobojnih pilula
I traume iz detinjstva
24 sata dnevno mrzi čitav svet
Ne veruj ženi sa izgriženim noktima
Čekaćeš je ispred ordinacija
U čekaonicama je zabranjeno pušenje
Ona je doživotno na bolovanju
Ne veruj ženi koja mrzi taksiste i konobare
I nemoj da je tešiš dok plače
To je normalna, svakodnevna pojava
I ti joj ne možeš pomoći
Ne veruj ženi koja ne skida šminku pre spavanja
Bezi koliko te noge nose
Beži, glavom bez obzira
Beži, i ne okreći se sine
Ostavi je najboljim prijateljima
Ostavi je medicinski sestrama
I umornim borcima
Ostavi je trgovačkim putnicima
Ostavi je vojnicima na odsustvu i srednjoškolcima
Ostavi je i gubi se što dalje od nje
 
Igračka vjetrova

Pati bez suze, živi bez psovke,
i budi mirno nesretan.
Tašte su suze, a jadikovke
ublažit neće gorki san.

Podaj se pjanom vjetru života,
pa nek te vije bilo kud;
pusti ko listak nek te mota
u ludi polet vihor lud.

Leti ko lišće što vir ga vije,
za let si, dušo stvorena.
Za zemlju nije, za pokoj nije
cvijet što nema korijena.

Tin Ujević
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top