Stihovi za moju dusu

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Što god sam goreo duže
Manje sam grejao zna se
Velike vatre služe
Da male vatre gase

https://buro247.rs/images/tekst2_spf.JPG
 
IZJAVA

Gospode Bože, voleo sam džem od jagoda
I tamnu slast ženskog tela
Kao i ledenu votku, sleđa u ulju,
Mirise: cimeta i klinčića.
Pa kakav sam ja onda prorok? Toliko je drugih
S pravom bilo odabrano, verodostojnih.
A ko da meni poveruje? Jer videše
Kako se bacam na jelo, kako praznim čaše
I pohlepno se zagledam u vrat konobaričin.
S manama i njih svestan. Žudan veličine,
Vešt da je opazim pa ma gde bila,
Pa ipak, premda ne baš oštra vida,
znao sam što preostaje manjima, kao što sam ja:
Vašar kratkih nada, zborište oholica,
Nadmetanje grbavaca, književnost.

Česlav Miloš
 
Ne budi daleko od mene

Ne budi daleko od mene ni jedan dan,
jer, ne znam kako bih rekao,
dan je dug i čekaću te na nekoj stanici
kad negde daleko zaspu talasi.
Nemoj otići ni samo jedan čas,
jer tada, u tom času, spoje se kapi nesanice
i možda će sav dim što traži svoju kuću
doći da ubije i moje izgubljeno srce.
Jao, neka se ne razbije tvoj lik na pesku,
jao, neka ne lete tvoje vedje u odsutnosti:
ljubljena ne idi od mene ni za trenutak,
jer u tom otići ćeš tako daleko
da ću obići zemlju ispitujući
hoćeš li se vratiti ili me ostaviti da umrem.
P. Neruda

sex-love-life-2013-06-the-notebook-rain-main-1504898046.jpg
 
HEMISFERA U KOSI

Dopusti mi da udišem dugo, dugo,
miris tvojih kosa,
da uronim u njih svoje lice
kao što žedan uranja glavu u vodu izvora
i da mašem njima
kao mirišljavom maramicom
istresajući iz njih uspomene.
Kad bi samo mogla znati šta sve vidim
šta sve osećam
šta sve čujem u tvojim kosama
moja duša lebdi na mirisima
kao što duša drugih lebdi na muzici.
Tvoje kose kriju ceo jedan svet
pun jedara i jarbola,
u njima leže velika mora
čiji me monsuni nose prema
blaženim podnebljima
gde je prostor plavetniji i dublji
gde je vazduh mirišljav
od plodova lišća i ljudske puti
U okeanu tvojih kosa
nazirem luku
punu tužnih pesama
krepkih ljudi
svih nacija
lađa svih oblika
koje ocrtavaju svoju tananu složenu arhitekturu
na beskrajnom nebu
gde počiva večna toplota.
U milovanju tvojih kosa
ponovo nalazim malaksalu tugu
dugih časova
provedenih na divanu
u kabini neke lepe lađe
koju jedva primetno ljulja zanjihana voda bure
izmedju saksija sa cvećem
i praznih posuda iz kojih struji svežina
u toplom domu tvojih kosa
udišem miris duvana izmešan s opijumom, šećerom
u noći tvojih kosa vidim
blistavo plavetnilo tropskog neba.
U maljavim pribežjima tvojih kosa
opijam se mirisima sačinjenim od šumske smole, mošusa i kokosovog ulja.
Dopusti mi da ujedam
tvoje crne teške pletenice,
Kada grickam tvoje gipke i nepokorne kose
čini mi se da jedem uspomene.

Šarl Bodler
 
* Akordi *
Slušam u mirnoj ljubičastoj noći
gde šušte zvezde ... I meni se čini
da često čujem u nemoj samoći,
pevanje sfera na toploj vedrini.
I čujem tiho u osami tako
večiti šumor iz zemlje i svoda.
I slušam dugo, nemo i polako,
te reči lišća i taj govor voda.
I ja razumem te glase što huje,
taj jezik Bića i taj šapat stvari ...
Često sve stane, još se samo čuje
kucanje mog srca. No isti udari ...
Čuše se šumom, mirno zakucaše
udar za udarom, iz stabla ... I jasno
kucnu iz crne rogozi i šaše ...
duž celog polja ...
Najzad, mnogoglasno,
dole, pod zemljom ! Negde u dubini
jednakim ritmom, kao muklo zvono,
ogromno srce začu se u tmini.
Udari mirno, tiho, monotono.
*** Jovan Dučić
❤

118748157_1153961728321591_1022908279256980074_n.jpg
 
Jovan Dučić / MOJA LJUBAV

Sva je moja duša ispunjena tobom,
kao tamna gora studenom tišinom;
Kao morsko bezdno neprovidnom tminom;
Ko vječni pokret nevidljivim dobom.

I tako beskrajna, i silna, i kobna,
Tečeš mojom krvlju. Žena ili mašta?
Ali tvoga daha prepuno je svašta,
svugdje si prisutna, svemu istodobna.

Kad pobijele zvijezde, u suton, nad lugom,
Rađaš se u meni kao sunce noći,
I u mome tijelu drhtiš u samoći,
Raspaljena ognjem ili smrzla tugom.

Na tvom tamnom moru ljepote i kobi,
Cijelo moje biće to je trepet sene;
O, ljubljena ženo, silnija od mene -
Ti strujiš kroz moje vene u sve dobi.

Kao mračna tajna ležiš u dnu mene,
I moj glas je eho tvog ćutanja. Ja te
Ni ne vidim gdje si, a sve duge sate
Od tebe su moje oči zasjenjene.
,
FB_IMG_1602358539239.jpg
 
Naša ljubav

Noć me ta u mladosti stiže,
Pa mi u srcu spava da ne ozebe!
Videste li pseto koje čovek tera od sebe,
A ono mu i dalje ruke liže?
Sa mnom je tako: mogu i ne mogu bez nje.
Kada se osamim zaogrne me ogrtačem snova.
I mada mi davno reče sve,
Uvek je za me nova.
Danima se koljemo kao hijene
I jedno u drugom vidimo kugu,
A opet.. izvan te kobne žene
U mojoj duši nema mesta za drugu.
Otkad se znamo sanjamo da se rastanemo,
I već sam od toga kao mesec žut,
Pa se opet neobjašnjivo sastanemo
Da zajedno produžimo put.
Ne znam više da li je to ljubav,
Ili zagonentni čulni mrak;
Znam samo da bih se bez nje razbio kao splav
O rečni brzak.

Rade Drainac
 
Ok bend Gde ti je sada on

Gledam te noćas samu
Tužnu bez šminke
I neverujem svojim očima
Ni bleda senka nisi
Od one slatke klinke
Što je uz mene blistala
(Refren)
Gde ti je sada tvoj princ iz bajke
Zbog koga si me šutnula
Gde ti je princ tvoj sada
Dok ti se život raspada
Gde ti je da te spase
Da ti se zvezde ne ugase
Gde ti je sada on
Da ti vrati tron
Gde ti je sada on
 
Rijeka donosi jesen
dugo umire grad
i u nama toliko ljeta
mi smo siročad svijeta

Reci da li ćeš noćas
moći ostavit' sve
svoju kuću
navike ljude
i poći a ne znati gdje

Neka svi mržnjom isprate nas
ali draga život čeka
sad je čas
čitav svijet
bit će tvoj novi dom
neka kažu avantura je to

Nikad žaliti nećeš
stvari ime i grad
i u hladnoj sobi hotela
bit ćeš slobodna sad

Neka svi mržnjom isprate nas
ali draga život čeka
sad je čas
čitav svijet
biti će tvoj novi dom
neka kažu avantura je to

Duga očajna kiša
magla zastire grad
nekim putem
tijesno kroz jesen
nas će odvesti vlak
lyBSQZu.jpg
Arsen Dedić
 
Povratak

Opet vam se vraćam, moje noći crne,
K’o umorno dete krilu majke stare,
Kao gustoj šumi izranjene srne,
Dok daleke zvezde tišinu ne kvare.

O, kako je drago tu, pod vašim plaštom,
Velikim i dobrim k’o moje stradanje.
Moje noći crne, negujte me maštom,
Da razumem mrtve i njino nadanje.

Da razumem mrtve i poglede zvezda.
I dubinu mraka, dok popci pevuše;
I dok dišu šume i spavaju gnezda,
Da osećam krila moje stare duše.

Da osećam krila zašlih pokolenja
Uz snivanje ptica k’o pesmom orlića.
Moje noći crne, da l’ se život menja.
I šta znače misli i govor vetrića?

Oh, zvezdano nebo kako miri snove!
Oh, mrak kako gleda mirnim očima!
Mrak kako me gleda, i gleda, i zove,
I zove, osvaja i dušu otima.

Mrak dušu otima iz doline krina,
Da ostavi zemlju i grobove svoje,
Skakanje potoka i oči jejina…
Opet vam se vraćam, crne noći moje.

Vladislav Petković Dis

c3dc0c13c39625b61a278b060627688b.png
 
Autoportret

Portreta ja nemam; slikar koji bi ga imao izraditi
morao bi nadići sama sebe
i samnom se skladiti,
a to je nemoguće,
jer niko ne zna ko sam ja
i, pravimo se, ni ja sam.

No nije me sram:
ja znam svoju cijenu,
čvrstu ko granitnu stijenu,
znam da sam jedini i sam
ondje gdje me niko neće stići,
ni zmaj...

Autoportret: najprije treba imati crte
ustaljene i škrte
i stav za vječnost i pozu za vrijeme;
a ne da vas buše, ni da vas vrte,
ni razapinju na svoje dileme....

Veliki dio našeg portreta
jest naš stan i odijelo--
i njegovano tijelo
u kočiji velikog svijeta....
Mene zasipa bijeli prah cigareta
po kaputu,
a ja sam vječno tragana silueta
na putu.
Vukući noge bez galoša
preko blata i gliba
kao ranjene noške ptica -
dok mi dim izgriza oči
u zakutnim kafanicama
gdje se rijetko predstavi
sablasno sunašce.

Vidi što od mene učiniše duga nezaposlenost
i javni nerazum i bekrijanje -
i u spletkarenju i kleveti prezaposlenost.

Tin Ujevic
 
Večeras je, nakon duge i teške patnje,
nečije srce prestalo za nekoga da kuca.
Pregaženo, izranjavano, isceđeno,
jedva je davalo znake ljubavi.
Na kraju je posustalo,
dobro razmislilo i odustalo.
Nije to više ono srce,
spremno da ubije onog u čijim je grudima
da bi se preselilo u grudi onoga za koga je kucalo.
Nije to više ono srce od čijeg su bubnjanja
grmljavine i ratovi prolazili nezapaženo.
Nije to više ono srce koje je verovalo
u ljubav nakon ljubavi.
Nije to više ono srce za primer drugim srcima.
Nije čak ni srce.


Tako je večeras odlučilo
i zauvek prestalo za nekoga da kuca.

Goran Tadić
 
Da sam te ukrao
I legao pored tebe
Da li bi ljeto zamirisalo
Kao što tvoja kosa miriše?

Da li bi pisalo u mojim pjesmama
Ono što sad ne piše?!

Kad sam žedan tvojih uspomena
Tvojih godina prije mene...

Ljubomoran na sve one
Koji su s tobom dijelili
Sve ono što nisam ja...

Da sam te ukrao
I legao pored tebe
I ljubio tvoje lijepe prste
Tebe bih isto napravio
Od ljubavi čvrste
Nježnu
S nebom u očima
Da me pratiš
I vratiš s neba do sebe

Da sam te ukrao
Možda ne bih imao ništa
Ali bih imao tebe.

N.A
 
***

Više volim ruže, ljubavi moja, od otadžbine,
I draže su mi magnolije
Od slave i vrline.

Dogod me život ne umori, puštam
Da život kroz mene protiče,
A ja da se ne promenim.

Šta mari onaj kog se ništa više ne tiče
Što jedan gubi a drugi pobeđuje,
Ako zora uvek sviće,

Ako se svake godine s prolećem
Pojavi novo lišće
A s jeseni nestaje?

A ostalo, sve ono što smrtnici
Životu pridodaju,
Čime mi dušu obogaćuje?

Ničim, sem željom za ravnodušnošću
I mlakim poverenjem
U čas koji izmiče.

Fernando Pesoa
 
Srebrna Krila Suzana

Ja sa tugom, starim drugom
Noći gubim a ti s drugim
Moja ljubavi

Ko se tobom sada smeje
Ko te noću nežno greje
Čija, čija si

Ide život, teče reka
Još te jedan čovek čeka
Nežno zove te

I još te ljubi
Makar te gubi
Neda te nikome

Suzo, Suzana, muko moja jedina
Suzo, Suzana, opet si pobedila
Suzo, Suzana, srećo moja jedina
Suzo, Suzana, opet si pobedila
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top