@nemanjinrodoslov овај део приче сте сигурно у праву и то сте добро приметили.
Оно што се мисли и зна о Дукљанину на основу анализе Тибора Живковића иако је негде схватио да је рађен из 2 дела.
Онда га је датирао у 12.-13. век колико се сећам због волшких Бугара о којима се ништа није знало до 12. века. Сад то мени није никакав аргумент
јер би се знало сигурно да је Јустинијан 2 дошао други пут на власт у Цариград са војском волшких Бугара. Тако нешто се није могло не знати у вишим круговима.
Дукљанин је невероватно презизан за догађаје везане за крај 10. века а сад прилично несигуран за догађаје у 12. и 13. веку.
Изворе које користи су врло јасни ако ли је тако нешто стигло до Вукана сигуран самм да дело није написано за њега већ приређена нека едиција већ познатих рукописа у неку компилацију за његове потребе иако ни то није сигурно.
Сасвим сигурно је ово искасапљено међутим није ни сачувана првобитна верзија за Вукана већ искасапљена верзија где нема Немањића нити њиховог тачног порекла.
Код Мавра Орбина књижица о Готима или ГРС се завршава са Десом, Мавро Орбин се суочио са проблемом као и ми па је покушао неким својим начином да доведе Немању у везу са овом породицом.. Ово није верзија којом су се служили Немањићи сигурно.
Међутим они сви укљчујући и Вукана и Уроша 1 са свим потомством па и Немањом јесу настављачи те традиције а не неке нове како то историја жели да представи.
Оно што упада у очи да је Вукан једино то краљевство обновио територијално и држао га до краја живота без промена на престолу већ ни сами Ромеји га нису могли савладати већ су покушавали направити границу са њим. Деси полази за руком на кратко да постави костур те државе њега чак и Зећани постављају на престо.
Интересује ме краљ Владимир који је унук најстаријег Михајловог сина. Овде се поставља питање зашто јер је прво подржао Кочапара.
Сасвим сигурно да је држава на коју се позива Немања и коју покушава обновити Деса је Вуканова држава.
Њега Ана Комнина назива господарем Далмације.
Има ту много неслагања.
"Одмах по ступању на архиепископски трон, током јесени или зиме 1216. године, Хоматијану се писмом обратио
Стефан Првовенчани, велики жупан πάσης Σερβίας καὶ Διοκλείας. Под јурисдикцијом
Охридске архиепископије се до 1219. године налазио највећи део
српског народа. Српски жупан тражио је од Хоматијана дозволи за склапање брака са Маријом Комнин, ћерком покојног
Михаила Комнина. Због петог степена сродства, брак није био одобрен. Именом непозната Стефанова сестра била је удата за најмлађег Михаиловог брата
Манојла. У писму Хоматијана жупану Стефану помиње се прошлогодишње посланство великог жупана у Охриду. Тада се на архиепископској катедри налазио Јован Каматир. Посланство је покушало да добије сагласност за женидбу
Радослава, Стефановог најстаријег сина, са Теодором, другом Михаиловом ћерком. Испоставило се да је жупанов син из брака са
Евдокијом спречен да се ожени Теодором због седмог степена крвног сродства. Стефан је 1217. године папском круном уздигнут за краља. Он се између 1217. и 1219. године поново обратио Хоматијану са још једним питањем из брачног права
[1][2]. Стефан је на крају ипак успео да се ороди са Анђелима из Епира. Захваљујући преписци митрополита Нафпакта Јована Апокавка сазнајемо о припремама за венчање Радослава и
Ане, најстарије ћерке епирског деспота Теодора. Припреме су започете још 1218. године. Брак је склопљен годину дана касније, крајем 1219. године. У тих годину дана треба датовати и познати веренички прстен који је Радослав поклонио Ани. Свадба је требало да се одржи у Прилепу или Скопљу. Воља владара сада је била јача од канонских правила. Наиме, Радослав је био у истом степену крвног сродства са Аном као што је био и са Теодором, ћерком покојног Михаила Анђела. Сада је, међутим, на склапању брака инсистирао сам Теодор. Пошто је са Бугарима и Латинима био у рату, била му је потребна подршка Србије. На сагласност се чекало најмање годину дана што јасно доказује да канонска сметња није лако преброђена. Самим тим што Теодор Анђео позива Јована Апокавка да благослови брак показује да Димитрије Хоматијан то није желео учинити. Сам Апокавк пише (у писму с краја 1218) да је присиљен отићи на венчање. Као и Хоматијан, ни он брак није одобравао. Из византијских житија није познато ко је благословио на крају брак, али се одговор може наћи у Савином
Житију.
Доментијан греши када женидбу ставља у време после смрти Првовенчаног, али се може наслутити да је благослов дао тек хиротонисани српски архиепископ по повратку у земљу"
Марија Комнен се не помиње ниге више у изворима.Постоји једна друга која је Немањина савременица и угарска принцеза.
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Димитрије_Хоматијан
