Quantcast

Становиште Православне Цркве о човековом стању после смрти?

Шта се догађа после смрти, а пре свеопштег Васкрсења?

  • Душа наставља да живи (рај/пакао), док је тело у земљи

  • Душа спава заједно са телом

  • Човек васкрсава у духовном телу

  • Нешто четврто (описати)


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.

Jovan Prezviter

Domaćin
Poruka
3.036
Važno je da napravimo razliku između vaskrsenja kao reanimacije tek preminulih i vaskrsenja kao konačnog događaja svakog ljudskog bića.

S jedne strane:
Jairova kćer, sin udovice iz Sarepte, Evtiha, to su reanimacije, vraćanje u ovaj život i za ovaj život.
TO se ne događa svima, nego nekima, kao čudo, kao pouka i primer za utemeljenje vere.

S druge strane:
Vaskrsenje svih za večni život, to je ono što Bog obećava svima i što se događa svima. I to samo jednom, kao trajna i nepovratna promena.

Moramo se, opet, vratiti na Mateja 27, 52-53
I grobovi se otvoriše, i ustadoše mnoga tijela svetih koji su pomrli;
I izišavši iz grobova po vaskrsenju njegovu, uđoše u sveti grad i pokazaše se mnogima.


U čemu se razlikuje?
Kakvo je stanje davno preminulog koji "ustane", a da nije vaskrsao?

Zar nije smislenije da se pojava tih svetih, tumači u svetlu Hristovih reči iz Jovana 5, 25-29

25. Zaista, zaista vam kažem, da dolazi čas, i već je nastao, kada će mrtvi čuti glas Sina Božijega, i čuvši ga oživeće.
26. Jer kao što Otac ima život u sebi, tako dade i Sinu da ima život u sebi;
27. I dade mu vlast i da sudi, jer je Sin Čovečiji.
28. Ne čudite se tome, jer dolazi čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božijega,
29. I izići će oni koji su činili dobro u vaskrsenje života, a oni koji su činili zlo u vaskrsenje suda.

U tome treba i tumačiti i ono Petrovo o "silasku u Ad" i "propovedanju duhovima u tamnici".
Taj "silazak u Ad", nije trodnevna propoved, već jedna rečenica poziva preminulima za ustajanje.
Tren.
U kojoj oživljavaju.
Svi
Odlično, baš tako. Ja zato i smatram da su ti pravednici pozvani na život večni. Upravo mi se ovo misao vrzmala ali je ovako formulisana sasvim dobro. :). Mrtvi pravednici su pozvani na život večni..da oni su prvenci ili prvina sa Hristom kao dokaz vaskrsenja i večnog života. Ne bi imalo svrhe da svedoče o večnom životu i vaskrsu Hrisotovom ako bi ponovo pomrli..time bi se nekako narušilo svedočanstvo o večnom životu.Imajmo u vidu i 24 starešine na nebu...vrlo je moguće da se to odnosi na vaskrsle pravednike njih 21 moguće i 3 već poznatih Mojsije, Ilija, i Enoh.

Pozdrav.
 

De_Sisti

Buduća legenda
Moderator
Poruka
36.856
Svemu ovome recenom bih nadovezao i tropar Vaskrsenja: HRISTOS VASKRESE IZ MRTVIH, SMRĆU SMRT UNIŠTI I SVIMA U GROBOVIMA ŽIVOT DAROVA.
Koliko sam mogao razumeti nase malo neslaganje je u boldovanom. Ovako ja to razumem sa ogromnim prostorom da nisam bas razumeo. Hristos koji sam jeste Zivot nije sebe, tj Svoj domostroj spasenja ljudskog, ogranicio samo na one koji tada ziveli i na one koji ce se roditi i cuti Jevandjelje kasnije, vec i na one koji su vec bili mrtvi. I njima Bog daje mogucnost Vaskrsenja. To je to darovanje zivota koje se razlikuje od Vaskrsenja.

Mozda malo zaboravljamo najglavniju poruku preobrazenja: .... Njega poslusajte!!!
A evo sta On, koga trebamo poslusati kaze: Jn. 6.

39. А ово је воља Оца који ме посла, да све што ми је дао ништа од тога не изгубим, него да то васкрснем у посљедњи дан.
40. А ово је воља Оца који ме посла, да сваки који види Сина и вјерује у њега има живот вјечни; и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан.

Ili 1.Kor. 15:

22. Јер као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживјети.
23. Но сваки у своме реду: првенац Христос, потом, о његову доласку, они који су Христови;
52. Уједанпут, у трену ока, при посљедњој труби; јер ће затрубити, и мртви ће васкрснути нераспадљиви, и ми ћемо се промијенити.

Kako bi se mogle uklopiti ove reci Jevandjelja u teoriju o vaskrsenju svih u casu hristovog Vaskrsenja?
Ne zaboravljamo mi glavnu poruku, otkrivanje Isusa kao Boga i poziv da njega slede. I oko toga nema dileme.

Vrlo je dobro što si ovde sučelio naizgled suprotstavljene delove Evanđelja.
Jer, isti Hristos kaže da je "ide i već je nastao čas" vaskrsenja svih mrtvih, ali i da će vaskrsenje biti "u poslednji dan"
Kao i ono o suđenju, parafraziram "sav sud mi je predat", "sud je moj pravedan", ali i "ja ne sudim nikome", ali i "sad je sud ovom svetu"

Iz ljudske perspektive, to zaista izgleda kontradiktorno, jer govori o vaskrsenju i sad, ali i u konačnom danu.
Ali, radi razumevanja i "mirenja" ovih, naizgled suprotstavljenih mesta, treba imati u vidu sledeće iz Evanđelja:
  1. Obećanje kontinuiteta života ("koji veruje u Mene ako i umre živeće")
  2. Jedan sud ("I kao što ljudima predstoji jedanput umreti, a potom sud" )
  3. Sveopšte vaskrsenje
  4. Dijalog sa Martom pre vaskrsavanja Lazara...
E, za ovo 4. bih se osvrnuo.

20. Kada pak Marta ču da Isus dolazi, iziđe pred njega, a Marija seđaše doma.
21. Onda reče Marta Isusu: Gospode, da si ti bio ovde, ne bi umro brat moj.
22. Ali i sada znam, da što god zaišteš u Boga, daće ti Bog.
23. Reče joj Isus: Vaskrsnuće brat tvoj.
24. Marta mu reče: Znam da će vaskrsnuti o vaskrsenju u poslednji dan.
25. Isus joj reče: Ja sam vaskrsenje i život; koji veruje u Mene ako i umre, živeće.
26. I svaki koji živi i veruje u mene neće umreti zauvek. Veruješ li ovo?
27. Reče mu: Da, Gospode! Ja verujem da si ti Hristos Sin Božiji koji dolazi u svet.


Marta je svesna vere u opšte vaskrsenje u neki konačni poslednji dan.
Na Lazarevu smrt, Isus je ne teši njegovim trenutnim dobrim stanjem u Avramovom naručju, ne teši je time što će Lazareva duša prebivati u privremenom raju do sveopšteg vaskrsenja. A to bi bila uteha koju bi smo očekivali, saglasno uobičajenom našem shvatanju razdvajanja duše i tela i nastavka bivstvovanja duše van tela i mimo tela. (setimo se da pomena o tome, tj. o takvom zagrobnom životu nema ni pri Petrovom podizanju iz mrtvih Tavite i mladića Evtiha).
Ne, Hristos joj direktno odgovara da je upravo On Vaskrsenje i Život, da je On taj koji ljude održava živim i ako umru.
Ovde je se potrebno rigoroznije držati narativa, tako da "i ako umre, živeće", vrlo teško ostavlja prostor za neko vantelesno bivstvovanje.
Jevreji nisu imali takvo shvatanje čoveka, za njih je čovek oduhovljeno telo i utelotvoreni duh.
Kad živi, živi tako, kad umre, umro je.
I u tom smislu, "i ako umre, živeće" teško da se može razumeti drugačije nego kao nastavak bivstvovanja čoveka u onomo što čovek jeste "duša živa".
Čovek kao duhovno-telesno biće.

I kako, na kraju, da pomirimo "vaskrsenje u poslednji dan" i "čas je već nastao za vaskrsenje"?
Nema druge, do napuštanjem ljudskog koncepta poimanja vremena, kao što sam pisao na temi o Božijem sveznanju.
U Bogu je sve sada.
I dan poslednji i dan kad mi živimo trenutno i dan kada je i Isus hodao zemljom i govorio Svoju čudesnu propoved, reči Večnoga Života.
 

south railroad

Aktivan član
Moderator
Poruka
1.919
Ne zaboravljamo mi glavnu poruku, otkrivanje Isusa kao Boga i poziv da njega slede. I oko toga nema dileme.

Vrlo je dobro što si ovde sučelio naizgled suprotstavljene delove Evanđelja.
Jer, isti Hristos kaže da je "ide i već je nastao čas" vaskrsenja svih mrtvih, ali i da će vaskrsenje biti "u poslednji dan"
Kao i ono o suđenju, parafraziram "sav sud mi je predat", "sud je moj pravedan", ali i "ja ne sudim nikome", ali i "sad je sud ovom svetu"

Iz ljudske perspektive, to zaista izgleda kontradiktorno, jer govori o vaskrsenju i sad, ali i u konačnom danu.
Ali, radi razumevanja i "mirenja" ovih, naizgled suprotstavljenih mesta, treba imati u vidu sledeće iz Evanđelja:
  1. Obećanje kontinuiteta života ("koji veruje u Mene ako i umre živeće")
  2. Jedan sud ("I kao što ljudima predstoji jedanput umreti, a potom sud" )
  3. Sveopšte vaskrsenje
  4. Dijalog sa Martom pre vaskrsavanja Lazara...
E, za ovo 4. bih se osvrnuo.

20. Kada pak Marta ču da Isus dolazi, iziđe pred njega, a Marija seđaše doma.
21. Onda reče Marta Isusu: Gospode, da si ti bio ovde, ne bi umro brat moj.
22. Ali i sada znam, da što god zaišteš u Boga, daće ti Bog.
23. Reče joj Isus: Vaskrsnuće brat tvoj.
24. Marta mu reče: Znam da će vaskrsnuti o vaskrsenju u poslednji dan.
25. Isus joj reče: Ja sam vaskrsenje i život; koji veruje u Mene ako i umre, živeće.
26. I svaki koji živi i veruje u mene neće umreti zauvek. Veruješ li ovo?
27. Reče mu: Da, Gospode! Ja verujem da si ti Hristos Sin Božiji koji dolazi u svet.


Marta je svesna vere u opšte vaskrsenje u neki konačni poslednji dan.
Na Lazarevu smrt, Isus je ne teši njegovim trenutnim dobrim stanjem u Avramovom naručju, ne teši je time što će Lazareva duša prebivati u privremenom raju do sveopšteg vaskrsenja. A to bi bila uteha koju bi smo očekivali, saglasno uobičajenom našem shvatanju razdvajanja duše i tela i nastavka bivstvovanja duše van tela i mimo tela. (setimo se da pomena o tome, tj. o takvom zagrobnom životu nema ni pri Petrovom podizanju iz mrtvih Tavite i mladića Evtiha).
Ne, Hristos joj direktno odgovara da je upravo On Vaskrsenje i Život, da je On taj koji ljude održava živim i ako umru.
Ovde je se potrebno rigoroznije držati narativa, tako da "i ako umre, živeće", vrlo teško ostavlja prostor za neko vantelesno bivstvovanje.
Jevreji nisu imali takvo shvatanje čoveka, za njih je čovek oduhovljeno telo i utelotvoreni duh.
Kad živi, živi tako, kad umre, umro je.
I u tom smislu, "i ako umre, živeće" teško da se može razumeti drugačije nego kao nastavak bivstvovanja čoveka u onomo što čovek jeste "duša živa".
Čovek kao duhovno-telesno biće.

I kako, na kraju, da pomirimo "vaskrsenje u poslednji dan" i "čas je već nastao za vaskrsenje"?
Nema druge, do napuštanjem ljudskog koncepta poimanja vremena, kao što sam pisao na temi o Božijem sveznanju.
U Bogu je sve sada.
I dan poslednji i dan kad mi živimo trenutno i dan kada je i Isus hodao zemljom i govorio Svoju čudesnu propoved, reči Večnoga Života.
Izgleda da se nase malo neslaganje tice tumacenja reci ``vaskrsenje`` i ``zivot``. Za mene su to dve razlicite stvari. Kada Gospod govori o davanju Zivota, tada govori o davanju poznanja Sebe ljudima, bilo onima koji su tada ziveli, koji ce ziveti ili koji su ziveli. Pod poznanjem tu podrazumevam mogucnost spasenja koje se jedino kroz Njega zadobija. Zato i kaze`` Ja sam Zivot...``. Kada Marija kaze da ce joj brat Vaskrsnuti u poslednji dan, Gospod je ne ispravlja vec samo joj pojasnjava Vaskrsenje recima da je On sam taj koji je Vaskrsenje.

Ovde nije lose pogledati i reci Grigorija Palame koji kaze:
Господ је, пре Крста, Својом заповешћу васкрсао три мртваца: овог удовичиног сина, кћер старешине синагоге и четвородневног Лазара. Будући распет на Крсту, Он је васкрсао многе, и показаше се многима (Мт. 27; 53). После Своје, нас ради поднете смрти на Крсту, Он је васкрсао и Самога Себе или, боље речено, устао је Тродневни и Он једини постао Началник вечног живота. Сви други, иако су васкрсли, опет су постали причасни овом нашем животу који је подложан смрти. Када је Христос устао из смрти, смрт више не влада Њиме (Римљ. 6; 9). Због тога је једино Господ Првенац оних који су умрли (1. Кор. 15; 20), тј. вернима који су се из овог живота преставили са надом у васкрсење. Он је, дакле, постао Првенац оних који су умрли и Прворођени из мртвих (Колош. 1; 18). И нама је одредио и обећао не овај наш, подложан смрти и пропадљиви живот, који није устројен на духовним начелима, него живот који нам је приуготовољен у надама, божанствен, бесмртан и вечан, јер је то дар какав доликује Богу. Будући да онима које је тада васкрсао није подарио такав живот (бесмртни и блажени, живот који припада будућем веку), и да их је само вратио у овај живот, пресечен смрћу, Он им га није дао ради њих самих, него их је васкрсао због других, приводећи их вери која и јесте дароватељка вечног живота.

Reci Pisma koje si naveo: 26. I svaki koji živi i veruje u mene neće umreti zauvek. Veruješ li ovo? su meni u savrsenom skladu sa recima, recimo Grigorija Bogoslova koji kaze:„Душа је блажена и бесмртна, предодређена или за вечну казну или вечну похвалу због свог порока или због своје врлине“.

To jest, verujem da su Sveti Oci, cije duse imaju ovu vecnu pohvalu, zivi u Hristu boraveci u Njegovoj blagodati. Sam taj boravak u toj blagodati jeste zivot koji ce se nakon njihovog vaskrsenja samo produziti u Carstvu Boga Zivoga. Da li su onda i oni koji svesno ne zele Hrista zivi? Naravno da jesu ali ne prebivaju u blagodati jer je i ne zele, ili tacnije nisu zeleli. Ovde bi mogao skratiti malo pricu i samo podsetiti na Katihizis koji skraceno daje osnove nase vere. Sigurno to imas u malom prstu ali postavljam cisto da bi razjasnio kako verujem :). ( https://svetosavlje.org/wp-content/uploads/2016/03/VeraSvetih.pdf ukucaj str 24)

Dakle razlikujem ono kad Hristos kaze da je Zivot od onog kad kaze da je Vaskrsenje. Prvo je vecno i nepromenjivo dok ce se drugo samo jednom desiti. Zbog toga sto ce se tek desiti, i sam Hristos i Apostol Pavle govoreci o njemu, govore u buducem vremenu.
 

De_Sisti

Buduća legenda
Moderator
Poruka
36.856
@south railroad , mislim da se moramo osvrnuti na celu Palaminu besedu

Свети Григорије Палама – 46. Беседа: На треће недељно читање из Еванђеља по Луки"
https://otacmilic.com/sveti-grigorije-palama-46-beseda-na-trece-nedeljno-citanje-iz-evandjelja-po-luki/

U svojoj besedi, Palama upravo ukazuje na potrebu razlikovanja vaskrsenja kao reanimacije (dajući biblijske primere) i tako-da-kažem "eshatološkog" vaskrsenja, o čemu sam pričao na prethodnoj stranici.
Važno je da napravimo razliku između vaskrsenja kao reanimacije tek preminulih i vaskrsenja kao konačnog događaja svakog ljudskog bića.

S jedne strane:
Jairova kćer, sin udovice iz Sarepte, Evtiha, to su reanimacije, vraćanje u ovaj život i za ovaj život.
TO se ne događa svima, nego nekima, kao čudo, kao pouka i primer za utemeljenje vere.

S druge strane:
Vaskrsenje svih za večni život, to je ono što Bog obećava svima i što se događa svima. I to samo jednom, kao trajna i nepovratna promena.
p.s. odgovor na ostatak poruke ide sutra
 

De_Sisti

Buduća legenda
Moderator
Poruka
36.856
@south railroad
Izgleda da se nase malo neslaganje tice tumacenja reci ``vaskrsenje`` i ``zivot``. Za mene su to dve razlicite stvari. Kada Gospod govori o davanju Zivota, tada govori o davanju poznanja Sebe ljudima, bilo onima koji su tada ziveli, koji ce ziveti ili koji su ziveli. Pod poznanjem tu podrazumevam mogucnost spasenja koje se jedino kroz Njega zadobija. Zato i kaze`` Ja sam Zivot...``. Kada Marija kaze da ce joj brat Vaskrsnuti u poslednji dan, Gospod je ne ispravlja vec samo joj pojasnjava Vaskrsenje recima da je On sam taj koji je Vaskrsenje.

Reci Pisma koje si naveo: 26. I svaki koji živi i veruje u mene neće umreti zauvek. Veruješ li ovo? su meni u savrsenom skladu sa recima, recimo Grigorija Bogoslova koji kaze:„Душа је блажена и бесмртна, предодређена или за вечну казну или вечну похвалу због свог порока или због своје врлине“.
To jest, verujem da su Sveti Oci, cije duse imaju ovu vecnu pohvalu, zivi u Hristu boraveci u Njegovoj blagodati. Sam taj boravak u toj blagodati jeste zivot koji ce se nakon njihovog vaskrsenja samo produziti u Carstvu Boga Zivoga. Da li su onda i oni koji svesno ne zele Hrista zivi? Naravno da jesu ali ne prebivaju u blagodati jer je i ne zele, ili tacnije nisu zeleli. Ovde bi mogao skratiti malo pricu i samo podsetiti na Katihizis koji skraceno daje osnove nase vere. Sigurno to imas u malom prstu ali postavljam cisto da bi razjasnio kako verujem . ( https://svetosavlje.org/wp-content/uploads/2016/03/VeraSvetih.pdf ukucaj str 24)
Dakle razlikujem ono kad Hristos kaze da je Zivot od onog kad kaze da je Vaskrsenje. Prvo je vecno i nepromenjivo dok ce se drugo samo jednom desiti. Zbog toga sto ce se tek desiti, i sam Hristos i Apostol Pavle govoreci o njemu, govore u buducem vremenu.
Mislim da je izuzetno važno vratiti se, tj staviti se u kontekst vremena u kojem su stvari rečene.
Naime, u to vreme Jevreji niti su imali niti su verovali u koncept besmrtne duše, niti zagrobni život na način kako je raširen danas.
Biblijski, ne postoji dve forme života čoveka (duhovno-telesna, pa potom suštinski bestelesna).
Život je samo život čoveka kao duhovno-telesnog bića, gde nijedan deo, ni telo, ali ni duh životni (tj.duša) ne mogu egzistirati odvojeno jedno od drugih, već samo jedno sa drugim.
Naročito im je bio stran koncept besmrtne duše. To verovanje bilo je tipično jelinsko, platonističko. Jer, besmrtna duša, duša koja bez problema i bez uslova nastavlja život i nakon telesne smrti, podrazumeva da sama ta duša ima život u sebi. To bi značilo da ona nastavlja postojanje, jer joj je takva priroda.
Iz Evanđelja vidimo da je život, a naročito njegov kontinuite, vrlo, tj. Isključivo uslovna stvar. U stvari, to vidimo već iz Postanja, prilikom priče o Padu, ali je u Evanđelju to decidno i očito. Rečeno od strane samog Hrista.

Evo, nabacaću par delova iz Evanđelja u prilog tome:
  • I nećete da dođete k meni da imate život.
  • Jer hljeb je Božiji onaj koji silazi s neba i daje život svijetu.
  • Kao što mene posla živi Otac, i kao što ja živim zbog Oca, i onaj koji jede mene i on će živjeti zbog mene.
  • Ja dođoh da život imaju i da ga imaju u izobilju
  • I ja im dajem život vječni, i nikad neće izginuti, i niko ih neće oteti iz ruke moje.
  • jer ja živim, i vi ćete živjeti.
Dakle, život čovekov je vrlo uslovna stvar, ne zavisi od njegove prirode, ni od telesne, ni od duhovne, već samo i isključivo od odnosa sa Bogom.
U redu, može se istaći prigovor da i u konceptu besmrtne duše, kontinuitet života je posledica dara Božijeg prilikom nastanka konkretnog čoveka.
Ali, čitajući Evanđelja, naročito Jovanovo, koje o tome govori vrlo otvoreno može se videti, da besmrtnost Čoveka (ne pominje se besmrtnost jedne od njegovih komponenti, npr. duše), zavisi isključivo od odnosa sa Bogom.
I to ne odnosa gde Bog zametku u utrobi daruje besmrtnost njegovoj duši, već od odnosa sa Bogom koji ima rođena i odrasla individua.

U tom smislu,
Reci Pisma koje si naveo: 26. I svaki koji živi i veruje u mene neće umreti zauvek. Veruješ li ovo? su meni u savrsenom skladu sa recima, recimo Grigorija Bogoslova koji kaze:„Душа је блажена и бесмртна, предодређена или за вечну казну или вечну похвалу због свог порока или због своје врлине“.
Meni ovo nisu komplementarne, nego međusobno potiruće izjave, iz razloga gore navedenog.
Ukratko, nesaglasan mi je koncept sticanja besmrtne duše još u trenutku začeća sa Hristovim rečima da čovek besmrtnost stiče time što sledi Njega.

Ne bih se mogao složiti sa ovim tumačenjem:
Izgleda da se nase malo neslaganje tice tumacenja reci ``vaskrsenje`` i ``zivot``. Za mene su to dve razlicite stvari. Kada Gospod govori o davanju Zivota, tada govori o davanju poznanja Sebe ljudima, bilo onima koji su tada ziveli, koji ce ziveti ili koji su ziveli. Pod poznanjem tu podrazumevam mogucnost spasenja koje se jedino kroz Njega zadobija. Zato i kaze`` Ja sam Zivot...``. Kada Marija kaze da ce joj brat Vaskrsnuti u poslednji dan, Gospod je ne ispravlja vec samo joj pojasnjava Vaskrsenje recima da je On sam taj koji je Vaskrsenje.
Moramo se, opet, vratiti u kontekst događaja. Isusov razgovor sa Martom u tom trenutku, to nije “opušteni”, okolnostima neopterećeni razgovor, poput onih koji je Isus vodio sa Samarjankom ili sa Nikodimom. Ne. To je događaj vrlo stresan za sve učesnike, pa i za samog Isusa (toliko stresan da je to i Njega uzdrmalo i On zaplakao). Ovde imamo Martu, ženu slomljenu bolom zbog neposredne smrti svog brata. Žena koja i u bolu je svesna vere u buduće opšte Vaskrsenje. I kojoj Isus kaže „Ja sam Vaskrsenje i Život“. Da je poenta tog odgovora bila puko pojašnjenje da Marta upravo gleda u Onoga ko će sve mrtve vaskrsnuti nekog dana u budućnosti, onda bi izostao onaj drugi, dopunjujući deo: koji vjeruje u mene ako i umre, živjeće. I svaki koji živi i vjeruje u mene neće umrijeti vavijek.

I tu, On ne govori o konkretnoj smrti konkretnog Lazara koga će vratiti u ovaj život zbog „naroda radi koji ovdje stoji, da vjeruju da si me ti poslao“. On, govori opštem, univerzalnom zakonu, tačnije stanju, tj. stvarnosti, u kojoj On – Život, daje život onima koji veruju u Njega, da ni za jedan jedini tren ne osete prekid života i vlast smrt, već da nastave život. I to život preobraženi, „u punoći“, „u izobilju“.

U vezi sa priloženim katizisom, strana 24.
https://svetosavlje.org/wp-content/uploads/2016/03/VeraSvetih.pdf
Tu se govori o privremenom i konačnom sudu. Znam ja da je to uobičajeno shvatanje u našoj Crkvi.
To je način da se koncept besmrtne duše ugradi u širi kontekst.
Ali, kako se to uklapa u Jevrejima 9.27: I kao što ljudima predstoji jedanput umrijeti, a potom sud (Božiji)
 

south railroad

Aktivan član
Moderator
Poruka
1.919
Свети Григорије Палама – 46. Беседа: На треће недељно читање из Еванђеља по Луки"
https://otacmilic.com/sveti-grigorije-palama-46-beseda-na-trece-nedeljno-citanje-iz-evandjelja-po-luki/

U svojoj besedi, Palama upravo ukazuje na potrebu razlikovanja vaskrsenja kao reanimacije (dajući biblijske primere) i tako-da-kažem "eshatološkog" vaskrsenja, o čemu sam pričao na prethodnoj stranici.
Naravno i to si dobro primetio. Reanimacija je jedna stvar a eshatolosko Vaskrsenje druga. Evo sta je rekao o tom drugom Vaskrsenju u pretposlednjem pasusu iste besede:

Видите ли овог Мироточивог, светог мученика, чији смо наступајући помен данас почели да претпразнујемо? Крв из његовог тела, која је добровољно проливена Христа ради, дала је непресушни и неисцрпни извор најразличитијих чуда, освећења за душу и тело, извор миомирисног и свештеног мира. Иако душа Великомученика, примивши вечну и непролазну славу, сада праведно с ангелима обитава на небесима, његово тело се још није прославило заједно с њом. Међутим, оно што се сада догађа представља символ, праобраз и предзнамење божанствене и небеске славе која ће му се тек открити. Ако су пак символ и праобраз такви, шта онда да кажемо о оном будућем савршенству? Оно је, наравно, неизрециво и незамисливо.

Ovde Palama drzi govor nad mirotocivim mostima nekog svetitelja ( ne znam o kome je rec) i naglasava da mu je dusa vec proslavljena ali telo jos nije, tj iako se desavaju cuda na mestu pogrebenja, iako je telo mirotocivo, iako se vidi da je svetitelj svojim zivotom svedocio Hrista i ispunio zapovesti, on nije vaskrsao onim eshatoloskim Vaskrsenjem.
Evo objasnjenja za reci Hristove: 26. I svaki koji živi i veruje u mene neće umreti zauvek. Dakle dusa mu jeste proslavljena, tj nije umrla zauvek ali ce se tek jos vise proslaviti zajedno sa telom posle Vaskrsenja. Pitanje je sad: Koja duse umire zauvek? Ako je Hristos Zivot a Jeste, dusa koja ga ne zeli umire zauvek jer Ga i ne zadobija. Pod smrcu se ovde podrazumeva ne njeno nestajanje ili povratak u nebice, vec odvojenost od Hrista. To je pakao. Ta odvojenost je pakao i smrt. Opet kazem, ne smrt kao nebice vec kao vecna odvojenost od Boga. A oganj, vatra, muka u tom paklenom stanju.... je u stvari jedno i isto osecanje odvojenosti, usamljenosti, beznadja...
S druge strane:
Vaskrsenje svih za večni život, to je ono što Bog obećava svima i što se događa svima. I to samo jednom, kao trajna i nepovratna promena.
U kom trenutku se ovo po tvom misljenju dogadja?
Biblijski, ne postoji dve forme života čoveka (duhovno-telesna, pa potom suštinski bestelesna).
Život je samo život čoveka kao duhovno-telesnog bića, gde nijedan deo, ni telo, ali ni duh životni (tj.duša) ne mogu egzistirati odvojeno jedno od drugih, već samo jedno sa drugim.
Apostol Pavle nam to objasnjava recima: 1. Kor. 15
44. Сије се тијело душевно, устаје тијело духовно. Постоји тијело душевно и постоји тијело духовно. Telo dusevno je ono u kome sada zivimo dok je telo duhovno ono koje ce dusa dobiti u poslednjem danu. U danu Vaskrsenja. Ovde opet gledamo boldovanu Palaminu recenicu: Иако душа Великомученика, примивши вечну и непролазну славу, сада праведно с ангелима обитава на небесима, његово тело се још није прославило заједно с њом. Evo sta radi dusa ovog Velikomucenika a i svih nas. Njegova sa angelima, nasa po zasluzi. Obitava, dakle zivi, stanuje, prebiva. Samo ono sto zivi moze obitavati, i to jos sa angelima. Sta bi oni sa mrtvom nesvesnom dusom? I jos jasno kaze da je bestelesna.
Naročito im je bio stran koncept besmrtne duše. To verovanje bilo je tipično jelinsko, platonističko. Jer, besmrtna duša, duša koja bez problema i bez uslova nastavlja život i nakon telesne smrti, podrazumeva da sama ta duša ima život u sebi. To bi značilo da ona nastavlja postojanje, jer joj je takva priroda.
Iz Evanđelja vidimo da je život, a naročito njegov kontinuite, vrlo, tj. Isključivo uslovna stvar. U stvari, to vidimo već iz Postanja, prilikom priče o Padu, ali je u Evanđelju to decidno i očito.
Imamo dosta starozavetnih svedocanstava o besmrtnosti duse. Navescu samo neka: U samom pocetku u knjizi postanja Bog kaze:
Потом рече Бог: да начинимо човека по својему обличју ( liku, obrazu) Navodio sam vec reci sv. Atanasija Velikog da se ove reci odnose na stvaranje slovesne ( logosne) duse sto i kasnije i Solomon kaze:
Prem. Sol. 2.23 Јер Бог човека створи за нетрулежност, и по лику свог вечног бића створи га
Post. 15.15 А ти ћеш отићи к оцима својима у миру, и бићеш погребен у доброј старости ( reci upucene Avraamu)
Post. 25.8 онемоћав, умре Авраам у доброј старости, сит живота, и би прибран к роду својему
Post. 46. 2-3 И Бог рече Израиљу ноћу у утвари: Јакове! Јакове! А он одговори: ево ме. И Бог рече: ја сам Бог, Бог отаца твојих ( na ovo se prirodno nadovezuje: Бог није Бог мртвих, него живих )

I tako dalje.... Smatram da su Jevreji imali nauk o besmrtnosti duse jer u S. zavetu imamo jos dosta primera o tome. Kad je Saul razgovarao sa Samuilovom dusom, Ilijino vaskrsavanje mladica i ostalo, je bilo dovoljno Jevrejima za ovakvo verovanje. Takodje kada je Isus vaskrsao lazara dolazili su samo da vide i cuju o cudu i to bez pitanja ili nedoumica o besmrtnosti duse.
U Novom tek zavetu imamo pregrst napisanog o besmrtnosti duse. Mozemo kasnije razgledati svako ponaosob od njih samo bi sad naveo par njih:
1.Pet.3. 18-19 Зато и Христос једанпут за грехе наше пострада, праведник за неправеднике, да нас приведе Богу, усмрћен телом а оживећи духом, којим и сиђе и проповеда духовима у тамници. Zar mozemo reci da je propovedao nesvesnim ili nepostojecim dusama? Zar ih je prvo oziveo, propovedao, pa posle opet vratio u nebice?
D. Ap. 7. 59-60 Господе Исусе, прими дух мој! Онда клече на колена и повика иза гласа: Господе, не урачунај им грех овај! И ово рекавши усну. Sta se desilo u ovom trenutku sa Stefanom?

Dakle, život čovekov je vrlo uslovna stvar, ne zavisi od njegove prirode, ni od telesne, ni od duhovne, već samo i isključivo od odnosa sa Bogom.
U redu, može se istaći prigovor da i u konceptu besmrtne duše, kontinuitet života je posledica dara Božijeg prilikom nastanka konkretnog čoveka.
Ali, čitajući Evanđelja, naročito Jovanovo, koje o tome govori vrlo otvoreno može se videti, da besmrtnost Čoveka (ne pominje se besmrtnost jedne od njegovih komponenti, npr. duše), zavisi isključivo od odnosa sa Bogom.
I to ne odnosa gde Bog zametku u utrobi daruje besmrtnost njegovoj duši, već od odnosa sa Bogom koji ima rođena i odrasla individua.
Potrebno je ovde razlikovati telesni i duhovni zivot. Telesni je zavisan od duse a duhovni od Hrista. Kad dusa napusti telo, to nazivamo smrcu. I kada se dusa samovoljno odvoji od Hrista i to nazivamo smrcu. U prvoj smrti dusa ne umire vec nastavlja da ima zivot dok u drugoj smrti smatramo da umire ali ne nekim isceznucem ili nestajanjem vec umire u smislu da se odvojila od Onog koji je Zivot. Ona pritom zadrzava bukvalni vid zivota: osecanja, svesnost, bol, radost, razmisljanje ali je se sve to smatra smrcu zbog odvojenosti od Hrista. Nema pravi Zivot.
Potrebno je ovde razumeti ove paralele.
Crkvena imnologija tj mnogobrojni tropari, imnosi, kanoni... jasno naglasavaju besmrtnost duse sto mozemo kasnije pogledati.
Dusi je Bog udahnuo zivot i vise joj ga nikad ne uzima.
Moramo se, opet, vratiti u kontekst događaja. Isusov razgovor sa Martom u tom trenutku, to nije “opušteni”, okolnostima neopterećeni razgovor, poput onih koji je Isus vodio sa Samarjankom ili sa Nikodimom. Ne. To je događaj vrlo stresan za sve učesnike, pa i za samog Isusa (toliko stresan da je to i Njega uzdrmalo i On zaplakao). Ovde imamo Martu, ženu slomljenu bolom zbog neposredne smrti svog brata. Žena koja i u bolu je svesna vere u buduće opšte Vaskrsenje. I kojoj Isus kaže „Ja sam Vaskrsenje i Život“. Da je poenta tog odgovora bila puko pojašnjenje da Marta upravo gleda u Onoga ko će sve mrtve vaskrsnuti nekog dana u budućnosti, onda bi izostao onaj drugi, dopunjujući deo: koji vjeruje u mene ako i umre, živjeće. I svaki koji živi i vjeruje u mene neće umrijeti vavijek.

I tu, On ne govori o konkretnoj smrti konkretnog Lazara koga će vratiti u ovaj život zbog „naroda radi koji ovdje stoji, da vjeruju da si me ti poslao“. On, govori opštem, univerzalnom zakonu, tačnije stanju, tj. stvarnosti, u kojoj On – Život, daje život onima koji veruju u Njega, da ni za jedan jedini tren ne osete prekid života i vlast smrt, već da nastave život. I to život preobraženi, „u punoći“, „u izobilju“.
Zapazimo ovde jednu veoma bitnu stvar. Marta kaze Isusu: 22. Ali i sada znam, da što god zaišteš u Boga, daće ti Bog. Odavde vidimo da ga Marta nije prepoznala kao ovaplocenog Boga jer smatra da je Njemu bila potrebna molitva Bogu da vaskrsne Lazara. Eto zasto joj Isus odgovara: Ja sam vaskrsenje i život; koji veruje u Mene ako i umre, živeće. Pokazuje Marti da Njemu nije potrebna molitva da vaskrsne Lazara, sto se iz daljeg vidi, vec da On sam Jeste Bog koji vaskrsava.
Ali, kako se to uklapa u Jevrejima 9.27: I kao što ljudima predstoji jedanput umrijeti, a potom sud (Božiji)
Drugim recima, Apostol nam kaze da cemo prvo umreti a posle toga ( μετὰ δὲ τοῦτο ) dolazi Boziji Sud. U ovom periodu `` a posle toga`` tj periodu cekanja suda, dusa ima zivot ( samosvesnost, svesnost okoline, razmisljanje, bitisanje....) sto i Grigorije Palama objasnjava onom recenicom: Иако душа Великомученика, примивши вечну и непролазну славу, сада праведно с ангелима обитава на небесима, његово тело се још није прославило заједно с њом.
 

vcbccbc vcbcvb

Ističe se
Poruka
2.235
Ovde Palama drzi govor nad mirotocivim mostima nekog svetitelja ( ne znam o kome je rec) i naglasava da mu je dusa vec proslavljena ali telo jos nije, tj iako se desavaju cuda na mestu pogrebenja, iako je telo mirotocivo, iako se vidi da je svetitelj svojim zivotom svedocio Hrista i ispunio zapovesti, on nije vaskrsao onim eshatoloskim Vaskrsenjem.
Evo objasnjenja za reci Hristove: 26. I svaki koji živi i veruje u mene neće umreti zauvek.
odlicno si ti to naucio sve, ali ostaje pitanje konteksta koji ja shvatam u stalnom iscekivanju Parusije, pa zato necemo pomreti, jer sta ako Spasitelj dodje bas danas, dok je vas kontekst besmrtnost duse, sto ja ne negiram, vec samo kazem da se Pavle stavljao u kontekst ONIH koji zivi docekaju Hrista [ovo je kljucno pitanje znajuci mene vec na ovom forumu i gde se ne slazemo - neprestano ocekivanje dana i casa sa moje strane i vasa dva svedoka koji prvo trebaju da dodju, pa zig, pa 1. vaskr., pa 1000, pa... ne lipsi magarce do zelene trave]

Ap. Pavle
svi necemo pomreti, a svi cemo se pretvoriti

Sv. Sava takodje
ako treba, mozda prvo definisati pojmove, okusiti - ne-okusiti, sv. Sava je jasan da ne moze biti jasniji https://svetosavlje.org/zicka-beseda-svetog-save-o-pravoj-veri-iz-knjige-sveti-sava-i-kosovski-zavet/?pismo=lat
...nebesku nagradu, rekavši: „Zaista vam kažem: Ko održi reč Moju neće vidjeti smrti vavijek“.

Da, čeda moja ljubljena, šta je pouzdanije i pravednije od ove reči koju Hristos sam posvedočava i potvrđuje istinom? Šta je bolje od ovoga: ne okusiti smrti doveka? Jer samo to neokušanje smrti već je daleko od greha, jer je okušanjem greha ukus smrti ušao u sav rod ljudski do Hrista. Radi toga okusi smrt On, ...
Dakle, da li vi citate da je Hristos okusio smrt, a da se sv. Sava, kao i ap. Pavle stavlja u kontekst onih koji ce/mo docekati zivi Hrista, ne okusivsi smrt?
 

south railroad

Aktivan član
Moderator
Poruka
1.919
odlicno si ti to naucio sve, ali ostaje pitanje konteksta koji ja shvatam u stalnom iscekivanju Parusije, pa zato necemo pomreti, jer sta ako Spasitelj dodje bas danas, dok je vas kontekst besmrtnost duse, sto ja ne negiram, vec samo kazem da se Pavle stavljao u kontekst ONIH koji zivi docekaju Hrista

Ap. Pavle
svi necemo pomreti, a svi cemo se pretvoriti
To je vec druga stvar. Oni koji budu zivi u ovom telu pri Njegovom drugom dolasku, takodje ce se promeniti.
 

vcbccbc vcbcvb

Ističe se
Poruka
2.235
To je vec druga stvar. Oni koji budu zivi u ovom telu pri Njegovom drugom dolasku, takodje ce se promeniti.
pitao sam za dva citata, znas tacno kada je rec o apostolu Pavlu, a sv. Savu sam doslovce naveo - za njihovo stanoviste - da li je njihovo stanoviste besmrtnost duse, ili strazenje jer ne znamo ni dan ni cas, pa ce/mo neki ZAISTA I DOCEKATI PARUSIJU.

edit - razumem ja stanoviste da nas nista ne moze razdvojiti OD Hrista [takodje ap. pavle rece, cak ni smrt], ali ovde je ili-ili, ili cekamo da umremo, ili cekamo da Hristos dodje za nasih zivota

i drugo, ako mogu da se nadovezem, je pitanje motiva, zasto smo svako ponaosob [p]ostali hriscani, tj. koliko smo odmakli od denominacija koje plase ljude smakom, pa je samo njima nazovi hriscanima spasenje
ja nisam hriscanin zbog smaka jer se bojim, pa bi da mi dusa prezivi sa pozitivnim likovima, vec sam hriscanin jer je jevandjelje ISTINA, kakva god da je ISTINA JE, i nemam drugi motiv ni razlog zasto sam hriscanin, sigurno nisam zbog straha ili problema smrti... Dakle, ako bi mogli negde da preispitamo pitanje motiva.
 
Poslednja izmena:

Jastreb1973

Zainteresovan član
Poruka
284
Ja mislim da čovjek odmah odlazi u pakao ili raj,a to temeljim na Isusovoj priči o bogatašu i ubogom Lazaru.

Tu se vidi da je bogataš u paklu i da je Lazar u raju. I da bogataš zna da su njegova djeca još živa i nastoji ih spasiti posredujući kod Abrahama,koji je također tamo,iako u St.zavjetu imamo pouzdan dokaz da je umro. Isus ne bi tek tako karikirao ili izmišljao neki događaj.

Također kod Isusovog Preobraženja vidimo Mojsija,za kojeg također znamo da je umro, i kad je umro.
 

south railroad

Aktivan član
Moderator
Poruka
1.919
Dakle, da li vi citate da je Hristos okusio smrt, a da se sv. Sava, kao i ap. Pavle stavlja u kontekst onih koji ce/mo docekati zivi Hrista, ne okusivsi smrt?
Hristos jeste okusio smrt. Kada Ap. Pavle ili sv.Sava ili bilo ko od otaca, kaze da onaj koji veruje nece okusiti smrti, misli se na to da nece biti dusom odvojen od Hrista koji je Zivot. Prvi je to cuo i doziveo razbojnik na krstu a potom mnogi verujuci. Okusiti smrt znaci da dusa prebiva odvojena od Hrista cekajuci Vaskrsenje.
Procitaj opet moj zadnji odgovor de-sistiju.
 

vcbccbc vcbcvb

Ističe se
Poruka
2.235
Okusiti smrt znaci da dusa prebiva odvojena od Hrista cekajuci Vaskrsenje.
SV. SAVA, doslovce -a ja te pitam kako moze okusiti jednom da znaci jedno, pa ne okusiti da nema veze sa tim, nego sa necim trecim?

Šta je bolje od ovoga: ne okusiti smrti doveka? Jer samo to neokušanje smrti već je daleko od greha, jer je okušanjem greha ukus smrti ušao u sav rod ljudski do Hrista. Radi toga okusi smrt On, ...
po toj logici kada je Hristos okusio smrt bio je odvojen od samog sebe, van sebe
 

south railroad

Aktivan član
Moderator
Poruka
1.919
Tu se vidi da je bogataš u paklu i da je Lazar u raju. I da bogataš zna da su njegova djeca još živa i nastoji ih spasiti posredujući kod Abrahama,koji je također tamo,iako u St.zavjetu imamo pouzdan dokaz da je umro.
Ne pominju se ni pakao ni raj vec ad i narucje Avramovo. Boravljenje, tj cekanje Vaskrsenja u ovom opisanom Adu upravo i znaci okusiti smrt, dok je narucje Avraamovo i uteha u njemu predukus Carstva Bozijega i na taj predukus Carstva se misli kad se kaze da nece okusiti smrti onaj ko veruje u Hrista.
 

vcbccbc vcbcvb

Ističe se
Poruka
2.235
Ne pominju se ni pakao ni raj vec ad i narucje Avramovo. Boravljenje, tj cekanje Vaskrsenja u ovom opisanom Adu upravo i znaci okusiti smrt, dok je narucje Avraamovo i uteha u njemu predukus Carstva Bozijega i na taj predukus Carstva se misli kad se kaze da nece okusiti smrti onaj ko veruje u Hrista.
sinodalni prevod spc, sveto pismo iz koga ti sad kucam
Luka 16,23 i u paklu, nalazeci se u mukama, podize oci svoje i...
 

south railroad

Aktivan član
Moderator
Poruka
1.919
sinodalni prevod spc, sveto pismo iz koga ti sad kucam
Luka 16,23 i u paklu, nalazeci se u mukama, podize oci svoje i...
23 Καὶ ἐν τῷ ᾅδῃ ἐπάρας τοὺς ὀφθαλμοὺς αὐτοῦ, ὑπάρχων ἐν βασάνοις, ὁρᾷ τὸν Ἀβραὰμ ἀπὸ μακρόθεν καὶ Λάζαρον ἐν τοῖς κόλποις αὐτοῦ.
 

hm337

Aktivan član
Poruka
1.129

vcbccbc vcbcvb

Ističe se
Poruka
2.235
23 Καὶ ἐν τῷ ᾅδῃ ἐπάρας τοὺς ὀφθαλμοὺς αὐτοῦ, ὑπάρχων ἐν βασάνοις, ὁρᾷ τὸν Ἀβραὰμ ἀπὸ μακρόθεν καὶ Λάζαρον ἐν τοῖς κόλποις αὐτοῦ.
to sto vi znate grcki, to sto negde pise, meni nista ne znaci, jer
u adu nema muka, vec u paklu; a ja sta sam vam rekao tako je po komisji sv.arh. sinoda spc, evo, pa proverite
https://www.rastko.rs/bogoslovlje/novi_zavet/jevandjelije_po_luki.html
Prevod Komisije Svetog arhijerejskog sinoda Srpske Pravoslavne crkve​

23. I u paklu, nalazeći se u mukama, podiže oči svoje i ugleda izdaleka Avraama i Lazara u naručju njegovu.
to sto vi ne verujete sinodalnom prevodu,a mene prozivaju mnogi, to nije moj problem, ja sam temu stavio odavno https://forum.krstarica.com/threads/od-h-ad-es-a-do-pakla-gehene-i-obratno.892003/ p.s. valjda su znali grcki prevodioci komisije sv. arh. sinoda spc, ili south ja sam moram opet da jurim grke da mi dokazuju, prevode ili sta vec kao da nemam pametnija posla... ovde se radi o doktrini, a ne prevodjenju, idite na moju temu od hada do pakla i obratno, pa me ispravite ako treba
 
Poslednja izmena:

hm337

Aktivan član
Poruka
1.129
to sto vi znate grcki, to sto negde pise, meni nista ne znaci, jer
u adu nema muka, vec u paklu; a ja sta sam vam rekao tako je po komisji sv.arh. sinoda spc, evo, pa proverite

to sto vi ne verujete sinodalnom prevodu,a mene prozivaju mnogi, to nije moj problem, ja sam temu stavio odavno https://forum.krstarica.com/threads/od-h-ad-es-a-do-pakla-gehene-i-obratno.892003/ p.s. valjda su znali grcki prevodioci komisije sv. arh. sinoda spc, ili south ja sam moram opet da jurim grke da mi dokazuju, prevode ili sta vec kao da nemam pametnija posla... ovde se radi o doktrini, a ne prevodjenju, idite na moju temu od hada do pakla i obratno, pa me ispravite ako treba
ja ne znam grčki. dao sam link na stranicu gde je prevod celog Novog Zaveta reč po reč sa grčkog na engleski. Grčka reč se čita hadē a prevode je sa Hades. Nema sumnje da je reč ad u pitanju.
ali u pravu si da se bogataš u tom adu muči, tako da ili i u adu ima muka ili je možda ipak reč o paklu...
 

vcbccbc vcbcvb

Ističe se
Poruka
2.235
ali u pravu si da se bogataš u tom adu muči, tako da ili i u adu ima muka ili je možda ipak reč o paklu...
ja ako se sa necim ne slazem, ja nudim argumente, npr. svetitelje iz 4. veka koji su odbacivali lazno otkrivenje
ali kada je rec o prevodu, ja racunam uceni ljudi su imali sve pred sobom i mora da ima razloga zasto su nesto bas tako preveli - ovde se radi o mukama; a grcki ne znam ni ja, ali sigurno postoje obe reci na grckom i za ad/seol i za pakao/gehenu, no problem je nastao ne u novije vreme, vec jos onda u prvim vekovima, tako da ako nam danas neko i pokaze najstariji prevod opet to nije dokaz, vec je dokaz doktrina, dogmat, i naravno logika
ja sam ostavio link, da se vidi da verujem sinodalnom prevodu, a ostavio sam i svoju temu gde sam sabrao sta sam znao, pa diskutanti neka obrazloze zasto se ne slazu i sa jednim i sa drugim.
Ali ja tacno znam njihovu pogresku, jer ja mogu d se stavim u njihov mindset, ali problem je sto oni NECE da se stave u moje stanoviste, odbijaju.
Evo -
negde su procitali kod ap. pavla da nam svima predstoji sud, prvo umiranje, pa sud ... i logicno im da je prevod AD.

ali!
zaboravljaju da je sve strar stanovista, konteksta [u mnozini], da je pavle to rekao za one koji NE docekaju zivi Parusiju, a takodje zauzima i kontekst onih koji ce docekati, isto u prvom licu.
zaboravlaju Hristovo
i ne dolazi na sud
ili
vec osudjen.
i na kraju zaboravljaju pavlovo da nastoji da dostigne u vaskrsenje, ne kao da je vec [onda] dostigao

sta to sve znaci? jel vidite vi ove silne znakove na putu? pa ako vidite, zasto skrecete, zasto lutate?
zasto hocete od hriscanstva da napravite veru smrti i suda? ne mislim na tebe hm337, vec na ove
 
Poslednja izmena:

vcbccbc vcbcvb

Ističe se
Poruka
2.235
zasto hocete od hriscanstva da napravite veru smrti i suda? ne mislim na tebe hm337, vec na ove
to nije moja vera jevandjeoska, koje je radosna - blaga vest, to nije moj rat protiv duhova pakosti u podnebesju sto ga vi vodite, a ne znate ni da se pomerite iz svoje busije da zauzmete drugo stanoviste, drugi kontekst, vec se drzite tog vaseg jednog kao pijan plota - lepo se vidi da HRISTOS, potom APOSTOLI I SVETITELJI zauzimaju razne kontekste I STANOVISTA, boreci se za veru jedanput predanu svetima odazivajuci se na molbu u posl. sv. ap. Jude 1,3.

Ja ne mogu da krenem dalje u bitku, a da ostavim nebranjen vec osvojeni polozaj.
 
Poslednja izmena:

De_Sisti

Buduća legenda
Moderator
Poruka
36.856
Apostol Pavle nam to objasnjava recima: 1. Kor. 15
44. Сије се тијело душевно, устаје тијело духовно. Постоји тијело душевно и постоји тијело духовно. Telo dusevno je ono u kome sada zivimo dok je telo duhovno ono koje ce dusa dobiti u poslednjem danu. U danu Vaskrsenja.
Vrlo dobro.
Ako u obzir uzmemo to, kao i
I kao što ljudima predstoji jedanput umrijeti, a potom sud (Božiji),
Postavlja se pitanje, gde je tu prostor za međustanje, privremeno stanje, privremeno bivstvovanje duše?
 

De_Sisti

Buduća legenda
Moderator
Poruka
36.856
U kom trenutku se ovo po tvom misljenju dogadja?
Opšte vaskrsenje jeste vanvremenski, tačnije svevremenski događaj.
Za one svete koje Matej pominje da su ustali prilikom Isusove smrti, to se dogodilo tada (po reči Hristovoj dolazi čas, i već je nastao, kada će mrtvi čuti glas Sina Božijega, i čuvši ga oživeće).
Za onog ko je umro 1241, to se dogodilo tada.
Za onog koji umre danas, to se događa danas.
Za onog koji živ na Zemlji ponovo dočeka Hrista, do se događa tada.

To je jedan sud.
 
Top