Šta trenutno čitate - utisci i preporuke

[gost 243178]

Najveća katastrofa na tu temu je Tajanstveni plamen kraljice Loane u kome Eko opisuje stripove/filmove/knjige iz svog detinjstva (što su '30 i '50). Knjiga izuzetno zanimljivo pokazuje koliko su fašistička i komunistička propaganda identične u misiji ispiranja mozgova, daje gomilu sjajnih informacija iz zanimljivih uglova, ali, bez fusnota, više sam Guglala, nego čitala.

Ovo izdanje bez fusnota koje spominješ je srpsko?

 

[Nora Barnacle]

Ovo izdanje bez fusnota koje spominješ je srpsko?

Da, da. Politikino, ono što se prodavalo uz novine. I slike su crno - bele na wc papiru. A ima svaaaaaačega (od prve stranice Vouga, preko plakata za Fleš Gordona i ilustracija Sandokanovih akcija, kutijca za čokolade iz tog vremena, primeri erotičnosti ženskih superheroja...svašta baš). Eko je napisao objašnjenja slika, ali u tom izdanju nema objašnjenja teksta koja su, mislim, potrebna.

Na primer, kad citira stihove, pa se nadovezuje na njih u nekom izmenjenijem kontekstu, lakše bi bilo da se smisao uhvati, ako znaš da su Stihovi Jesenjinovi (jer ih - izmišljam sad - stavlja u kontekst pisanja krvlju). Ako ne prepoznaš Jesenjinove stihove, možeš da pomisliš da je Eko latentni satansista (i ovo izmišljam).

Možda je Platoovo bolje. Tj. za te pare bi moralo biti.

 

[Mensch-Maschine]

Ovde je prevodilac prisutan u fusnotama. Međutim, može prevodilac da me uputi da je ''Les Trente Glorieuses'' period prosperiteta u Francuskoj, u periodu od 30 godina nakon Drugog svetskog, ali ne može da mi prenese ''težinu'' tog termina u mentalnoj mapi jednog Francuza. Kao što bi Francuzu mogao u dve rečenice da objasni šta znači ''istorijsko ne'', ali bi to za njega ostala samo suva informacija.

 

[Nora Barnacle]

Ovde je prevodilac prisutan u fusnotama. Međutim, može prevodilac da me uputi da je ''Les Trente Glorieuses'' period prosperiteta u Francuskoj, u periodu od 30 godina nakon Drugog svetskog, ali ne može da mi prenese ''težinu'' tog termina u mentalnoj mapi jednog Francuza. Kao što bi Francuzu mogao u dve rečenice da objasni šta znači ''istorijsko ne'', ali bi to za njega ostala samo suva informacija.

Sad si me zbunio. Ne verujem da misliš da samo autohtono stanovništvo može u potpunosti da razume književnost na sopstvenom jeziku. Da li je Turčinu (Špancu, Litvancu) moguće objasniti taj ''Les Trente Glorieuses'' ili moraš biti baš Francuz da bi ga shvatio? Uzimamo kao polaznu pretpostavku da je Begbedeovo shvatanje tog perioda apsolutno (idealno, ili kako se već kaže) ispravno i da on samo želi da ga prenese, objektivno.
Misliš li da je problem u jeziku ili u piscu?

 

[Наутилус]

Само да приметим да је име овог аријевског типа код нас устаљено као Флаш Гордон.

 

[Mensch-Maschine]

Sad si me zbunio. Ne verujem da misliš da samo autohtono stanovništvo može u potpunosti da razume književnost na sopstvenom jeziku. Da li je Turčinu (Špancu, Litvancu) moguće objasniti taj ''Les Trente Glorieuses'' ili moraš biti baš Francuz da bi ga shvatio? Uzimamo kao polaznu pretpostavku da je Begbedeovo shvatanje tog perioda apsolutno (idealno, ili kako se već kaže) ispravno i da on samo želi da ga prenese, objektivno.
Misliš li da je problem u jeziku ili u piscu?

Mislim da problem nije ni u jednom ni u drugom. Problem je što neke stvari treba doživeti da bi se osetile na pravi način. Kad kažem ''doživeti'', čak ni ne mislim uvek nužno ''živeti u tom periodu'', već jednostavno biti deo kulture u koju je određeni fenomen ugrađen.
Nije strašno tu i tamo ne osetiti o čemu pisac govori, ali ''Francuski roman'' jako puno polaže na tu vrstu prepoznavanja i sentimenta, praktično zavisi od njih.

 

[lamar]

Ljubav u kasabi i druge visegradske price – Ivo Andric, Cigoja, 380 str.

Nesto mi je traljavo islo. Sinoc sam je konacno dovrsila.

 

[Nora Barnacle]

Само да приметим да је име овог аријевског типа код нас устаљено као Флаш Гордон.

Neka si primetio.

Mislim da problem nije ni u jednom ni u drugom. Problem je što neke stvari treba doživeti da bi se osetile na pravi način. Kad kažem ''doživeti'', čak ni ne mislim uvek nužno ''živeti u tom periodu'', već jednostavno biti deo kulture u koju je određeni fenomen ugrađen.
Nije strašno tu i tamo ne osetiti o čemu pisac govori, ali ''Francuski roman'' jako puno polaže na tu vrstu prepoznavanja i sentimenta, praktično zavisi od njih.

I dalje ne razumem šta pokušavaš da kažeš, ali mi je tema naročito zanimljiva.

Jasno je da postoje različiti stepeni razumevanja i da je svaka filozofija - filozofija svog vremena, ali, to ne znači da mu moramo biti svedoci da bismo uhvatili poentu, mislim.
Ako shvatam umetnost robovlasničkog društva (Sofokle, Vergilije), zašto ne bih Francusku XX veka? (pitam se, možda zaista ne može)
Uostalom, pročitaću, pa ću videti.

 

[gost 287528]

,,Vita Brevis" od J. Gordera
Po 2. put, ali sada nakon dosta gooodina...

 

[Linejna]

Procitala Kompaniju, Portret jednog ubice, Arabele Edz.
Mislila sam da je mnogo bolja, ali... nije.
Sad sam uzela ``Sobu``.

 

[wild_child]

Imam u rukama trenutno sledeće knjige
B.Traven : Mrtvački brod
A. Fadjejev : Poraz
R.M. Di Gar : Siva sveska
Anri Barbis : Oganj

Sva 4 autora su mi nepoznata , sem Barbisa donekle i nemam pojma od čega bih krenula...

 

[Mensch-Maschine]

Kreni od ''Mrtvačkog broda''. Deluje kao da je taman za ove sunčane majske dane.

Ja gledam u Mjevilovu ''Stanicu Perdido'' i dogovaram se hoću li je čitati konačno ili šta ću s njom da radim... Debeljuškasta je, a s obzirom na moj tempo i koliko imam posla, rastezaću je do jeseni.

 

[Linejna]

Kreni od ''Mrtvačkog broda''. Deluje kao da je taman za ove sunčane majske dane.

Ja gledam u Mjevilovu ''Stanicu Perdido'' i dogovaram se hoću li je čitati konačno ili šta ću s njom da radim... Debeljuškasta je, a s obzirom na moj tempo i koliko imam posla, rastezaću je do jeseni.

Da sam na tvom mestu, odmah bih pocela sa citanjem Stanice Perdido.

 

[Mensch-Maschine]

Da sam na tvom mestu, odmah bih pocela sa citanjem Stanice Perdido.

"Grad i grad" me je malo razočarala, pa me prosto stra' od ovoga sada... Ali ako ti kažeš, onda krećem, pa šta bude.

 

[Majacvet]

Dejker Stoker i Ijan Hollt "Drakula Nemrtvi", zvanicni nastavak prvog "Drakule" Brema Stokera. To citam...

 

[Nora Barnacle]

Imam u rukama trenutno sledeće knjige
B.Traven : Mrtvački brod
A. Fadjejev : Poraz
R.M. Di Gar : Siva sveska
Anri Barbis : Oganj

Sva 4 autora su mi nepoznata , sem Barbisa donekle i nemam pojma od čega bih krenula...

Mnogo davno sam čitala Travena, neko Blago Sijera Madre ili tako nekako. Sećam se da je bilo pristojno i zanimljivo. Za ostale sam jedva i čula, ako sam uopšte.

 

[quentin]

Mnogo davno sam čitala Travena, neko Blago Sijera Madre ili tako nekako. Sećam se da je bilo pristojno i zanimljivo. Za ostale sam jedva i čula, ako sam uopšte.

Ja se već neko vrijeme spremam da pročitam Blago Sijera Madre. Ne toliko zbog knjige, koliko zbog pisca koji je, kako se čini, bio prilično zanimljiva ličnost.
Niko tačno ne zna ko je bio B. Traven, odakle je, kada je rođen, kada je umro, ni kako se obreo u Meksiku, u doba kad je ta zemlja bila neka vrsta egzotičnog pribježišta za razne disidente, umjetnike ili naprosto ekscentrične avanturiste sa Zapada.
IInače po Blagu Sijera Madre Džon Hjuston je snimio film, a postoji i dokumentarac iz sedamdesetih (na youtube) o toj misteriji Travena.

 

[quentin]

Dejker Stoker i Ijan Hollt "Drakula Nemrtvi", zvanicni nastavak prvog "Drakule" Brema Stokera. To citam...

Šta ti znači to zvanični nastavak? Hajde da neko sjedne i napiše zvanični nastavak Rata i mira? Ili Odiseje?
Možda je to što čitaš čak i dobra knjiga, ali se automatski diskredituje tom marketinškom žvakom.

 

[Nora Barnacle]

Ja se već neko vrijeme spremam da pročitam Blago Sijera Madre. Ne toliko zbog knjige, koliko zbog pisca koji je, kako se čini, bio prilično zanimljiva ličnost.
Niko tačno ne zna ko je bio B. Traven, odakle je, kada je rođen, kada je umro, ni kako se obreo u Meksiku, u doba kad je ta zemlja bila neka vrsta egzotičnog pribježišta za razne disidente, umjetnike ili naprosto ekscentrične avanturiste sa Zapada.
IInače po Blagu Sijera Madre Džon Hjuston je snimio film, a postoji i dokumentarac iz sedamdesetih (na youtube) o toj misteriji Travena.

Za film znam, a ostalo sam samo nešto načula.
Na žalost, ne sećam se knjige mnogo, išla sam u osnovnu školu kad sam je čitala (ko zna šta sam i razumela), nabasavši na nju kod tetke ili nekog sličnog entiteta za provođenje raspusta. Znam da je knjiga imala zelene korice i da sam posle na času geografije o Meksiku znala više od druge dece. Posle više nikad u životu nikoga nisam uspela da nadmudrim u geografiji

 

[quentin]

Za film znam, a ostalo sam samo nešto načula.
Na žalost, ne sećam se knjige mnogo, išla sam u osnovnu školu kad sam je čitala (ko zna šta sam i razumela), nabasavši na nju kod tetke ili nekog sličnog entiteta za provođenje raspusta. Znam da je knjiga imala zelene korice i da sam posle na času geografije o Meksiku znala više od druge dece. Posle više nikad u životu nikoga nisam uspela da nadmudrim u geografiji

Ja od knjige ne očekujm mnogo, kao što rekoh, više me ličnost pisca zaintrigirala.
Inače, B. Traven je čest inventar jugoslovenskih regala iz sedamdesetih i osamdesetih (zajedno sa Zilahijem i Kroninom, recimo). Taj zeleni komplet trgovački putnici bjesomučno su prodavali po dvorištima preduzeća na XY rata. Koliko znam, Traven, ko god bio, imao je neka lijeva uvjerenja, pa je i vlastima valjda bio prihvatljiv (mnoga trivijalna književnost tada to nije bila).

 

[Vagres]

Imam u rukama trenutno sledeće knjige
B.Traven : Mrtvački brod
A. Fadjejev : Poraz
R.M. Di Gar : Siva sveska
Anri Barbis : Oganj

Sva 4 autora su mi nepoznata , sem Barbisa donekle i nemam pojma od čega bih krenula...

Na mene su knjige Bruna Travena ostavile pozitivan utisak. Imam sve njegove knjige (Nolitova izdanja), pa me podseti da bi opet mogao nesto njegovo da procitam... Citao sam ga kao klinac i koliko se secam Mrtvacki brod i Beraci Pamuka mu mi bile dve omiljene. Iz ugla jednog 30-to godisnjaka mozda se i promeni misljenje...

Mnogo davno sam čitala Travena, neko Blago Sijera Madre ili tako nekako. Sećam se da je bilo pristojno i zanimljivo. Za ostale sam jedva i čula, ako sam uopšte.

Mozda treba da nas je sramota (sto nismo culi za ostale)

Ko nije citao Travena nek' bar pogleda film ''Blago Sijera Madre'' (sa Hamfri Bogartom). Nece pogresiti ni u ekranizovanoj verziji ovog sjajnog pisca...

 

[111111]

Preporučujem takođe od Mopasana novele "Krpačica stolica" i "Na selu", jako dobre.

 

[gost 296426]

http://www.laguna.rs/_img/korice/1830/sve_sto_smo_precutali-mark_levi_s.jpg

svaka preporuka!

 

[DementiaHetfield]

fascinirana..pasus po pasus ponavljam..i stalno se vracam..toliko toga receno!

da opet i opet

 

[Nora Barnacle]

Ja od knjige ne očekujm mnogo, kao što rekoh, više me ličnost pisca zaintrigirala.
Inače, B. Traven je čest inventar jugoslovenskih regala iz sedamdesetih i osamdesetih (zajedno sa Zilahijem i Kroninom, recimo). Taj zeleni komplet trgovački putnici bjesomučno su prodavali po dvorištima preduzeća na XY rata. Koliko znam, Traven, ko god bio, imao je neka lijeva uvjerenja, pa je i vlastima valjda bio prihvatljiv (mnoga trivijalna književnost tada to nije bila).

E, baš na tu iz regala sam ja nabasala. Sećam se da je ta tetka imala još neko izdanje francuskih romana (ne znam šta je sadržao, a baš bih volela da znam - ako neko zna neka kaže), a te knjige su na zaštitnim omotima imale neke renesansne žene, debele i gole. Pošto mi to nismo imali u kući, bila sam ubeđena da je to nije za decu (i da se tetka još nije udala baš zato što ima takve stvari).
Od tih upadljivih na metar zapamtila sam još onog gnusno plavog Dostojevskog.

Ruku na srce, sve te knjige su imale kvalitetnu obradu. I nisu bile za bacanje (ali ne znam kakve su bile cene).

Nedavno sam upoznala neku ženu koja je dugo bila urednik u Službenom glasu. Ispričala mi je kako je Tito (tj. neki deo te mašinerije) bio vrlo otvorenog uma u smislu prevoda i izdavanja knjiga koje su cenjene u svetu. Tako je mnoštvo bitnih knjiga svoje prve prevode imalo upravo na srpskohrvatskom.
Jedino je bilo sporno ko će se i kako potpisati ispod prevoda, a oko kvaliteta sumnje nije bilo. Tako na primer, neka sorbonska studentkinja francuskog čiji su roditelji iz ovih ili onih razloga smatrani buržosakom gamadi, mogla je da prevodi i za to bivala plaćena, a slava i ugled su odlazile nekoj zaslužnoj partizanki (o tome je pisala i Svetlana Velmar - Janković u Lagumu, pa je možda i istina).

@ Vagres

Možda (ako treba, sramota me je), ali mi ni jedno ime nije bliskije, zaista. Kazaće nam Wild kad pročita.