Quantcast

Šta trenutno čitate - utisci i preporuke II

Mister Watson

Zainteresovan član
Poruka
155
E ovako, ne znam koliko cu dobro opisati ono sto zelim, mozda zato sto ni sam ne znam sta je to 😃 jel ima neko da preporuci neku knjigu koja moze izazvati osecanja poput onih da budes zahvalan na sitnicama, videti lepotu zivota u najobicnijim stvarima, i slicno 😃
To zavisi od čitaoca, kako prihvati koju knjigu. Obično su to one kod kojih nakon velike borbe i teških trenutaka sledi sretan (manje više) kraj. Pretpostavljam da te ne zanima sentimentalna književnost nego više kontemplativna, misaona. Na žalost tu glavnu reč vode egzistencijalisti koji u svemu vide egzistencijalnu stravu, pa ne verujem da ćeš tu naći nešto što bi te "podiglo", ali ponavljam, to zavisi od čitaoca.

Obično je tako nešto lakše pronaći u vitalističkoj, avanturističkoj literaturi, neko bi rekao u omladinskoj ali zavisi koja težina se traži. Nemam neku posebnu ideju što da ti preporučim. Sam zaplet je preširoko postavljen. Tu bi mogao da ubrojiš i Pepeljugu i kakav junački spjev
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
42.200
Sara Bejkvel - U egzistencijalističkom kafeu
Interesantna knjiga o egzistencijalističkoj filozofiji, naravno najveći deo knjige je posvećen Žan-Pol Sartru i Simon de Bovoar,
pored njih tu su i Alber Kami, Martin Hajdeger, Moris Merlo-Ponti, Karl Jaspers...
Oni koji su upoznati sa egzistencijalističkom filozofijom i fenomenologijom, neće ovde naći ništa novo, ali je odlična za one
koji nisu.
 

Karen_Souza

Veoma poznat
Moderator
Poruka
11.192
E ovako, ne znam koliko cu dobro opisati ono sto zelim, mozda zato sto ni sam ne znam sta je to 😃 jel ima neko da preporuci neku knjigu koja moze izazvati osecanja poput onih da budes zahvalan na sitnicama, videti lepotu zivota u najobicnijim stvarima, i slicno 😃
Uzmi Haleda Hoseinija. Tri romana u jednoj knjizi. Patnja i bol Avganistanaca, posebno dece, naterace te da se malo zamislis. Da shvatis koliko smo povremeno besni, ujedno i srecni, sto ni deo svega onoga sto se desava u ova tri romana nismo imali prilike da dozivimo.
Mene je naterao da se zamislim.
Prvi roman Lovac na zmajeve je najteza i najpotresnija prica.
 

miki208

Ističe se
Moderator
Poruka
2.880
Uzmi Haleda Hoseinija. Tri romana u jednoj knjizi. Patnja i bol Avganistanaca, posebno dece, naterace te da se malo zamislis. Da shvatis koliko smo povremeno besni, ujedno i srecni, sto ni deo svega onoga sto se desava u ova tri romana nismo imali prilike da dozivimo.
Mene je naterao da se zamislim.
Prvi roman Lovac na zmajeve je najteza i najpotresnija prica.
Procitao lovca na zmajeve, u planu su i preostala dva romana. Da, slazem se, jako je potresno.

Hvala!
 

Karen_Souza

Veoma poznat
Moderator
Poruka
11.192
Da rezimiram malo detaljnije Hoseinija i njegova tri romana.
Ako kupite ovu kniigu koju ja imam, sa tri romana u njoj, prvo procitati treci. Nekako mi je najmanje legao. Mozda zbog cinjenice da sam citala jedan za drugim od istog autora. Radnje su pritom vezane za patnju Avganistaca, periodi desavanja su isti.
Taj treci roman u knjizi, A planine odjeknuse, je citava zbrka desavanja i likova. Previse ih je. Kao da se na trenutke i sam pisac zaplitao, saplitao i jedva rasplitao. Imao je, rekla bih, mnogo vise da kaze. U datim trenucima nisam znala ni gde sam sa radnjom, ni ko je, ni sta je. Pohvatah konce na kraju, ali jedva. Kraj je potresan. Ali kao da je jedva odlucio kako da stignemo do njega. Prica se bazira na ljubavi brata i sestre i vise njegovoj patnji zbog razdvojenosti. Mada se pisac u knjizi nije dovoljno tome posvetio. Vise je pridao paznje daleko laksem zivotu njegove sestre, intrigantnom zbog zene koja ju je usvojila, ali manje bolnom.
Drugi roman, Hiljadu cudesnih sunaca, je teska zenska prica izrazena kroz patnju dve zene. Odlican roman, za nijansu losiji od prvog. Medjutim, detaljno opisana bol ovih dveju zena, svaka suza, svaka misao. Dve zene, najpre suparnice, zatim u paktu i na kraju kao majka i cerka. Ne mogu da kazem predivno, tuzna je prica za taj epitet. Kraj je izuzetno upecatljiv. Mozda cak i upecatljiviji od kraja prvog romana. Posebno poslednja recenica. Bacice vas u naslon fotelje.
Prvi roman. Lovac na zmajeve. Pobogu! Dobro se pripremite za njega. Emotivno se dobro pripremite i da placete i da mrzite, volite, saosecate... Prica o prijateljstvu. O pravom prijatelju za ceo zivot. Onom koji se srece jednom u zivotu. Dobar deo knjige cete mrzeti glavnog junaka, razumecete ga, ali ce ta mrznja mozda ostati u vama i nakon zavrsetka. Kraj kod mene nije oprao ono sto je uradio. Nisam mu oprostila.
Sve u svemu, najtoplija preporuka za ovog pisca. Jasan je i jako pitak, jednostavno pise.
 

Karen_Souza

Veoma poznat
Moderator
Poruka
11.192
Завршила сам јуче "Тишине" Меше Селимовића. Емотивно дотиче на посебан начин. Са одлагањима. Допада ми се његов психоаналитички приступ. Одличан је у томе.
Нисам га до сада читала.
Не бих да нешто посебно коментаришем његов рад. Сви знамо да се ради о изузетном писцу.
 

Urvan Hroboatos

Iskusan
Poruka
5.823
Harold Bloom: Possessed by Memory



Prođoh memoarsku knjigu najpoznatijega, sada, amer. knjiž. kritika i teoretika Harolda Blooma. Nisam ju čitao, nego samo prelistao

Od njega sam pročitao više knjiga.

Western Canon-najpoznatija, daje prikaz zapadne književnosti od Dantea nadalje. Vrlo dobro, uz zorne slabosti.
Omens of the Millennium- o gnozi u hermetizmu, kabali, gnosticizmu i sufizmu. Uz manje pogrješke- jako dobro.
Shakespeare: Invention of the human- masivno, no jednodimenzionalno i iako hvaljeno- loše.
Genius- o 100 odabranih recimo genija literature. Često vrlo instruktivno i dobro.
American religion- o američkim sektama, mormonima i tipovima kršćanstva. Nategnuto
Yahweh and Jesus- Names divine- o Bibliji kao kjiževnosti. Dobri dijelovi, no kratkovidno.
Novels and novelists- o romanima. U cjelini vrlo dobro.
How to read and why- što da se čita. Dijelovi koje sam vidio- solidno, često vrlo dobro.
Daemon knows- o američkim klasicima. Vrlo dobro, dijelovi koje sam pročitao.


Ovi kvazi-memoari, zapravo analiza poezije uz osobne reminiscencije- Possessed by memory- je loša. Bloom ima negdje 87 godina i, naravno, bolestan je (no agilan). On ima praktički fotografsko pamćenje, zna Shakespearea, Miltona, Whitmana, Moby Dicka...napamet; mogao je dnevno pročitati nekoliko knjiga itd. Fenomen.

No- on kojih bar 40 godina dripa jedno te isto. Njegove su slabosti, uza sve jake strane, očigledne.

Erudicija plus memorija plus neka vrsta mudrosti plus humor..... nije dostatna da pokrije bizarne slijepe pjege, ograničenosti percepcije, nedostatak originalnosti, te stanovitu mentalnu ukočenost.

I to tako bar 40 godina.
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
42.200
Erik Vijar - Dnevni red
Za ovu knjigu Vijar je dobio Gonkurovu nagradu, uvek sam skeptičan prema nagrađenim knjigama, ali u ovom slučaju se pokazalo
da nemam razloga za to. Ovaj roman-hronika bavi se Drugim svetskim ratom, zapravo uvodom u njega, onim nezapaženim stvarima
koje mu prethode, tako da je ovo hronika anegdota, kurioziteta.
Knjiga počinje opisom sastanka dvadeset četvorice najbogatijih industrijalaca, koji se dogodio februara 1933, sa nacističkim vrhom
u cilju prikupljanja sredstava za kampanju Hitlerove partije, koja je tada u velikim finansijskim problemima.
Kako kaže narator na jednom mestu u knjizi „najveće katastrofe često kreću sitnim koracima“.
 

Truman

Elita
Poruka
15.408
@ Urvan Hroboatos
Након читања твојих коментара увек на гудридс листу за читање придодам неку књигу. Али авај, чисто сумњам да ћу (икада) наћи времена да нешто од тога заиста и узмем у шаке.

Иначе, кренуо сам са Конформистом Алберта Моравије. На почетку романа имамо детаљан увид у трауматичну епизоду из детињства главног јунака, епизоду из које је изашао без правних последица али са ожиљком на психи. Након тога видимо га као тридесетогодишњака који ради за тајну италијанску службу против политичких непријатеља, као младог човека који не зна шта ради и зашто ради ( нпр. треба да се жени девојком у коју чак није ни заљубљен ). Код Моравије се у свим делима очитава та погубљеност у свету и бесмисао живота. Можда ми је баш зато један од најдражих писаца.
 

Urvan Hroboatos

Iskusan
Poruka
5.823
@ Urvan Hroboatos
Након читања твојих коментара увек на гудридс листу за читање придодам неку књигу. Али авај, чисто сумњам да ћу (икада) наћи времена да нешто од тога заиста и узмем у шаке.

Иначе, кренуо сам са Конформистом Алберта Моравије. На почетку романа имамо детаљан увид у трауматичну епизоду из детињства главног јунака, епизоду из које је изашао без правних последица али са ожиљком на психи. Након тога видимо га као тридесетогодишњака који ради за тајну италијанску службу против политичких непријатеља, као младог човека који не зна шта ради и зашто ради ( нпр. треба да се жени девојком у коју чак није ни заљубљен ). Код Моравије се у свим делима очитава та погубљеност у свету и бесмисао живота. Можда ми је баш зато један од најдражих писаца.
Moraviu sam davno čitao, i mislim da si u pravu. No, kod njega nikad nisam bio siguran kad se zeza, a kad je nihilistički depresivan. Rekao bih da spada u one pisce koje je teško staviti u neku ladicu, a još teže odrediti njihovu vrijednost.

Osobno mislim da je podcijenjen u svijetu, no to je slučaj s cijelom talijanskom literaturom 20. st., koja je ispala nekako polu-priznata, čak i kod poznatih autora.
 

Truman

Elita
Poruka
15.408
Колико је у свету признат не знам, у Италији важи за једног од највећег. А и питање је шта значи то бити признат у свету...није комерцијала па да се продаје у милионским тиражима. Превођен је на енглески и друге језике. У мојој ладици он је класик 20. века.
 

Urvan Hroboatos

Iskusan
Poruka
5.823
Колико је у свету признат не знам, у Италији важи за једног од највећег. А и питање је шта значи то бити признат у свету...није комерцијала па да се продаје у милионским тиражима. Превођен је на енглески и друге језике. У мојој ладици он је класик 20. века.
Nisam na to mislio. Najpriznatiji talijanski pisci (Verga, Lampedusa, Pirandello, Svevo, kasnije Calvino,...) uza sva priznanja i prijevode, nemaju status anglojezičnih (Joyce, Faulkner, Lawrence, Woolf, pa ni kultni Hemingway, ni oni kasniji poput Hellera, Updikea,..), dok su germanofoni kategorija za sebe budući da su percipirani kao velika težina i dubina (Rilke, Mann, Kafka, Musil, Broch, Bernhard, ..).

Istina, ruski pisci 20. st. su i slabije čitani, čak dobri među njima.... Možda- asociram- je za neku jaču svjetsku afirmaciju literature potreban kulturni arhetip (Anglo-Amerikanci- dominiraju, pišu u svim žanrovima, svjetski jezik, 100 tema,..), Nijemci (dubina, teutonska misaonost, "teški",..), Hispanoamerikanci ( život kao nešto šaroliko nadrealno, egzotizam,..). Talijani nemaju taj arhetipski štih, bar po mom sudu- a što su imali prije (mediteranska harmonija itd.).
 

Truman

Elita
Poruka
15.408
Nisam na to mislio. Najpriznatiji talijanski pisci (Verga, Lampedusa, Pirandello, Svevo, kasnije Calvino,...) uza sva priznanja i prijevode, nemaju status anglojezičnih (Joyce, Faulkner, Lawrence, Woolf, pa ni kultni Hemingway, ni oni kasniji poput Hellera, Updikea,..), dok su germanofoni kategorija za sebe budući da su percipirani kao velika težina i dubina (Rilke, Mann, Kafka, Musil, Broch, Bernhard, ..).

Istina, ruski pisci 20. st. su i slabije čitani, čak dobri među njima.... Možda- asociram- je za neku jaču svjetsku afirmaciju literature potreban kulturni arhetip (Anglo-Amerikanci- dominiraju, pišu u svim žanrovima, svjetski jezik, 100 tema,..), Nijemci (dubina, teutonska misaonost, "teški",..), Hispanoamerikanci ( život kao nešto šaroliko nadrealno, egzotizam,..). Talijani nemaju taj arhetipski štih, bar po mom sudu- a što su imali prije (mediteranska harmonija itd.).
Не знам шта бих рекао. Англоамеричке нације претежно читају писце на енглеском. Ми остали читамо разне. Могуће да си у праву да италијани нису толико препознатљиви...ал није ни битно.
 
Top