ŠTA POSTOJI

[JA KOJI JESAM]

Opet ti.
Ti možda nisi dovoljno čitao šta sam godinama pisao, te stoga nisi upoznat sa mojom pričom.

Ja vam pokušavam reći da JA JESAM BOG.
Kad to pročitate, ti i slični tebi odmah pomislite da govorim o sebi "čovjeku".

A da si se potrudio mogao si pronaći mnoštvo komentara u kojima objašnjavam KO SAM JA.

A evo, još jednom, za tebe a kroz tebe i za one koji žele znati:

JA sam nestvorivo, nerodivo, nepromjenjivo, stoga neuništivo Biće. Moja istinska "priroda je nematerijalna, dakle besjelesna. Ja sam besprostorno, bezvremeno postojanje. Ja sam besprostorni centar volje i pažnje.

Ja sam sveprožetost kvaliteta; svaki kvalitet koji jesam sadržilac je svih drugih kvaliteta koji takođe jesam. Ja sam apsolutni sadržilac kao apsolutno sadržano. Ja sve jesam.

Ja sam ličnost i sveličnost. Ja sam simultano bezličan. Ja sam kreator koji sve što kreiram kreiram iz znanja-o-sebi.
Sve što znam o sebi ZNAM duhom koji je, kao što i Ja jesam, apsolutan. Ja sam apsolut.

Moj apsolutni duh je apsolutno znanje kojim sebi potvrđujem da kao takav postojim, da jesam. To je Znanje-o-svemu-što-jesam.
U bezličnoj formi kroz koju izražavam isto znanje u svim svojim izrazima, to znanje se naziva SVIJEST. Svijest ili SVEST je kovanica-riječ stvorena iz dva pojma; sve+jest. Dakle, Sveest je isto znanje do kojeg dolazim jedino kad iz bilo kojeg subjekta transcendiram volju u sebe-apsolut. Tada, povratkom volje nazad u subjekat, izražavam to znanje pojmom APSOLUTNA ISTINA, jer ma iz kog subjekta mu se vratio ono je za mene-Biće koje jesam uvijek i apsolutno ISTO.

Istost znanja je Istina.
Samo jedno znanje je apsolutno, Svijest, te stoga jedino Svijest jeste apsolutna istina.
Sve istine do kojih dođem kroz subjektivna iskustva jesu relativne.

Kada sam voljom centriran u apsolutu JA JESAM BOG.
BOG=apsolut+Svijest.

...

Kada se doživljavam kroz ljudsku vrstu izraza, doživljavam se kroz Svjesnot. Svjesnost je tad moj duh kojim potvrđujem stanje projekcije duše-razum-tijela kao i svoje prisustvo u tom projektovanpm iskustvu. Kroz nju sebe doživljavam "čovjekom".

JA sam isto Biće i u Bogu i u čovjeku. Ja sam ISTO JEDNO u svemu manifestovanom i nemanifestovanom. Ja sam sveprisutan. Bog to nije. A da Bog nije sveprisutan dokaz je limitirana Svjesnost čovjeka.

Ja sam onaj koji jesam, onaj koji ima moć transcendencije volje i pažnje.

JA JESAM.

 

[gost 88651]

mene ponekad zanima, mislim, kako i zašto, ako je apsolut nešto nematerijalno, nemanifestovano, savršeno, kako i zašto počinje stvaranje, kako i zašto iz nemanifestovanog prelazi u manifestovano...

da li se to dešava bez uzroka, ili sa nekim uzrokom...

pretpostavljam da je verovatno teško pitanje...

 

[JA KOJI JESAM]

mene ponekad zanima, mislim, kako i zašto, ako je apsolut nešto nematerijalno, nemanifestovano, savršeno, kako i zašto počinje stvaranje, kako i zašto iz nemanifestovanog prelazi u manifestovano...

da li se to dešava bez uzroka, ili sa nekim uzrokom...

pretpostavljam da je verovatno teško pitanje...

Uzrok manifestaciji jeste Svijest.
Svijest je znanje-o-sebi-apsolutu, to znači i znanje o svojim potencijalima.
Potencijali hoće da se ispolje jer znaju šta mogu a nisu, vječno se ispoljavaju. Znanje=Jastvo hoće da se manifestuje i vječno se manifestuje. Apsolut je manifestator a Svijest inicijator.

Sve-što-jest (apsolut) doživljava manifestaciju (ispoljavanje) svojih potencijala (znanja), pri tom ono ostaje nepromijenjeno, nepromjenjivo.

 

[Dragoljub69]

Istinu reče.

A šta je to što posmatra blentu?

Eeeee dušo moja,to ti je duša od blente...

- - - - - - - - - -

Uzrok manifestaciji jeste Svijest.
Svijest je znanje-o-sebi-apsolutu, to znači i znanje o svojim potencijalima.
Potencijali hoće da se ispolje jer znaju šta mogu a nisu, vječno se ispoljavaju. Znanje=Jastvo hoće da se manifestuje i vječno se manifestuje. Apsolut je manifestator a Svijest inicijator.

Sve-što-jest (apsolut) doživljava manifestaciju (ispoljavanje) svojih potencijala (znanja), pri tom ono ostaje nepromijenjeno, nepromjenjivo.

Joku koji jesi,svest je njiva blještava po kojoj krele piči plugom-ore njivu i ostavlja tragove...
Pošalji nam tog Apsoluta u Novi Sad-imamo ovde neke manifestacije u susret proglašenju grada
za europsku prestonicu kulture,pa bi nam kao manifestator baš legao onako...

 

[Jasna]

Eeeee dušo moja,to ti je duša od blente...

Jel to jedna duša posmatra sve blente ili svaki blento ima lično svoju dušu koja ga posmatra?

 

[Konan Sumerijanac]

Ovaj koji jeste je izbrko sve moguće i nemoguće,jastvo-znanje-sve što jest-svest..... al dobro da se manifestuje to je tačno,samo nije u pitanju znanje....

 

[Sousuke Aizen]

Recimo, prvi ljudi koji su Budu sreli nakon prosvetljenja, primetili su da je drugačiji i pitali
ga šta mu se desilo, a on je sasvim jednostavno odgovorio ''Ja sam potpuno probuđeno
biće'' Na šta su oni odmahnuli rukom i pomislili da je upao u ego trip.

i bili u pravu

 

[JA KOJI JESAM]

mene ponekad zanima, mislim, kako i zašto, ako je apsolut nešto nematerijalno, nemanifestovano, savršeno, kako i zašto počinje stvaranje, kako i zašto iz nemanifestovanog prelazi u manifestovano...

da li se to dešava bez uzroka, ili sa nekim uzrokom...

pretpostavljam da je verovatno teško pitanje...

Svijest je dakle prvi uzrok manifestacije.
Biće bez Svijesti ne bi imalo znanje da ono postoji,
stoga ne bi imalo ni znanja o svojim potencijalima.

Znanje-o-sebi=Ja.
Apsolutno Ja=Jastvo.

Jastvo i ono-što-jest nisu isto.
Ono-što-jest jeste postojanje=apsolut, dok je Jastvo znanje-o-sebi-apsolutu.

Dakle, kada kažemo ili pomislimo "Ja", mi ne govorimo o postojanju već s njim kao znanjem-o-sebi potvrđujemo našu esenciju (kao što pojam "Voda" nije ono-što-voda-kao supstancija-jeste).

...

Kakve veze sve ovo gore ispisano ima sa pitanjem?
Apsolut-Biće je nestvorivo,nepromjenjivo postojanje.
To nam takođe kaže da se Biće NIKADA ne manifestuje.
Biće se ne manifestuje ali ono manifestuje svoje potencijale.


Znanje NIJE iskustvo.
Znanje se mora manifestovati da bi se ostario doživljaj-iskustvo potencijalno mogućeg.

Želja za iskustvom znanja je stoga nagon za manifestacijom potencijala, a izvor nagonu je znanje-o-sebi-apsolutu=Svijest.

 

[gost 88651]

Znaš šta me još zanima.
Ako sam te razumeo.
Po tvom mišljenju, da li treba 'budžiti' to znanje o sebi (ja), ili se vratiti apsolutnom ja (jastvo).
Ili je to individualno.
Hvala unapred.

 

[JA KOJI JESAM]

Znaš šta me još zanima.
Ako sam te razumeo.
Po tvom mišljenju, da li treba 'budžiti' to znanje o sebi (ja), ili se vratiti apsolutnom ja (jastvo).
Ili je to individualno.
Hvala unapred.

Ne možeš ti "nabudžiti" to znanje.
Ili ga imaš ili nemaš.
Oni koji ga "budže" ne znaju, nemaju ga.
Da bi ga imao moraš, MORAŠ doživjeti povratak volje u apsolut.
Drugačije ga ne možeš znati.

Individualna je samo interpretacija.
Znanje je isto, Jedno.

 

[gost 88651]

ne znam šta da ti kažem, ponekad mislim i osećam da me sve više apsorbuje neki mir, ali nisam siguran da sam imao to iskustvo o kom pišeš.
a i ne jurim nešto u to, ako se desi, desi se.

 

[JA KOJI JESAM]

ne znam šta da ti kažem, ponekad mislim i osećam da me sve više apsorbuje neki mir, ali nisam siguran da sam imao to iskustvo o kom pišeš.
a i ne jurim nešto u to, ako se desi, desi se.

wirdz,
kad to iskustvo imaš, to ne može da se ne zna.
Ne možeš ga uporediti ni s čim poznatim, ne možeš ga juriti, ali kad se iz Boga u čovjeka vratiš ne možeš 'ne znati' da si ga imao.

Niti jedan razum to ne može zamisliti, pa niti moj. Zato ja i ne zamišljam dok ovdje pišem već dopuštam da kroz mene teče bivajući svjestan načina i principa. Stoga sugerišem da ne pokušavaš zamišljati, jer je nemoguće. To nije umna predstava već isključivo duhovno iskustvo (Svijest je duh apsoluta). Čak ni sjećanje na iskustvo ne može se ostvariti (osim sjećanje na osjećanje), jer se sjećanje ostvaruje u vremenu (razumom).

Ono što ja ovdje govorim, u moju Svjesnost dolazi direktno iz Svijesti, intuicijom, a ja mu dopuštam
da se ispoljava kroz moj razum jer znam i kako. Kad se u razumu pojavi ja ga verifikujem tim osjećanjem koje sam u Bogu doživio i u čovjeka ga sa sobom iznio.
Ja ga uistinu iz Sebe Boga šaljem sebi čovjeku-direktno.

...

 

[Dragoljub69]

wirdz,
kad to iskustvo imaš, to ne može da se ne zna.
Ne možeš ga uporediti ni s čim poznatim, ne možeš ga juriti, ali kad se iz Boga u čovjeka vratiš ne možeš 'ne znati' da si ga imao.

Niti jedan razum to ne može zamisliti, pa niti moj. Zato ja i ne zamišljam dok ovdje pišem već dopuštam da kroz mene teče bivajući svjestan načina i principa. Stoga sugerišem da ne pokušavaš zamišljati, jer je nemoguće. To nije umna predstava već isključivo duhovno iskustvo (Svijest je duh apsoluta). Čak ni sjećanje na iskustvo ne može se ostvariti (osim sjećanje na osjećanje), jer se sjećanje ostvaruje u vremenu (razumom).

Ono što ja ovdje govorim, u moju Svjesnost dolazi direktno iz Svijesti, intuicijom, a ja mu dopuštam
da se ispoljava kroz moj razum jer znam i kako. Kad se u razumu pojavi ja ga verifikujem tim osjećanjem koje sam u Bogu doživio i u čovjeka ga sa sobom iznio.
Ja ga uistinu iz Sebe Boga šaljem sebi čovjeku-direktno.

...

Ma to si se samo naduo od pasulja ili kelja ili nećeg nadimajućeg,pa kad si to...hmmm...sve došlo na svoje mesto...
Nemoj da brineš-to su prolazne probavne smetnje...

- - - - - - - - - -

ne znam šta da ti kažem, ponekad mislim i osećam da me sve više apsorbuje neki mir, ali nisam siguran da sam imao to iskustvo o kom pišeš.
a i ne jurim nešto u to, ako se desi, desi se.

E pa onda nisi God! I tačka...pardo-uskličnik...

 

[Jasna]

ne znam šta da ti kažem, ponekad mislim i osećam da me sve više apsorbuje neki mir, ali nisam siguran da sam imao to iskustvo o kom pišeš.
a i ne jurim nešto u to, ako se desi, desi se.

Pusti taj mir da te obuzme, preplavi. Ne objašnjavaj ga, već samo primeti.
I onda se zapitaj ko/šta stoji iza toga i primećuje mir.

 

[Diskri]

Samo ono sto je osigurano

 

[faraonn]

...postoji samo,
misao o Postojanju...
Kako moze nepostojanost znati,
sta je Postojano...

 

[Elevejt]

...Ako svest filozofira, šta onda primećuje to filozofiranje?

Pa ti. Ne lično, nego bezlično Ti.

Istinu reče.

A šta je to što posmatra blentu?

Može li posmatrač osmotriti sebe?!
Postoji li korak dalje? Ili možda 2?!

Jel to jedna duša posmatra sve blente ili svaki blento ima lično svoju dušu koja ga posmatra?

Ni jedno, ni drugo, jer je pitanje izvedeno iz predstave, a ne opisuje onog koji predstavlja.
Pa čak i ako ti kažem da je "duša" neodvojiva od tela, opet je to još jedna iluzija.

Da,intuicija je čak,kao predosećaj,slabija i od emocija i od racionalne logike.
Dosta puta sam ponavljao da čovek kakav je ,a posebno korištenjem reči koje su igra
s imitacijama falsifikata misli,a misli imitacije hiletskih doživljaja svesti ,nema šansu da prenese
u komunikaciji punu informaciju o onom šta želi da prenese! Da asocira na doživljeno još i nekako,
ali to kod slušaoca ili čitaoca informacije može da izazove i izaziva samo slićnu (ili ni nalik)
informaciju informaciji koja je upućena.
Znam da će ovo biti jasno svega nekolicini,ali šta ja tu mogu...
Inače,smatram da je Šopenhauer namerno prečutao štošta od onog šta mu je bilo jasno ,a kosilo se s njegovim učenjem
o svetu kao predstavi uma...
Jedna od tih prečutanih "stvari" je znanje o jeziku koje nije mogao ne znati-bio je dobar poznavalac Kanta...

Veština je to čudesna, a opet u direktnoj vezi sa "stepenom" "prosvetljenosti" onoga koji asocira. Što je viši, to su asocijacije bistrije, sažetije i na manje kritika nailaze, pa se na kraju konverzacija svede samo na slušanje.

****************************************

Ali opet ništa nije jasno jer i dalje ostaje otvoreno pitanje ŠTA POSTOJI. Šta je to što postoji i raspolaže sposobnostima naprezanja, kretanja, rada, svetlenja, grejanja ili hlađenja, gravitiranja, osećanja ljubavi ili mržnje, zadovoljstva ili nezadovoljstva, dobra ili zla. ŠTA JE TO ŠTO POSTOJI što raspolaže sposobnostima opažanja, osećanja, pamećenja, mišljenja i razumevanja svih organizovanih oblika svog kretanja i rada i stvaranja informacija (znanja) o svim svojim oblicima kretanja i rada i po njima se uvek iznova u svom kretanju i radu upravlja, nikada ne gubeći te svoje iskustvom stečene informacije, tj. znanje? Jer, činjenica je da danas nauka raspolaže obiljem dokaza da ono što zovemi imenom «energija/materija», ne raspolaže samo fizičkim sposobnostima naprezanja i kretanja, već i psihičkim sposobnostima opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja tog svog naprezanja i kretanja. Da nije tako neorganska materija nikada ne bi mogla sma da se pretoči u organsku. Naše elektronske tehnologije i informatički sistemi takođe ne bi bili mogući. Evolucija materije i prirode takođe bez tih psihičkih sposobnosti ne bi bila moguća.

Ja nisam naučnik, pa me zanima šta vi naučnici o svemu tome mislite i znate? Šta je i kako se zove to svemoćno što postoji na samom Početku svega, samo po sebi, kao svoj i uzrok i posledica, koje sve zna, sve hoće i sve može, koje od samoga sebe, svojim kretanjem i radom ceo Svemir gradi i koje ostane DA POSTOJI i kad ceo materijalni Svemir sruši se i nestane.

Uz napomenu da ja nisam ni vernik i nemojte ni slučajno da bi neko pokušao da me ubedi da se to što postoji zove «Bog». Bez obzira što su se mnogi naučnici, kad su postavili sebi ista ovakva pitanja koja sam ja sada postavio, nemoćni da nađu valjan odgovor i sami u ta svoja pitanja zapleli i na kraju bespomoćno uzviknuli: «Bog».

To što postoji je van svakog opisa. Ovde ti je jedino validno pitanje, jer ukazuje na to da validan odgovor postoji....ali se ne otkriva misaonim procesom, već stavljanjem istog na stend baj.
Da bi ga otkrio,
koristi se tehnikama filozofije koja će ti rado ukazati na to da ti je kompletan uvod samo jedan trip,
ili se instant "prosvetli" odbacivanjem bilo kakvih tehnika, krenuvši od svojih.

 

[Ljubo2]

JAKOJI JESAM:

kad to iskustvo imaš, to ne može da se ne zna.
Ne možeš ga uporediti ni s čim poznatim, ne možeš ga juriti, ali kad se iz Boga u čovjeka vratiš ne možeš 'ne znati' da si ga imao.

Niti jedan razum to ne može zamisliti, pa niti moj. Zato ja i ne zamišljam dok ovdje pišem već dopuštam da kroz mene teče bivajući svjestan načina i principa. Stoga sugerišem da ne pokušavaš zamišljati, jer je nemoguće. To nije umna predstava već isključivo duhovno iskustvo (Svijest je duh apsoluta). Čak ni sjećanje na iskustvo ne može se ostvariti (osim sjećanje na osjećanje), jer se sjećanje ostvaruje u vremenu (razumom).

Ono što ja ovdje govorim, u moju Svjesnost dolazi direktno iz Svijesti, intuicijom, a ja mu dopuštam
da se ispoljava kroz moj razum jer znam i kako. Kad se u razumu pojavi ja ga verifikujem tim osjećanjem koje sam u Bogu doživio i u čovjeka ga sa sobom iznio.
Ja ga uistinu iz Sebe Boga šaljem sebi čovjeku-direktno.

To je slično seksualnom iskustvu. Možeš ga imati i znati, ali opisati rečima i preneti onima koji to iskustvo nisu imali (maloj deci, na primer) da i oni mogu da znaju o čemu je reč, nije moguće. NIsam nikad probao, ali pretpostavljam, da je slično doživljaju, kao kad se čovek nadrogira. Uostalom, zar se bilo koji osećanje može rečima preneti bilo kome, ma o kom osećanju da je reč?

Pitanje je samo šta je poenta toga? Zašto vrlo retki pojedinci koji su imali takvo iskustvo, več hiljadama godina dižu toliku graju oko toga, s obzirom da nikada niko nikakve praktične koristi nije imao od toga, pa ni oni koji su takav doživljaj imali? Niko od njih i dalje ne zna odgovore na pitanja ŠTA POSTOJI i KAKO i ZAŠTO POSTOJI to što postoji. Jedino što su iza sebe ostavili u vezi tog svog iskustva su brojne svetske religije i sekte, pa ako je to neka praktična korist, nek im je načast.

 

[Ljubo2]

VIRTZ:

Znaš šta me još zanima.
Ako sam te razumeo.
Po tvom mišljenju, da li treba 'budžiti' to znanje o sebi (ja), ili se vratiti apsolutnom ja (jastvo).
Ili je to individualno.
Hvala unapred.

To što tebe zanima, a to je tvoje "JA" - ŠTA je ono i KAKO i ZAŠTO POSOJI - nećeš saznati "prosvetljujući" se, već samo pri čistoj svesti, u potpuno budnom stanju, uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti: NAPREZANJA, KRETANJA, OPAŽANJA, OSEĆANJA, PMAĆENJA, MIŠLJENJA i RAZUMEVANJA.

Šta o sebi tvoje JA može da sazna uz pomoć tih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji?

Može da sazna to da ono us pomoć tih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji postoji samo po sebi, kao svoj i uzrok i posledica, od uvek i zauvek i da mu ne treba nikakav "bog" da ga stvori, jer, kao takvo, tvoje JA je već samo po sebi nestvorivi i neuništivi BOG.

Formula i definicija tvog ili bilo čije JASTVA, glasi: JA + 7

Sve što postoji, od najmanje četice, pa do Svemira kao celine za, sebe i u sebi je JA + 7 i za sebe u sebi je BOG. Ono koje sa tih sedam sposobnosti ne raspolaže, nikad ga nije ni bilo, niti će ikada da ga bude.

 

[Ljubo2]

ELEVEJT:

To što postoji je van svakog opisa. Ovde ti je jedino validno pitanje, jer ukazuje na to da validan odgovor postoji....ali se ne otkriva misaonim procesom, već stavljanjem istog na stend baj.
Da bi ga otkrio,
koristi se tehnikama filozofije koja će ti rado ukazati na to da ti je kompletan uvod samo jedan trip,
ili se instant "prosvetli" odbacivanjem bilo kakvih tehnika, krenuvši od svojih.

Dečko, da bi se "prosvetlio", prvo moraš da postojiš. A da bi postojao nužno moraš da raspolažeš sa sedam fizičkih i psihičkih spoosbnosti: naprezanja, kretanje, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja. I ako već ispunjavaš te uslove i uz pomoć njih već postojiš sam po sebi u svojstvu nestvorivog i neuništivog BOGA,, zašto ti onda treba da se trudiš i upinješ i još plus i da se"prosvetljuješ", da bi saznao to isto, da POSTOJIŠ SAM PO SEBI i da si sam po sebi nestvrorivi i neuništivi Bog?

"JA + 7" je ZAKON SVEUKUPNOG POSTOJANJA. Sve što postoji za sebe i u seb i je "JA + 7".

 

[Ljubo2]

Za one koje zanima konkretan odgovor na pitanje ŠTA POSTOJI ili odgovor na pitanje u kom svojstvu ili obliku se objektivno manifestuje ili ispoljava to JA + 7, taj odgovor je u prirdnim naukama, konkretno u fundamentalnoj fizici, odavno poznat. To što uistinu postoji i raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti, kada miruje,tj, kad ne koristi ni jednu od svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti, manifestuje se kao svemirska crna jama, kao kvantni vakuum, kao prostor bez materije i materijalnih formi. A kad počne da koristi tih svojih sedam fizičkih i psihuičkih sposobnosti, tj. kad se napregne i pokren, tada se objektivno, fizički, manifestuje kao energija, kao svetlost i kao elektricitet, tj. kao elekromagnetno polje u obliku čestice ili polja koje vibrira. I sem toga ničeg drugog u beskrajnom svemirskom prostoru nema za šta bio moglo da se kaže da "POSTOJI".

A kada je reć o svemiru kao celini ili o ljuskom organizmu, to su samo visoko složene organiacije kretanja i rada velikih i malih elektromagnetnih polja, koja egzistiraju jedna unutar drugih. Tako, na primer, elementarne čestice kao najmanja živa i svesna elektromagnetna polja, sa najbržom vibracijom i najvećom gustinom, su organizovane i smeštene unutar atoma, kao jednog većeg i šireg svesnog elektromagnetnog polja, sa manjom gustinom i sporijom vibracijom. Dalje, svaka ćelija u ljudskom organizmu je takođe jedno još šire svesno elektromagnetno polje sa još sporijom viubracijom i manjom gustinom, unutar koje su smešteni i organizovano žive i rade atomi. Ljudski irganizam je isto tako sagrađen. Čovekovo JASTVO, tj. ovo naše ljudsko JA, je jedno još šire i ređe elektromagnetno polje sa još sporijom vibracijom i manjom gustinom, unatar kojega su smeštene i samoorganizovane ćelije. Ovo elektromagnetno polje, tj. čovekovo JASTVO se može i spojiti sa telom i razdvojiti od njega i preživeti raspad tela. Bez njega ćelije ne mogu da žive jer ono vrši ulogu informatičkog sistema u telu koje informatički povezuje sve ćelije i organe tela, pomoću kojeg rade čula, mozak i nervni sistem i na taj način čovekovo JA pmogućuje da sve ćelije i organi tela žive i deluju kao jedna homogena, kompaktna živuća celina i biće.

Na isti način su sagrađena i sva nebeska tela, galaksuije i ceo svemir.

Najšire i najveće svesno elektormagnetno polje, sa najsporijom vibracijom i najmanjom gustinom, je ono koje prožima ceo svemir i omogućuje svim galaksijama i nebeskim telima unutar galaksija da i oni kreću se, žive i rade kao organizovane, harmonične, jedinstvene celinne i bića.

Da je ovo moje objašnjenje sveukupnog postojanja tačno, ako vam nešto znači, pozivam se na Teslu koji je tvddio da je sve što postoji energija, svetslost i elektricitatet i da čak i "elektron ima svest".

Kao što iz ovog mog kratkog odgovora na pitanje "ŠTA POOSTOJI" može da se vidi, istinu o postojanju materije, života i prirode moguće je do kraja saznati isključivo u budnom stanju svesti, uz pomoć sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji, što podrazumeva, isključivo uz pomoć NAUKE. Dakle, za spoznaju Istine o postojanju stvarnosti potrebno je i efikasno isključivo INTELEKTUALNO PROSVTLENJE. Ova druga "prosvetlenja", koja nam već hiljadama godina preporučuju razni svetski gurui, su krajnje jalova i neefikasna.

 

[Elevejt]

Dečko, da bi se "prosvetlio", prvo moraš da postojiš. A da bi postojao nužno moraš da raspolažeš sa sedam fizičkih i psihičkih spoosbnosti: naprezanja, kretanje, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja. I ako već ispunjavaš te uslove i uz pomoć njih već postojiš sam po sebi u svojstvu nestvorivog i neuništivog BOGA,, zašto ti onda treba da se trudiš i upinješ i još plus i da se"prosvetljuješ", da bi saznao to isto, da POSTOJIŠ SAM PO SEBI i da si sam po sebi nestvrorivi i neuništivi Bog?

"JA + 7" je ZAKON SVEUKUPNOG POSTOJANJA. Sve što postoji za sebe i u seb i je "JA + 7".

Za one koje zanima konkretan odgovor na pitanje ŠTA POSTOJI ili odgovor na pitanje u kom svojstvu ili obliku se objektivno manifestuje ili ispoljava to JA + 7, taj odgovor je u prirdnim naukama, konkretno u fundamentalnoj fizici, odavno poznat. To što uistinu postoji i raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti, kada miruje,tj, kad ne koristi ni jednu od svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti, manifestuje se kao svemirska crna jama, kao kvantni vakuum, kao prostor bez materije i materijalnih formi. A kad počne da koristi tih svojih sedam fizičkih i psihuičkih sposobnosti, tj. kad se napregne i pokren, tada se objektivno, fizički, manifestuje kao energija, kao svetlost i kao elektricitet, tj. kao elekromagnetno polje u obliku čestice ili polja koje vibrira. I sem toga ničeg drugog u beskrajnom svemirskom prostoru nema za šta bio moglo da se kaže da "POSTOJI".

A kada je reć o svemiru kao celini ili o ljuskom organizmu, to su samo visoko složene organiacije kretanja i rada velikih i malih elektromagnetnih polja, koja egzistiraju jedna unutar drugih. Tako, na primer, elementarne čestice kao najmanja živa i svesna elektromagnetna polja, sa najbržom vibracijom i najvećom gustinom, su organizovane i smeštene unutar atoma, kao jednog većeg i šireg svesnog elektromagnetnog polja, sa manjom gustinom i sporijom vibracijom. Dalje, svaka ćelija u ljudskom organizmu je takođe jedno još šire svesno elektromagnetno polje sa još sporijom viubracijom i manjom gustinom, unutar koje su smešteni i organizovano žive i rade atomi. Ljudski irganizam je isto tako sagrađen. Čovekovo JASTVO, tj. ovo naše ljudsko JA, je jedno još šire i ređe elektromagnetno polje sa još sporijom vibracijom i manjom gustinom, unatar kojega su smeštene i samoorganizovane ćelije. Ovo elektromagnetno polje, tj. čovekovo JASTVO se može i spojiti sa telom i razdvojiti od njega i preživeti raspad tela. Bez njega ćelije ne mogu da žive jer ono vrši ulogu informatičkog sistema u telu koje informatički povezuje sve ćelije i organe tela, pomoću kojeg rade čula, mozak i nervni sistem i na taj način čovekovo JA pmogućuje da sve ćelije i organi tela žive i deluju kao jedna homogena, kompaktna živuća celina i biće.

Na isti način su sagrađena i sva nebeska tela, galaksuije i ceo svemir.

Najšire i najveće svesno elektormagnetno polje, sa najsporijom vibracijom i najmanjom gustinom, je ono koje prožima ceo svemir i omogućuje svim galaksijama i nebeskim telima unutar galaksija da i oni kreću se, žive i rade kao organizovane, harmonične, jedinstvene celinne i bića.

Da je ovo moje objašnjenje sveukupnog postojanja tačno, ako vam nešto znači, pozivam se na Teslu koji je tvddio da je sve što postoji energija, svetslost i elektricitatet i da čak i "elektron ima svest".

Kao što iz ovog mog kratkog odgovora na pitanje "ŠTA POOSTOJI" može da se vidi, istinu o postojanju materije, života i prirode moguće je do kraja saznati isključivo u budnom stanju svesti, uz pomoć sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji, što podrazumeva, isključivo uz pomoć NAUKE. Dakle, za spoznaju Istine o postojanju stvarnosti potrebno je i efikasno isključivo INTELEKTUALNO PROSVTLENJE. Ova druga "prosvetlenja", koja nam već hiljadama godina preporučuju razni svetski gurui, su krajnje jalova i neefikasna.

mhm, znači mora postojati formula, kako bi se doprlo do ISTINE?!
i jedina validna formula je baš ta vaša?!
Može li se zaključiti da vašom formulom prezentujete VAŠU ISTINU?
Kako onda ta "istina" može biti Univerzalna ako je Vaša?
Možemo li je takvom NEUNIVERZALNOM nazvati još jednom OBMANOM?

Problem u ovakvoj konverzaciji je
NE u tome što se putem VAŠE FORMULE, može prozreti VAŠA ISTINA,
VEĆ u tome što vi mislite da je "prosvetljenje" uspavano stanje ... i da se do istog dolazi nekakvim naporom...

Za bistar (U)VID nisu potrebne nekakve formulastične naočare, koje delite širom youtubea i foruma.

 

[Ljubo2]

ELEVEJT:

mhm, znači mora postojati formula, kako bi se doprlo do ISTINE?!
i jedina validna formula je baš ta vaša?!

To nije moja formula, već naučna. Naučno je dokazano da sve što postoji, a to je ono što zovemo imenom energija (materija), raspolaže sa 7 fizičkih i psihičkih sposobnosti i da se Svemir ne sastoji ni od čega drugog do od 7 različitih fizičkih i psihičkih procesa. Moje je samo to što sam ja prvi otkrio i prezentovao logiku naizmenične, uzročno posledične ppovezanosti između fizičkih i psihičkih procesa, po kojoj psihički procesi naizmenično i uvek iznova uzrokuju fizičke procese i obrnuto. To je logika po kojoj materija ne bi mogla da postoji kad ne bi bila svesna, niti bi svest mogla da postoji kad ne bi bila materijalna. Što podrazumeva da su svest i materija jedna i ista prirodna sila i pojava, samo viđena na dva različita nana - čulno i vančulno.

Može li se zaključiti da vašom formulom prezentujete VAŠU ISTINU?
Kako onda ta "istina" može biti Univerzalna ako je Vaša?
Možemo li je takvom NEUNIVERZALNOM nazvati još jednom OBMANOM?

Na ova pitanja sam ti već odgovorio u prethodnom stavu. Ova istina nije moja izmišljotina, već je reč o već dokazanim, neoborivim naučnim činjenicama i argumentima. Za razliku od svih drugih do sada izrečenih, polovičnih i do kraja ne dorečenih istina - filozofskih, teoloških i onih nedokazanih naučnih sa značenjem teorija, koje nemaju svoje uporište u iskustvu i nauci, niti će ikada da imaju.

Problem u ovakvoj konverzaciji jeNE u tome što se putem VAŠE FORMULE, može prozreti VAŠA ISTINA,VEĆ u tome što vi mislite da je "prosvetljenje" uspavano stanje ... i da se do istog dolazi nekakvim naporom...

Za tvoju informaciju, ja sam "prosvetljen" čovek i kada je reč o Istini o postojanju materije, života i prirode, to nije stvar "prosvetlenja", većje integrisanog ličnog iskustva u vezi postojanja psihičkih procesa i naučnog iskustva u vezi postojanja fizičkih procesa, potrebnog za izvođenje logičke i formule sa značenjem Zakona postojanja po kojoj su fizički i psihički procesi samo dva različita načina posmatranja jedne i iste prirodne sile i pojave - čulni i vančulni. Dakle, ta istina je u domeni čistog i zdravog razuma i nikako se ne može svesti na "prosvetljenje". Uostalom, "prosvetljenih" ljudi je uvek bilo i biće i niti i jedan od takvih do danas nije izrekao Istinu o postojanju sveta do kraja da ona može da se razume. Svi oni, redom, nude "Boga" kao Jedinu i Neprikosnovenu Istinu, a samog boga nisu u stanju nikome ni da pokažu, niti da ga objasne. Oni pojma nemju da formula kojom se bog i objašnjava i dokazuje, glasi: "JA + 7" i da je po ovoj formuli Bog sve što postoji. Uostalom, već postoji filozofski pravac, panteizam, koji stoji na stanovištu da su Bog i Svemir jedno i isto, što je ravno činjenici da su Svest i materija jedno i isto. Ali, ni pobornici panteizma ne raspolažu nikakvim, ni dokaziuma, ni logikom kojim bi tu sv oju tvrdnju opravdali.

Za bistar (U)VID nisu potrebne nekakve formulastične naočare, koje delite širom youtubea i foruma.

Bez "formulastičkih naučara", tj. bez visoke sposobnosti logičkog povezivanja stvari i pojava koje po sistemu uzročno-posledičnih veza jedne iz drugih proizilaze i uzajamno se naizmenično omugućuju, ne može da bude "BISTROG UVIDA". Ljudi koji misle da je dovoljno "prosvetliti se", tj. "VIDETI BOGA" da b i im bilo sve jasno, su u velikoj zabludi. Takvi i dalje ostaju samo vernici, kao što su i pre "prosvetljenja bili. Jer ISTINA u vezi postojanja materije, života i prirode, nakon što se "VIDI" i, "DOŽIVI", nije potpuna sve dok se logički ne OBJASNI i dok se do kraja ne RAZUME.

Zato, moj savet svima koji žele da saznaju Istinu o svom postojanju, jeste da se ne odriču svog razuma i ne odbaciju ga, da bi kroz "nerazum" došli do "prosvetlenja", jer tako neće uspeti da saznaju ništa, čak ako se i prosvetle, već, naprotiv, treba do kraja da napregnu svoja čula i razum, jer Istina o našem postojanju nije od nas skrivena. Ona je tu, pred nama. Treba samo maksimalno otvoriti oči i videti, a zatim napregnuti i razum i objasniti i razumeti to što svako može da vidi.

 

[JA KOJI JESAM]

Ljudi koji misle da je dovoljno "prosvetliti se", tj. "VIDETI BOGA" da b i im bilo sve jasno, su u velikoj zabludi.

Opet greška.
Prosvijetliti se ne znači vidjeti Boga već biti Bog.
Prosvijetliti se znači prosvijetliti ono što te sa "JESAM" konstantno napominje da ono (JA) postoji iza predstave koju za sebe projektuje i doživljava je.
Prosvijetliti se znači prosvijetliti to JESAM u sebi, na koje JA ukazuje.
Jedino tada možeš znati ko, šta i kako jesi.
Jedino tako možeš znati ko, šta i kako JA jest i na koga ili na šta ukazuje.

...

Logika nije neophodna da se ostvari prosvjetljenje, stoga da dosegneš znanje-o-sebi kao svemu-što-jest.
Logikom to ustvari i ne možeš ostvariti.
Logika je nepremostiva barijera do prosvjetljenja.
Da bi se prosvijelio moraš odbaciti logiku i Um oupšte.

Logika je potrebna u manifestaciji, kad postojanje (ono-što-jest), ono što smo prosvijetlili u sebi, sebi u postajućem izrazu želimo definisati riječima i pojmovima; predočiti intelektom.
Kako vidiš, svi imamo intelekt i koristimo ga onako kako nam znanja-o-sebi nalažu.
Naša Svjesnost podliježe hijerarhiji, a hijerarhija je određena prisustvom apsolutnih znanja unutar našeg individualnog duha, unutar trenutne Svjesnosti.
Trenutna Svjesnost ne-podrazumijeva da si samim tim ti-Biće (apsolut) svjesno sebe u projekciji.
Trenutna Svjesnost podrazumijeva odraz cjelovitog trenutnog stanja projekcije duše-razum-tijela, uključujući pri tom i svjesnosni nivo u svjesnosnoj hijerhiji.
Svjesnosni nivo podrazumijeva količinu prisutnih apsolutnih znanja unutar tog trena, kojima se određuje koliko smo svjesni sebe, Bića unutar projekcije.
Odatle je jasno zašto postoji svjesno i nesvjesno Biće.
Ono je svjesno ili nesvjesno sebe.

Bez znanja-o-sebi ne možeš imati uvid u procese kreacije, te stoga ne možeš mijenjati realnost u skladu sa onim što jesi.
Poenta prosvjetljenja je da se u projekciu vratiš oplemenjen apsolutnim znanjima kojima ćeš svjesno upravljati svojom realnošću.

 

[JA KOJI JESAM]

[table="width: 600, align: left"]
[tr]
[td]

Svesnost je stanje. Omogućava čoveku da prati, koordinira i voljno usmerava rad misaonog aparata u svrhu ostvarenja i održanja svog postojanja. Svest obuhvata sve misaone radnje, uključujući podsvesne, nadsvesne i...

Svest je esencija iskustva.
Biće je izvor Svesti.
Biće=apsolut je nestvorivo, nepromjenjivo postojanje (ono-što-jest). Ono ima sposobnost da klonira Svest=znanje-o-sebi-apsolutu, te sa tim kloniranim znanjima (Sviješću=Jastvom) čini sve što mu je volja; manifestuje ga u iskustva iskustva. Pri tom ono-Biće (apsolut) ostaje nepormijenjeno, nepromjenjivo. Svijest jedino postoji u Bogu, tj. Bog jedino postoji u odnosu apsoluta sa samim sobom; kada apsolut Sviješću zna sve-što-(apsolut)-jest. U trenu kada apsolut klonira Svijest i projektuje je kao singularitet, taj singularitet postaje njegov UM. Volja apsoluta se centrira u projekciji Uma, a odatle apsolut više ne vidi sebe već ono što iz Svijesti u Umu i kroz Um stvara, iskustva.
To je instantan začetak Svjesnosti.
Svjesnost i Svijest ne mogu postojati u pažnji apsoluta odjednom.
Jedno sobom isključuje drugo.
Međutim, dok u jednom individualizovanom Ja Svijest biva isključena Svjesnošću u drugom Ja to nije i ne mora biti slučaj. Drugo Ja može tad biti u prosvjetljenju. To takođe znači da su i Svijest i Svjesnost uistinu aktivne u istom sada ali u sasvim drugim realnostima individualizovanog Jastva, u takozvanim paralelnim realnostima. Paralelna su dakle iskustva individualizacije i povrataka apsolutu, dok je apsolut pri tom nepromjenjiv, Jedan.

Odatle, bez obzira na kojem nivou manifestacije Svijesti volja apsoluta bila prisutna, apsolut-u-maifestaciji-uvijek-ima-Svjesnost. Svjesnost je uvijek cjeloviti odraz stanja projekcije u jednom trenu.
U tom trenu je prisutno znanje i o svjesnom nivou razuma, o podsvjesnom nivo razuma, kao i o nesvjesnom nivou razuma. Znanje o svim nivoima je prisutno ali ga nismo uvijek svjesni.
Biti svjestan i Svjesnost nije isto.

Dakle radnje ne obavlja Svest već apsolut=Biće, ali te "radnje" ne zahtijevaju njegovo kretanje već po-kretanje njegove volje i pažnje. Volja i pažnja se takođe NE-kreću, već jednostavno mijenjaju fokus. A pošto je postojanje, apsolut, uistinu Jedno=besprostorni centar=besprostorna sveprožetost, onda je jasno kako volja i pažnja mogu biti prisutni u svemu kao cjelini i u svakom kvalitetu ili znanju-o-sebi-kvaitetu po volji odjednom bez pokretanja.
Kretanje je iluzija.
Radnje su iluzija.
Sve je to igra fokusa volje i pažnje u besprostornom, bezvremenom, bestjelesnom centru, u SEBI.
Apsolut je nepokretni pokretač... volje i pažnje. Sve-što-jest u njemu je. Sve se dešava u njemu.
Sve radnje i stvaranja su samo njegovi snovi, koji su opet gdje drugdje do u njemu, u njegovom Umu.
Um je...[/td]
[/tr]
[/table]