"О томе сам се управо спремао да пишем. И прошли пут сам хтео да кажем оно што ћу рећи сада, али сам одлучио да мало сачекам и видим шта ћете рећи на оно о чему сам говорио. И ево сада вашег питања. Захваљујем Вам на озбиљном бављењу оним што је било изложено. То је достојно Ваше тако озбиљне главице. Оно што сте приметили као пропуст заправо и није био пропуст, него је реч о томе, да стварима за које Вам се учинило да су пропуштене заправо тамо није ни било место. Јер није ствар душе да се бави тим предметима. За то постоји дух, а душа је сва окренута искључиво уређењу нашег пролазног, земаљског живота. И сва њена знања устројена су само на ономе што даје опит, и сва њена делатност усмерена је искључиво на задовољавање потреба пролазног живота, и сва њена осећања рађају се само из онога и почивају само на ономе што представља њена видљива стања и ситуације. Све што је изнад овога – није њена ствар. Ако код ње и бива нешто више од тога, то су само гости који су јој дошли у посету из друге, више области – из области духа.
Шта је то дух! То је она сила коју је Бог удахнуо у лице човека завршавајући његово стварање. Све врсте бића које живе на земљи изведене су по заповести Божијој из земље. Из земље су изашле и све душе живих створења. Мада је људска душа у своме нижем делу слична душама животиња, у свом вишем делу она их неупоредиво превазилази. То што је људска душа таква, зависи од њеног сједињења са духом. Са њом се сјединио дух који јој је удахнуо Бог и који ју је толико узвисио изнад сваког другог створења. Ето због чега ми у себи примећујемо, осим онога што се види и код животиња, и оно што је својствено души одуховљеног човека, па и више од тога – оно што је у ствари својствено духу.
Дух, као сила која је изашла од Бога, зна Бога, тражи Га, и само у Њему налази мир. Неким тајним духовним осећајем дух се уверава у своје божанско порекло, осећа своју потпуну зависност од Бога и сматра се обавезним да му на сваки начин угађа, да живи само за Њега и Њиме."
(Шта је духовни живот св. Теофана Затворника).
