Šta je omogućilo kolonizaciju?

[Mej bregami]

Gde su to Portugalci plovili još u XIV stoleću, sem do Kanarskih ostrva?

Tako je, do Kanara koje su prve proglasili portugalskim. Sjeverozapadna obala Afrike im je bila zatvorena zbog arapskih i berberskih kraljevstva pa su morali čekati do početka 15.st. dok ta kraljevstva nisu oslabila da mogu pored njih.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Tako je, do Kanara koje su prve proglasili portugalskim. Sjeverozapadna obala Afrike im je bila zatvorena zbog arapskih i berberskih kraljevstva pa su morali čekati do početka 15.st. dok ta kraljevstva nisu oslabila da mogu pored njih.

Pa to ne možemo da računamp u baš obalu Afrike.

Ovde pričamo, pre svega, o podsaharskoj Africi.

 

[Mej bregami]

Pa to ne možemo da računamp u baš obalu Afrike.

Ovde pričamo, pre svega, o podsaharskoj Africi.

Drugi nisu ni toliko, tako da kad je prekinut Put svile u drugoj polovici 15.st. Portugalci su istražili dobar dio zapadne obale Afrike te skupili iskustva da se upuste u oplovljavanje čitave Afrike da bi došli do Azije.

 

[Meliot]

Drugi nisu ni toliko, tako da kad je prekinut Put svile u drugoj polovici 15.st. Portugalci su istražili dobar dio zapadne obale Afrike te skupili iskustva da se upuste u oplovljavanje čitave Afrike da bi došli do Azije.

Zašto je prekinut Put svile u drugoj polovini 15. veka?

 

[Mej bregami]

Zašto je prekinut Put svile u drugoj polovini 15. veka?

Postavio sam, zbog Turaka, kuge, zatvaranja Kine.

 

[Meliot]

Postavio sam, zbog Turaka, kuge, zatvaranja Kine.

Turci su u drugoj polovini 15. veka zaokupljeni Balkanom.

 

[Mej bregami]

Turci su u drugoj polovini 15. veka zaokupljeni Balkanom.

Ne samo, ratuju i na istoku carstva.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Postavio sam, zbog Turaka, kuge, zatvaranja Kine.

Prekidanje puita svile je jedno tradicionalno istoriografsko uverenje, ali u zadnje vreme ono je donekle preispitano. Iako nije izgubilo na značaju, danas se smatra da su obrazloženja kompleksnija od toga i da se radi o shemi interesa, od kojih je to samo jedno od (naj)bitnijih.

 

[Meliot]

Prekidanje puita svile je jedno tradicionalno istoriografsko uverenje, ali u zadnje vreme ono je donekle preispitano. Iako nije izgubilo na značaju, danas se smatra da su obrazloženja kompleksnija od toga i da se radi o shemi interesa, od kojih je to samo jedno od bitnijih.

Pa jeste bio to jedan od motiva za pomorska istraživanja (prekid Puta svile), ali i želja da se više ne plaća "carina" muslimanskim zemljama. A Španija i Portugal su bili na samom kraju tada poznatog sveta i nisu imali izbora nego da se okrenu Atlantiku. Engleska je tek završila Stogodišnji rat i Rat dveju ruža i nije bila sposobna za takve poduhvate.

 

[Mej bregami]

Prekidanje puita svile je jedno tradicionalno istoriografsko uverenje, ali u zadnje vreme ono je donekle preispitano. Iako nije izgubilo na značaju, danas se smatra da su obrazloženja kompleksnija od toga i da se radi o shemi interesa, od kojih je to samo jedno od bitnijih.

Isto tako je Put svile relativno nedavni naziv iz 19.st., kao i shvaćanje istoga.
Nije to bio Aliexpress da nešto izabereš iz kataloga roba i za mjesec dana ti je bilo pred vratima.
Trgovci i posrednici koji bi se zaputili u Kinu su morali računati da ako sve dobro prođe neće ih godinama biti u domovini.
Iako su tada već postojale mjenice pa se nije trebalo nositi kile zlata na put, opet je zahtjevalo stabilnost u vidu zakona i autoriteta za zaštitu. Bez toga se nije isplatilo ni kretati na put.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pa jeste bio to jedan od motiva za pomorska istraživanja (prekid Puta svile), ali i želja da se više ne plaća "carina" muslimanskim zemljama. A Španija i Portugal su bili na samom kraju tada poznatog sveta i nisu imali izbora nego da se okrenu Atlantiku. Engleska je tek završila Stogodišnji rat i Rat dveju ruža i nije bila sposobna za takve poduhvate.

Hnmm, dotakao si se neke malčice druge teme ali srodne. Da Engleska je bila u jezivom stanju tada i nije bila u stanju ni za šta, svakako ne neke daleke poduhvate, ali njena sudbina u vekovnom sukobu sa Francuzima upravo je ono što je postavilo temelje njima kao veliom kolonizatoru. Bili su istisnuti iz Evrope i posle Meina sve je više postajalo jasno da nemaju tu više šta da traže, izuzev podrške tradicionalnom savezniku Portugalu radi očuvavanja određenog balansa snaga, a što im se uklapa i u kolonijalnu politiku.

Britanci su se posle debakla u Francuskoj okrenuli sebima i kolonijalnom imperijalizmu.

 

[Meliot]

Britanci su se posle debakla u Francuskoj okrenuli sebima i kolonijalnom imperijalizmu.

Da, ali nisu dali nikakav doprinos otkrićima već su samo kolonijalizovali ono što su drugi otkrili. Čak ni Australiji nisu oni otkrili već jedan Holanđanin.

 

[Pumpaj Dinstanović]

A Španija i Portugal su bili na samom kraju tada poznatog sveta i nisu imali izbora nego da se okrenu Atlantiku.

Kastilja i Leon su bili isto u prilično lošoj situaciji u vreme početaka velikih otkrića. Nisu Portugalci toliko mnogo bili jurili samo zato što su, eto, geografski uslovi bili takvi. Već je Španija bila zahvaćena ozbiljnim građanskim ratom zbog dinastičkih sukoba. Decenije su bile potrebne da oni 'stignu' Portugalce.

 

[Meliot]

Kastilja i Leon su bili isto u prilično lošoj situaciji u vreme početaka velikih otkrića. Nisu Portugalci toliko mnogo bili jurili samo zato što su, eto, geografski uslovi bili takvi. Već je Španija bila zahvaćena ozbiljnim građanskim ratom zbog dinastičkih sukoba. Decenije su bile potrebne da oni 'stignu' Portugalce.

Bartolomeo Dijas je 1488. oplovio Rt dobre nade a Kolumbo je otkrio Ameriku 1492. godine.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Bartolomeo Dijas je 1488. oplovio Rt dobre nade a Kolumbo je otkrio Ameriku 1492. godine.

Bartolomeo Dijaz je bio Portugalac.

A Kolumbova ekspedicija oko pola veka kasnije.

 

[Meliot]

Bartolomeo Dijaz je bio Portugalac.

Znam, zato sam i izbacio poređenje sa Kolumbom.

A Kolumbova ekspedicija oko pola veka kasnije.

Na internetu stoje podaci 1488. i 1492. godina.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Na internetu stoje podaci 1488. i 1492. godina.

Posle španskog građanskog rata, ne Dijaza. Moj opis se odnosio na raniji period. Portugalija posle zauzeća Seute 1415. godine kreće u istraživanja i kolonizaciju. Ja sam naveo da je dobar deo XV st. Kastilja provela u sličnoj (ako ne i goroj) situaciji kao i tadašnja Engleska. Pored mnogo drugih stvari (veliko muslimansko i jevrejsko stanovništvo, problem religije, itd.).

 

[Meliot]

Portugalija posle zauzeća Seute 1415. godine kreće u istraživanja i kolonizaciju.

Pa šta su otkrili i kolonijalizovali kada je Dijas otkrio Rt dobre nade 1488. godine?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pa šta su otkrili i kolonijalizovali kada je Dijas otkrio Rt dobre nade 1488. godine?

Ajde napiši ponovo pitanje?

 

[Meliot]

Ajde napiši ponovo pitanje?

Ako je Bartolomeo Dijas oplovio Rt dobre nade 1488. godine šta su pre toga Portugalci uspeli da otkriju i kolonijalizuju?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ako je Bartolomeo Dijas oplovio Rt dobre nade 1488. godine šta su pre toga Portugalci uspeli da otkriju i kolonijalizuju?

1419. Porto Santo
1420. Madeira
1424. prvo portugalsko naseljavanje Kanarskih ostrva
1427. Azori
1434. Rt Bohador
1445. Argen
1456. prva Zelenortska ostrva
1460. čitavi zelenortski arhipelag
1470. Gvinejski zaliv
1471. Sao Tome i Principe i prelazak Ekvatora
1482. Emina u Gani
1482-1484. reka Kongo
1485. Benin
1484-1486 detaljnije ispitivanje Konga; tada je bio 1485. godine otkriven i Zaliv kitova
1486. Rt krsta u Namibiji

 

[Casual Observer]

Šta je omogućilo kolonizaciju? Koji je to najbitniji faktor koji je omogućio da Evropljani osvoje bukvalno ceo svet? Ja mislim da znam odgovor ali bih voleo da čujem i drugačija mišljenja pa ću kasnije reći svoje mišljenje.

Industrijska revolucija, tj još raniji napredak u metalurgiji i tehnologiji obrade čelika i posedovanje vatrenog oružja je daleko najznačajniji faktor koji je to učinio mogućim:

Portugalija je u Aziji na samom početku imala uspeha samo u dobijanju trgovačkih ispostava, da bi sa usavršavanjem vatrenog oružja došla u poziciju da zaposeda i nešto veće kolonije, npr Gou. Isto i Holandija, nešto kasnije.

 

[Casual Observer]

Ako je Bartolomeo Dijas oplovio Rt dobre nade 1488. godine šta su pre toga Portugalci uspeli da otkriju i kolonijalizuju?

Španski i Portugalski kolonijalizam je omogućilo otkriće Amerike sa pretkolumbovskim državama/civilizacijama koje su bile na tehnološkom nivou kao Evropa u halklitiku, ponegde u bakarnom dobu i kao takve nisu mogle da pružaju otpor konkvistadorima naoružanim vatrenim oružjem i čeličnim mačevima.

 

[Meliot]

Španski i Portugalski kolonijalizam je omogućilo otkriće Amerike sa pretkolumbovskim državama/civilizacijama koje su bile na tehnološkom nivou kao Evropa u halklitiku, ponegde u bakarnom dobu i kao takve nisu mogle da pružaju otpor konkvistadorima naoružanim vatrenim oružjem i čeličnim mačevima.

Misliš da američki domorodci nisu imali kvalitetne mačeve kao Evropljani?

 

[Casual Observer]

Misliš da američki domorodci nisu imali kvalitetne mačeve kao Evropljani?

Ne, nisu čak imali ni prave mačeve jer su još živeli u (naprednom) kamenom dobu. Umeli su da dobijaju samo bakar (u ograničenim količinama, previše mek da bi bio pogodan za pravljenje sečiva), lukove i strele (bez metalnog vrha) buzdovane i sečiva od obisidijana i kremena.

Ukoliko nema ogromne tehničke prednosti kolonijalizam nije moguć: Britanska imperija se proširila do svog teritorijalnog maksimuma tek kada su već počeli da se proizvode i Maksimovi mitraljezi i dovoljno laki topovi pa je po par bataljona moglo da masakrira i desetine hiljada ljudi.