Šta je omogućilo kolonizaciju?

[Casual Observer]

Kolonijalizam je jedino moguć kada druga strana nema načina (tj nema čime) da se suprotstavi.

 

[Meliot]

Britanska imperija se proširila do svog teritorijalnog maksimuma tek kada su već počeli da se proizvode i Maksimovi mitraljezi i dovoljno laki topovi pa je po par bataljona moglo da masakrira i desetine hiljada ljudi.

Ali Maksimovi mitraljezi su došli tek krajem 19. veka, a Velika Britanija je već pre toga osvojila dobar deo sveta.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Misliš da američki domorodci nisu imali kvalitetne mačeve kao Evropljani?

Oni nisu u suštini ni imali mačeve. Poređenje domoradaca u Americi i ostatka sveta u dobroj meri jeste ako bismo se našalili poređenje tehnološki naprednih vanzemaljaca iz nekog scenarija Zvezdanih staza i ljudi.

Skoro sve je bilo drugačije tamo. Neka opšta mesta su zajednička, uslovljena praktičnim stvarima i fizičkim okolnostima kao što je gravitacija i sl. Ali, to su bila pre kraja XV stoleća bukvalno dva sveta.

 

[Meliot]

Oni nisu u suštini ni imali mačeve. Poređenje domoradaca u Americi i ostatka sveta u dobroj meri jeste ako bismo se našalili poređenje tehnološki naprednih vanzemaljaca iz nekog scenarija Zvezdanih staza i ljudi.

Skoro sve je bilo drugačije tamo. Neka opšta mesta su zajednička, uslovljena praktičnim stvarima i fizičkim okolnostima kao što je gravitacija i sl. Ali, to su bila pre kraja XV stoleća bukvalno dva sveta.

A kakva je situacija sa Afrikancima iz subsaharske Afrike? Da li su oni ovladali tehnologijom obrade metala pre dolaska Evropljana? Pitanje i za @Casual Observer

 

[Casual Observer]

A kakva je situacija sa Afrikancima iz subsaharske Afrike? Da li su oni ovladali tehnologijom obrade metala pre dolaska Evropljana? Pitanje i za @Casual Observer

Nisu, i zbog toga su bili meta arapskih lovaca na robove i posle evropskih kolonizatora.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

A kakva je situacija sa Afrikancima iz subsaharske Afrike? Da li su oni ovladali tehnologijom obrade metala pre dolaska Evropljana? Pitanje i za @Casual Observer

Mnogo ozbiljnija. Imamo opise Afrikanaca kao monstrouzne zveri koje su potpuno nepokorive i kako se više isplati platiti celi prekookeanski pohod tj. ekspediciju (a što jeste bilo vrlo skupo) nego ići na crnce.

Jezive bolesti Afrike, pre svega malarija, nisu bile jedini razlog zašto je istraživanje i kolonizacija Afrike bila odlagana sve do XIX veka. Jeste, to je u kasnijoj fazi kolonizacije bio postajao sve značajniji faktor, ali u početku je tu bio i jeziv otpor. U Africi su postojale organizovane države, ratoborna plemena, itd.

Indijanci su bili u poređenju sa crncima Afrike kao zečevi u komparaciji sa medvedima. I fizički vrlo jaki i izdržljivi, generalno govoreći.

 

[Casual Observer]

Mnogo ozbiljnija. Imamo opise Afrikanaca kao monstrouzne zveri koje su potpuno nepokorive i kako se više isplati platiti celi prekookeanski pohod tj. ekspediciju (a što jeste bilo vrlo skupo) nego ići na crnce.

Jezive bolesti Afrike, pre svega malarija, nisu bile jedini razlog zašto je istraživanje i kolonizacija Afrike bila odlagana sve do XIX veka. Jeste, to je u kasnijoj fazi kolonizacije bio postajao sve značajniji faktor, ali u početku je tu bio i jeziv otpor. U Africi su postojale organizovane države, ratoborna plemena, itd.

Indijanci su bili u poređenju sa crncima Afrike kao zečevi u komparaciji sa medvedima. I fizički vrlo jaki i izdržljivi, generalno govoreći.

“Jeziv otpor”? Pa zar nisu imali prava ni da se brane?

 

[Q. in perpetuum hibernum]

“Jeziv otpor”? Pa zar nisu imali prava ni da se brane?

To je samo izraz, moguće nesrećno izabran. Ako ti se više sviđa, neka bude brutalan.

Afrika je bila jezivo mesto. Mesto smrti. Ako si te sreće da te ne ubije domorodac, umrećeš od neke od mnogobrojnih bolesti koje Evropljane kose skoro jezivo onoliko koliko evropske boginje američke urođenike.

Amerika nije. U Ameriku ti donosiš bolest, koja pokosi na milione ljudi. Beli čovek je u nekom trenutku i odustao od ideje čak i ozbiljnijeg istraživanja Afrike, pre otkrića kinina. Kinina, koji potiče iz Južne Amerike. Tako da se komotno može reći da je kolonizacija Amerike otvorila put mogućnosti kolonizacije Afrike.

Klima i bolesti su imale prilično ogromnu ulogu u istoriji kolonizacije. Neki bi rekli, čak i presude.Tehnologija se da preuzeti, čak i vrlo lako i brzo. Možeš od pećinskog nepismenog primitivca napraviti admirala flotile koji čita Šekspira i šampion je u jahanju konja. Gene i imuni sistem mu ne možeš promeniti. Nema vakcinacije.

 

[Meliot]

Mnogo ozbiljnija. Imamo opise Afrikanaca kao monstrouzne zveri koje su potpuno nepokorive i kako se više isplati platiti celi prekookeanski pohod tj. ekspediciju (a što jeste bilo vrlo skupo) nego ići na crnce.

Jezive bolesti Afrike, pre svega malarija, nisu bile jedini razlog zašto je istraživanje i kolonizacija Afrike bila odlagana sve do XIX veka. Jeste, to je u kasnijoj fazi kolonizacije bio postajao sve značajniji faktor, ali u početku je tu bio i jeziv otpor. U Africi su postojale organizovane države, ratoborna plemena, itd.

Indijanci su bili u poređenju sa crncima Afrike kao zečevi u komparaciji sa medvedima. I fizički vrlo jaki i izdržljivi, generalno govoreći.

Zanimljivo je da Indijanci nisu pristajali da budu robovi, kada bi se našli u zarobljeništvu umirali bi. Zato su Evropljani i dovodili crnce da im služe kao robovi.

 

[Meliot]

Mnogo ozbiljnija.

"У Старом краљевству оружје се кретало од једноставних лукова и стрела са каменим и бакарним врховима стрела, до копаља, бодежа и бакарних секира за блиску борбу. Тактика, у смислу маневрисања великим тијелима мушкараца, изгледа прилично основна."
Gugl

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Zanimljivo je da Indijanci nisu pristajali da budu robovi, kada bi se našli u zarobljeništvu umirali bi. Zato su Evropljani i dovodili crnce da im služe kao robovi.

Umirali bi pre svega od bolesti koje su Evropljani donosili za sobom. Nisu bili realna opcija u kompariciji sa imunizovanim i vrlo izdržljivim crncima, koji bi bili dovedeni iz sasvim drugog kontinenta u stranu zemlju i stoga okrenuti jedni drugima i svojim gospodarima.

 

[Meliot]

Umirali bi pre svega od bolesti koje su Evropljani donosili za sobom. Nisu bili realna opcija u kompariciji sa imunizovanim i vrlo izdržljivim crncima, koji bi bili dovedeni iz sasvim drugog kontinenta u stranu zemlju i stoga okrenuti jedni drugima i svojim gospodarima.

Ali i kasnije kada su stekli imunitet Indijanci nisu korišćeni kao robovi. Onaj deo koji je imao slab imunitet je brzo umirao u dodiru sa Evropljanima.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Ali i kasnije kada su stekli imunitet Indijanci nisu korišćeni kao robovi. Onaj deo koji je imao slab imunitet je brzo umirao u dodiru sa Evropljanima.

Ma kakvo sticanje imuniteta; još 1832. godine kongres SAD usvaja zakon o vakcinaciji Indijanaca da bi se sprečio pomor zbog boginja.

Ne možeš da posle svega nekoliko generacija nadomestiš hiljade godina evolucije. Ne pričamo ovde o jednoj bolesti, već o čitavoj mreži patogena.

Bolesti bile su sve do savremenog doba najveći neprijatelj i ubica čoveka. A ne drugi ljudi. Klima i bolesti, presudno su uticale na čitavu istoriju.

 

[Meliot]

Ma kakvo sticanje imuniteta; još 1832. godine kongres SAD usvaja zakon o vakcinaciji Indijanaca da bi se sprečio pomor zbog boginja.

Ne možeš da posle svega nekoliko generacija nadomestiš hiljade godina evolucije. Ne pričamo ovde o jednoj bolesti, već o čitavoj mreži patogena.

Bolesti bile su sve do savremenog doba najveći neprijatelj i ubica čoveka. A ne drugi ljudi. Klima i bolesti, presudno su uticale na čitavu istoriju.

Kako su Indijanci preživeli do samog kraja 18. veka kada kreće razvoj valcina? Neki od njih su imali jači imunitet i zato su preživeli do dan-danas.

 

[Mej bregami]

To je samo izraz, moguće nesrećno izabran. Ako ti se više sviđa, neka bude brutalan.

Afrika je bila jezivo mesto. Mesto smrti. Ako si te sreće da te ne ubije domorodac, umrećeš od neke od mnogobrojnih bolesti koje Evropljane kose skoro jezivo onoliko koliko evropske boginje američke urođenike.

Amerika nije. U Ameriku ti donosiš bolest, koja pokosi na milione ljudi. Beli čovek je u nekom trenutku i odustao od ideje čak i ozbiljnijeg istraživanja Afrike, pre otkrića kinina. Kinina, koji potiče iz Južne Amerike. Tako da se komotno može reći da je kolonizacija Amerike otvorila put mogućnosti kolonizacije Afrike.

Klima i bolesti su imale prilično ogromnu ulogu u istoriji kolonizacije. Neki bi rekli, čak i presude.Tehnologija se da preuzeti, čak i vrlo lako i brzo. Možeš od pećinskog nepismenog primitivca napraviti admirala flotile koji čita Šekspira i šampion je u jahanju konja. Gene i imuni sistem mu ne možeš promeniti. Nema vakcinacije.

Afrika je kolonizirana među zadnjim kontinentima i to ne zahvaljujući oružju nego otkriću kinina koji sprječavo zarazu i liječio od malarije. Do tada su Europljani bili ograničeni na obalne gradove ispostave gdje je smrtnost isto bila ogromna. Prosječno vrijeme preživljavanja bijelca u Africi je bilo godinu dana zbog bolesti.

 

[Meliot]

Aboridžini iz Australije su još bili u kamenom dobu kada je otkriven najmanji kontinent od strane Evropljana. Koristili su koplja čiji su vrhovi bili od ljuski kamena, školjki, kosti kengura, kandže jastoga ili bodlje raža.

 

[Rogonos]

vekovima je većina evropskog zlata dolazila iz zapadne Afrike, a to je bilo poznato i u Evropi. odatle su dolazili i drugi traženi proizvodi (slonova kost, biber, robovi). u 16. veku, britanski uljezi su putovali duž afričke obale kupujući ili hvatajući robove. oni su iskoristili sukobe lokalnih etničkih grupa podržavajući zaraćenu stranu i uzimajući ratne zarobljenike kao svoje robove. zatim su te robove odveli u španske kolonije, kojima zapravo nije bilo dozvoljeno da trguju osim sa španskom maticom, i (navodno) naterali svoju robu španskim kolonistima, naravno u zamenu za odgovarajuću isplatu

 

[Rogonos]

Portugalci počinju ploviti uz afričku obalu još u 14.st., vremenom su našli pravi tip broda za plovidbu visokim morem. Treba također imati na umu da to nisu bila putovanja radi stjecanja kolonija nego radi trgovine. Trgovina je bila ja ravnopravnoj bazi jer su postojala moćna afrička kraljevstva koja su znala vrijednost zlata i robova.
Sa vatrenim oružjem u povojima i malobrojnost ljudstvom ekspedicija više nije ni bilo moguće.

sada, po mom mišljenju, rešenje ovog pitanja leži u ugovoru iz Tordesiilasa.

nakon toga, Afrika je bila portugalsko područje uticaja, a portugalski kolonijalni sistem je u osnovi bio dizajniran kao trgovačko carstvo na moru, u kojem su preuzete samo selektivne baze i fabrike na strateškim tačkama na obali kako bi se kontrolisala trgovina sa pomoć lokalnih elita, takođe, nisam imao dovoljno resursa za široku kolonizaciju, a imao sam i vojnu snagu da vodim veće ratove na kopnu.

Čak su i kasnije veće kolonijalne teritorije Brazila, Angole i Mozambika prvenstveno kolonizovane samo na obali i duž jedne ili dve veće reke do 17. veka.

pošto Portugal uglavnom nije bio uključen u evropsku trgovinu, ovu kolonijalnu oblast moći su u suštini poštovale i druge sile, barem u onoj meri u kojoj su baze osnovane na zlatnoj obali, na primer.

s druge strane, Španija/Habzburg je imao i resurse i vojni potencijal za kolonizaciju velikih razmera i takođe se suočio sa dve indijske imperije koja se ne bi mogla kontrolisati bez masovnog, trajnog kolonijalnog prisustva.

a pošto je Španija takođe igrala ulogu u svim evropskim sukobima, zemlje poput Engleske i Francuske bile su, naravno, takođe aktivne u njenoj kolonijalnoj sferi uticaja

 

[Meliot]

Zanimljivo je da su svuda oko Australije zatečeni Polinežani pa čak i na Novom Zelandu (Maori) a nema ih na samom austealijskom kontinentu. Jedino logično objašnjenje je da su se Polinežani plašili od Aboridžina i da su zbog izbegavali Australiju.