- Poruka
- 13.833
Jedno je kad Platon igra 10-dimenzionalni šah dijalektičkoga uma što prosječnici ne mogu slijediti, a drugo je bapsko trućanja slaboumnikaРођена моја, па ти си типично женско?!
-
- Popularno:
- Hrvatski genocid nad Srbima u Mačvi i...
- Zločini Hrvata četnika
- Ruski muzičari pevaju protiv rata —...
- SAD ukinule sankcije Miloradu Dodiku i...
- Stanija Dobrojević
- Da li ce se nesto desiti 1. novembra?
- Novi Sad dobija spomenik stradalima u...
- (FOTO) Reka studenata prošla Zemunom...
- Sveti Luka ili Noć veštica?
- "(AUDIO) Andrej mi je rekao: Nemoj da...
Srpsko ime u Dubrovniku
- Začetnik teme Pumpaj Dinstanović
- Datum pokretanja
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.279
Рођена моја, па ти си типично женско?!
A realno, nekako ide i šovinizam uz njega pored svega.
- Poruka
- 2.152
Inače, vidjeli smo danas kako se Srbi svjesmo ujedine oko laži...
Jedna tema o povijesnom teroru Nemanje na moru nije dopuštena...
A svi dobro znamo da je Zahumlje odjebalo Dušana i Srbiju i otišlo Hrvatima...
Pa po tome vidimo da je sukob postojao i da je Nemanja bio neželjen na moru sa svojom Srbijom...
Jedna tema o povijesnom teroru Nemanje na moru nije dopuštena...
A svi dobro znamo da je Zahumlje odjebalo Dušana i Srbiju i otišlo Hrvatima...
Pa po tome vidimo da je sukob postojao i da je Nemanja bio neželjen na moru sa svojom Srbijom...
- Poruka
- 2.152
I šta imate od toga da lažete sami sebe?
Casual Observer
Stara legenda
- Poruka
- 90.281
Naknadne konstrukcije.
Casual Observer
Stara legenda
- Poruka
- 90.281
Ne, vi lažete sami sebe. Doduše ulazite u terminalnu fazu samoobmane. Zapaziti ove pokazatelje:
Casual Observer
Stara legenda
- Poruka
- 90.281
Mej bregami
Buduća legenda
- Poruka
- 45.517
Srbi se ljute jer "Srbi koji se ne žele Srbima zvati" nisu Srbi.
Mej bregami
Buduća legenda
- Poruka
- 45.517
BDP o glavi Kine je ispod Bugarske, u Europi bi rekli sirotinja teška.
- Poruka
- 2.152
Bizantski izvori pokazuju da je situacija na moru uvijek bila kao 1991.
Srbi se periodično "zabune" pa krenu u rat, a kad sve prođe kažu "pitaj Crnogorce što su vas napali"...
.
Frontiersman
Aktivan član
- Poruka
- 1.562
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 24.262
СРПСКИ ПРЕГАОЦИ ИЗ ДУБРОВНИКА
Српски прегаоци у Дубровнику јављају се у првој половини 19 века. Најистакнутији су били кнез Медо Пуцић, Матија Бан, прота Ђорђе Николајевић, … . Кнез Медо Пуцић био је један од првих дубровчана који је прихватио идеје италијанског романтичарског национализма. Иако је био конзервативан Медо Пуцић је прихватио оне идеје талијанског месијанизма које су по његовом мишљењу, могле послужити словенским препородима. Као студент права у Падови упознао се и спријатељио са Јаном Коларом, који је боравио у Венецији. Од 1842. до 1844, написао је чланке за тршћански лист Favilla (Искра). Медо Пуцић је написао песму, део циклуса „Босанске даворије” у којој је изражавао свој српски национализам. (1) Истакао је 1849. „Битни део националности је слобода изнутра и независност извана. Један народ мора припадати себи, не странцима. Мађар, Талијан, Турчин, Нијемац господаре нама. Мали нас је број. Стога се морамо сјединити, јер је то предувјет одржања нације”. (2) Словенски конгрес у Прагу одржан је од 2 до 12 јуна 1848. Конгрес је био подељен у три секције. У првој су били Словенци, Хрвати, Срби, Славонци и Далматинци. На челу Збора председник је био Павле Стаматовић, подпредседник Фрања Зах, секретар Јован Суботић, а његов заменик Андрија Брлић. У другој секцији су били Пољаци и Русини. Трећи збор је био чешко-моравски-шлеско-словачки. У записнику југословенске секције од 7 јуна 1848. записано је да је са братском добродошлицом примљен за представника Дубровника, гроф Никша Ђурђевић, и то ван Далмације, како је нагласио. (3)
Дубровачки парох Ђорђе Николајевић штампао је Српске споменике у Београду 1840. Ту су били сакупљени преписи повеља из Дубровачког архива. Писао је о дубровачкој књижевности у Србско-далматинском магазину. (4) Дело Српски споменици пронело је његову славу изван граница земаља где су живели Срби. Прибавило му је светски глас. Од руског цара је добио на поклон бриљантски прстен, а затим Орден Св. Ане III степена. Као прота у Задру је 1879. основао закладу од 12.000 форинти за више образовање два далматинска Србина, једног из Дубровника а другог из Боке Которске. (5) Срби у Дубровнику на челу са Медом Пуцићем сматрали су за своју дужност да класична остварења дубровачке књижевности унесу у нову српску књижевност. (6) Бавио се историјом дубровачке књижевности. Сем сопствених дела издао је „Слављанска антологија из рукописах дубровачких пјесниках” 1844. Написао је расправу о Игњату Ђорђићу. Из дубровачке архиве преписао је и објавио „Споменици Српски” I књигу 1858, II књигу 1862. старим словима. (7) Издани документи били су значајни и за познавање старог језика и стила. (8) Да би се схватило какви су била схватања вуковаца може се речи да је Бранко Радичевић у својој песми „Пут” српске просветитеље који су из тадашње Аустрије прелазили у Србију, опевао као магарце.
Током револуције 1848. Матија Бан је стигао у Дубровник. У свом писму од 8 маја 1848. хвалио се : „У Дубровнику г. Бетондић и Балдо Гучетић, заповједници народне војске која се по свој Далмацији завела, примише за команду српски језик, а дубровачка младеж пјева ноћу по улицама српске пјесме које сам их ја научио, па и једну коју сам нарочито за моје Дубровчане саставио.” Песма је била Банова “химна српско-дубровачка” која је почињала стиховима :
Ја сам Србин, старога
Дубровника син,
Прва ума искрица
Славенима свим;
Матија Бан је 1849. био на челу српске испоставе у Дубровнику, задужен за Босну и Херцеговину, везе са Његошем, … . Бан је окупио водеће дубровачке интелектуалце око новог књижевног годишњака „Дубровник”. (9) Часопис „Дубровник цвиет народног књижества” покренули су 1849. Медо Пуцић, Матија Бан и Иван Аугуст Казначић да би издавањем сачувају књижевна дела старих дубровчана и да омогуће да се огласе младе генерације дубровачких писаца. (10) У другој свесци „Дубровника” Матија Бан је истакао : „Хрвати одабрали нарјечје србско и нешто га похрватише.” Такође је написао : „Ми Срби, неки смо источне вјере, неки западне, неки унијатске, а неки прешли смо на турску вјеру – ништа мање сви смо Срби”. Бан је назвао Меда Пуцића „Заставом Српства”. (11) Годишњак „Дубровник” изазвао је Анту Старчевића на његов први јавни наступ против српског национализма у Дубровнику 1851. (12) Како су Хрвати присвaјaли дубровачку књижевност као да је њихова Медо Пуцић је реаговао : „ … примили српски језик као свој званичан, српску литературу као своју рођену, обележавајући их само хрватским именом.” (13) Српско-далматински магазин од 1842. до 1858. био је уређиван у Дубровнику, где је био настањен његов уредник дубровачки парох Ђорђе Николајевић. (14) Валтазар Богишић се насупрот у то доба доминантним вуковцима, није задовољио тиме да тражи правне изразе само у чистом народном језику него и у правним споменицима из прошлости. Проучавао је старе законике као што су Душанов законик, Грбаљски, Пољички …. . Истакао је да се „изрази вјековима утврђују, а у нас се о томе тек почело мислити да тако речем с јучерашњег дана”. (15) Богишић издао је бугарштице у књизи „Народне пјесме из старијих, највише приморских записа” 1878. (16) Уз српске просветитеље из Војводине, Срби са Приморја (Дубровник, Цавтат) прелазили су у Србију и Црну Гору. Валтазар Богишић наводио је пример Срба-католика коjи су „изразили мисао, да православне Србе треба подржавати нарочито баш с тога, што се тиме понаjбоље подржава у исто вриjеме и народност.“ (17) Насупрот Вуку а посебно вуковцима дубровачки Срби тежили су очувању и увођењу своје књижевне традиције у српску књижевност. Њихов рад наставио је секретар дубровачке Матице српске др. Франо Кулишић. Његову књигу „Џиво Бунић Вучићевић” штампала је Српска дубровачка штампарија 1911. као издање Матице српске у Дубровнику, књига 3.
Због хрватског својатања Босне и Херцеговине после окупације дошло је до разлаза Срба и Хрвата на Приморју. У другој половини 19 века почели су католици у Дубровнику да истичу своје српско порекло. Луцијан Марчић је пишући о том времену истакао : „Срби католици у Рабу, Задру и Каштелима појавили су се у исто доба, а узрок им је био у мржњи према Аустрији и нерасположење према Хрватима, који су се силом прилика борили са Аустријом против Италијана и Мађара 1848.” (18) О начинима и средствима кроатизације Дубровника дубровачки бискуп Мате Водопић истакао је : „Синци сила нам је да будемо Хрвати, и то ваља бити ако нећеш да те многи прогоне, премда ни ми у дјетињству, ни наши оци, ни наши дједови, нијесмо знали за то име.” (19) Борбу је наставила Српска народна странка. Ловро Павловић, адвокат у Макарској и посланик Српске народне странке у Далматинском сабору писао је о тежњама и циљевима сарадње православних и католичких Срба : „ прије смо мислили да су нам пути одијељени, да православни Србе теже к истоку, а католици к западу; сад знамо да смо један компактан народ, да смо природна цјелина ми католици са православним Србима; цјелина, која не тежи ни истоку ни западу, већ хоће да се развија на свом земљишту … “. (20) Заједно са Римокатоличком црквом аустријске власти су помагале хрватско ширење. Срби католици на Приморју били су изложени покушајима аустријске власти да са делом католичког клера угуши српску народну свест. О томе је писао српски лист „Дубровник” : „Још од осамдесетијех година прошлога вијека доводило се је ученике са свих страна, надасве у гимназију, размјештало професоре и чиновнике, колонизирало пензионере и уопће елементе наклоњене аустријским тежњама, проводио се је терор и спрјечавало се свим срествима католичко Српство у његову спасоносном дјеловању. У доцније доба и злогласни управник Босне и Херцеговине Венијамин пл. Калај бијаше упрегао сав свој апарат против католичког Српства, бојећи се да му оно не би дјеловало не само на католике босанско-херцеговачке, но чак и на Муслимане.” (21) Са своје стране Калај је истакао : „Хрватско снажење, с обзиром на нас, чим се чини на штету Срба, не може бити опасно по Аустроугарску јер границе хрватског ширења биће корисне и за нас. Не само да ћемо разделити Јужне Словене, него ћемо и за даље дељење (на Балкану) добити одрешене руке.” (22) Фрањевци у Босни су народну оријентацију, старо јединство са православним Србима и ћирилицу осећали као своје културно и духовно наслеђе. Због тога су аустроугарске власти довеле у земљу језуите 1880. (23) И после ослобођења и уједињења 1918. борба против кроатизације је настављена. У ту борбу су се укључили прегаоци Буњеваца у Суботици. Алба М. Кунтић, Први секретар Буњевачке просветне Матице у Суботици и Мара Ђорђевић Малагурска су у своjим књигама „Буњевац-Буњевцима и о Буњевцима” и „Буњевка о Буњевцима” наводили речи Дум Ива Стоjановића из 1898. : „Било би наjбоље кад би смо нашли jедно заjедничко име; на пр. Словинци, Југословени … Ја бих то име ончас примио. Али ако ми неко хоће наметати име хрватско онда сам jа Срб, jер нећу лажи ни насиља од никога.” (24)
У 19 веку у Дубровнику изникао је покрет Срба католика. Истицали су да Срби без обзира на веру. Насупрот Вуку а посебно вуковцима дубровачки Срби тежили су да своју књижевну традицију унесу у српску књижевност. Били су пример за католике и муслимане у Славонији, Бачкој, Босни и Херцеговини. Због тога је аустријска власт насељавала своје присталице у Дубровнику. Многи од њих су се изјашњавали као Словинци или Југословени. То су користили Хрвати у првој а посебно другој Југославији да их одвоје од српског идентитета и тако постепено претопе у Хрвате. Нашли су се изоловани, али се нису предавали. Иако њихова борба можда данас изгледа узалудна, они могу да буду пример за данашње прегаоце, како се треба упорно борити и никад не одустајати.
https://naukaikultura.com/srpski-pregaoci-iz-dubrovnika/
Српски прегаоци у Дубровнику јављају се у првој половини 19 века. Најистакнутији су били кнез Медо Пуцић, Матија Бан, прота Ђорђе Николајевић, … . Кнез Медо Пуцић био је један од првих дубровчана који је прихватио идеје италијанског романтичарског национализма. Иако је био конзервативан Медо Пуцић је прихватио оне идеје талијанског месијанизма које су по његовом мишљењу, могле послужити словенским препородима. Као студент права у Падови упознао се и спријатељио са Јаном Коларом, који је боравио у Венецији. Од 1842. до 1844, написао је чланке за тршћански лист Favilla (Искра). Медо Пуцић је написао песму, део циклуса „Босанске даворије” у којој је изражавао свој српски национализам. (1) Истакао је 1849. „Битни део националности је слобода изнутра и независност извана. Један народ мора припадати себи, не странцима. Мађар, Талијан, Турчин, Нијемац господаре нама. Мали нас је број. Стога се морамо сјединити, јер је то предувјет одржања нације”. (2) Словенски конгрес у Прагу одржан је од 2 до 12 јуна 1848. Конгрес је био подељен у три секције. У првој су били Словенци, Хрвати, Срби, Славонци и Далматинци. На челу Збора председник је био Павле Стаматовић, подпредседник Фрања Зах, секретар Јован Суботић, а његов заменик Андрија Брлић. У другој секцији су били Пољаци и Русини. Трећи збор је био чешко-моравски-шлеско-словачки. У записнику југословенске секције од 7 јуна 1848. записано је да је са братском добродошлицом примљен за представника Дубровника, гроф Никша Ђурђевић, и то ван Далмације, како је нагласио. (3)
Дубровачки парох Ђорђе Николајевић штампао је Српске споменике у Београду 1840. Ту су били сакупљени преписи повеља из Дубровачког архива. Писао је о дубровачкој књижевности у Србско-далматинском магазину. (4) Дело Српски споменици пронело је његову славу изван граница земаља где су живели Срби. Прибавило му је светски глас. Од руског цара је добио на поклон бриљантски прстен, а затим Орден Св. Ане III степена. Као прота у Задру је 1879. основао закладу од 12.000 форинти за више образовање два далматинска Србина, једног из Дубровника а другог из Боке Которске. (5) Срби у Дубровнику на челу са Медом Пуцићем сматрали су за своју дужност да класична остварења дубровачке књижевности унесу у нову српску књижевност. (6) Бавио се историјом дубровачке књижевности. Сем сопствених дела издао је „Слављанска антологија из рукописах дубровачких пјесниках” 1844. Написао је расправу о Игњату Ђорђићу. Из дубровачке архиве преписао је и објавио „Споменици Српски” I књигу 1858, II књигу 1862. старим словима. (7) Издани документи били су значајни и за познавање старог језика и стила. (8) Да би се схватило какви су била схватања вуковаца може се речи да је Бранко Радичевић у својој песми „Пут” српске просветитеље који су из тадашње Аустрије прелазили у Србију, опевао као магарце.
Током револуције 1848. Матија Бан је стигао у Дубровник. У свом писму од 8 маја 1848. хвалио се : „У Дубровнику г. Бетондић и Балдо Гучетић, заповједници народне војске која се по свој Далмацији завела, примише за команду српски језик, а дубровачка младеж пјева ноћу по улицама српске пјесме које сам их ја научио, па и једну коју сам нарочито за моје Дубровчане саставио.” Песма је била Банова “химна српско-дубровачка” која је почињала стиховима :
Ја сам Србин, старога
Дубровника син,
Прва ума искрица
Славенима свим;
Матија Бан је 1849. био на челу српске испоставе у Дубровнику, задужен за Босну и Херцеговину, везе са Његошем, … . Бан је окупио водеће дубровачке интелектуалце око новог књижевног годишњака „Дубровник”. (9) Часопис „Дубровник цвиет народног књижества” покренули су 1849. Медо Пуцић, Матија Бан и Иван Аугуст Казначић да би издавањем сачувају књижевна дела старих дубровчана и да омогуће да се огласе младе генерације дубровачких писаца. (10) У другој свесци „Дубровника” Матија Бан је истакао : „Хрвати одабрали нарјечје србско и нешто га похрватише.” Такође је написао : „Ми Срби, неки смо источне вјере, неки западне, неки унијатске, а неки прешли смо на турску вјеру – ништа мање сви смо Срби”. Бан је назвао Меда Пуцића „Заставом Српства”. (11) Годишњак „Дубровник” изазвао је Анту Старчевића на његов први јавни наступ против српског национализма у Дубровнику 1851. (12) Како су Хрвати присвaјaли дубровачку књижевност као да је њихова Медо Пуцић је реаговао : „ … примили српски језик као свој званичан, српску литературу као своју рођену, обележавајући их само хрватским именом.” (13) Српско-далматински магазин од 1842. до 1858. био је уређиван у Дубровнику, где је био настањен његов уредник дубровачки парох Ђорђе Николајевић. (14) Валтазар Богишић се насупрот у то доба доминантним вуковцима, није задовољио тиме да тражи правне изразе само у чистом народном језику него и у правним споменицима из прошлости. Проучавао је старе законике као што су Душанов законик, Грбаљски, Пољички …. . Истакао је да се „изрази вјековима утврђују, а у нас се о томе тек почело мислити да тако речем с јучерашњег дана”. (15) Богишић издао је бугарштице у књизи „Народне пјесме из старијих, највише приморских записа” 1878. (16) Уз српске просветитеље из Војводине, Срби са Приморја (Дубровник, Цавтат) прелазили су у Србију и Црну Гору. Валтазар Богишић наводио је пример Срба-католика коjи су „изразили мисао, да православне Србе треба подржавати нарочито баш с тога, што се тиме понаjбоље подржава у исто вриjеме и народност.“ (17) Насупрот Вуку а посебно вуковцима дубровачки Срби тежили су очувању и увођењу своје књижевне традиције у српску књижевност. Њихов рад наставио је секретар дубровачке Матице српске др. Франо Кулишић. Његову књигу „Џиво Бунић Вучићевић” штампала је Српска дубровачка штампарија 1911. као издање Матице српске у Дубровнику, књига 3.
Због хрватског својатања Босне и Херцеговине после окупације дошло је до разлаза Срба и Хрвата на Приморју. У другој половини 19 века почели су католици у Дубровнику да истичу своје српско порекло. Луцијан Марчић је пишући о том времену истакао : „Срби католици у Рабу, Задру и Каштелима појавили су се у исто доба, а узрок им је био у мржњи према Аустрији и нерасположење према Хрватима, који су се силом прилика борили са Аустријом против Италијана и Мађара 1848.” (18) О начинима и средствима кроатизације Дубровника дубровачки бискуп Мате Водопић истакао је : „Синци сила нам је да будемо Хрвати, и то ваља бити ако нећеш да те многи прогоне, премда ни ми у дјетињству, ни наши оци, ни наши дједови, нијесмо знали за то име.” (19) Борбу је наставила Српска народна странка. Ловро Павловић, адвокат у Макарској и посланик Српске народне странке у Далматинском сабору писао је о тежњама и циљевима сарадње православних и католичких Срба : „ прије смо мислили да су нам пути одијељени, да православни Србе теже к истоку, а католици к западу; сад знамо да смо један компактан народ, да смо природна цјелина ми католици са православним Србима; цјелина, која не тежи ни истоку ни западу, већ хоће да се развија на свом земљишту … “. (20) Заједно са Римокатоличком црквом аустријске власти су помагале хрватско ширење. Срби католици на Приморју били су изложени покушајима аустријске власти да са делом католичког клера угуши српску народну свест. О томе је писао српски лист „Дубровник” : „Још од осамдесетијех година прошлога вијека доводило се је ученике са свих страна, надасве у гимназију, размјештало професоре и чиновнике, колонизирало пензионере и уопће елементе наклоњене аустријским тежњама, проводио се је терор и спрјечавало се свим срествима католичко Српство у његову спасоносном дјеловању. У доцније доба и злогласни управник Босне и Херцеговине Венијамин пл. Калај бијаше упрегао сав свој апарат против католичког Српства, бојећи се да му оно не би дјеловало не само на католике босанско-херцеговачке, но чак и на Муслимане.” (21) Са своје стране Калај је истакао : „Хрватско снажење, с обзиром на нас, чим се чини на штету Срба, не може бити опасно по Аустроугарску јер границе хрватског ширења биће корисне и за нас. Не само да ћемо разделити Јужне Словене, него ћемо и за даље дељење (на Балкану) добити одрешене руке.” (22) Фрањевци у Босни су народну оријентацију, старо јединство са православним Србима и ћирилицу осећали као своје културно и духовно наслеђе. Због тога су аустроугарске власти довеле у земљу језуите 1880. (23) И после ослобођења и уједињења 1918. борба против кроатизације је настављена. У ту борбу су се укључили прегаоци Буњеваца у Суботици. Алба М. Кунтић, Први секретар Буњевачке просветне Матице у Суботици и Мара Ђорђевић Малагурска су у своjим књигама „Буњевац-Буњевцима и о Буњевцима” и „Буњевка о Буњевцима” наводили речи Дум Ива Стоjановића из 1898. : „Било би наjбоље кад би смо нашли jедно заjедничко име; на пр. Словинци, Југословени … Ја бих то име ончас примио. Али ако ми неко хоће наметати име хрватско онда сам jа Срб, jер нећу лажи ни насиља од никога.” (24)
У 19 веку у Дубровнику изникао је покрет Срба католика. Истицали су да Срби без обзира на веру. Насупрот Вуку а посебно вуковцима дубровачки Срби тежили су да своју књижевну традицију унесу у српску књижевност. Били су пример за католике и муслимане у Славонији, Бачкој, Босни и Херцеговини. Због тога је аустријска власт насељавала своје присталице у Дубровнику. Многи од њих су се изјашњавали као Словинци или Југословени. То су користили Хрвати у првој а посебно другој Југославији да их одвоје од српског идентитета и тако постепено претопе у Хрвате. Нашли су се изоловани, али се нису предавали. Иако њихова борба можда данас изгледа узалудна, они могу да буду пример за данашње прегаоце, како се треба упорно борити и никад не одустајати.
https://naukaikultura.com/srpski-pregaoci-iz-dubrovnika/
Srpski toponimi sačuvana do danas: od Metohiji Vida....do Dubrave i Zaostroga...
Blam u pm. Koji su to srpski toponimi? Katolici sačuvali svoja srpske prezimena: "Vidović, Vojnović, Vukanović, Stanković, Lazarević, Jugović, Stanišić, Stojanović.
Neugodno za slušati skroz
Znači nije ni čudo što ste teški propagandisti...i državna televizija je preuzela poznati fabrikat iz srpskog kalendara
Ima li program u Srbiji koji još nije emitirao ove neistine? Kakav je "istoričar" i ovaj prof. Dr. Milorad Vukanović?"Hrvatizacija Srba katolika"
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 24.262
Што те то толико чуди 1918. Хрватска је била Загреб и 1000 кућа. Посебно Далмација и Славонија.Тек 1939. споразумом Цветковић - Мачек добијамо бановину Хрватску присаједињену са Дубровником , Славонијом и Далмацијом које су са посебним делегацијама ушле у СХС Југославију.Pogledajte prilog 1647220
Znači nije ni čudo što ste teški propagandisti...i državna televizija je preuzela poznati fabrikat iz srpskog kalendara
"Hrvatizacija Srba katolika"
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.279
Misli na taj lažan popis, koji je potekao iz Matice srpske u Dubrovniku, a u kojem su srpsko-hrvatski jezik objavili kao srpski.
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 24.262
Па добро и они су га прогласили хрватским?
- Poruka
- 30.657
Па то и јесте српски, српско-хрватски је политички конструкт, е сад што се то доводи у везу са етничком припадношћу становништва Дубровника је већ друга прича.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.279
Misliš, neko je objavio podatke tako što je srpsko-hrvatski publikovao kao hrvatski?
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 24.262
Мислим на неким АУ пописима је било хрватско-српски и српско-хрватски те је српско-хрватски унет као српски што је сад спорна тема иначе од Ватрослава Јагића знамо да је штокавски дијалекат Далмације за изузећем Дубровника и Боке у 17. веку проглашен хрватским из како каже верских разлога док је језик словински кајкавски мало различит али сличан суседима Словенцима што како каже на свом остатку назива у латинско-маџарској форми носи назив краљевство Словина или словински русаг отуд језик "словински" он је од давнина назван хорватским.
Њега од 16. века насељава штокавско становништво преко Саве и остаје дијалекат у оазама Славоније.
Језик Далмације и "словински" у 17. веку се почиње називати хрватским.
Da da. I Slovenac, protestant reformator, pisac Primož Trubar kaže 1557 da se u cijeloj Hrvatskoj i Dalmaciji govori hrvatski jezik. Bit će da je ovaj stranac protestant ipak neki Jezuit u službi Vatikana protiv vaskolikog srpstva? Bit će da su i sami stanovnici Dalmacije (koji zovu svoj jezik hrvatskim) isto neki vatikanski agenti. Ne blamiraj se
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 24.262
Ово је писао Хрват Ватрослав Јагић не ја или неки Србин.
Frontiersman
Aktivan član
- Poruka
- 1.562
Pa objavili su odakle je preuzet taj podatak. Jasno se navodi u snimku gdje je taj podatak objavljen i od strane koga. Nisu tvrdili da je to generalna činjenica.Pogledajte prilog 1647220
Znači nije ni čudo što ste teški propagandisti...i državna televizija je preuzela poznati fabrikat iz srpskog kalendara
"Hrvatizacija Srba katolika"
Citira Rešetara koji kaže "Dubrovčani zovu svoj jezik srpskim", što je laž i znamo što je Vukanović pokušao reći odnosno iskonstruirati s tim.
Pa onda spominje Antuna Fabrisa iz čijeg "časopisa" je preuzet podatak. A zna se da je famozni popis iz 1890 obični fabrikat iz redakcije srpske dubrovačke štamparije. Jel to spomenuto? Nije. Jel spomenuto kako su Srbi katolici iskonstruirali tu tablicu? Nisu.
Komedija živa skupa sa pričom o "srpskim" toponimima i "srpskim" prezimenima kod katolika Hrvata.
Ne brani neobranjivo.
Frontiersman
Aktivan član
- Poruka
- 1.562
Nema šta da branim kada ništa nema spornoga. Barem ne za mene. Sve rečeno je potpuno validno. Nisu dužni da sve stave u video kako bi se on tebi dopao.
