Srpski(raski) zupan Belos Vukanovic, regent Ugarske i ban hrvatske 1142-1158, 1163

Ortar

Aktivan član
Poruka
1.572
Белош је рођен у породици српских великих жупана почетком XII века, вероватно негде између 1110. и 1115. године. Иако прилично ретко, име Белош је словенског порекла, попут Белимир, Белослав, формирано од словенског корена Бел, и суфикса -ош (као Милош, Радош исл).
VI Регент Угарске и бан Хрватске

Трећи дан након Белине смрти 1141. године, у Стоном Биограду, тадашњој угарској престоници, за краља је крунисан његов син Геза II, дечак од 10-11 година. Истовремено Јелена постаје формални, а Белош стварни регент у држави. То двоје Срба сада пресудно утичу на очување и ширење моћи дома Арпадовића. И поред чињенице да је друштво Средњег века друштво мушкараца у коме је жена држана у подређеном положају, нису ретки примери енергичних жена које су и у то доба успевале да се наметну и да играју значајну политичку улогу у својим државама. Можемо само поменути знамениту Елеонору од Аквитаније, прво жену француског, а касније и енглеског краља, или француску краљицу Бланшу од Кастиље, која је била регент малолетном Лују IX (каснијем свецу). Могуће је, такође, да се Јелена након мужевљеве смрти, како је то понекад био обичај, замонашила, и да је само индиректно наставила да утиче на државну политику, посредством свог брата и деце.


Уз Јеленину посредну или непосредну подршку, Белошева моћ постепено постаје огромна. Он је тај са којим се рачуна на страним дворовима, њему се обраћају поданици и вазали, он је вођа војски и, уместо краља, врховни судија у земљи. Бан Белош се помиње као врховни арбитар у многобројним споровима, он поставља своје представнике, изабранике из локалног племства по Далмацији и Хрватској.
 
Иначе, Белош је син великог жупана Рашке Уроша Првог и брат потоњих великих жупана Уроша Другог и Десе. Његов отац је синовац великог жупана Вукана, дакле, велики жупан Вукан бибио његов деда.
 
Белош је рођен у породици српских великих жупана почетком XII века, вероватно негде између 1110. и 1115. године. Иако прилично ретко, име Белош је словенског порекла, попут Белимир, Белослав, формирано од словенског корена Бел, и суфикса -ош (као Милош, Радош исл).
VI Регент Угарске и бан Хрватске

Трећи дан након Белине смрти 1141. године, у Стоном Биограду, тадашњој угарској престоници, за краља је крунисан његов син Геза II, дечак од 10-11 година. Истовремено Јелена постаје формални, а Белош стварни регент у држави. То двоје Срба сада пресудно утичу на очување и ширење моћи дома Арпадовића. И поред чињенице да је друштво Средњег века друштво мушкараца у коме је жена држана у подређеном положају, нису ретки примери енергичних жена које су и у то доба успевале да се наметну и да играју значајну политичку улогу у својим државама. Можемо само поменути знамениту Елеонору од Аквитаније, прво жену француског, а касније и енглеског краља, или француску краљицу Бланшу од Кастиље, која је била регент малолетном Лују IX (каснијем свецу). Могуће је, такође, да се Јелена након мужевљеве смрти, како је то понекад био обичај, замонашила, и да је само индиректно наставила да утиче на државну политику, посредством свог брата и деце.


Уз Јеленину посредну или непосредну подршку, Белошева моћ постепено постаје огромна. Он је тај са којим се рачуна на страним дворовима, њему се обраћају поданици и вазали, он је вођа војски и, уместо краља, врховни судија у земљи. Бан Белош се помиње као врховни арбитар у многобројним споровима, он поставља своје представнике, изабранике из локалног племства по Далмацији и Хрватској.
Могло би се додати да је његова друга рођена сестра - Марија, била српска принцеза и чешка кнегиња, супруга Конрада Другог од Знојма који је владао једним делом Моравске. Дакле, Белош је био веома моћна личност и имао је озбиљног утицаја од данашње Северне Македоније готово до Алпа и од Јадранског мора до Пољске.
 
У пракси је владао Угарском преко 20 година (1135 - 1157) и звали су га бан Бела. Најастарији помен његовог имена (1141) је у једном кодексу манастира Адмонт у Штајерској у којем је била монахиња његова сестричина Софија. Носио је титулу дукса са којом се јавља у повељи краља Гезе Другог 1142.
 
Можда би могао Немања бити и најмлађи брат који је прећуткиван. Ова породица је у роду са Војислављевићима и рашким жупанским породицама.
Свакако је кључ овде по свим домаћим родословима отац Немање Бела Урош потомак Лицинијев. Сигуран сам када би се ова личност са бочним гранама и ситуацијом тог вреена добро проучила добили би одговор зашто се Немања не помиње.
Он се два пут враћао на рашки престо на захтев Византије и задњи пут напустио и отишао у Угарску а престо уступио млађем брату Деси.
Када се Деса одметнуо Византијци постављају Стефана Немању као свог вазала.
Са друге стране одличне везе које је имао Свети Сава у погледу прво крунисања Првовенчаног круном из Рима затим враћање бугарске цркве у ранг патријаршије би могло да се објасни могућностима и везама овог дела породице.
 

Захваљујем ти пуно на овоме сад овде је јако клизав терен. Славен777 је помиао да је Милутин Немањић имао у титулу краља Хрвата иако њима није владао кад га је Казино питао како? Одговорио је да је његово мишљење да је Милутин имао неку верзију ГРС-а.

Међутим тако нешто је немогуће не да је то поседовао него да се на основу тога титулисао. Ако титула једном уђе у круну у средњем веку не губи се никад чак и кад изгубиш ту територију она остаје у круни као титула ни један владар у срењем веку се те титуле не одриче.
Исто је важило за угарске и западно европске владаре и круне.
Сад сигуран сам да када би се обелоданило да су Немањићи били крунисани као краљеви Хрвата то би било јако фрапантно за њих.
Сам Анте Старчевић је то знао па је Немањиће прогласио храбре краљеве Хервата.
Поставља се питање од кога је Милутин Немањић могао такву титулу да наследи а мислим да су већ овде ствари јасне.
 

Back
Top