Белош је рођен у породици српских великих жупана почетком XII века, вероватно негде између 1110. и 1115. године. Иако прилично ретко, име Белош је словенског порекла, попут Белимир, Белослав, формирано од словенског корена Бел, и суфикса -ош (као Милош, Радош исл).
VI Регент Угарске и бан Хрватске
Трећи дан након Белине смрти 1141. године, у Стоном Биограду, тадашњој угарској престоници, за краља је крунисан његов син Геза II, дечак од 10-11 година. Истовремено Јелена постаје формални, а Белош стварни регент у држави. То двоје Срба сада пресудно утичу на очување и ширење моћи дома Арпадовића. И поред чињенице да је друштво Средњег века друштво мушкараца у коме је жена држана у подређеном положају, нису ретки примери енергичних жена које су и у то доба успевале да се наметну и да играју значајну политичку улогу у својим државама. Можемо само поменути знамениту Елеонору од Аквитаније, прво жену француског, а касније и енглеског краља, или француску краљицу Бланшу од Кастиље, која је била регент малолетном Лују IX (каснијем свецу). Могуће је, такође, да се Јелена након мужевљеве смрти, како је то понекад био обичај, замонашила, и да је само индиректно наставила да утиче на државну политику, посредством свог брата и деце.
Уз Јеленину посредну или непосредну подршку, Белошева моћ постепено постаје огромна. Он је тај са којим се рачуна на страним дворовима, њему се обраћају поданици и вазали, он је вођа војски и, уместо краља, врховни судија у земљи. Бан Белош се помиње као врховни арбитар у многобројним споровима, он поставља своје представнике, изабранике из локалног племства по Далмацији и Хрватској.
VI Регент Угарске и бан Хрватске
Трећи дан након Белине смрти 1141. године, у Стоном Биограду, тадашњој угарској престоници, за краља је крунисан његов син Геза II, дечак од 10-11 година. Истовремено Јелена постаје формални, а Белош стварни регент у држави. То двоје Срба сада пресудно утичу на очување и ширење моћи дома Арпадовића. И поред чињенице да је друштво Средњег века друштво мушкараца у коме је жена држана у подређеном положају, нису ретки примери енергичних жена које су и у то доба успевале да се наметну и да играју значајну политичку улогу у својим државама. Можемо само поменути знамениту Елеонору од Аквитаније, прво жену француског, а касније и енглеског краља, или француску краљицу Бланшу од Кастиље, која је била регент малолетном Лују IX (каснијем свецу). Могуће је, такође, да се Јелена након мужевљеве смрти, како је то понекад био обичај, замонашила, и да је само индиректно наставила да утиче на државну политику, посредством свог брата и деце.
Уз Јеленину посредну или непосредну подршку, Белошева моћ постепено постаје огромна. Он је тај са којим се рачуна на страним дворовима, њему се обраћају поданици и вазали, он је вођа војски и, уместо краља, врховни судија у земљи. Бан Белош се помиње као врховни арбитар у многобројним споровима, он поставља своје представнике, изабранике из локалног племства по Далмацији и Хрватској.
