Quantcast

Srpski(raski) zupan Belos Vukanovic, regent Ugarske i ban hrvatske 1142-1158, 1163

Ortar

Aktivan član
Poruka
1.357
Белош је рођен у породици српских великих жупана почетком XII века, вероватно негде између 1110. и 1115. године. Иако прилично ретко, име Белош је словенског порекла, попут Белимир, Белослав, формирано од словенског корена Бел, и суфикса -ош (као Милош, Радош исл).
VI Регент Угарске и бан Хрватске

Трећи дан након Белине смрти 1141. године, у Стоном Биограду, тадашњој угарској престоници, за краља је крунисан његов син Геза II, дечак од 10-11 година. Истовремено Јелена постаје формални, а Белош стварни регент у држави. То двоје Срба сада пресудно утичу на очување и ширење моћи дома Арпадовића. И поред чињенице да је друштво Средњег века друштво мушкараца у коме је жена држана у подређеном положају, нису ретки примери енергичних жена које су и у то доба успевале да се наметну и да играју значајну политичку улогу у својим државама. Можемо само поменути знамениту Елеонору од Аквитаније, прво жену француског, а касније и енглеског краља, или француску краљицу Бланшу од Кастиље, која је била регент малолетном Лују IX (каснијем свецу). Могуће је, такође, да се Јелена након мужевљеве смрти, како је то понекад био обичај, замонашила, и да је само индиректно наставила да утиче на државну политику, посредством свог брата и деце.


Уз Јеленину посредну или непосредну подршку, Белошева моћ постепено постаје огромна. Он је тај са којим се рачуна на страним дворовима, њему се обраћају поданици и вазали, он је вођа војски и, уместо краља, врховни судија у земљи. Бан Белош се помиње као врховни арбитар у многобројним споровима, он поставља своје представнике, изабранике из локалног племства по Далмацији и Хрватској.
 

АнаиванГорд

Zainteresovan član
Poruka
290
Иначе, Белош је син великог жупана Рашке Уроша Првог и брат потоњих великих жупана Уроша Другог и Десе. Његов отац је синовац великог жупана Вукана, дакле, велики жупан Вукан бибио његов деда.
 

АнаиванГорд

Zainteresovan član
Poruka
290
Белош је рођен у породици српских великих жупана почетком XII века, вероватно негде између 1110. и 1115. године. Иако прилично ретко, име Белош је словенског порекла, попут Белимир, Белослав, формирано од словенског корена Бел, и суфикса -ош (као Милош, Радош исл).
VI Регент Угарске и бан Хрватске

Трећи дан након Белине смрти 1141. године, у Стоном Биограду, тадашњој угарској престоници, за краља је крунисан његов син Геза II, дечак од 10-11 година. Истовремено Јелена постаје формални, а Белош стварни регент у држави. То двоје Срба сада пресудно утичу на очување и ширење моћи дома Арпадовића. И поред чињенице да је друштво Средњег века друштво мушкараца у коме је жена држана у подређеном положају, нису ретки примери енергичних жена које су и у то доба успевале да се наметну и да играју значајну политичку улогу у својим државама. Можемо само поменути знамениту Елеонору од Аквитаније, прво жену француског, а касније и енглеског краља, или француску краљицу Бланшу од Кастиље, која је била регент малолетном Лују IX (каснијем свецу). Могуће је, такође, да се Јелена након мужевљеве смрти, како је то понекад био обичај, замонашила, и да је само индиректно наставила да утиче на државну политику, посредством свог брата и деце.


Уз Јеленину посредну или непосредну подршку, Белошева моћ постепено постаје огромна. Он је тај са којим се рачуна на страним дворовима, њему се обраћају поданици и вазали, он је вођа војски и, уместо краља, врховни судија у земљи. Бан Белош се помиње као врховни арбитар у многобројним споровима, он поставља своје представнике, изабранике из локалног племства по Далмацији и Хрватској.
Могло би се додати да је његова друга рођена сестра - Марија, била српска принцеза и чешка кнегиња, супруга Конрада Другог од Знојма који је владао једним делом Моравске. Дакле, Белош је био веома моћна личност и имао је озбиљног утицаја од данашње Северне Македоније готово до Алпа и од Јадранског мора до Пољске.
 

АнаиванГорд

Zainteresovan član
Poruka
290
У пракси је владао Угарском преко 20 година (1135 - 1157) и звали су га бан Бела. Најастарији помен његовог имена (1141) је у једном кодексу манастира Адмонт у Штајерској у којем је била монахиња његова сестричина Софија. Носио је титулу дукса са којом се јавља у повељи краља Гезе Другог 1142.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.