Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 35.851
Al "zamalo".
-
- Popularno:
- Da li su Srbi nezahvalan narod?
- Четници нису били брадоње
- Godišnjica kraja Bitke za Košare
- Problem zvuka u filmu danas...
- Млади Бошњаци широм БИХ се враћају...
- Upucani američki političari!
- Novak DJokovic sa porodicom napusta...
- Putin obećao moćne rakete Iranu ako ih...
- Са ким имати децу?
- Treniranje Slobode
Srpski i hrvatski nacionalizam
- Začetnik teme Harvat
- Datum pokretanja
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 102.655
Eto, ako si baš zapeo - ovo mi je smešno.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 35.851
Veoma logičan odgovor.
Čovek se pita što si pola dana čekao da ti nadođe inspiracija za nj.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 102.655
Zašto toliko opsesivno iščekuješ da na sve dobiješ odgovor odmah?
Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 42.521
савремени српски и хрватски национализми имају једну заједничку црту- оба су левичарска. заснивају се на колективистичком погледу на нацију као заједницу истих (чак истоветних), а не различитих. левичарски национализам не трпи ни разлике ни разноликости унутар националног колектива. његова суштина је у приступу нацији као монолитној заједници створеној по одређеном унапред датом (пожељном или задатом- зависно од степена принуде) моделу појединца. такав модел дошао је са Француском револуцијом, која је по својим последицама вероватно највеће зло које је задесило човечанство.
Svi nacionalizmi su takvi.
Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 42.521
наравно да нису. облик национализма зависи од тога како се дефинише нација. како ти дефинишеш нацију?
Nacija = ljudi sličnog ili istog biološkog tj. rasnog porekla, sa istom ili sličnom istorijom i sličnim stremljenjima.
Dakle, crnci, Arapi, žuti, Indijanci, Padžiti , mulati, mestici, Cigani, Jevreji.... ne mogu da budu Srbi, pa makar dubili na glavi.
Srbi su dakle Sloveni + starosedeoci Balkana, mahom pravoslavne veroispovesti.
Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 42.521
па да, то је левичарска дефиниција нације. задат је модел појединца у који свако мора да се укалупи. они који неће или не могу, ти су одбачени. то зло је стигло са Француском револуцијом.
Kako bi onda glasio desničarski model nacije? Ozbiljno pitam.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 102.655
Šta li onda dođe američka nacija?
To i nije nacija, već slučajna gomila ljudi sa svih strana sveta koje jedino povezuje Mister Dolar.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 102.655
A koje kriterijume bi trebalo da ispunjava da bude nacija?
Isto ili slično biološko tj. rasno poreklo, ista ili slična istorija/religija i slična stremljenja.
Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 42.521
потребно је најпре разликовати нацију од народа. то су по својој природи два сасвим различита појма.
народ је етничка скупина, која је унутар себе повезана неким заједничким доминантним карактеристикама- најчешће језиком, обичајима, културом, вером, предањем (традицијом), свешћу о заједничком пореклу итд. те заједничке карактеристике представљају кохезиони фактор једног народа.
нација уопште није етничка, него пре свега политичка заједница. може се десити да, следом историјских догађаја, један народ (цео) образује једну нацију. може се десити да један народ образује две или више различитих (одвојених) нација. а може се десити да два или више различитих народа (или њихових делова) образују једну (заједничку) нацију. нација је политички организам, који се остварује у свом пуном капацитету кроз државу, као правни (институционални) израз те нације. у том смислу, нација = држава.
кад су француски револуционари убили Крања и укинули Монархију, у правном и политичком животу Француске нестала је Круна, која је до тад била основни и темељни стуб француске нације, чвор којим су многобројне и разнолике нити различитих колективитета (етничке заједнице, локалне традиције, језици и дијалекти, предања и обичаји, историјска наслеђа и културне специфичности) били везани у јединствен политички организам. сви они су били Французи зато што су били поданици француске Круне. кад је та Круна оборена, све се могло распасти. да се то не би десило, вође револуције су морали смислити нешто друго као нови кохезиони фактор сад једне нове и сасвим другачије нације. они су задали стандард шта се, тј. ко се може сматрати Французом. и сви су у тај калуп, милом или силом, на овај или онај начин, угурани. укинуте су разлике и нова нација је конституисана као монолитан колектив- заједница истоветних. Француз си само ако испуњаваш задати стандард. ту је корен и потоњег фашизма и комунизма, и сваког будућег зла.
Škutor Kićo
Obećava
- Poruka
- 81
Cak i karadzic kaze da su đetići govorili u 19 stoljecu o svon prijasnjen govoru slicnon bugarskon
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 16.449
Кроз историју, а тако је и данас, испреплитали би се етнички и политички концепт нације. У политичком концепту, нација примарно одређује припадност политичкој творевини, држави, ма које имали етничко поријекло и ма којим језиком зборили, као рецимо у Швајцарској гдје су службена три језика, но сви становници Швајцарске су национално Швајцарци. По том концепту, националност = држављанство.
По етничком концепту, нацију повезује етничко поријекло, језик, култура, некад духовност, по том концепту, националност = народност.
На западнијим меридијанима прихваћенији је политички концепт нације (не увијек, рецимо у случају Баска или Ираца), на источнијим меридијанима доминантно је прихваћен етнички концепт нације. И на просторима нашег говорног подручја, нација је етничка припадност, на пописима у рубрици националност уписујемо народност. Наравно није то тако једноставно, у времену посебно друге Југославије имали смо афирмицаију југословенске нације, гдје је националност Југословени била заснована на припадности тој политичкој творецини.
Има једна коректна студија (овдје) кроз коју су обрађене разлике између ова два концепта нације. Гдје ипак има и промовисања неких тешко одрживих тумачења, рецимо да се политички концепт нације рађа са Француском револуцијом 1789.године, што је баш неодрживо тумачење. Кроз историју код ипотребе појмова нације (у грчким списима ἐθϑνῶν) се мисли на народе. Доста честа употреба овог појма обесмишљује нека наопака тумачења да у времену антике и средњем вијеку етничка припадност, народност, није била важна, напротив била је итекако важна.
Но и кроз те процесе имамо примјетну присутност припадности прије свега политичкој творевини, рецимо у раном средњем вијеку термин Ромеји (Ῥωμαῖοι, за разлику од термина Романи/Ῥωμᾶνοι који јесте етничка одредница) је политичка одредница, одредница у складу са политичким концептом нације. Исто важи и за неке друге примјере из раносредњовјековног периода, па и периода антике, а код ове материје пожељан је опрезнији приступ.
По етничком концепту, нацију повезује етничко поријекло, језик, култура, некад духовност, по том концепту, националност = народност.
На западнијим меридијанима прихваћенији је политички концепт нације (не увијек, рецимо у случају Баска или Ираца), на источнијим меридијанима доминантно је прихваћен етнички концепт нације. И на просторима нашег говорног подручја, нација је етничка припадност, на пописима у рубрици националност уписујемо народност. Наравно није то тако једноставно, у времену посебно друге Југославије имали смо афирмицаију југословенске нације, гдје је националност Југословени била заснована на припадности тој политичкој творецини.
Има једна коректна студија (овдје) кроз коју су обрађене разлике између ова два концепта нације. Гдје ипак има и промовисања неких тешко одрживих тумачења, рецимо да се политички концепт нације рађа са Француском револуцијом 1789.године, што је баш неодрживо тумачење. Кроз историју код ипотребе појмова нације (у грчким списима ἐθϑνῶν) се мисли на народе. Доста честа употреба овог појма обесмишљује нека наопака тумачења да у времену антике и средњем вијеку етничка припадност, народност, није била важна, напротив била је итекако важна.
Но и кроз те процесе имамо примјетну присутност припадности прије свега политичкој творевини, рецимо у раном средњем вијеку термин Ромеји (Ῥωμαῖοι, за разлику од термина Романи/Ῥωμᾶνοι који јесте етничка одредница) је политичка одредница, одредница у складу са политичким концептом нације. Исто важи и за неке друге примјере из раносредњовјековног периода, па и периода антике, а код ове материје пожељан је опрезнији приступ.
Poslednja izmena:
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 16.449
Када пак пишемо о национализму, био он заснован на етничком или политичком концепту нације, одражава снажнији, емотивнији осјећај припадности и јачу повезаност са својом нацијом.
Како је тема српски и хрватски национализам, ту постоји разлика., како сам већ написао, српски национализам утемељен је на снажном емотивном односу према свом роду, на осјећају одговорности према прошлости која је изњедрила велике личности, на косовском завјету, спознаји да су нам преци оставили у насљеђе културну и духовну баштину коју немамо право протрачити
Хрватски национализам утемељен је прије свега и изнад свега на србофобији. Србофобија чини форму и садржај хрватског нацоионализма, србофобијом се храни, без србофобије хрватски национализам је празна љуштура.
Како је тема српски и хрватски национализам, ту постоји разлика., како сам већ написао, српски национализам утемељен је на снажном емотивном односу према свом роду, на осјећају одговорности према прошлости која је изњедрила велике личности, на косовском завјету, спознаји да су нам преци оставили у насљеђе културну и духовну баштину коју немамо право протрачити
Хрватски национализам утемељен је прије свега и изнад свега на србофобији. Србофобија чини форму и садржај хрватског нацоионализма, србофобијом се храни, без србофобије хрватски национализам је празна љуштура.
Poslednja izmena:
Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 42.521
не постоји “етнички концепт нације”, постоје једноетничке нације. а и те једноетничке нације су пре свега политичке заједнице. то што је (свака!) нација по својој суштини политички организам је difffentia specifica која нацију одваја од свих осталих друштвних заједница и група. да ли ће један народ (етнос) образовати једну, ниједну, или више нација, или ће две или више етничких заједница (или њихови делови) образовати једну јединствену нацију, то зависи од историјских околности. дакле, етнос је супстрат сваке нације. али ниједна нација није етничка заједница, него политичка и правна. колико ће и да ли ће, и од којих ће се све супстрата образовати нека нација, то зависи од историјских околности.
