Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.419
Аутор: Живорад Јанковић, Број 926, Рубрика Поводи
Прича о анатеми Српске цркве провлачи се кроз литературу скоро 150 година. Настала је у време кад је цела наука била у повоју и кад је много шта изгледало једноставније него што су даља истраживања и открића доносила
У фељтону Вечерњих новости „Стефан Душан - цар и краљ“ појавио се 25. наставак под насловом „Анатема Српском цару“. Ту се говори о томе како је тобож цариградски патријарх Калист бацио проклетство на српског цара и патријарха поводом прогласа патријаршије и крунисања краља Душана за цара. Фељтон је најава књиге под истим насловом која се оцењује као „прва целовита биографија најмоћнијег владара из српске династије Немањића“. Текст будуће књиге вероватно је настао раније, пошто је један од њених аутора Божидар Ферјанчић умро пре неколико година.
Прича о анатеми Српске цркве провлачи се кроз литературу скоро 150 година. Настала је у време кад је цела наука била у повоју и кад је много шта изгледало једноставније него што су даља истраживања и открића показивала. Ипак, она се одржала донекле по инерцији, а затим и што су нова сазнања споро пристизала.
Није то једини случај. Слично је и са питањем аутокефалије. Највећи и од свих православних признати ауторитет у области црквеног права, далматински епископ Никодим Милаш, у својој књизи „Црквено право“, међу аутокефалне цркве убраја и оне које за то нису имале ни минимум услова и које по данашњим критеријима нико не би покушао ту да их сврста. На ондашњем степену знања, то је изгледало друкче. Једна од заблуда, која се дуго провлачила кроз литературу, била је и прича о тобожњем Епирском деспотату као називу за област која је, поред Никејског царства, после пада Византије 1204. године била слободна од Латина. Заблуду је отклонио Божидар Ферјанчић, један од аутора овде помињане будуће књиге, показавши да епирска област никада није била деспотат. Тек предстоји да се уради одговарајућа студија о Охридској архиепископији и њеном најпознатијем јерарху Димитрију Хоматијану, који у досадашњој литератури ужива већи углед него што га је имао код својих сународника.
Треба подсетити да постоји проблем поводом односа православних и припадника римског обреда. Још увек, скоро хиљаду година касније, не зна се да ли је реч о проклетству (анатеми), јереси, или расколу (шизми), а тим питањима баве се научници светског нивоа, јер она спадају у област опште историје Цркве.
Прича о анатеми Српске цркве провлачи се кроз литературу скоро 150 година. Настала је у време кад је цела наука била у повоју и кад је много шта изгледало једноставније него што су даља истраживања и открића доносила
У фељтону Вечерњих новости „Стефан Душан - цар и краљ“ појавио се 25. наставак под насловом „Анатема Српском цару“. Ту се говори о томе како је тобож цариградски патријарх Калист бацио проклетство на српског цара и патријарха поводом прогласа патријаршије и крунисања краља Душана за цара. Фељтон је најава књиге под истим насловом која се оцењује као „прва целовита биографија најмоћнијег владара из српске династије Немањића“. Текст будуће књиге вероватно је настао раније, пошто је један од њених аутора Божидар Ферјанчић умро пре неколико година.
Прича о анатеми Српске цркве провлачи се кроз литературу скоро 150 година. Настала је у време кад је цела наука била у повоју и кад је много шта изгледало једноставније него што су даља истраживања и открића показивала. Ипак, она се одржала донекле по инерцији, а затим и што су нова сазнања споро пристизала.
Није то једини случај. Слично је и са питањем аутокефалије. Највећи и од свих православних признати ауторитет у области црквеног права, далматински епископ Никодим Милаш, у својој књизи „Црквено право“, међу аутокефалне цркве убраја и оне које за то нису имале ни минимум услова и које по данашњим критеријима нико не би покушао ту да их сврста. На ондашњем степену знања, то је изгледало друкче. Једна од заблуда, која се дуго провлачила кроз литературу, била је и прича о тобожњем Епирском деспотату као називу за област која је, поред Никејског царства, после пада Византије 1204. године била слободна од Латина. Заблуду је отклонио Божидар Ферјанчић, један од аутора овде помињане будуће књиге, показавши да епирска област никада није била деспотат. Тек предстоји да се уради одговарајућа студија о Охридској архиепископији и њеном најпознатијем јерарху Димитрију Хоматијану, који у досадашњој литератури ужива већи углед него што га је имао код својих сународника.
Треба подсетити да постоји проблем поводом односа православних и припадника римског обреда. Још увек, скоро хиљаду година касније, не зна се да ли је реч о проклетству (анатеми), јереси, или расколу (шизми), а тим питањима баве се научници светског нивоа, јер она спадају у област опште историје Цркве.