Српска црква није била анатемисана

Poruka
22.422
Аутор: Живорад Јанковић, Број 926, Рубрика Поводи
Прича о анатеми Српске цркве провлачи се кроз литературу скоро 150 година. Настала је у време кад је цела наука била у повоју и кад је много шта изгледало једноставније него што су даља истраживања и открића доносила

У фељтону Вечерњих новости „Стефан Душан - цар и краљ“ појавио се 25. наставак под насловом „Анатема Српском цару“. Ту се говори о томе како је тобож цариградски патријарх Калист бацио проклетство на српског цара и патријарха поводом прогласа патријаршије и крунисања краља Душана за цара. Фељтон је најава књиге под истим насловом која се оцењује као „прва целовита биографија најмоћнијег владара из српске династије Немањића“. Текст будуће књиге вероватно је настао раније, пошто је један од њених аутора Божидар Ферјанчић умро пре неколико година.

Прича о анатеми Српске цркве провлачи се кроз литературу скоро 150 година. Настала је у време кад је цела наука била у повоју и кад је много шта изгледало једноставније него што су даља истраживања и открића показивала. Ипак, она се одржала донекле по инерцији, а затим и што су нова сазнања споро пристизала.

Није то једини случај. Слично је и са питањем аутокефалије. Највећи и од свих православних признати ауторитет у области црквеног права, далматински епископ Никодим Милаш, у својој књизи „Црквено право“, међу аутокефалне цркве убраја и оне које за то нису имале ни минимум услова и које по данашњим критеријима нико не би покушао ту да их сврста. На ондашњем степену знања, то је изгледало друкче. Једна од заблуда, која се дуго провлачила кроз литературу, била је и прича о тобожњем Епирском деспотату као називу за област која је, поред Никејског царства, после пада Византије 1204. године била слободна од Латина. Заблуду је отклонио Божидар Ферјанчић, један од аутора овде помињане будуће књиге, показавши да епирска област никада није била деспотат. Тек предстоји да се уради одговарајућа студија о Охридској архиепископији и њеном најпознатијем јерарху Димитрију Хоматијану, који у досадашњој литератури ужива већи углед него што га је имао код својих сународника.

Треба подсетити да постоји проблем поводом односа православних и припадника римског обреда. Још увек, скоро хиљаду година касније, не зна се да ли је реч о проклетству (анатеми), јереси, или расколу (шизми), а тим питањима баве се научници светског нивоа, јер она спадају у област опште историје Цркве.
 
Поменуто је како нова сазнања у овој сфери слабо пристижу. Срећна је околност што се, пре више од четири деценије, у време када је славни Георгије Острогорски припремао своје значајно дело Серска област после Душанове смрти, појавио објављен дијалог бившег византијског цара Јована Кантакузина, који он 1367. године води са латинским изаслаником Павлом. На том сусрету разговарало се о потреби сазивања општег сабора. Међу осталим учесницима помиње се и Српска црква као равноправни члан, што би значило да она није била искључена из заједнице помесних Цркава. Овај податак је бацио потпуно нову светлост на прилике око прогласа српског царства и патријаршије, и научника светског гласа, какав је био Георгије Острогорски, навео да у поменутој књизи каже: „У светлости таквих изјава, тешко се може отети утиску да су историчари, импресионирани покајним речима Даниловог настављача и Угљешине повеље о измирењу са свим њеним реторским неумереностима, приписивали одлучењу Српске цркве већи значај него што је оно у ствари имало у очима самог Јована Кантакузина и самог патријарха Калиста“.

Ту чуло искусног и заслужног аутора реагује и упозорава да постојећа слика не задовољава. Сам он се више на то није враћао, а околина није довољно пажње посветила његовом упозорењу. Слично се десило и са радом Димитрија Богдановића, насталим десетак година касније. Ту је он анализом изворне грађе показао да у њој нема говора о анатеми. Извори где не постоји ништа спорно, говоре о постојању раскола (шизме). То су Повеља деспота Угљеше из 1368. године, Житије старца Исаије непознатог аутора и Житије патријарха Јефрема од епископа Марка. Само један међу њима, биограф патријарха Саве говори о одлучењу цара, патријарха и архијереја. „А тадањи патријарх царствујућег града васељенски Кир Калист посла и одлучи цара са патријархом и његове архијереје“. Карактеристично је да сам аутор у свом даљем писању није користио резултате својих истраживања, што је допринело одржању постојеће слике, преузете из старије литературе.

Деведесетих година у Гласнику, службеном листу Српске цркве, појављује се неколико прилога тим поводом. Они се надовезују на оно до чега су дошла два поменута аутора. Према тим радовима, основни разлог што се прича о анатеми тако дуго одржала, јесте коришћење три израза различитог значења - анатема (проклетство), одлучење (екскомуникација), раскол (шизма) - као синонима, иако расположива изворна грађа, како је већ показао Д. Богдановић, обавезује да се поступи друкче. Како то изгледа, може се пратити на примеру само једног пасуса: „Нема никакве сумње да је политичком споразуму требало да претходи сређивање црквеног питања; иначе, путовање цариградског патријарха српској царици, чијег мужа је он сам заједно са целом Српском црквом екскомуницирао, било би потпуно непојмљиво. Напротив, уместо нељубазног пријема, или чак и понижења, које би се могло очекивати од стране српског двора према јерарху који је бацио анатему на Србе, Кантакузин прича да је патријарх био дочекан с највећом чашћу. То се може објаснити само тиме да је претходно био припремљен терен за долазак патријарха Калиста, и да се притом имало у виду укидање раскола“ (Владимир Мошин, Свети патријарх Калист и Српска црква, Гласник, службени лист Српске православне цркве, 1996, 238, подвукао Ж.Ј.).
 
Коришћење различитих израза као синонима примећује се и у тексту фељтона. Прво се помиње одлучење преузето од Даниловог Настављача, да би се у продужетку наставило са коришћењем речи анатема. Када је реч о изворној грађи, већ је истакнуто да само један извор користи израз одлучење, док остали говоре о расколу. Тамо где је реч о одлучењу, у питању је наративни извор који у себи садржи више спорних детаља независно од овог који нас овде занима. Зачуђује са коликим поверењем се он прихвата од истраживача који редовно истичу свој критички однос према списима тога доба, иако у њему има очигледно нетачног. Па и тамо где се није могла избећи дискусија о његовој веродостојности, више се ишло на његову одбрану, него на проверу и преиспитивање свих тврдњи. Биограф говори како су тобож из заузетих области протерани сви цариградски митрополити, за шта се сигурно може тврдити да није тачно, јер је највећи број њих остао на својим местима. И међу онима који су напустили свој трон, не значи да су сви протерани. Део њих одлази јер се не мири са новонасталим стањем и прихватањем нове државе. Сам патријарх Калист пре избора за поглавара Цариградске патријаршије 1350. године живи на Светој Гори, која је тад под српском влашћу. Велики богословски мислилац и новоизабрани митрополит Солуна Григорије Палама такође борави на Светој Гори, јер због грађанског рата у Византији, становници града не желе да га приме. На Атосу срешће се са српским царем Душаном који га позива да дође код Срба: „Додао је и ово да га срамотно Ромеји (Византинци) прогањају, не дозвољавајући му да преузме Цркву која му је припала, а он да ће му, кад се одазове његовом позиву и његовим наговорима, и градове и цркве и области радо поклонити; затим му је набројао уз ово и сијасет разних других обећања - годишњих прихода и блага којима би располагао“. Палама то није прихватио. Касније ће Палама доспети у турско ропство, где остаје занемарен од својих сународника. Откупиће га српски цар у последњој години свог живота. О томе говори наследник цариградског патријарха Калиста Филотеј: „Већ је био изгубио сваку наду док Бог није подстакао... људе добре и поштене, те су у име свог народа који далеко живи богато платили варварима и спасли светог“. Иначе, Душан је, бар код дела светогорских монаха, остао у лепој успомени. Монаси Велике лавре унели су његово име у свој поменик. Игуман манастира Кутлумуша каже да је због откупа својих монаха из турског ропства одлазио „благоверној и блаженој деспини кира Јелени“. У време око Душановог крунисања, прот Свете Горе је заточен у свом Цариграду, где је био дошао са групом монаха ради мирења завађених моћника. Тада на Атосу послове води привремена управа и прилике се сређују тек успоставом српске власти. Штедрост српског владара осећају сви манастири Свете Горе, те се може рећи да је Хиландар донекле и „запостављен“: „Српско освајање, ако оставимо по страни државноправно постојање владарске идеологије, није представљало ништа битно другачије него што би то било победом једне од сукобљених страна у византијском грађанском рату, чије су недаће управо те области осетиле практично од његовог почетка. Уморни и огорчени грађанским ратом, који је велике штете нанео баш њиховим имањима, Светогорци су се, попут многих световних великаша, приклонили највештијем - Стефану Душану“.

Овде је много особа и реч је о међународним односима и процесима. Стога се мора рачунати са могућношћу промашаја или непотпуног успеха. Тешко је говорити и о једној личности. Патријарх Калист се овом приликом често помиње, а о њему постоје сасвим опречна сведочанства, сва настала од Грка. По Нићифору Григори, то је човек строг, суров и необразован. По другом хроничару, који нема разлога да га велича, Калист је образован богослов, достојан свог положаја.
 
Cek cek, jedno pitanje, zar Stefan Dusan Silni nije oslepeo (i ubio) svog oca Stefana Decanskog? Koliko ja znam, on jedini u kuci Nemanjica nije proglasen za Svetitelja! Na stranu to sto je prosirio granice Raske, al' bio je bas bas opasan lik.

I da je bacena anatema...mislim da je ona odavno povucena.

Uzgred, voleo bih da mi neko pojasni kako Hriscanski svestenik moze da prokune nekoga i baci na njega prokletsvo? Zar to nije protivno Svetim zapovestima: "Ljubi bliznjeg svog kao sebe samog", i, "Kada te neko udari u obraz ti mu okreni drugi"?

Unapred zahvalan za objasnjenje...
 
Wieczeslaw:
Cek cek, jedno pitanje, zar Stefan Dusan Silni nije oslepeo (i ubio) svog oca Stefana Decanskog? Koliko ja znam, on jedini u kuci Nemanjica nije proglasen za Svetitelja! Na stranu to sto je prosirio granice Raske, al' bio je bas bas opasan lik.

Nije on jedini Nemanjic koji nije proglasen za svetitelja - Vladislav i Uros nisu takodje kao i Vukan, ali Vukanov sin jeste (zaboravio sam mu ime - imam kod kuce). Ovde mislim na vladare Nemanjice, a ne na komplentnu lozu.
I nije bio opasan lik, vec pravican covek koji je napisao zakonik kakvog u Evropi dugo jos nije bilo (ne racuna onih par u Engleskoj).
I nije Rasku, vec Srbiju - ne sirio, vec oslobodio spsko stanovnistvo od grckoga ropstva.
 
DukeofSerbia:
Nije on jedini Nemanjic koji nije proglasen za svetitelja - Vladislav i Uros nisu takodje kao i Vukan, ali Vukanov sin jeste (zaboravio sam mu ime - imam kod kuce). Ovde mislim na vladare Nemanjice, a ne na komplentnu lozu.
I nije bio opasan lik, vec pravican covek koji je napisao zakonik kakvog u Evropi dugo jos nije bilo (ne racuna onih par u Engleskoj).
I nije Rasku, vec Srbiju - ne sirio, vec oslobodio spsko stanovnistvo od grckoga ropstva.
Управо, а за Св. није проглашен због политике.
 
Znaci, ja bih zaista voleo da cujem od ljudi koji ovde pominju anatemamu da mi objasne sta je zaista to i kako je moguce da jedan Hriscanin prokune drugog?

Iskreno, Dusan je samo prepisao stari Biblijski zakonik (cini mi se). Nije on izmislio toplu vodu tim zakonikom i pravilom "oko za oko, zub za zub". To je u Svetom Pismo poznatije od mnogo pre. Priznajem da je taj zakonik primenjivao i u tome je sva njegova velicina. Red, rad, vladavina zakona i licna bezgranicna vlast vlastodrzca... cini mi se da je upravo ovo odlika Dusanovog cartsva. Od sva cetiri mi smo danas zaboravili i za red i za rad i za vladavinu zakona....ostala je samo bezgranicna vlast vlastodrzca... Eh, kad bi mogli bar da vratimo ona prva tri bili bismo daleko naprednija drzava. Ovako, ostaje nam da se kitimo starom slavom. Tuzno!
 
Wieczeslaw:
Iskreno, Dusan je samo prepisao stari Biblijski zakonik (cini mi se). Nije on izmislio toplu vodu tim zakonikom i pravilom "oko za oko, zub za zub". To je u Svetom Pismo poznatije od mnogo pre. Priznajem da je taj zakonik primenjivao i u tome je sva njegova velicina. Red, rad, vladavina zakona i licna bezgranicna vlast vlastodrzca... cini mi se da je upravo ovo odlika Dusanovog cartsva. Od sva cetiri mi smo danas zaboravili i za red i za rad i za vladavinu zakona....ostala je samo bezgranicna vlast vlastodrzca... Eh, kad bi mogli bar da vratimo ona prva tri bili bismo daleko naprednija drzava. Ovako, ostaje nam da se kitimo starom slavom. Tuzno!

Nisi bas u pravu. Dusan je tezio ka izjednacavanju u drustvu - kazne koje je on propisao su bile jednake za Sebre (obican narod) i vlastelu (plemstvo). Pa ti vidi...
 
Wieczeslaw:
To je opet to. Delimicno sam u pravu, on nije izmislio zakonik vec je upotrebio vec postojeci i primenio ga na nas slucaj. Ne umanjujem ovim njegovu vrednost, naprotiv mislim da smo u nekim stvarima onda bili mnogo napredniji nego danas.

Zanonik imperatora Dusana nije isti kao starozavetni zakoni Mojsija - Mojsijev zakon se odnosio samo na Hebreje, a ne i na strance (Dusanov da) - u Starom zavetu za Hebreja je bliznji drugi Hebrej. U Novom zavetu je bliznji svaki covek dobre volje (koji ne cini zlo).

Zakonik se nalazi na http://www.dusanov-zakonik.co.yu/
 
Wieczeslaw:
Naravno, ali Mojsijev zakon je svakako bio osnov za to..... Imam primerak Dusanovog zakonika, ali hvala na linku. Verujem da ce drugima koristiti...

Ja mislim da je u Novom Zavetu bliznji SVAKI covek....pa cak i onaj koji cini zlo. I njemu se treba oprostiti i za njega se treba moliti da bi nama bilo oprosteno. Ispravi me ako gresim.
Св.Цар Душан је за основу свога закона користио ПРАВОСЛАВЉЕ И БИБЛИЈУ, а не само Мојсијев закон.
 
Jel i vi mislite da se car Dusan malo preracunao kad je izjednacio prava obicnih ljudi i vlastele kao i vlastele sa carem.Nemojte me pogresno shvatiti ja sam veoma ponosan sto su Srbi u to vreme imali ono sto mi ni danas nemamo.Ali da je vise ucio sina da se bori i upravlja drzavom a manje brinuo o vlasteli,na balkanu verovatno ne bi bilo turaka niti vere koju oni propagiraju.
 
Prva stvar, koliko ja znam Dusan nije Svetac pa ne znam zasto mu stavljas ono Sv. ispred. Time samo govoris o tome koliko ne postujes nasu crkvu i koliko si tvrdoglav, da ne kazem nesto teze. Uzgred, kako se Dusan oslonio na pravoslavlje i na Bibliju a nije na Mojsijev zakon..... Oba su sadrzana u Svetom pismu i ne znam kako to tek tako na "bon-jour" odvajas.... Voleo bih da mi objasnis.

Drugo, slazem se sa Vagrantom....zakonik je bio dobra stvar ali mu je sin bio "svilen".... Eh, da je na oca povukao cvrstu ruku..... Sto bi jedan moj drug rekao, u Kosovskom boju je izginulo sve sto je valjalo....od onog skarta nastadosmo mi....
Ipak, mislim da Kosovski boj nije bio toliko bitan, manje vise su stvari vec bile resene, Turci su usli u Evropu i sa velikom silom krenuli dalje. Smatram da je Maricka bitka bila najbitnija. Da je bilo malo vise ozbiljnosti i sloge (i pameti u glavi) pred Maricku bitku....bilo bi drugacije. Ovako, vojnici se napili i po starom dobrom obicaju potcenili neprijatelja..... ostak se zna......350 godina robovanja!

"Sto bi dike ode u vojnike, sto bi skarta osta da se karta"
 
Samo za Wieczeslava (Bl ovo zna)

Svetitelji:
Немањићи владари:

Стефан Немања – св. Симеон Мироточиви (велики жупан Рашке 1160 - 1196)
Стефан Првовенчани – преподобни Симон монах (краљ Србије 1217 - 1228)
Стефан Владислав – (краљ Србије 1234 - 1240)
Стефан Драгутин – преподобни монах Теоктист (краљ Србије 1272 - 1275, краљ Срема 1275 - 1316)
Стефан Милутин – (краљ Србије 1275 - 1320)
Стефан Дечански – (краљ Србије 1320 - 1331)
Стефан Урош II – (император Срба 1356 - 1371)

Остали свети Немањићи:

Растко – св. Сава (архиепископ Пећки 1219 – 1233, најмлађи син Стефана Немање)
Предислав – св. Сава II (архиепископ Пећки 1264 – 1271, најмлађи син Стефана Првовенчаног)
Урошиц – преподобни Стефан монах мироточиви (старији син краља Драгутина)
Ана (или Неда) – св. Јелена Дечанска (жена бугарског кнеза Михаила III Шишмана, сестра Стефана Дечанског)
Јован Урош Палеолог – преподобни Јоасаф Метеорит (император Епира 1372 – 1373, син Симеона (Синише) Палеолога)
Димитрије – св. Давид (жупан Зете, најмлађи син Вуканов)

Има Немањићке крви, али није Немањић:

кнегиња Милица – преподобна Евгенија (жена кнеза Лазара, регент Србије 1389 - 1405, кћерка војводе Вратка (праунук Вуканов)

Жене Немањића:

Ана – преподобна Анастасија (жена Стефана Немање)
Јелена Анжујска – преодобна монахиња Евгенија (жена краља Уроша, рођака Шарла I, војводе Анжујског и грофа Провансе (1246 - 1285), краља Напуља (1266 - 1285) и краља Сицилије (1266 - 1282))
Јелена Шишман – монахиња Јелисавета (или Евгенија) (жена императора Душана, сестра бугарског кнеза Јована IV Александра)
 
Wieczeslaw:
Drugo, slazem se sa Vagrantom....zakonik je bio dobra stvar ali mu je sin bio "svilen".... Eh, da je na oca povukao cvrstu ruku.....

Sin mu nije bio "svilen", vec su oko njega bile sve sami izdajnici, koji su prigrabili titule kraljevske i imperatorske i raskomadali Srbiju. Ni prvi ni poslednji koji su to uradili...

Wieczeslaw:
Sto bi jedan moj drug rekao, u Kosovskom boju je izginulo sve sto je valjalo....od onog skarta nastadosmo mi....

E pa drug ti gresi! Srbija ce svoj civilizacijski vrhunac doziveti pod despotom Stefanom Lazarevicem. A o njemu valjda svi znamo sta je ucinio za Srbiju (nek Bl napise)...

Wieczeslaw:
Ipak, mislim da Kosovski boj nije bio toliko bitan, manje vise su stvari vec bile resene, Turci su usli u Evropu i sa velikom silom krenuli dalje.

Nisu Turci vec Otomani (Osmanlije) - po celoj Maloj aziji su bila razna turska plemena a Otomani su bili najjaci (sve su ih pokorili) - ostaci Seldzuka.


Wieczeslaw:
Smatram da je Maricka bitka bila najbitnija. Da je bilo malo vise ozbiljnosti i sloge (i pameti u glavi) pred Maricku bitku....bilo bi drugacije.

U necemu se bar slazemo. Marica je bila katastrofa. Ali ko je terao glupog Vukasina (i Ugljesu) da krene na Adrijanapolje. A vezi bitke ima mnogo toga nejasnoga - da li je Vukasin poginuo u bici ili je ranjen pa ga ubise sluge Uroseve, jer je on po jednoj verziji ubio Urosa... Sigurno je da su Otomani napravili zasedu nocu. Inferiorna otomanska vojska pod komandom Lale Sahina.
 
Ne vidim zbog cega si mi poslao skraceno porodicno stablo Nemanjica? Ja sam rekao da Dusan Silni nije bio Sv. da sada nije Sv. i da nikada nece biti Sv. To se slaze sa ovim sto si ti poslao.... Iskreno, nisam znao za Urosica i Dimitrija, sve ostalo je mi je bilo poznato. No, zahvaljujem se na iscrpnim podacima. Mene prevashodni zanima vreme pre Nemanjica i slovenski/moravski i srpski knezevi: Rastislav, Svetopluk, Gojnik, Hranislav i Caslav....

Nema veze, slazem se da je Srbija mnogo izgubila sa Dusanovom smrcu, ali izdajica je uvek bilo i bice. Mislis da Dusan nije imao neprijatelje oko sebe. Imao ih je jos kako, al' znas kako se kaze: "Sila Boga ne moli". Umeo je da vlada i to mu se mora priznati. Ipak, mislim da je vise trebao da se posveti osvajanjima u pravcu severa umesto sto se sirio na jug, prema Aziji. U svakom slucaju, odradio je posao kao nijedan vladar do sada!!! Kapa dole!

Turci - Otomani....to su sve Turci, podrgupa Otomani.... Srbi, podgrupa Crnogorci, Hercegovci, Sumadinci itd. Znaci Turci. To sto su oni nadvladali to nema veze, to je jedan narod.

Inferiorna turska vojska ili ne, ona nam je pomerila straznjicu ... Glupave i pijane vodje svasta urade a ovi su nas osudili na 350godina robovanja. Umesto da je narodni pesnik njih metnuo kao NEJAKE i kao IZDAJICE on je tu stavio Urosa II i Brankovica...
 
Vagrant:
Jel i vi mislite da se car Dusan malo preracunao kad je izjednacio prava obicnih ljudi i vlastele kao i vlastele sa carem.Nemojte me pogresno shvatiti ja sam veoma ponosan sto su Srbi u to vreme imali ono sto mi ni danas nemamo.Ali da je vise ucio sina da se bori i upravlja drzavom a manje brinuo o vlasteli,na balkanu verovatno ne bi bilo turaka niti vere koju oni propagiraju.
Као што знате Св. Цара Душана Господ наш узе пре времена, то је спречило његову идеју обнове ВИЗАНТИЈСКОГА ЦАРСТВА, АЛИ ОВАЈ ПУТ
СРБСКО - ВИЗАНТИЈСКОГА, што би спречило турке да уђу на БАЛКАН, а касније и европу.То што није проглашен за Светитеља званично то је политичко питање, отом потом.
 
Ajde profuraj ovde neku teoriju zavere MOLIM TE !!! Stvarno mi nije jasno kako neko moze biti uporan kao ti? Kakve veze ima sada politika sa srednjevekovnim stavom nase Crkve? Zar ona tada nije bila autokefalna? Iskreno, za mene ne moze biti Svetitelj onaj koji je svoje ruke okrvavio, a Dusan je to uradio FAKAT. Ne razumem zasto imate tendenciju da svakog zasluznog Srbina nazivate Svetiteljem? Nisu svi svetitelji i ne mogu svi biti svetitelji. Da nece mozda i Draza da postane Svetitelj? Jel znas ti koji sve uslovi treba da se ispune da bi neko bio Svetitelj.

Cim otvorite zvale proglasite nekoga za Svetitelja !!! E sad mi stvarno idete na zivce! Jos da vidimo da i ovde najnovije proglasite za Svetitelje pa da budemo mirni. Jos SMRADA Slobodana proglasi za Svetitelja pa mu i ikonu izradite ali u polozaju kako sedi na optuzenickoj klupi u Hagu.

Sramota!!! I ti si buduci TEOLOG kako kazes??? Bolje da se drzis te arhitekture, mislim da ti to ide bolje, a i manje ces stete napraviti....
 
Бл:
Као што знате Св. Цара Душана Господ наш узе пре времена, то је спречило његову идеју обнове ВИЗАНТИЈСКОГА ЦАРСТВА, АЛИ ОВАЈ ПУТ
СРБСКО - ВИЗАНТИЈСКОГА, што би спречило турке да уђу на БАЛКАН, а касније и европу.То што није проглашен за Светитеља званично то је политичко питање, отом потом.
Citaj otrovan ali od koga?Sto se tice Srpsko-Vizantijskog carstva bolje mu je bilo da kao kralj Milutin ojaca Srpsku drzavu nego sto je hteo da osvaja one sto bi mu kad tad zabili noz u ledja
 
Wieczeslaw:
...
Cim otvorite zvale proglasite nekoga za Svetitelja !!! E sad mi stvarno idete na zivce! Jos da vidimo da i ovde najnovije proglasite za Svetitelje pa da budemo mirni. Jos SMRADA Slobodana proglasi za Svetitelja pa mu i ikonu izradite ali u polozaju kako sedi na optuzenickoj klupi u Hagu...
komunisti ne mogu biti svetitelji
 
Бл:
Као што знате Св. Цара Душана Господ наш узе пре времена, то је спречило његову идеју обнове ВИЗАНТИЈСКОГА ЦАРСТВА, АЛИ ОВАЈ ПУТ
СРБСКО - ВИЗАНТИЈСКОГА, што би спречило турке да уђу на БАЛКАН, а касније и европу.То што није проглашен за Светитеља званично то је политичко питање, отом потом.

Otrovali su ga Grci, sto je u skladu sa njihovom tradicijom.
 
Wieczeslaw:
Iskreno, nisam znao za Urosica i Dimitrija, sve ostalo je mi je bilo poznato. No, zahvaljujem se na iscrpnim podacima. Mene prevashodni zanima vreme pre Nemanjica i slovenski/moravski i srpski knezevi: Rastislav, Svetopluk, Gojnik, Hranislav i Caslav....

Evo brate dajem obecanje (ako me nista ne spreci) - kad odem u ponedeljak u Suboticu na faks iskucacu skracenu istoriju Srba od 492-1459. Izvor je Milojeviceva knjiga a on se oslanjao na strane hronicare, samo delimocno na Konstantina Porfirogenota i na Letopis popa Dukljanina. Lepo ce se videti da Stefan prvovencani nije PRVI srpski kralj vec ih je bilo i pre njega. Ali otom potom. Uz to planiram da napravim kompletan rodoslov prenemanjickih vladara - Svevladovica (492 - 620) i Drvanica (630 - 1160 uz prekide). U tom pregledu se necu osvrcati na banove bosanske, velike zupane Raske i Zete koji su bili administratori.

Wieczeslaw:
Turci - Otomani....to su sve Turci, podrgupa Otomani.... Srbi, podgrupa Crnogorci, Hercegovci, Sumadinci itd. Znaci Turci. To sto su oni nadvladali to nema veze, to je jedan narod.

Otomani su ostaci Seldzuka - znaci Oguzi. A Crnogorci, Hercegovci, Sumadinci... nisu podgrupe vec regionalne odrednice.

Wieczeslaw:
Umesto da je narodni pesnik njih metnuo kao NEJAKE i kao IZDAJICE on je tu stavio Urosa II i Brankovica...

Daleko od toga da su bili nejaki...

Wieczeslaw:
Ipak, mislim da je vise trebao da se posveti osvajanjima u pravcu severa umesto sto se sirio na jug, prema Aziji

Kome treba jedna velika mocvara (mislim na Panonsku niziju koju su osvojili Madjari oko 900.)!
 

Back
Top