Srednjovekovna Hrvatska

[Mej bregami]

Дај да видимо текст исправе.

https://hr.m.wikisource.org/wiki/Cetinska_povelja

 

[Kotromanicev sin]

https://hr.m.wikisource.org/wiki/Cetinska_povelja

Читао сам. Ту нема превода документа, него неко тумачење исте.

Дај да видимо текст исправе и критичко издање, а не нечије виђење исте на wiki.

 

[Mej bregami]

Vetranović zahvaljuje svom gej partneru Hektoroviću i raspituje se o njegovu zdravlju:
Pogledajte prilog 1752103
Vim svaki hip i čas da želi tva ljubav
od mene čuti glas, jesam li živ i zdrav.
Znaj, da sam zdrav i živ i vesel zadosti,
Nu sam bil boležljiv i slabe jakosti,
ove dni minute trudan sam velmi bil
i tuge priljute s nemoći provodil,
jer boles taj ne da i velik nepokoj,
odgovor da se da pri toga milosti tvoj.
(...)
Nu me Bog nije zabil, ki mi tuj nemoć sada da,
nego me je ozdravil, i zdrav sam ja.
I potom ozdravih i Bog me podviže,
najpreče pripravih da ti se odpiše.


U poslanicama svojim prijateljima, koje su datirane 40-ih godina 16. st., Hektorović piše o tjelesnim tegobama koje mu je nanijela guta (giht), bolest koja mu je oduzimala sposobnost kretanja i želju za pisanjem. Tako u poslanici datiranoj 16. prosinca 1541. Hektorović odgovara Nalješkoviću:

Ja ne vim, tko bi znal nevoljno me stanje,
bi li igdar mene zval pjesni na spijevanje.
(...)
Za me nisu pjesni, sijeda je sva brada,
na toj me ne stisni već nitkor do sada.
Za tim je ne mal stog nemoći na meni,
u bedri je ulog, a bok bez bolje ni,
nego bol pohađa, malo ih pustujuć,
ka slatka dohađa ja malo lastujuć.
Plodi se po meni, i ruke se hita,
toj ti nam duzi dni donosi i lita
Prijateljeva bolest ostavila je jak dojam na Nalješkovića.

Zanimljivo u kojim kategorijama ti razmisljaš.

 

[Mej bregami]

Читао сам. Ту нема превода документа, него неко тумачење исте.

Дај да видимо текст исправе и критичко издање, а не нечије виђење исте на wiki.

Ma nisi čitao, to je prijevod. Gdje ti vidiš objašnjenja?

 

[Kotromanicev sin]

Ma nisi čitao, to je prijevod. Gdje ti vidiš objašnjenja?

А извињавам се. Читао сам ово:

https://hr.m.wikipedia.org/wiki/Cetingradska_povelja

Сад ћу ово погледати.

 

[Kotromanicev sin]

https://hr.m.wikisource.org/wiki/Cetinska_povelja

Видиш, ту пише да су признали власт новог краља, а не да су га бирали.

О томе се заправо и ради.

 

[NickFreakyrgios]

Ja stavljam originale kako su pisali ljudi prije 500 i više godina. Vi pišete neke svoje želje i provokacije bez i jednog dokaza.

Који си то ставио пре 500 година молим те!?
Сад сам се сетио ти трипови потичу са БиХ форума и давно их је пренео овде @Urvan Hrobatos међутим и он је временом ревидирао ставове овде. Он је добар из књижевности и начитан али и он је у почетку био под јаким утицајем пропаганде
Међутим колико смо били овде,
с њим се не свађам, с њим се спрдам и препуцавам.Он ми је некако драг човек, мало луд али готиван негде.

 

[Mej bregami]

Видиш, ту пише да су признали власт новог краља, а не да су га бирали.

О томе се заправо и ради.

Pogledajte prilog 1752106

Da, mole da se priznaju Habsburzi za hrvatske kraljeve.
U situaciji pritiska Turaka i toga da su Habsburzi već pomagali obranu, zapravo nije bilo puno za razmišljati.
Trebalo je to samo službeno potvrditi od Sabora.

 

[Mej bregami]

Који си то ставио пре 500 година молим те!?
Сад сам се сетио ти трипови потичу са БиХ форума и давно их је пренео овде @Urvan Hrobatos међутим и он је временом ревидирао ставове овде. Он је добар из књижевности и начитан али и он је у почетку био под јаким утицајем пропаганде
Међутим колико смо били овде,
с њим се не свађам, с њим се спрдам и препуцавам.Он ми је некако драг човек, мало луд али готиван негде.

To je iz arhiva po Hrvatskoj, znači originali.

 

[NickFreakyrgios]

https://hr.m.wikisource.org/wiki/Cetinska_povelja

Имаш још један битан догађај овде повезан са Запољом и Хабзбурзима устанак Јована Ненада.
Што се вас тиче важна ствар да је имао око 15000 војника чији су официри после пропасти устанка пребегли у Хрватску и основали војну крајну. Потиснуо је Турке из Војводине и план му је био да настави ка Србији.
То је последњи српски цар.

https://www.srpskaistorija.com/jova...ski-car-i-utemeljivac-ideje-srpske-vojvodine/

 

[Mej bregami]

Имаш још један битан догађај овде повезан са Запољом и Хабзбурзима устанак Јована Ненада.
Што се вас тиче важна ствар да је имао око 15000 војника чији су официри после пропасти устанка пребегли у Хрватску и основали војну крајну. Потиснуо је Турке из Војводине и план му је био да настави ка Србији.
То је последњи српски цар.

https://www.srpskaistorija.com/jova...ski-car-i-utemeljivac-ideje-srpske-vojvodine/

Ma daj, ustanak od mjesec dana koji mađarsko plemstvo riješilo s lijevom rukom. Nebitno

 

[Лекизан]

Видиш, ту пише да су признали власт новог краља, а не да су га бирали.

О томе се заправо и ради.

Pogledajte prilog 1752106

Ма наравно дали су заклетву новом краљу Угарске Фердинанду који је већ изабран у Пожуну за угарског краља из разлога што је постојао још један претендент на престо Јован Запоља па зато.Од тада Угарска, а самим тим и Хрватска, улазе у састав Хабзбуршке монархије.

 

[Лекизан]

Izgleda da su sasvim solidno znali pisali svojim nelatinskim jezikom. Kako samo za srpski trebaju prevoditelja?
Škrti gospari da se tako razbacuju dukatima.
Pogledajte prilog 1752094

Какве везе ово има са Дубровником!

 

[Mej bregami]

Какве везе ово има са Дубровником!

Dubrovčanin piše kao što su pisali u ostatku Dalmacije, spominje hrvatsko jezik, nigdje srpski.

 

[NickFreakyrgios]

Ma daj, ustanak od mjesec dana koji mađarsko plemstvo riješilo s lijevom rukom. Nebitno

Трајао је годину дана, међутим мало неопрезно користиш реч "небитно".

 

[ronhilllol]

Među dubrovačkim zidinama tokom srednjeg i novog vijeka moglo se naići na više Inuita koji su tu na splavovima zalutali, nego Srba koji su tu obitavali.

 

[Frontiersman]

Ja o tome ni u srpskoj literaturi ne mogu naći izvore.
Što je Beograd tada imao sa Srbima?

Taman sam ti ja našao zato da se ne mučiš.

Beograd je bio glavni grad Srpske despotovine jedno vrijeme (za vladavine despota Stefana Lazarevića), a kasnije pod kontrolom Ugarske do pada pod Turke. Inače uglavnom naseljen Srbima i gdje će Srpska pravoslavna crkva u Ugarskoj (Beogradska mitropolija) imati svoje sjedište i nastaviti da postoji i nakon smrti posljednjeg srpskog patrijarha.

 

[Mej bregami]

Трајао је годину дана, међутим мало неопрезно користиш реч "небитно".

Ali za njega nitko ni ne zna, sitna fusnota ako se baš traži. Taj "ustanak" prije lovljenje u mutnom nije imalo nikakvo značenje.

 

[Mej bregami]

Taman sam ti ja našao zato da se ne mučiš.

Beograd je bio glavni grad Srpske despotovine jedno vrijeme (za vladavine despota Lazara Brankovića), a posle pod kontrolom Ugarske do pada pod Turke. Inače uglavnom naseljen Srbima i gdje će Srpska pravoslavna crkva u Ugarskoj (Beogradska mitropolija) imati svoje sjedište i nastaviti da postoji i nakon smrti posljednjeg srpskog patrijarha.

Postavio si više od pola stranih bitaka sa Turcima, na Nikopolju su Srbi bili sa Turcima, pa neke srpske međusobne svađe itd. Znači velika nula sve to u vezi Srba i navodne borbe s Turcima.

 

[Frontiersman]

Postavio si više od pola stranih bitaka sa Turcima, na Nikopolju su Srbi bili sa Turcima, pa neke srpske međusobne svađe itd. Znači velika nula sve to u vezi Srba i navodne borbe s Turcima.

Ne znam šta znači strane bitke. To su bitke u kojima su srpski vladari ratovali protiv Turaka. Ništa komplikovano. Sve je tačno što tu stoji. U Nikopolju Srbi su na obe strane. Gospodin Vuk Branković (srpski vladar druge države) je ratovao protiv njih i nakon bitke biva utamničen.

 

[NickFreakyrgios]

Ali za njega nitko ni ne zna, sitna fusnota ako se baš traži. Taj "ustanak" prije lovljenje u mutnom nije imalo nikakvo značenje.

За њега сви знају и иматитула Хабзбуррга коју имају само чланови породице.Постоје и шпански извори о њему.
Али ајде кад већ кажеш небитно.

 

[Mej bregami]

Ne znam šta znači strane bitke. To su bitke u kojima su srpski vladari ratovali protiv Turaka. Ništa komplikovano. Sve je tačno što tu stoji. U Nikopolju Srbi su na obe strane. Gospodin Vuk Branković (srpski vladar druge države) je ratovao protiv njih i nakon bitke biva utamničen.

Ma nisu, davali bi najviše verbalnu podršku, ali nisu htjeli sudjelovati jer su se bojali Turaka.

 

[Mej bregami]

За њега сви знају и иматитула Хабзбуррга коју имају само чланови породице.Постоје и шпански извори о њему.
Али ајде кад већ кажеш небитно.

Da im bilo bi postavljeno. Njega samo Srbi spominju kad imaju pretenzije na Vojvodinu. U stvarnosti se jedan mađarski plaćenik oteo kontroli i morao biti uklonjen.

 

[NickFreakyrgios]

Da im bilo bi postavljeno. Njega samo Srbi spominju kad imaju pretenzije na Vojvodinu. U stvarnosti se jedan mađarski plaćenik oteo kontroli i morao biti uklonjen.

Ти заиста немаш појма никако па нису му Срби дали ту титулу?
Свакако је трајало дуже од мохачке битке , или битке код Гвозда или било које друге.
Територије су му признате под Хабзбурзима.
Рекли смо да твоје мишљење са прилозима незнања баш ништа не значе нити имају тежину.

Да је био ваш човек и да је подигао Хрвате имао би бисту данас и улицу у Загребу.
А догађај би имао тежину Косовског боја за вас.

Но у праву си ово је много важније.

После Мохачке битке (1526), Угарска (Мађарска) се фактички распада на три дела:
Краљевска Угарска – под влашћу Хабзбурга (Фердинанд I). То је западни и северни део Угарске (са Словачком, западном Угарском, северном Хрватском и Славонијом).

Централна Угарска (укључујући Будим) – директно османска провинција. Турци су освојили Будим 1541. године и створили Будимски пашалук.

Источна Угарска, Трансилванија кнежевина која је формално вазал Османлија, али ужива одређену аутономију.

Шта је с Хрватском???

Северна и западна Хрватска (укључујући Загреб) остаје под Хабзбурзима, као део Краљевске Угарске.
Јужни и источни делови Хрватске и Славоније постепено падају под османску власт током наредних деценија. Најтеже су погођене области око Петриње, Бановине, Лике и Далмације (унутрашњост).
Дубровачка република остаје независна, али плаћа данак Турцима ради очувања своје аутономије.
Далмација (обала) углавном је у рукама Млетачке републике (Венеције).


Дакле, после Мохача Угарска и Хрватска нису формално подељене између Турака, али су де факто раздвојене на делове један под Хабзбурзима, други под Турцима, трећи полуаутономан под турским врховништвом.

Хабзбурзи су преузели титулу угарских и хрватских краљева, али су огромна подручја Угарске и дела Хрватске доспела под османску власт. То стање траје све до Велике турске најезде крајем 17. века и Бечког рата (1683–1699), када су Турци постепено истиснути са већег дела тих територија.

Тако да су вас Хабзбурзи делимично, делимично Османлије ослободиле од Порфирогенитових Турака на неко време.

 

[Mej bregami]

Ги заиста немаш појма никако па нису му Срби дали ту титулу?
Свакако је трајало дуже од мохачке битке , или битке код Гвозда или било које друге.
Територије су му признате под Хабзбурзима.
Рекли смо да твоје мишљење са прилозима незнања баш ништа не значе нити имају тежину.

Да је био ваш човек и да је подигао Хрвате имао би бисту данас и улицу у Загребу.
А догађај би имао тежину Косовдког боја за вас.

Но у праву си ово је много важније.

После Мохачке битке (1526), Угарска (Мађарска) се фактички распада на три дела:
Краљевска Угарска – под влашћу Хабзбурга (Фердинанд I). То је западни и северни део Угарске (са Словачком, западном Угарском, северном Хрватском и Славонијом).

Централна Угарска (укључујући Будим) – директно османска провинција. Турци су освојили Будим 1541. године и створили Будимски пашалук.

Источна Угарска / Трансилванија кнежевина која је формално вазал Османлија, али ужива одређену аутономију.

Шта је с Хрватском?

Северна и западна Хрватска (укључујући Загреб) остаје под Хабзбурзима, као део Краљевске Угарске.
Јужни и источни делови Хрватске и Славоније постепено падају под османску власт током наредних деценија. Најтеже су погођене области око Петриње, Бановине, Лике и Далмације (унутрашњост).
Дубровачка република остаје независна, али плаћа данак Турцима ради очувања своје аутономије.
Далмација (обала) углавном је у рукама Млетачке републике (Венеције).


Дакле, после Мохача Угарска и Хрватска нису формално подељене између Турака, али су де факто раздвојене на делове – један под Хабзбурзима, други под Турцима, трећи полуаутономан под турским врховништвом.

Хабзбурзи су преузели титулу угарских и хрватских краљева, али су огромна подручја Угарске и дела Хрватске доспела под османску власт. То стање траје све до Велике турске најезде крајем 17. века и Бечког рата (1683–1699), када су Турци постепено истиснути са већег дела тих територија.

Желиш ли детаљније карту те поделе или списак османских освајања по годинама?

Тако да су вас Хабзбурзи делимично, делимично Османлије ослободиле од Порфирогенитових Турака на неко време.

To se zna, ali kakve veze ima sa tim carem Nenadom