Kao u smislu opisa. Po njemu su Srbi pobegulje od dana 1.
Dolaze Balkan i prose mjesto za život, što dobivaju. Zatim bi ipak nazad u staru domovinu, ali tu su sad Avari pa prose za novo mjesto za život.
Dolaze Bugari i tu tek nastaje bielaj za Srbe, svako malo bježe k Hrvatima tražiti zaštitu. Bugari ih rastjeruje i odvode u ropstvo. Postavljaju knezove.
Sušta suprotnost opisu Hrvata koji pobjeđuju Avare i osvajaju mjesto za život , pobjeđuju Bugare i Franke.
Побеђују Франке после 7 година мучења и понижења уз Василија Македонца. И то је трајало кратко већ Бранимир је франачки вазал. Победили сте један одред Алгоботура који је кренуо за одбеглим Србима.
На Сплитским саборима Томислав има 2 услова заштиту од Симеуна и припајање Сплита Нину. Други захтев му је одбијен дакле прихвата вазалство папе Јована 10 у замену за заштиту од Симеуна.
Док су Бугари ратовали са Србима од Персијама, Михајла Бориса до Симеуна који их једини побеђује и савладао је и Византију и признат је као василевс Бугара и Ромеја.
Дакле Хрватска се одрекла глагољице, службе на словенском у замену за заштиту од Симеуна и признање папе.
Ако поставимо ствари како поставља Лујо Маргетић, Нада Клаић и још неки добијамо ситуацију да су Хрвати затекли Аваре у доњој Далмације који су потиснути од Срба иза Цетине.
Хрвати се шире из залеђа Задра како сазнанајемо неке су побили а неке подредили себи и помешали са са њима и како каже цар и данас их препознајемо као Аваре.
Дакле Хрвати долазе као поданици Франака којима скоро робују по описима цара.
Ослобађају се на кратко након 7 година на кратко успостављају провизантијску власт и поново падају под Франке и мисионар Мартин им потврђује папин благослов ако постану франачки поданици.
Државност Хрвата и самосталност је трајала кратко уједињени само повремено под по неким владаром иначе се у 11. веку појављују подељено са 2 владара. Што заправо говори да Хрватска етногенеза се наставља под Мађарима а неке праве форме неког јединственог народа показују хајдемо рећи у 14. веку иако је то упитно како и колико.
Далеко да је једини ДАИ имамо и франачке анале који не знају име својих поданика Хрвата ни за белу нити балканску Хрвстску. Знају за беле Србе и за балканске.
Даље извори византијски из 11. века не дају неку слику о Хрватима али о Србима дају.
Дакле имамо и мошти Јована Владинира који се појављује на самом крају 10. века 990. до 1016.
Онда имамо податке о Стефану Војиславу који је архонт Срба са престоницому Стону. Па његовог сина Михајла већ рекса Словена.
Па сина му Бодина такође рекса Словена кога помињу и крсташи папе Урбана Рејмон од Тулиза који се братими са краљем Словена у Скадру. Па његово име од нормандијског црвеног историчара 12 година касније.
Па имамо помене Скиличиних настављача до Зонаре, Деволског, Кекавмена, Ане Комнине византијске принцезе где и Бодин и Михајло имају високе титуле па превласт жупана Вукана који се помиње и господарем читаве Далмације и Србије.
Шго би Дукљанин рекао Вукан господар Рашке и Босне коју губе његови наследници.
Дакле уз прекод континуитета 950. смрт Часлава до 990. Јован Владимир. Дакле то је прекид континуитета од 40 година византијске превласти до Стефана Војислава и смрти Василија 2. бугароубице.
Од тог тренутка има мало прекида континутета после Вуканове смрти негде 1116.
Већ Деса 1140. влада Хумом, Паганијом и Зетом и 1160. постаје велики рашки жупан кога на трону смењује прво Тихомир Немањин брат до Стефана Немање затим од Немање до 1459. континуитет до царевине 1345-1371. касније краљевине и деспотовине.Обе државе се гасе уједињене под једним краљем и последњим деспотом Стефаном Томашевићом и новом папском круном.
Е сад ти мени негде нађи такав континутет неке озбиљније независности Хрвата и буди озбиљан мало.