Srednjovekovna Hrvatska

[Mrkalj]

Nema pouzdanih dokaza da je Zvonimir bio Krešimirov sin.

A logično bi bilo da je ovaj toliko kresao da ovaj drugi od toga zvoni.

 

[FDDD]

A logično bi bilo da je ovaj toliko kresao da ovaj drugi od toga zvoni.

Gde se tu uklapa Trpimir?

 

[Mrkalj]

Gde se tu uklapa Trpimir?

Očigledno u trpni, dakle pasivni princip. Hvala na ovoj korisnoj opasci, kolega.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Uputstva za prekomorska putovanja koja je 1332. godine sastavio barski arhiepiskop Gijom Adam:

Post hos sequitur Sclavonia, ubi sunt multa regna, videlicet Rassie, Servie, Chelmenie, Crovatie, Zente. Isti ab una parte confiniant cum Ungaris, ex altera cum Grecis, ex altera vero cum Dalmatinis, cum Albanenisibus ct cum Blaquis. ​

​

Sledi Slavonija i tu su mnoga kraljevstva, naime, Raška, Srbija, Hum, Hrvatska i Zeta. Oni se graniče s jedne strane s Ugrima, sa druge Grcima, a sa treće Dalmatincima, Albancima i Vlasima. ​

 

[Scott Isle]

Uputstva za prekomorska putovanja koja je 1332. godine sastavio barski arhiepiskop Gijom Adam:

​

Post hos sequitur Sclavonia, ubi sunt multa regna, videlicet Rassie, Servie, Chelmenie, Crovatie, Zente. Isti ab una parte confiniant cum Ungaris, ex altera cum Grecis, ex altera vero cum Dalmatinis, cum Albanenisibus ct cum Blaquis. ​

​

Sledi Slavonija i tu su mnoga kraljevstva, naime, Raška, Srbija, Hum, Hrvatska i Zeta. Oni se graniče s jedne strane s Ugrima, sa druge Grcima, a sa treće Dalmatincima, Albancima i Vlasima. ​

akva crnskopija? Ko je otvorio tu arhiepiskopiju, cija je crkva kod nas? Kakav crni Gijom Adam?

 

[АнаиванГорд]

akva crnskopija? Ko je otvorio tu arhiepiskopiju, cija je crkva kod nas? Kakav crni Gijom Adam?

Црква је 'Апостолска'!

 

[Scott Isle]

Црква је 'Апостолска'!

Aj ne lupaj

 

[Ganfajter]

hrvatska ne postoji
vatikanska tampon zona od koje je skarabudzena neka nakazna drzava koja nema svest ni o samoj sebi

 

[АнаиванГорд]

Aj ne lupaj

Па не лупам, прочиташ Библију, одеш на литургију и све ти је јасно.... Потпуно је друга ствар да ли ће ту Цркву прихватити неки владар на територији којом влада. Ствар веровања илити духовности није питање државних граница.

 

[АнаиванГорд]

hrvatska ne postoji
vatikanska tampon zona od koje je skarabudzena neka nakazna drzava koja nema svest ni o samoj sebi

Хрватска постоји, а око овог другог дела 'тампон зоне' мислим да би могло да се постави у историјски контекст. Дакле, то за тампон зону није лоше размишљање.

 

[Ganfajter]

Хрватска постоји, а око овог другог дела 'тампон зоне' мислим да би могло да се постави у историјски контекст. Дакле, то за тампон зону није лоше размишљање.

vazi, pozdrav

 

[АнаиванГорд]

vazi, pozdrav

И теби

 

[Scott Isle]

Па не лупам, прочиташ Библију, одеш на литургију и све ти је јасно.... Потпуно је друга ствар да ли ће ту Цркву прихватити неки владар на територији којом влада. Ствар веровања илити духовности није питање државних граница.

Ne postiji ni jedna jedina crkva koju je neki apostol napravio u istoriji.
Sve crkve su pravile carske porodice i car. Sve do zadnje.
Drugo u crkvi ne postoje nadbiskupije bez Cara jer nadbiskupa postavlja Car.

Dakle ovo sto postavljate o nekakvom Gijomu nadbiskupu Bara bi znacilo da Karlo Veliki upravlja Barom, ili je Milutin postavio francuza kao Patrijarha u Duklji. Budalastine.

 

[АнаиванГорд]

Ne postiji ni jedna jedina crkva koju je neki apostol napravio u istoriji.

Како мислиш, појасни!?

Sve crkve su pravile carske porodice i car. Sve do zadnje.

Хм, да ли су одобравали да се праве што су цареви или што су хришћани?

Drugo u crkvi ne postoje nadbiskupije bez Cara jer nadbiskupa postavlja Car.

Dakle ovo sto postavljate o nekakvom Gijomu nadbiskupu Bara bi znacilo da Karlo Veliki upravlja Barom, ili je Milutin postavio francuza kao Patrijarha u Duklji. Budalastine.

То је касније време и ту се већ укључује политика у причу.

 

[Scott Isle]

Како мислиш, појасни!?

Хм, да ли су одобравали да се праве што су цареви или што су хришћани?

То је касније време и ту се већ укључује политика у причу.

Kolko mozes lupetat to je strasnoi.

 

[АнаиванГорд]

Kolko mozes lupetat to je strasnoi.

Што?

 

[Scott Isle]

Што?

Kod vas pop postavlja Kralja i Sv apostoli su Rim izgradili i sve crkve, sve kamen po kamen. Budalastine. I to Adam Gijom franacki patrijarh srpske srkve svete stolice u Baru.
Bajke.

 

[Pumpaj Dinstanović]

akva crnskopija? Ko je otvorio tu arhiepiskopiju, cija je crkva kod nas? Kakav crni Gijom Adam?

Pa čitaš valjda šta piše; barska.

Bio je tamo arhiepiskop od 1324. do 1341. godine.

Pre toga je bio arhiepiskop Sultanije u Persiji; arhiepiskopije za čije je osnivanje bio i najzaslužniji.

On je po svemu sudeći negde iz južne Francuske, negde u poslednjoj četvrtini XIII stoleća. Studirao je u Kondomu 1302. godine.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Gijom Adam se rodio najverovatnije u vreme vlasti kralja Filipa IV Lepog (kralja Francuske od 1285. do 1314. godine).

 

[Kole11]

Stanovnici Omiša 1245g.....Miloš, Miloje, Radoje, Dragoje

 

[Pumpaj Dinstanović]

Stanovnici Omiša 1245g.....Miloš, Miloje, Radoje, Dragoje

Pogledajte prilog 1568561
Pogledajte prilog 1568568

Je li ovo za tebe nekakvo otkriće ili...šta?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Postoji jedan zanimljivi zapis jeromonaha Teofila iz Hercegovine iz 1651. godine:

Slava Bogu iže va Troјici izvolivšemu načeti i savršiti, i preblagosloveneј devi Bogorodici pospešavstvovšeј čast. Amin. Sapisa se si mesčnik ot satvoreniјa sveta va let(o) 7159, a ot rož(dastva) Hristova 1651, indiktion 3, krug slncu 19, a luni 15, temelion 18, zlat(o čislo) 18, epah(ta) 2, savrši se meseca јuniјa 23, pri hramu svetiјe i јedinosuštniјe Troјice, va meste zovome Vrhobreznic(a), bliz mesta Plevlja u Hercegovini, trudom i nastoјanjem Teofila јermonaha, sina Јakovova, a pisavi mnogogrešni Gavril velm(i) (?) Pisa se si mesečnik va leto tretiјe carstva sultan Muhamedova, togda praveštu srbskim prestolom patriјarhu kir Gavrilu, i pri mitropolite zahlmiskomu (!) kir Vasiliјi Ioanoviću, našeјe že obitelji јeže hram јes(t) svetiјe i јedinosuštniјe Troјice, igumenu Ananiјi, јermonahu. Molju že vi, otci sveti i bratiјe vazljubljenaјa, i kolenom kasaјu se, starcem јako otcem, savazrastnim јako bratiјam, јunošam že јako čedom, pogrešenaјa vašim ostroumiјem ispravljaјte, nas že se o sem usrdno trudivših se blagoslovite, јako da i oboјi ulučim nekogda rečenoјe: „Blagoslovešteј te, blagosloveni“. I sami že veste, ne pisa angel, na um mutan i unil, a i izvod beše loš i smeten. Naјpače že beda velika i nasiliјe naležaše našeј zemlji, mne mnit se ne beše manjši ozlobljeniјe togda rodu hristiјanskomu neželi drvnjemu Israilju va Egipte pri faraone јegda zdaše gradi tvrdiјe Pita i Ramasno Јon.​

​

Togda Ali-paša Čengiћ vladaše hercegovskom eparh(i)јom. Sabrav ka sebe voјi ot casudu, ot Ilirika i Arvaniti i Klimati i Travunjani i Dioklitiјani i Zahlmјani i Dalmati i Hrvati, i ispln behu voјi polja i udoliјa, i gori, i hlmi. Si svirepeahu Hristovo stado јako lavove neukrotimi ili pardosi ljuti, ili zmiјe letaјuštiјe pogltiti vase verniјe. Domove plenjahu se, imeniјa rashištahu se, vasak vazrast i človek i va strase i tuze beše, i verni i neverni iže imeahu imeniјa ostavljaјušte sela i domi, begahu va iniјe gradi i vasi i stranoprišalci behu va tuždih. Mne mnit se zazreti mi imate siјa pišuštu, obače že obretaјu i drevniјe povestopisce pišuštih delaјemaјa na zemlji, dobrimi dobraјa, i zlimi zlaјa. Togda monastiri velikiјe bedi i nužde podimahu, ne cenjahu hiljadimi aspri, nego po tri i po četiri hiljade grošev ot monastira vazimahu. Molju že vi ne zazrite mi: vreme ponuždaјet me mnogo tužiti i glagolati, po Јeremiјi že reku, kto dast glve moјeј vodu, očima moјima slzi, i vasplačјu daštere Sionovi. Na čto proče, o vaseh sih blagodarim Boga, јemu že slava va veki. Amin.​

​

Togda sazida Ali-paša grad na Kolašinoviću.​

 

[Kole11]

Covek srecan, pronasao Hrvate, a pored njih su jos I Dukljani, Dalmatinci, Travunjani I Zahumljani. Srba nidje.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Covek srecan, pronasao Hrvate, a pored njih su jos I Dukljani, Dalmatinci, Travunjani I Zahumljani. Srba nidje.

Je li hoćeš nešto da konkretno kažeš...?

P. S. Mala ispravka, kokretni zapis je napravio Gavrilo Trojičanin.

 

[ronhilllol]

Stanovnici Omiša 1245g.....Miloš, Miloje, Radoje, Dragoje

Pogledajte prilog 1568561
Pogledajte prilog 1568568

Sve stara hrvatska imena, neka u zadnjih dvjesto godina posrbljena.

Postoji jedan zanimljivi zapis jeromonaha Teofila iz Hercegovine iz 1651. godine:

...​

​

Togda Ali-paša Čengiћ vladaše hercegovskom eparh(i)јom. Sabrav ka sebe voјi ot casudu, ot Ilirika i Arvaniti i Klimati i Travunjani i Dioklitiјani i Zahlmјani i Dalmati i Hrvati, i ispln behu voјi polja i udoliјa, i gori, i hlmi.​

U Hercegovini ne postoji ni jedan spomen Srba do narodnog preporoda, kao ni jedan stari srpski manastir - nije ni za očekivati da ih netko tu nađe u 17. stoljeću.