Srednjovekovna Hrvatska

Mislim, rekao bih ti manje lupetanja, ali tvoja izjava da je kralj Konstantin Bodin vrsta prehrambene namirnice koja se konzumira uz jedno bezalkoholno piće je, zapravo, savršeno konzistentno velikoj većini tvojih objava ovde. :lol:

Pogledajte prilog 1547821

Plaky, plaky.

crying-cat-390-x-498-gif-mt5zsoghizwk3h37.gif
Bravo učeni, timski rad uvek vodi ka boljim rezultatima.
Tako je Bodin je još uvek živ u vreme krstaši prolaze njegovom državom celom dužinom od Istre do Drača. Bitka na Gvozdu gde on gine odigrala se 1097 a ne 1091 kako sam mislio, tako da sve se perfektno uklapa.

Hvala, kolega :ok:
 
Bravo učeni, timski rad uvek vodi ka boljim rezultatima.
Tako je Bodin je još uvek živ u vreme krstaši prolaze njegovom državom celom dužinom od Istre do Drača. Bitka na Gvozdu gde on gine odigrala se 1097 a ne 1091 kako sam mislio, tako da sve se perfektno uklapa.

Hvala, kolega :ok:

S obzirom da srednjovekovni monarh više nije prehrambena namirnica koja se konzumira razmekšavanjem u tečnosti, napredak jeste nesporan, u pravu si. :D

Još samo da ispraviš onu glupost zbog koje ugarski kralj ide nekim čudom i bez ikakvog razumnog razloga ide tobož' do Drača.
 
@АнаиванГорд @FDDD da se malo vratimo na temu.

Ako bi se nauka ozbiljno pozabavila sa HSM i ukazala da taj izvor nije sačuvan u autentičnom obliku, ili preciznije rečeno zapisi sa solinskog crkvenog sabora iz 925. godine, stvari bi se jako dobro uklapale tj. imali bismo celovitu sliku. Hoću reći, ako bi se ispostavilo da su zaključci falsifikat, kao i pismo pape Jovana X kralju Tomislavu.

U takvoj situaciji sve kockice bi se savršeno uklapale. Postalo bi jasno zašto Toma Arhiđakon nema nikakvo sećanje o tome zašto nema hrvatskih kraljeva pre Držislava, ili preciznije rečeno zašto je kod njega Tomislav samo dux.

Historia Salonitana Maior nastaje u vreme opsežnih projekata čiji je cilj bio učvršćivanje rimokatoličke veroispovesti na Balkanu, ali u značajnoj meri svega i prozelitizam nad šizmaticima. Tada se radi na uniji širenju službe, itd...tako da bi prisustvo Hrvata i Srba kao braće na Saboru bilo savršeno tadašnjoj političkoj klimi i širim projektima koji su se odvijali od na ovim prostorima od sredine XV stoleća. Takođe bi bilo smisleno avanzovanje kneza Tomislava u kralja. Pošto Hrvatska — zemlja Svetog Jeronima, koji je standardizovao Bibliju — pradomovina svih slovenskih rodova, treba da bude osnovna tačka okupljanja katoličkog Slovenstva, važno je i da Tomislav ima veću titulu od zahumskog kneza Mihaila; da mu bude nadređeni. Tako i u političkom smislu Hrvatska ima izvesno prvenstvo još i u prvoj polovini X stoleća; dakle, i pre konačnog crkvenog raskola iz sredine XI stoleća, jer bi Tomislav imao, navodno, veću hijerarhijsku vladarsku titulu iznad zahumskog vladara, kneza Mihaila Viševića.

Tako da bi u takvoj situaciji sve dobilo jednu izuzetno smislenu celinu, u kojoj se sve kockice izuzetno dobro uklapaju; objašnjavajući i kontekst i povod za krivotvorenje i papskog pisma o zapisa sa crkvenog sabora, na šta je ukazao i otac hrvatske istoriografije, Ivan Lučić, još davne 1666. godine.

Takođe bi bilo jako interesantno to analizirati i u kontekstu tzv. dela Popa Dukljanina. Kralj Tomislav postoji u njemu, ali isključivo u latinskoj verziji. U hrvatskoj na njegovom mestu se nalazi kralj Polislav. Ako je neznani autor tog dela HSM imao pred svojim rukama latinsku recenziju, to mu je mogao biti osnov za uzdizanje položaja kneza Tomislava. S druge strane, u novije vreme istraživanja ukazuju da je tzv. Hrvatska kronika zapravo možda starija i izvornika, a latinska tek kasnija adaptacija. Moguće je da je autor latinskog Dukljanina upravo na osnovu krivotvorina iz Velike solinske istorije saznao za tzv. kralja Tomislava i zato odlučio da ga interpoliše u mesto kralja Polislava.

Moja je pretpostavka da se o ovome u hrvatskoj istoriografiji ne razmišlja ozbiljnije zato što, bez obzira na sve napretke koji su nesporni, u Hrvatskoj još uvek postoje dosta jaki tragovi državotvornog mita o kralju Tomislavu, temelja uspostavljanih u XIX veku.
 
S obzirom da srednjovekovni monarh više nije prehrambena namirnica koja se konzumira razmekšavanjem u tečnosti, napredak jeste nesporan, u pravu si. :D

Još samo da ispraviš onu glupost zbog koje ugarski kralj ide nekim čudom i bez ikakvog razumnog razloga ide tobož' do Drača.
A sa kojim razlogom ide u blisku mu juzno italijansku obalu preko jadranske pucine, kada mu je vec Drac daleko?
 
A sa kojim razlogom ide u blisku mu juzno italijansku obalu preko jadranske pucine, kada mu je vec Drac daleko?

Tradicija o ugarskoj intervenciji u Apuliji se javlja značajno kasnije; od sredine XV stoleća na dalje; dakle, preko tri veka nakon vremena koje opisuje.

U istoriografskim krugovima postoji otvorena rasprava o autentičnosti tih vesti; dominantno mišljenje jeste da jeste moguće da je kralj Koloman pomogao vizantijsko-mletački savez i poslao neku omanju vojsku u ekspediciju u Veneciju, a ona funkcionisala kao smetnja, da sabotiraju Normane u njoj Italiji. I da je na osnovnom zrncu takvog ishoda koji jeste teoretski zamisliv kasnije napravljena konstrukcija o celoj fabuli o Ugrima u Apuliji, delimično i radi glorifikacija ugarske vladajuće dinastije.
 
Poslednja izmena:
Ali ne verujem sta sam procitao sad, Normani zarobili hrvatskog kralja 1075g
😂, samo ne znaju naucnici da li je u pitanju Zvonimir, Slavac ili Kresimir 128-mi.
Moracu da upisem isroriju vanredno. Resio sam. Nadam se da radis na fakultetu, da sprdnja bude kompletna 😊

Ja ti se najiskrenije izvinjavam što sam te malo zafrkavao postavljajući ti retoričko pitanje koliko imaš godinica, jer sam stvarno mislio ranije si baš neki klinja.

Vanredno studiranje u Srbiji ne postoji poprilično odavno, još od vremena Jugoslavije i to je jedan prilično elementaran (i opšte poznati) podatak.
 
Poslednja izmena:
Ja ti se izvinjavam što sam te malo zafrkavao postavljajući ti pitanje koliko imaš godinica, jer sam stvarno mislio ranije si neki baš klinja.

Vanredno studiranje u Srbiji ne postoji odavno, još od vremena Jugoslavije i to je jedan prilično elementaran i opšte poznati podatak.
E ali gorim od zelje da upoznam ekipu.
Sigurno je zanimljivo na predavanjima I ispitima.
Mass hypnosis 😎
 
Pa na Istoriji cu ostati brucos, verovatno. Jedino da se drogiram 4 godine pa da pricam ono sto se trazi. Strejt to nisam u stanju.
Ali siguran sam da ce se crveneti mnogi nazovi strucnjaci 😊

I, kako ti to tačno zamišljaš; sediš u amfiteatru na predavanju o reformama kralja Servija Tulije i ti sa na času klupe se dereš da je on bio Srbin i pretpostavljaš da prof. Petković dole na katedri crveni od tvojih upada i da ti se ne smeje ili ne posmatra kao ludaka čitavi amfiteatar?
 
Poslednja izmena:
I, kako ti to tačno zamišljaš; sediš u amfiteatru na predavanju o reformama kralja Servija Tulije i ti sa na času klupe se dereš da je on bio Srbin i pretpostavljaš da prof. Petković dole na katedri crveni od tvojih upada i da ti se ne smeje i ne posmatra kao ludaka čitavi amfiteatar?
Metodoloski pristup mi je u krvi. Kritika. Nauka.
Civilizovana diskusija.
Sa tobom nije moguce suprotstaviti stavove, jer kako je poznato, trol si.
Zato, imajuci u vidu siroki spektar mogucnosti istrazivanja istorijske nauke, resih uci u diskusiju uzivo.
 
Metodoloski pristup mi je u krvi. Kritika. Nauka.
Civilizovana diskusija.
Sa tobom nije moguce suprotstaviti stavove, jer kako je poznato, trol si.
Zato, imajuci u vidu siroki spektar mogucnosti istrazivanja istorijske nauke, resih uci u diskusiju uzivo.

Pa ja te pitah kako zamišljaš da to tačno izgleda.

Je li slučaj sa časa predavanja Rimske istorije adekvatno opisan primer kako si to smislio?
 
Mihajlo Vojislavljević koga je Skilica nazvao vladarem Hrvata je imao brata Gojislava.
Hrvatski kralj Krešimir, koji je vladao u vreme Mihajla Vojislavljevića, je takodje imao brata Gojislava, prema jednom od spisa korčulanskog kodeksa

Pogledajte prilog 1545743

Da vidimo šta kaže naučna metodologija,

1. Mihajlo i Krešimir vladaju u identičnom vremenskom periodu
2. Mihajlo je vladar Hrvata i Krešimir je vladar Hrvata.
3. Mihajlo i Krešimir, obojica imaju brata Gojislava
4. Izvori te epohe tvrde da su Hrvati srpsko pleme.

Zaključak: Mihajlo Vojislavljević i Petar Krešimir the fourth su jedna osoba, sa srpskim imenom Krešimir i hrišćanskim Mihajlo.

Myth Busted

nastavak sledi....
Nakon što smo utvrdili da je Krešimir zapravo Mihajlo, sledeće što zaključujemo je to da je Zvonimir zapravo Bodin.
Jer Krešimir je sina Zvonimira oženio ugarskom princezom a ćerku udao za ugarskog velikaša, dok je Mihajlo sina Bodina oženio normanskom princezom a ćerku udao za normanskog velikaša.
I tu, dakle od Zvonimira kreću razlika u pričama, jer Zvonimirovi dogadjaji su vezani za Ugarsku a Bodinovi za Vizantiju i Normane.

Prezanimljivo, pisac hrvatske hronike pravi razliku od Zvonimira pa nadalje, do Zvonimira je sve isto. Ali Zvonimira kreira po uzoru na Bodina pa dalje smislja novu pricu koja ima elemente srpske istorije.

Copy paste nacija :D
 
Nakon što smo utvrdili da je Krešimir zapravo Mihajlo, sledeće što zaključujemo je to da je Zvonimir zapravo Bodin.
Jer Krešimir je sina Zvonimira oženio ugarskom princezom a ćerku udao za ugarskog velikaša, dok je Mihajlo sina Bodina oženio normanskom princezom a ćerku udao za normanskog velikaša.
I tu, dakle od Zvonimira kreću razlika u pričama, jer Zvonimirovi dogadjaji su vezani za Ugarsku a Bodinovi za Vizantiju i Normane.

Prezanimljivo, pisac hrvatske hronike pravi razliku od Zvonimira pa nadalje, do Zvonimira je sve isto. Ali Zvonimira kreira po uzoru na Bodina pa dalje smislja novu pricu koja ima elemente srpske istorije.

Copy paste nacija :D

Nema pouzdanih dokaza da je Zvonimir bio Krešimirov sin.
 
Igitur prefati Slowani recedentes de campo Sennar transeuntesque per Caldeam venerunt in terram, ubi nunc habitant Greci, deinde progredientes quoddam brachium maris intrans mare maius prope Bisanciam, que Bisancia nunc Constantinopolis nuncupatur, intraverunt terras, videlicet Bulgariam, Rasiam, Seruiam, Dalmaciam, Charuaciam, Bosnam, Carinthiam, Istriam et Corniolam, quas in hodiernum diem possident. Tandem in Charuacia fuit quidam homo nomine Czech, qui propter homicidium perpetratum in quendam magnatem parcium earundem Caruaciam derelinquens cum fratribus et consortibus suis ivit querere, in qua securus posset existere, patriam sibi novam. Et de loco in locum progrediens transivit Danubium.

Stoga, gorepomenuti Sloveni, napustivši polja Senara i prošavši kroz Haldejku zemlju, došli su u zemlje gde Grci danas borave. Potom su, nastavivši dalje, prešli delić mora, ušavši u veliko more kod Vizantiona, danas poznatog kao Konstantinopolj, te ušli u zemlje: Bugarsku, Rašku, Srbiju, Dalmaciju, Hrvatsku, Bosnu, Korušku, Istru i Kranjsku, koje poseduju do današnjeg dana. Na kraju, u Hrvatskoj, bio je jedan čovek po imeu Čeh, koji je zbog ubistva počinjenog nad jednim plemićem iz tih krajeva bio primoran da napusti Hrvatsku sa svojom braćom i sabutnicima da bi potražio mesto gde bi bezbedno mogao da živi, novu domovinu za sebe. I krećući se iz mesta u mesto, prešao je Dunav.

https://www.phil.muni.cz/german/projekty/hmb/e-text/Pulk_lat.html
 
Ovo je verovatno mnogo bolje mesto da pričamo o ovome.

Početkom XIV st. kralj Milutin je ubacio Hrvatsku u svoju titulu. Nje nema u srpskim verzijama titule, ali ima dva puta u latinskim varijantama.

Jedno je kotorski statut, prvi član.

1000014121.jpg


Rex Rascie, Dioclie, Albanie, Croacie et Celmie

Drugo je ugovor sa Karlom od Valoa 1308. godine.

1000014088.jpg



Rex Dalmacie, Croacie, Dyoclie, Servie ac Rasie.

Ovo se verovatno treba razumeti u kontekstu pregovora o uniji sa franjevcima koje je kralj Milutin vodio tada i potencijalnim savezom sa porodicom pretendenta na presto Latinske imperije.

Pošto je Dragutinova loza imala legitimne pretenzije nad hrvatskim prestolom, kao prvi zakoniti kralj Hrvatske, a u ovo vreme (pre izmirenja koje se dogodilo 1311. godine) Milutin bio u zavadi sa Dragutinom, računalo se možda na odumiranje Dragutinove loze, čija ni prava, a samim time i zakonite pretenzije nad Hrvatskom (na pomalo improvizujući način) Milutin preuzeo na sebe od Dragutinove porodice.

Možda je u sklopu sukoba sa Šubićima i pitanjem razrešenja sporova oko nasleđa dinastije Arpadovaca u raskusurivanju postojala opcija da Hrvatska pripadne kralju Milutinu.

@АнаиванГорд
 
Ovo je verovatno mnogo bolje mesto da pričamo o ovome.

Početkom XIV st. kralj Milutin je ubacio Hrvatsku u svoju titulu. Nje nema u srpskim verzijama titule, ali ima dva puta u latinskim varijantama.

Jedno je kotorski statut, prvi član.

Pogledajte prilog 1559074

Rex Rascie, Dioclie, Albanie, Croacie et Celmie

Drugo je ugovor sa Karlom od Valoa 1308. godine.

Pogledajte prilog 1559075


Rex Dalmacie, Croacie, Dyoclie, Servie ac Rasie.

Ovo se verovatno treba razumeti u kontekstu pregovora o uniji sa franjevcima koje je kralj Milutin vodio tada i potencijalnim savezom sa porodicom pretendenta na presto Latinske imperije.

Pošto je Dragutinova loza imala legitimne pretenzije nad hrvatskim prestolom, kao prvi zakoniti kralj Hrvatske, a u ovo vreme (pre izmirenja koje se dogodilo 1311. godine) Milutin bio u zavadi sa Dragutinom, računalo se možda na odumiranje Dragutinove loze, čija ni prava, a samim time i zakonite pretenzije nad Hrvatskom (na pomalo improvizujući način) Milutin preuzeo na sebe od Dragutinove porodice.

Možda je u sklopu sukoba sa Šubićima i pitanjem razrešenja sporova oko nasleđa dinastije Arpadovaca u raskusurivanju postojala opcija da Hrvatska pripadne kralju Milutinu.

@АнаиванГорд
Zar to nije indikativno?
 

Back
Top