@АнаиванГорд @FDDD da se malo vratimo na temu.
Ako bi se nauka ozbiljno pozabavila sa HSM i ukazala da taj izvor nije sačuvan u autentičnom obliku, ili preciznije rečeno zapisi sa solinskog crkvenog sabora iz 925. godine, stvari bi se jako dobro uklapale tj. imali bismo celovitu sliku. Hoću reći, ako bi se ispostavilo da su zaključci falsifikat, kao i pismo pape Jovana X kralju Tomislavu.
U takvoj situaciji sve kockice bi se savršeno uklapale. Postalo bi jasno zašto Toma Arhiđakon nema nikakvo sećanje o tome zašto nema hrvatskih kraljeva pre Držislava, ili preciznije rečeno zašto je kod njega Tomislav samo
dux.
Historia Salonitana Maior nastaje u vreme opsežnih projekata čiji je cilj bio učvršćivanje rimokatoličke veroispovesti na Balkanu, ali u značajnoj meri svega i prozelitizam nad
šizmaticima. Tada se radi na uniji širenju službe, itd...tako da bi prisustvo Hrvata i Srba kao braće na Saboru bilo savršeno tadašnjoj političkoj klimi i širim projektima koji su se odvijali od na ovim prostorima od sredine XV stoleća. Takođe bi bilo smisleno avanzovanje kneza Tomislava u kralja. Pošto Hrvatska — zemlja Svetog Jeronima, koji je standardizovao Bibliju — pradomovina svih slovenskih rodova, treba da bude osnovna tačka okupljanja katoličkog Slovenstva, važno je i da Tomislav ima veću titulu od zahumskog kneza Mihaila; da mu bude nadređeni. Tako i u političkom smislu Hrvatska ima izvesno prvenstvo još i u prvoj polovini X stoleća; dakle, i pre konačnog crkvenog raskola iz sredine XI stoleća, jer bi Tomislav imao, navodno, veću hijerarhijsku vladarsku titulu iznad zahumskog vladara, kneza Mihaila Viševića.
Tako da bi u takvoj situaciji sve dobilo jednu izuzetno smislenu celinu, u kojoj se sve kockice izuzetno dobro uklapaju; objašnjavajući i kontekst i povod za krivotvorenje i papskog pisma o zapisa sa crkvenog sabora, na šta je ukazao i otac hrvatske istoriografije, Ivan Lučić, još davne 1666. godine.
Takođe bi bilo jako interesantno to analizirati i u kontekstu tzv. dela Popa Dukljanina. Kralj Tomislav postoji u njemu, ali isključivo u latinskoj verziji. U hrvatskoj na njegovom mestu se nalazi kralj Polislav. Ako je neznani autor tog dela
HSM imao pred svojim rukama latinsku recenziju, to mu je mogao biti osnov za uzdizanje položaja kneza Tomislava. S druge strane, u novije vreme istraživanja ukazuju da je tzv. Hrvatska kronika zapravo možda starija i izvornika, a latinska tek kasnija adaptacija. Moguće je da je autor latinskog Dukljanina upravo na osnovu krivotvorina iz Velike solinske istorije saznao za tzv. kralja Tomislava i zato odlučio da ga interpoliše u mesto kralja Polislava.
Moja je pretpostavka da se o ovome u hrvatskoj istoriografiji ne razmišlja ozbiljnije zato što, bez obzira na sve napretke koji su nesporni, u Hrvatskoj još uvek postoje dosta jaki tragovi državotvornog mita o kralju Tomislavu, temelja uspostavljanih u XIX veku.