Srednjovekovna Hrvatska

[Pumpaj Dinstanović]

Inače @Mrkalj bukvalno svaki navod u Povesti Minulih Leta o Hrvatima se odnosi na severne.....

Были ведь два брата у ляхов - Радим, а другой - Вятко; и пришли и сели: Радим на Соже, и от него прозвались радимичи, а Вятко сел с родом своим по Оке, от него получили свое название вятичи. И жили между собою в мире поляне, древляне, северяне, радимичи, вятичи и хорваты

В год 6415 (907). Пошел Олег на греков, оставив Игоря в Киеве; взял же с собою множество варягов, и славян, и чуди, и кривичей, и мерю, и древлян, и радимичей, и полян, и северян, и вятичей, и хорватов, и дулебов, и тиверцев, известных как толмачи: этих всех называли греки "Великая Скифь".

И год 6430 (942). Симеон ходил на хорватов, и победили его хорваты, и умер, оставив Петра, своего сына, князем над болгарами.

В год 6500 (992). Пошел Владимир на хорватов. Когда же возвратился он с хорватской войны, пришли печенеги по той стороне Днепра от Сулы; Владимир же выступил против них и встретил их на Трубеже у брода, где ныне Переяславль.


I odavde je jasno da se navod Teofanovog nastavljača o napadu Bugara na Hrvate odnosio na one prekodunavske........

Korčulanski Liber pontificalis govori o porazu Simeonovih Bugara od strane Hrvata, kao i Porfirogenitov Spis o narodima, a ovaj zaključuje da je to zapravo bilo negde iza Karpata.

 

[Kole11]

kao i Porfirogenitov Spis o narodima

 

[Kole11]

Korčulanski Liber pontificalis

Jel to onaj kodeks u kome se Zvonimir okrunio za kralja Hrvata?

 

[Mrkalj]

Inače @Mrkalj bukvalno svaki navod u Povesti Minulih Leta o Hrvatima se odnosi na severne.....

Были ведь два брата у ляхов - Радим, а другой - Вятко; и пришли и сели: Радим на Соже, и от него прозвались радимичи, а Вятко сел с родом своим по Оке, от него получили свое название вятичи. И жили между собою в мире поляне, древляне, северяне, радимичи, вятичи и хорваты

В год 6415 (907). Пошел Олег на греков, оставив Игоря в Киеве; взял же с собою множество варягов, и славян, и чуди, и кривичей, и мерю, и древлян, и радимичей, и полян, и северян, и вятичей, и хорватов, и дулебов, и тиверцев, известных как толмачи: этих всех называли греки "Великая Скифь".

И год 6430 (942). Симеон ходил на хорватов, и победили его хорваты, и умер, оставив Петра, своего сына, князем над болгарами.

В год 6500 (992). Пошел Владимир на хорватов. Когда же возвратился он с хорватской войны, пришли печенеги по той стороне Днепра от Сулы; Владимир же выступил против них и встретил их на Трубеже у брода, где ныне Переяславль.


I odavde je jasno da se navod Teofanovog nastavljača o napadu Bugara na Hrvate odnosio na one prekodunavske........

To je i razlog zašto korisnik Q. izvore predstavlja kriptično, ne igra otvorenim kartama, nego svoje izvore ne navodi da ne bi mogli da ih stavimo u odgovarajući kontekst.

 

[Khal Drogo]

Мир дјецо.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Inače @Mrkalj bukvalno svaki navod u Povesti Minulih Leta o Hrvatima se odnosi na severne.....

Были ведь два брата у ляхов - Радим, а другой - Вятко; и пришли и сели: Радим на Соже, и от него прозвались радимичи, а Вятко сел с родом своим по Оке, от него получили свое название вятичи. И жили между собою в мире поляне, древляне, северяне, радимичи, вятичи и хорваты

В год 6415 (907). Пошел Олег на греков, оставив Игоря в Киеве; взял же с собою множество варягов, и славян, и чуди, и кривичей, и мерю, и древлян, и радимичей, и полян, и северян, и вятичей, и хорватов, и дулебов, и тиверцев, известных как толмачи: этих всех называли греки "Великая Скифь".

И год 6430 (942). Симеон ходил на хорватов, и победили его хорваты, и умер, оставив Петра, своего сына, князем над болгарами.

В год 6500 (992). Пошел Владимир на хорватов. Когда же возвратился он с хорватской войны, пришли печенеги по той стороне Днепра от Сулы; Владимир же выступил против них и встретил их на Трубеже у брода, где ныне Переяславль.


I odavde je jasno da se navod Teofanovog nastavljača o napadu Bugara na Hrvate odnosio na one prekodunavske........

Na stranu koliko je ovo nebulozno totalno; evo @Boris T možeš da saznaš da je Simeon slao Alagobotura zapravo iza Karpata i na Vislu i to je prvi poraz Bugara u to vreme, a onda počela sistematska falsifikacija da se prebaci na ovu našu Hrvatsku.

Mogao si primetitu da je u rukopisu i etnonim drugačije zapisan. Severni Hrvati:

хорваты, хорватьскыя

Južni:

храваты

 

[Kole11]

Reč je o Foretičevoj raspravi o korčulanskom kodeksu. Ovo stvarno deluje humoristično....

Da bismo označili vrijednost vijesti ispripovijedanih u odlomku o paipi Ivanu X., moramo se dotaknuti pitanja akata splitskih sabora g. 925. i 928. Ta akta su poznata u mnogo kasnijim prijepisima iz 16. i 17. stoljeća, pa su stoga mnogi sumnjali u njihovu autentično«! Među ostalim Šišić je naročito dokazao njihovu autentičnost.11 Pripovijedanje našeg Korčulanskog kodeksa, dakle jednog dokumenta napisanog u 12. stoljeću i sačuvanog iz vremena postanka, svakako još više potkrepljuje autentičnost tih akata. Dosada se za posredovanje papinskih legata Madelberta i Ivana pri sklapanju mira između Bugara i Hrvata znalo samo iz tih akata,12 a sada znamo za tu činjenicu također iz ovog kodeksa 12. stolj'eća

Foretić prvo kaže kako su do tada kad on piše, a reč je o 1956.g, o hrvatskim kraljevima govorila akta prepisana u 16. i 17.veku, u čiju su autentičnost mnogi sumnjali, ali zamislite Šišić je dokazao da nisu falsifikati. Potsećanja radi, Šišić je onaj naučnik koji hrvatski presto 11.veka smešta u Skadar.
E sada Foretić naučnik obznanjuje naučnoj javnosti Korčulanski kodeks, za koga on tvrdi da je napisan u 12.veku, i to niko nije proverio već se veruje Foretiću na reč, kojim daje na važnosti Šišiću i njim potkrepljuje akta za koja mnogi smatraju da su falsifikati......

 

[Kole11]

Foretić opsednut Šišićem kao Persida Deretićem

Dakle Lovro još vrši funkciju osorskog biskupa., a samo" je tek izabrani splitski nadbiskup, ali još nepotvrđeni. Ništa ne smeta na; tome, što se u proširenoj varijanti isprave datirane veljačom 1059. (a po Šišićevoj interpretaciji izdane zapravo u veljači 1060.) nazivao Lovro samo »archiepiscopus«. Šišić je smatra falsifikatom, ali pretpostavivši, da ona to nije ili pak ako i jest, da je taj njezin element tačan i vjerodostojan, to opet ništa ne bi protivuriječilo činjenici, da je on samo bio izabran

 

[Kole11]

Foretićeva nauka, Ivan, Toma, Lovro, Teuzo....ovo ni Persida ne može da raskrsti ko tu koga..., garantujem.....

Međutim isprava Teuzov e odluke o Telašćici precizno za godinu 1060. spominje crkvenopravni položaj Lovrov. Toma izričito veli, da se onaj drugi poznati sabor održao u doba pape Aleksandra II. i splitskog nadbiskupa Ivana. Dakle to znači, da do vremena neposredno 'nakon 1. listopada 1061. Ivan još nije bio umro, a da Lovro nije još bio nastupio1 kao splitski nadbiskup. Doduše Toma veli, da nadbiskup Ivan nakon odreke, nalazeći se i dalje u svojoj crkvi, nije živio još dugo (non longo tempore), ali i -vrijeme od izbora u g. 1060. pa do vremena neposredno nakon 1. listopada g. 1061. nije prema tadašnjim pojmovima baš dugo.

 

[Kole11]

Izvini Persida, da te pitam, da nisi ti neki rod ovom Foretiću, nekako slično iznosite činjenice tako da ciljano zbunjujete čitaoca?

Mogao bi netko reći, da.su vijesti kod vladanja Aleksandra II. u našem Korčulanskom kodeksu u elementima svojim istinite, ali da su hronološki i stvarno zbrkane i pomiješane. No to može biti tek pretpostavka, ali ako uzmemo u obzir naše gornje razglabanje temeljeno i na dosada -poznatim izvorima, a i na tome, da je to originalni kodeks iz vremena malo nakon g. 1130., dakle samo sedamdeset godina nakon događaja, dalje, da so i druge vijesti u njemu o našim prilikama točne i vjerodostojne te se podudaraju s ostalim dosada poznatim izvorima, onda im možemo pokloniti punu vjeru, jer s jedne strane ni jesu u protivnosti s poznatim nam dosada izvorima a s druge strane neke se drugim izvorima direktno i potvrđuju,-dotično naše se vijesti s njima poklapaju i nadopunjuju

 

[Pumpaj Dinstanović]

Evo malo hrvatske nauke koju Persida tako zdušno propagira

Reč je o Foretičevoj raspravi o korčulanskom kodeksu. Ovo stvarno deluje humoristično....

Da bismo označili vrijednost vijesti ispripovijedanih u odlomku o paipi Ivanu X., moramo se dotaknuti pitanja akata splitskih sabora g. 925. i 928. Ta akta su poznata u mnogo kasnijim prijepisima iz 16. i 17. stoljeća, pa su stoga mnogi sumnjali u njihovu autentično«! Među ostalim Šišić je naročito dokazao njihovu autentičnost.11 Pripovijedanje našeg Korčulanskog kodeksa, dakle jednog dokumenta napisanog u 12. stoljeću i sačuvanog iz vremena postanka, svakako još više potkrepljuje autentičnost tih akata. Dosada se za posredovanje papinskih legata Madelberta i Ivana pri sklapanju mira između Bugara i Hrvata znalo samo iz tih akata,12 a sada znamo za tu činjenicu također iz ovog kodeksa 12. stolj'eća

Foretić prvo kaže kako su do tada kad on piše, a reč je o 1956.g, o hrvatskim kraljevima govorila akta prepisana u 16. i 17.veku, u čiju su autentičnost mnogi sumnjali, ali zamislite Šišić je dokazao da nisu falsifikati. Potsećanja radi, Šišić je onaj naučnik koji hrvatski presto 11.veka smešta u Skadar.
E sada Foretić naučnik obznanjuje naučnoj javnosti Korčulanski kodeks, za koga on tvrdi da je napisan u 12.veku, i to niko nije proverio već se veruje Foretiću na reč, kojim daje na važnosti Šišiću i njim potkrepljuje akta za koja mnogi smatraju da su falsifikati......

Sad nasumično ubacuješ zaključke splitskih sabora i pokušavaš da aludiraš da je u korčulanski kodeks zapravo falsifikat, a u taktici zatrpavanja teme kako bi se totalno zagubilo šta piše u starim ruskim izvorima?

A sad bi i temu da pretvoriš u diskusiju o tom tvom Foretiću?

 

[Kažu "strani plaćenik"]

Izvini Persida, da te pitam, da nisi ti neki rod ovom Foretiću, nekako slično iznosite činjenice tako da ciljano zbunjujete čitaoca?

Mogao bi netko reći, da.su vijesti kod vladanja Aleksandra II. u našem Korčulanskom kodeksu u elementima svojim istinite, ali da su hronološki i stvarno zbrkane i pomiješane. No to može biti tek pretpostavka, ali ako uzmemo u obzir naše gornje razglabanje temeljeno i na dosada -poznatim izvorima, a i na tome, da je to originalni kodeks iz vremena malo nakon g. 1130., dakle samo sedamdeset godina nakon događaja, dalje, da so i druge vijesti u njemu o našim prilikama točne i vjerodostojne te se podudaraju s ostalim dosada poznatim izvorima, onda im možemo pokloniti punu vjeru, jer s jedne strane ni jesu u protivnosti s poznatim nam dosada izvorima a s druge strane neke se drugim izvorima direktno i potvrđuju,-dotično naše se vijesti s njima poklapaju i nadopunjuju

Смараш са спамом и скретањем с теме.

 

[Kole11]

Ovog Foretića, koji je naučno obradio kapitalno delo hrvatske istorije, Korčulanski kodeks, treba pažljivo pročitati....

 

[Mrkalj]

Korčulanski Liber pontificalis govori o porazu Simeonovih Bugara od strane Hrvata, kao i Porfirogenitov Spis o narodima, a ovaj zaključuje da je to zapravo bilo negde iza Karpata.

Ko pominje KLP i DAI? Ovo gore je bio tvoj odgovor na:

Inače @Mrkalj bukvalno svaki navod u Povesti Minulih Leta o Hrvatima se odnosi na severne.....

Više razmišljaj i ne trči pred rudu, pogotovo kada poruka nije upućena tebi. U sve se mešaš.

 

[Boris T]

И год 6430 (942). Симеон ходил на хорватов, и победили его хорваты, и умер, оставив Петра, своего сына, князем над болгарами.

I odavde je jasno da se navod Teofanovog nastavljača o napadu Bugara na Hrvate odnosio na one prekodunavske

То што је @Kole11 рекао, значило би да је Симеон стигао до североисточне Чешке и да је отишао у правцу Шлеске. Хрвати се помињу у попису Прашке бискупије из 976. године – у горњем Полабју и између средње Одре и Судета.
Крајем 10. века ови Хрвати су нестали у држави Болеслава.
Ту чак нема дилеме. Северни Хрвати немају државу и само су племе на просторима Бохемије и Шлеске.

А гле, Хрвати из Далмације су већ сасвим друга ствар, нема сумње да је Симеон ратовао управо против њих.

 

[Pumpaj Dinstanović]

То што је @Kole11 рекао, значило би да је Симеон стигао до североисточне Чешке и да је отишао у правцу Шлеске. Хрвати се помињу у попису Прашке бискупије из 976. године – у горњем Полабју и између средње Одре и Судета.
Крајем 10. века ови Хрвати су нестали у држави Болеслава.
Ту чак нема дилеме. Северни Хрвати немају државу и само су племе на просторима Бохемије и Шлеске.

А гле, Хрвати из Далмације су већ сасвим друга ствар, нема сумње да је Симеон ратовао управо против њих.

Pa i deluje da je Kole11 nekakav velikobugarski imperijalista. Khal Drogo ga je izvorno očitao kao možda hrvatskog trola, ali mislim da je pogrešio, jerbo sve što Kole11 piše vrlo vidljivo se oslanja na bugarske romantičare i ova sad nova informacija je u takvom duhu. Asen Čilingirov, Georgi Sotirov, Vesela Trajkova,...logično je da piše o veličanstvenoj bugarskoj imperiji koja vlada polovinom istočne Evrope.

 

[veliki krang]

Odakle sad opet Bugari?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Odakle sad opet Bugari?

Diskutujemo o ovom navodu iz staroruskih letopisa: https://forum.krstarica.com/threads/srednjovekovna-hrvatska.949627/post-45237240

..koji je komplementaran da još dva pisana izbora, a koji svedoče da su Hrvati naneli prvi veći poraz Simeonovom carstvu Bugara.

 

[suave]

Diskutujemo o ovom navodu iz staroruskih letopisa: https://forum.krstarica.com/threads/srednjovekovna-hrvatska.949627/post-45237240

..koji je komplementaran da još dva pisana izbora, a koji svedoče da su Hrvati naneli prvi veći poraz Simeonovom carstvu Bugara.

Ne bih želeo da budem kvariša te historije, ali me zanima da li postoje kakvi arheološki tragovi koji bi govorili o toj silnoj pobedi hrvatske vojske nad Bugarima ili makar materijalni tragovi, grobovi, mačevi, ili bilo što drugo što bi moglo govoriti o moći tadašnje hrvatske države a da nisu pisani spomenici. Možemo govoriti i o njima ali sama moć hrvatske države ispoljena kroz materijalne tragove izgleda mi mnogo zanimljivija.

 

[Kole11]

Hajmo hronološki da iznesemo spise od značaja za hrvatsku balkansku državu:

• DAI, knjiga štampana 1611.godine, predstavlja spis dobijen dopisivanjem istorije Hrvata i Srba u originalno delo Konstantina Porfirogenita od strane Johana Mersijusa. Delo je uvek bilo sporno a nedavno konačno odbačeno od strane nauke u delu koji se odnosi na istoriju Hrvata.
• Historia Salonitana, knjiga štampana 1666.godine, predstavlja spis dobijen dopisivanjem istorije Hrvata u originalno delo Tome Arhiđakona od strane Jovana Lučića. Delo poznato po tome što sadrži i dokazani falsifikat Pacta Conventa, koji svedoči o navodnom Hrvatsko-Ugarskom zajedničkom kraljevstvu.
• mnoštvo papinskih akata i darovnica hrvatskih kraljeva, nastalih u 16. i 17.veku, spornih po svojoj autetentičnosti većini istraživača
• Korčulanski kodeks, štampan 1956.godine, zbirka različitih spisa koje je objavio Vinko Foretić i koji prema njegovom tumačenju dokazuju autentičnost napred navedenih spornih spisa, jer ovaj put nesumnjivo potiču iz 12.veka i nisu falsifikati. Koliko sam ja uspeo da ispratim jedino Foretić je naučno obradio Korčulanski kodeks. Nije naodmet napisati da se Foretić pri svojim analizama uglavnom poziva na Ferda Šišića poznatog po hrvatsko-mitomanskim stavovima.

Nisam nabrojao nekoliko vizantijskih autora iz 11.veka koji su pominjali balkanske Hrvate ali su ih identifikovali kao srpski etnos.
Takođe, nisam naveo Ivana Đakona, Simeona Logoteta i Teofanovog nastavljača iz razloga što oni pominju samo Hrvate i Bugare u svojoj etnografskoj slici Balkana, pa tako Hrvati prema njihovim svedočenjima nastanjuju Sremsku Mitrovicu i okolinu Soluna. Srbe oni ne pominju što je apsolutno nemoguće za taj period, tako da njihove iskaze možemo smatrati da su na liniji ostalih vizantijskih autora koji Hrvate smatraju srpskim etnosom.

Ne mogu da se setim više niti jednog autora ili spisa koji se bavio hrvatskom srednjevekovnom državom, pa izvolite, dopunite......

 

[Mrkalj]

Hajmo hronološki da iznesemo spise od značaja za hrvatsku balkansku državu:

• DAI, knjiga štampana 1611.godine, predstavlja spis dobijen dopisivanjem istorije Hrvata i Srba u originalno delo Konstantina Porfirogenita od strane Johana Mersijusa. Delo je uvek bilo sporno a nedavno konačno odbačeno od strane nauke u delu koji se odnosi na istoriju Hrvata.
• Historia Salonitana, knjiga štampana 1666.godine, predstavlja spis dobijen dopisivanjem istorije Hrvata u originalno delo Tome Arhiđakona od strane Jovana Lučića. Delo poznato po tome što sadrži i dokazani falsifikat Pacta Conventa, koji svedoči o navodnom Hrvatsko-Ugarskom zajedničkom kraljevstvu.
• mnoštvo papinskih akata i darovnica hrvatskih kraljeva, nastalih u 16. i 17.veku, spornih po svojoj autetentičnosti većini istraživača
• Korčulanski kodeks, štampan 1956.godine, zbirka različitih spisa koje je objavio Vinko Foretić i koji prema njegovom tumačenju dokazuju autentičnost napred navedenih spornih spisa, jer ovaj put nesumnjivo potiču iz 12.veka i nisu falsifikati. Koliko sam ja uspeo da ispratim jedino Foretić je naučno obradio Korčulanski kodeks. Nije naodmet napisati da se Foretić pri svojim analizama uglavnom poziva na Ferda Šišića poznatog po hrvatsko-mitomanskim stavovima.

Nisam nabrojao nekoliko vizantijskih autora iz 11.veka koji su pominjali balkanske Hrvate ali su ih identifikovali kao srpski etnos.
Takođe, nisam naveo Ivana Đakona, Simeona Logoteta i Teofanovog nastavljača iz razloga što oni pominju samo Hrvate i Bugare u svojoj etnografskoj slici Balkana, pa tako Hrvati prema njihovim svedočenjima nastanjuju Sremsku Mitrovicu i okolinu Soluna. Srbe oni ne pominju što je apsolutno nemoguće za taj period, tako da njihove iskaze možemo smatrati da su na liniji ostalih vizantijskih autora koji Hrvate smatraju srpskim etnosom.

Ne mogu da se setim više niti jednog autora ili spisa koji se bavio hrvatskom srednjevekovnom državom, pa izvolite, dopunite......

Dragocen uvid! Slažem se sa ovim viđenjem. Moram da naglasim da su ovakvi rezovi rezultat velikog rada, ali samo onaj ko je talentovan za istoriju može tako da preseče - mnogi bi se vrteli kao pile u kučinama vekovima, kao što i jesu! Bravo!

Tako se to radi!

 

[Kole11]

Hajmo da nastavimo sa analizom.....

Mers je prilikom kreacije hrvatske srednjevekovne države morao da pronađe neki važan dogođaj vezan za tu državu i da za taj događaj veže rođenje hrvatske nacije.
Najlogičnije je bilo da se nadoveže na rečenicu Teofanovog nastavljača o ratu bugarskog cara Simeona protiv Hrvata, i na osnovu te rečenice kreira hrvatsku državu.
Međutim, tu je upao u prvi logički problem, jer Teofanov nastavljač je bio Grk, a Grci njegovi savremenici su svi, bukvalno do jednog, smatrali Hrvate srpskim etnosom.
Sigurno je Mers bio svestan ove činjenice, pa je računao da može da se osloni na i na Nestora koji je takođe pisao o rato Simeona protiv Hrvata. Ali opet Mers ovde nailazi na logički problem jer Nestorovi su svi Hrvati narod koji živi severno od Dunava. Ako je pak Nestor citirao Teofanovog nastavljača, onda opet imamo situaciju da je tu reč o Srbima.
Računao je Mers verovatno i na Dukljanina, barem delom da doprinese zabuni i zavara trag, iako je Dukljanin pisao o pohodu cara Samuila (ne Simeona) na kralja Vladimira. U tom pohodu Samuilo je stigao do Zadra. Verovao je Mers da može da se čitalac povede Dukljaninovom rečenicom o crvenoj i beloj Hrvatskoj, te da se opet stvori neka mitska priča o napadu Bugarske na Hrvatsku. Međutim, kao i u prethodna dva slučaja, opet dolazimo do nepremostivog logičkog problema kod Mersovog domišljanja jer Vladimir je bio srpski kralj, a Zadar grad na njegovoj teritoriji.

To su neka tri stuba, poprilično trula, na kojoj je Mers izgradio priču o srednjevekovnoj hrvatskoj državi. E sad, država koja je pobedila carevinu Bugarsku morala je imati snažnu vojsku, pa je otuda Mers došao na ideju da državu obogati sa moćnom pešadijom, konjicom i mornaricom....

Dalje, ako je Bugarska napala Hrvatsku, pa gde je onda tu Srbija, kuda se Simeon kretao do Hrvatske ako ne kroz Srbiju? Morao je Mers da reši i ovaj problem te otuda ona priča malenoj Srbiji koja je neposredno pred Bugarski napad na Hrvatsku propala, te se njen narod iselio u Hrvatsku i Bugarsku, ne sećem se više tih detalja, jer je priča toliko glupa da ne razumem da bilo ko normalan može poverovati u to.

Ali računao je Mers na autoritet iza koga se sakrio, na cara Porfirogenita, verovao je da će fantastična priča proći ako ispod nje stoji potpis ovog cara, i bio je u pravu, nažalost......

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ne bih želeo da budem kvariša te historije, ali me zanima da li postoje kakvi arheološki tragovi koji bi govorili o toj silnoj pobedi hrvatske vojske nad Bugarima ili makar materijalni tragovi, grobovi, mačevi, ili bilo što drugo što bi moglo govoriti o moći tadašnje hrvatske države a da nisu pisani spomenici. Možemo govoriti i o njima ali sama moć hrvatske države ispoljena kroz materijalne tragove izgleda mi mnogo zanimljivija.

Verovatno bi značajno više pomoglo kada bi se znalo gde su tačno te borbe održane, ali nije poznato. Tuči je čak i dodeljen kolokvijalno naziv od strane nekih Bitka na bosanskim visoravnima, što bi možda moglo biti i donekle tačno, ali opet je reč o pukoj pretpostavci.

Ako želiš sa mnom razgovarati o arheološkim otkrićima, onda se pogrešnoj se osobi obraćaš, ali nisu otkriveni nikakvi ostaci tog okršaja, to može biti možda iz navedenih razloga.

 

[Mrkalj]

?

Ajd razmilsi malo. Kad uključiš mozak postane jasno.

 

[Boris T]

To je jedna od prvih slovenskih filoloških studija. Napisana i pre nego što je Gutenberg izumro štampariju; dok još postoji Vizantija i srednjovekovna srpska država. Ne može se posmatrati iz današnje retrospektive; u skladu sa tadašnjim standardima, to je bilo revolutivno delo, bez obzira na manjkavosti koje si upravo istakao, a kakve postoje i kod svih radova sličnog repertoara (mi imamo danas bolje razumevanje starogrčkog jezika nego njegovi živi govornici, pre dve hiljade godina).

Tako da pojedinačni primeri koje navodiš svakako su zastareli sa aspekta moderne slavistike; to je nesporno. Ovo sam postavio pre svega iz razloga kako to Konstantin opisuje crkvenoslovenski jezik; kao u suštini veštački jezik sklepan, kojem je on pokušao da pruži nekakvo obrazloženje, bez obzira na to što su mu neka domišljanja bila kao što i sam primećuješ promašaj (koliko god ono danas, šest vekova docnije, nedvosmisleno bilo prevaziđeno). Kao i iz razloga što decidno podvlači da to nije srpski jezik (iako ga neki pogrešno i nazivaju tako, a po svemu sudeći od Svetog Save tj. zbog dotičnog posrbljavanja jezika koje je bilo krenulo od Savinog vremena, a koje se odrazilo po prirodi stvari i na transformaciju glotonima, jer će neki na području srednjovekovne srpske države slovenski jezik početi nazivati srpskim imenom).

Да тема буде мало занимљива – Коста, као писац у духу добре старе грчко-византијске традиције, није много знао о историји и пореклу строславског језика. То није изненађујуће за то време (почетак 15. века). Такође није изненађујуће што Коста сматра да су Руси имали највећи утицај на стварање словенског писма. На крају, додајмо да је у својим годинама као учитељ српског језика најпре учио децу не словенском писму, већ 24 слова грчког писма.