Hrvate ili preciznije rečeno hrvatski jezik pominje jedan od najpoznatijih srpskih srednjovekovnih književnika, Konstantin Filozof, u prvoj poznatoj lingvističkoj studiji, napisanoj nedugo posle 1423. godine u Beogradu, na dvoru despota Stefana Lazarevića. U tzv. „Povesti o slovima“ u IV glavi govori o slovenskim jezicima:
Просудивши о томе, они добри и дивни људи изабраше најтананији и најлепши руски језик, којему је у припомоћ дошао и бугарски, и српски, и босански, и словенски, и део чешког, и хрватски језик, како би се уобличиле свете књиге; и сачинише се тако. Узеше тако сачинитељи из грчког језика реч која гласи ἤκουσαν οἱ ποιμένες, и не могући ниједним другим, рекоше зато /слышаше пастырїє, то је руски; и све су најтаније речи из руског језика...И у псалму 9-ом што се каже лаєть — по руски се каже, јер и сад Руси у молитви Господу својему говоре молећи се: „не лаи на ме хосподине”, што ће рећи „не карај ме” или „не гневи се на мене”. Па и у јеванђељу се каже...дажд моу и срачицоу [дај му и кошуљу], а Руси и сад за кошуљу кажу „сорочка”. Или у Књизи царства о Илији, којему у доба суше рече Сарепћанка...грьсть моукьх [грст брашна]...а „мука” се руским језиком каже за брашно, јер „брашно” у том језику значи храну или јело. Али зашто да се све редом казује? Него ћу само обједињено рећи: све су свете књиге по руском језику, осим припомоћи од других овде-онде и осим [х уместо і]...
А као помоћ овоме (језику) јесте — из бугарског нынꙗ и присно [„ниња и присно” тј. сад и заувек] и остало овако, што се по руском не угоди; и тако из српског језика /моужь [муж или човек] или мьчь [мач] или овоме слично, што се из оних не угоди; и тако босанско ты или мы [ти, ми] и друго такво; а колико се ова три не угоди, они хрватским попунише, као ово што је: рѣкь [рекох, дијал. ријех], или дѣма [због] или друго; и друге празнине словенским и чешким такође.
Pogledajte prilog 1202474
Pogledajte prilog 1202475
Ono što je interesantno jeste da, osim pokušaja ustanovljivanja dijalekatskih razlika između slovenskih jezika, Kosta govori i o uticaju hrvatskog jezika (
хръватскыи езыкь) na standardizaciju crkvenoslovenskog, navodeći i dva primera onoga što je smatrao da je identifkovao kao kroatizme.
Pogledajte prilog 1202484
Pogledajte prilog 1202485
https://www.degruyter.com/document/doi/10.1515/9783111552408-012/pdf
Verovatno za
@Mrkalj interesantno.