Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 16.580
Форумаш Mrkalj је, по мени, прецизно примијетио да хрватска историографија подобро нагиње митоманији и да би генезу и узроке таквог приступа било пожељно обрадити кроз опширнију елабораџију.
Узећемо један примјер кроз рукопис који је поменуо аутор теме
Повеља (даровница) није сачувана у оригиналу, већ имамо препис који потиче из 1568.године.
И препис који ако и није у потпуности фалсификат, свакако у данас познатој форми не може бити аутентичан, што тврди и хрватска историчарка Нада Клаић коју самупретходномпосту издвојио да је барем покушала направити отклон од тог неког обавезног приступа у хрватској историографији, у књизи Повијест Хрвата (овдје) стр. 236-238
И да је каснији фалсификатор фабриковао подоста тога што је сплитска црква жељела доказати. Знали спис ако и није у потпуности фалсификат, има значајне фалсификоване дјелове.
Истина Порфирогенит убраја Трпимира међу хрватске архонте, но Порфирогенит у поглављу 31 пише свашта нешто, за неке дијелове поглавља, рецимо они када описује снагу хрватске војске, једино разумно објашњење јесте да су фабрикат, са друге стране Трпимиров савременик Готшалк нигдје ни у једној реченици не помиње некакве Хрвате а за Трпимира пише (у спојлеру
да је краљ Склавена (Словена), односно "rex Sclavorum".
Како Трпимира помиње више извора, можемо "ван сваке разумне сумње" рећи да је та личност постојала, но крајње је упитно да не кажем незамисливо да је у IX вијеку постојао некакав хрватски идентитет и да је Трпимир био хрватски владар, јер да је био односно да је постојао некакав хрватси идентитет апсолутно нема објашњења да Готшалк то не би поменуо
Узећемо један примјер кроз рукопис који је поменуо аутор теме
Trpimirova darovnica
Данас готово да немате у хрватсом корпусу не само код припростог свијета него и код историчара неког ко неће рећи да први "спомен" хрватског имена датира из 852.године (+/-) у спису знаном као Трпимирова даровница што пише и у хрв. википедији (овдје)
Међутим да ли је тако?Povelja kneza Trpimira, poznata i kao Trpimirova darovnica, najstariji je sačuvani spomenik hrvatskog prava. Ova isprava napisana na latinskom jeziku, uobičajeno datirana 4. ožujka 852. godine, najstarija je isprava s dvora nekog od hrvatskih vladara i ujedno prva domaća isprava u kojoj se spominje hrvatsko ime. Povelja nije sačuvana u originalu, već u pet kasnijih prijepisa od kojih je najstariji iz 1568. godine,[1] što je pojedine povjesničare navelo da posumnjaju u njezinu auteničnost.
Повеља (даровница) није сачувана у оригиналу, већ имамо препис који потиче из 1568.године.
И препис који ако и није у потпуности фалсификат, свакако у данас познатој форми не може бити аутентичан, што тврди и хрватска историчарка Нада Клаић коју самупретходномпосту издвојио да је барем покушала направити отклон од тог неког обавезног приступа у хрватској историографији, у књизи Повијест Хрвата (овдје) стр. 236-238
И да је каснији фалсификатор фабриковао подоста тога што је сплитска црква жељела доказати. Знали спис ако и није у потпуности фалсификат, има значајне фалсификоване дјелове.
Истина Порфирогенит убраја Трпимира међу хрватске архонте, но Порфирогенит у поглављу 31 пише свашта нешто, за неке дијелове поглавља, рецимо они када описује снагу хрватске војске, једино разумно објашњење јесте да су фабрикат, са друге стране Трпимиров савременик Готшалк нигдје ни у једној реченици не помиње некакве Хрвате а за Трпимира пише (у спојлеру
Како Трпимира помиње више извора, можемо "ван сваке разумне сумње" рећи да је та личност постојала, но крајње је упитно да не кажем незамисливо да је у IX вијеку постојао некакав хрватски идентитет и да је Трпимир био хрватски владар, јер да је био односно да је постојао некакав хрватси идентитет апсолутно нема објашњења да Готшалк то не би поменуо