Spletkarenja sa sopstvenom dušom.....

IGRALIŠTE​





Napuštene ulice, miris lavande memljivo zahvata prazninu vazduha, probijajući se do utrnulih ljuljaški, ispod kojih se pruža šljunčana bezdan, ranjena otiscima stopala nekih dalekih sećanja, uspomena. Ono što je ostalo od smeha, tonulo je ka tlu, zajedno sa klackalicom koja se povija na vetru, gubeći od protivnika, teškog u svojoj veličanstvenosti. Zraci se nečujno poigravaju usnulim božurima, setno posmatrajući uvele latice, rasute pod stopalima odraslih ljudi, zatvorenih u telesni tesnac, rukama grabeći ka spoljašnjosti, neuhvatljivoj.



Zaustavljam se.



Sunce otužno miluje neizbaždarene poglede, skrivajući se u prostranstvima mojih senki, sivilom prikovanih za beton. Puštam suze u šake, dok se šapat podlo iskrada sa dlanova, prepustivši me tišini prkosnih sunovrata. Vešto se slivajući niz obraze sećanja, lazurne suze krojile bi gorčinu.

Predao sam korak starim putevima, probudivši ljubav, dete koje je veselo uspinjalo svoj osmeh ka visinama, potom ga bacivši bespuću. Šakama stežući metal, radost je brazdala nežne dlanove, dok su zvezde krasile dubine kestenovih očiju.



Zadržavam dah.



Igralište: blacksheep.rs



Moje telo pomalja se kroz uspomenu, zakivci nesrećno oglašavaju sa trule grede, oslikavajući moje pokrete u nezaborav. Otvaram oči, boje se šturo smenjuju pod mojim pogledom, izbegavajući obličje, telesnost koja im je oduzeta. Osećam kako se život spotiče o moje obraze, poput okrutnog šamara.



Ustajem.



Suze se udaljavaju sa obraza, utapaju u prašini kojoj sam predao uzdah, zaputivši se ka zaboravu.



Gde odoše sva ona deca?



Marko Galić
 
Mister:

IGRALIŠTE​





Napuštene ulice, miris lavande memljivo zahvata prazninu vazduha, probijajući se do utrnulih ljuljaški, ispod kojih se pruža šljunčana bezdan, ranjena otiscima stopala nekih dalekih sećanja, uspomena. Ono što je ostalo od smeha, tonulo je ka tlu, zajedno sa klackalicom koja se povija na vetru, gubeći od protivnika, teškog u svojoj veličanstvenosti. Zraci se nečujno poigravaju usnulim božurima, setno posmatrajući uvele latice, rasute pod stopalima odraslih ljudi, zatvorenih u telesni tesnac, rukama grabeći ka spoljašnjosti, neuhvatljivoj.



Zaustavljam se.



Sunce otužno miluje neizbaždarene poglede, skrivajući se u prostranstvima mojih senki, sivilom prikovanih za beton. Puštam suze u šake, dok se šapat podlo iskrada sa dlanova, prepustivši me tišini prkosnih sunovrata. Vešto se slivajući niz obraze sećanja, lazurne suze krojile bi gorčinu.

Predao sam korak starim putevima, probudivši ljubav, dete koje je veselo uspinjalo svoj osmeh ka visinama, potom ga bacivši bespuću. Šakama stežući metal, radost je brazdala nežne dlanove, dok su zvezde krasile dubine kestenovih očiju.



Zadržavam dah.



Igralište: blacksheep.rs



Moje telo pomalja se kroz uspomenu, zakivci nesrećno oglašavaju sa trule grede, oslikavajući moje pokrete u nezaborav. Otvaram oči, boje se šturo smenjuju pod mojim pogledom, izbegavajući obličje, telesnost koja im je oduzeta. Osećam kako se život spotiče o moje obraze, poput okrutnog šamara.



Ustajem.



Suze se udaljavaju sa obraza, utapaju u prašini kojoj sam predao uzdah, zaputivši se ka zaboravu.



Gde odoše sva ona deca?



Marko Galić
Kliknite za proširenje...
Prelepo opisana nostalgija za detinjstvom.
 
Ako me budu pitali
Neznani ljudi i površni stranci
Kome to čuvam duboko u sebi
Ostatke sebe..Čutaću..
I neću im dati to malo duše
I neću im dati da je odnesu
Negde gde neću moći da je nađem.
Neka je.Neka ćuti.
U dubinama moga mraka.
Jer ja ću znati.
Ako me potope talasi bola
Bezdušnog sveta s nimalo nade,
I ako zajecam,al' samo u sebi,
Neću im dati taj deo tuge
Da je spale kao letnje žrtve
U vatrama i ponorima.

Čuvaću tu,pod rebrima
Ono šta mi je sveto!!


S
 
Zivot je nemoguce unapred isplanirati, mada sam se ja uvek trudio, makar da predvidim neke trenutke kroz svoju viziju zivota. Zeleo sam da budem sam svoj gospodar, da biram svoj put, da idem ka ciljevima koje sam sam sebi postavljao. Znao sam da ce biti tesko i puno izazova, ali sam verovao da cu biti srecan jedino ako budem ziveo zivot po svojim pravilima i sa neprecenjenim ambicijama.

Neka moja, meni jos nedokuciva priroda karaktera, vodila me je ka mnogim neizvesnostima, da sam voleo da se,, igram vatrom" i da volim ono sto se ne sme voleti. Bio sam zeljan avantura, zeleo sam da istrazujem svet, ljude i odnose medju njima, iz neprikrivene radoznalosti, da otkrijem sve njihove tajne.

Vreme mi je dalo i iskustvo, da sam tako shvatio kako se u ljudskim odnosima krije i mnogo ljubavi.

Uvek sam verovao u ljubav i romantiku koju ona nosi sa sobom, da sam se mozda i naivno zaljubljivao prilicno lako.

Davao sam sve od sebe u vezi, dajuci svoje srce na dlanu i uvek verovao da ce ljubav biti dovoljna da sve prevazidje.

Medjutim, godine su mi donele puno promasenih ljubavi i poraza i shvatio sam da svi ljudi ne razmisljaju o ljubavi na isti nacin, kao ja. Mnogi su bili spremni na prevare, lazi i izdaje.

Shvatio sam da sam gresio u ljubavi, jer mnoge su samo bile zainteresovane za povrsne veze i neke materijalne ili druge koristi, koje sa ljubavlju ne zive u istom svetu.

To me je jako razocaralo, ali sam nastavio da verujem u ljubav i nastavio da tragam za pravom osobom. Shvatio sam da je vazno da osetim kada sretnem srodnu dusu, zenu koja ce deliti iste vrednosti sa mnom u ljubavi, zivotu, bilo gde i kada, da mora biti posebna, jer ja samo zelim ljubav.

Poceo sam da cenim svoje vreme i svoje srce, da ga ne dajem svakoj koja mi se na bilo koji nacin priblizi. Shvatio sam da sam odgovoran za svoju srecu i da je ljubav jedino dobra ako je uzvracena.

... I tako, danas, sutra i zauvek, nasao sam srecu u njoj i zadovoljstvo svojim zivotom, jer sam se trudio da sam sebi biram svoj put emocija, romantike i ljubavi, iako je bio tezak i pun iskusenja.

Naravno, ostao sam zaljubljenik u romantiku i ljubav, ali sam sada mudriji u svojim izborima. Shvatio sam da je vazno biti iskren prema sebi i prema drugima, i da prava ljubav nije samo osecaj, vec i prijatni nemir koji ispuni svaku poru zaljubljenih.
 
Duboko u svojoj romanticnoj dusi, shvatio sam, da samo kada nisam srecan, ja sam inspirisan, emotivan, nadahnut... i tada pisem, pisem svoje najdublje emocije posvecene tebi, ljubavi moja, jedina i posebna.

Zato, srecni ljudi ne pisu pesme. Da bi pesmu napisao, moras da patis, da si tuzan, suze da lijes.
Jer ljubav se voli, ali ume i mnogo da boli. Romanticna poezija je poezija tuznih ljudi u ljubavi.

Cesto se kaze da srecni ljudi ne pisu pesme. Ali zasto je to tako? Zasto se pesme uglavnom pisu u trenucima kada smo nesrecni, kada smo tuzni, kada nas srce boli, a dusa pati?

Jedan od razloga moze biti taj sto je ljubav, koja je cesto tema pesama, izuzetno kompleksan osecaj. Ljubav nas cini srecnima, ali istovremeno moze biti izvor tuge i bola. Zaista je tesko opisati tu mesavinu emocija, koja nas preplavljuje kada smo zaljubljeni, a jos teze je preneti tu emociju u reci.

Medjutim, kada smo tuzni, kada se borimo sa nasim emocijama, kada ne mozemo da pronadjemo izlaz, tada cesto bezimo u svet emocija i jednostavno pisemo. Pisanje postaje nasa terapija, nacin da izbacimo iz sebe sve te nesrecne emocije koje nas muce. Pesme koje pisemo u tim trenucima su iskrene, duboke i puna emocija.

Takodje, pesme nisu samo refleksija nasih emocija, vec cesto predstavljaju umetnicko delo koje se pise sa ciljem da se prenese odredjena poruka. Da bi pesma bila dobra, potrebno je da sadrzi emociju, ali i da bude dobro napisana i da ima smisla. Ako su srecni ljudi manje skloni pisanju pesama, to moze biti zato sto je teze pronaci inspiraciju za pisanje kada su sve okolnosti savrsene.

Ipak, ne moze se reci da samo tuzni ljudi pisu pesme. Postoje pesme koje su napisali srecni ljudi, pesme koje slave ljubav, prijateljstvo, radost i optimizam. Ipak, romantizam, koji je cesto prisutan u poeziji, vezan je za tugu i patnju, jer ljubav moze biti i izvor bola.

Ukratko, srecni ljudi mozda ne pisu toliko pesama, ali to ne znaci da je pesma samo rezervisana za tuzne i nesrecne ljude. Pesma je umetnost koja se moze pronaci u bilo kojem raspolozenju, ali je istina da patnja i bol cesto mogu biti podsticaj za pisanje o najdubljim i najiskrenijim emocijama, koje ipak samo ljubav, kroz zaljubljene nam pruza.
 
,, Ljudi su PRIJATELJU pokvareni, ne nadaj se dobrom od njih, jer ako ti neko zakuca na vrata i trazi hleba, gadjaj ga kamenom, pre nego sto na tebe potegne zmiju zla, ako to ne, gurni ga nogom da potone jos dublje, sa njima moras tako PRIJATELJU, ne moze drugacije.

Covek ti je najgori neprijatelj PRIJATELJU, ne otvaraj srce pred njim, skupo ces to platiti.

Vise ce te postovati, ako udaris prvi, a onda, pre nego sto ti vrati, udari ga jos jednom, to ce ti pribaviti postovanje medju ljudima.

Ljudi su PRIJATELJU gadovi, nemaj poverenja u njih, ni u oca, ni u majku, ni u mene, ne veruj, jer nema ljubavi medju ljudima... "

Bora Todorovic
 
Ljubavi moja, ti si moj nemir i u mom srcu beskrajna zelja, patnja i ceznja.
Nedostajes mi svaki put kada nisi tu,
ali trenuci pored mene cine, da te na javi sanjam, kao u snu.

Tvoje oci su kao more plave, cije me dubine vuku ka sebi,
a tvoja dusa od pamuka je, meka i nezna, kao najtanje niti tvojih emocija.

Imas srce veliko, koje nesebicno deli svoju ljubav svima, a meni dajes snagu i smirenje u dusi i besanim nocima.

Odavde do beskraja, ja te volim i zelim,
ti si mi sve, nebo i zemlja, sunce i kisa, koji mi trebaju da zasijam pod duginim bojama i toplim kapima nebeskog plavetnila.

Ne samo tvoja ljubav, meni si potrebna, kao vazduh koji disem,
i zato cu te voleti, kroz dane i godine sto dolaze, sve dok poslednjim uzdahom ne izdahnem.
 
Svaki deo tvog tela, tebe, volim, kao da je oduvek pripadao meni. Kao da je deo mene. Uz tebe se osecam celim, ispunjenim, kao da sam konacno nasao ono, sto mi je bilo nedostupno sve ove godine. Svaki poljubac, dodir, zagrljaj me potpuno preplavljuje i budi u meni onaj deo koji je dugo bio uspavan.

Ipak, ljubav nije samo trenutak ekstaze i privremenog ludila koje nas je obuzelo. Ljubav je odluka, da svoj zivot prozivim sa tobom, koja si ucinila isto. To je odluka koju donosim svakog dana, da volim i postujem te, bez obzira na sve nedace i izazove koje zivot moze da nam donese. Bez obzira na to koliko puta smo se svadjali i razdvajali, ljubav ce uvek opstati.

Ljubav je nesto sto treba negovati i cuvati, kao sto cuvam i negujem, svaki deo svog romanticnog bica. Ljubav je u tim malim stvarima, u razumevanju i podrsci, u prihvatanju i oprastanju.
Ljubav je u onom osecaju sigurnosti koji me obuzme, kada znam da sam pored tebe, koja me volis.

Zato, treba te voleti punim srcem i predati tom osecanju, bez straha od povredjivanja ili razocaranja. Zelim samo da se prepustim i verujem da je nasa ljubav najjaca sila na svetu, da moze da premosti sve prepreke i da moze da nas ucini srecno zaljubljenim.

Znam da zvuci kao klise, ali je istina. Ljubav je ono sto ostaje kada sve drugo nestane. Kada prodju sva iskusenja i prepreke, ostaje samo onaj osecaj duboke povezanosti i bliskosti koji zelim zauvek da delim sa tobom, jer ostaje samo ljubav, koja nas cini celim i u srcima i dusi, ispunjenim.

Zato, ne plasim se ljubavi. Ne plasim se da volim i da budem voljen. Prepustam se tom osecanju i zivim zivot, sada, do kraja, punim plucima, jer ljubav je ono sto mi daje snagu da prezivimo sve zivotne zamke, koje progone zaljubljene i da te volim, kao i juce, kao i danas, kao i zauvek, ljubavi moja nenaljubljena, svetice i ikono predivna.

Zbog svega toga sam siguran, da kada sagorimo jedno za drugim, ono sto ostane, bice nasa neunistiva ljubav.
 
Draga moja ljubavi,
dala si ime mojoj dusi i ucinila da moje srce kuca snaznije nego ikad pre. Svaki trenutak koji sam proveo s tobom je bio poput snova, a svaki poljubac poput carolije.

Ipak, u ovom trenutku, agonija me obuzima jer se plasim da sam zakasnio. Molim te, kazi mi da je ovo predivno osecanje uzajamno, da je nasa ljubav i dalje poput rasplamsale vatre koja nikada nece izgubiti svoju snagu?

Svaki put kada pomislim na tebe, pun sam nade i zelje da te opet drzim u svojim rukama. Nudim ti sebe, svoje srce, svoju dusu. Neka bude tako da budemo zajedno zauvek. Iako sam se bojao da cu te izgubiti, nikada nisam prestao voleti samo tebe, jer moje srce pripada samo tebi.

Ne dopusti da te zavaraju glasine da muskarci lakse zaboravljaju. Ja nikada necu zaboraviti tvoj osmeh, tvoje oci, tvoj miris i svaku sitnicu koja me cini zaljubljenim u tebe.

Sada ponovo stojim pred tobom i nudim ti svoju ljubav. Nadam se da ces primiti moje nemirom ispunjeno srce i da cemo zajedno stvoriti najlepsu ljubavnu pricu koja ce trajati zauvek, jer moja ljubav postoji samo za tebe, od zaljubljenosti do romanticnog beskraja.
 
Tvoje usne od meda kao zlatna jabuka greha, pozudu koju nose, u srce moje donose. Ti si moje nedostajanje i bura emocija, nemir moga srca, koji tvoja ljubav stvara, jedina.

Tako snezno bela, predivna kraljica i andjeo mojih snova, tvoje oci su plave kao najcistija voda. Zauvek si mi nedovoljno naljubljena sreca i ljubav mog zivota, sklupcana u mome srcu, gde te cuvam, najveći daru od Boga.

Sa tobom u ljubavi, zelim provesti svaki trenutak svoga zivota, jer sa tobom sve je lakse, tako da se lakse tvoja ljubav dise i lakse pise.

Ona meni daje snagu i hrabrost, vise nego ikada pre, da mogu da te zastitim, a onda do suza ljubim, vise nego sto te mogu izmastati u sne.

Zato mi daj nezno ruku svoju, da je uvezem sa mojom, emotivnim nitima, da zajedno odemo putem ljubavi u nedostiznu vecnost, jer takva sreca i ljubav koju radjas u meni ti, dovoljna je da te volim, dokle god postojim.
 
Znam, nisam savrsen. Imam svoje mane, greske i nedostatke. Medjutim, da li je to uopste vazno? Zar savrsenstvo nije samo iluzija koju ljudi stvaraju u svojim glavama? Zar nije istina da su najbolje stvari u zivotu one koje su posebne, a ne savrsene?

More je preslano, nebo beskonacno, ali upravo te stvari cine ovaj svet takvim kakav jeste, jedinstvenim i posebnim. Isto je i sa ljudima. Nase mane i nedostaci su ono sto nas cini posebnim i jedinstvenim.

Kada sam pruzao dobro, a uzvraceno mi je zlom, ne zalim, znam da ruka koja daje uvek je iznad ruke koja prima. To je Bozja pravda.

Mozda necu uvek dobiti ono sto zasluzujem, ali na kraju dana, dobrota koju pruzam drugima uvek ce mi se vratiti na neki nacin i bicu srecan i zadovoljan.

Zato, ne treba da se fokusiramo na nase mane i nedostatke, vec na ono sto nas cini posebnim i jedinstvenim. Treba da pruzamo dobro drugima bez ocekivanja necega zauzvrat, jer naposletku, to je ono sto nas cini ljudima velikog srca i pruza nadu da ucinimo svet malo boljim.
 
Mozda nismo idealan par, to je istina, ali mi smo jedno drugome sudjeni, bez ikakve sumnje.
Ponekad se razlikujemo u misljenju i nacinu, mada nasa ljubav je toliko snazna da nas takve sitnice i ne dodirnu.

Mozda se svadjamo oko malih stvari, mozda se i posvadjamo oko najbanalnije sitnice, da li lepse mirise ruza ili ruzmarin, ali zapravo, nije bitno koja je biljka lepsa ili koja mirise bolje, vec je bitno da smo zajedno i da uzivamo u nasoj ljubav, koja seze dalje od takvih stvari, i nadilazi granice vremena.

Kada smo zajedno, osecamo se ispunjeno i srecno, nedodirljivo od svih pokusaja da nas zle kreature razdvoje.
Zajedno smo jaci, i prebrodicemo sve teskoce zajedno.

Zato, mozda nismo idealan par iz ruskih klasika ljubavi, ali ja znam da smo jedno za drugo stvoreni, da se volimo do ludila bez granica, a granica ce biti kada nas sudbina dovede do kraja nasih zivota.

... i znam, da mi mozda i nismo idealan par, ali to ne znaci da nasa veza nije vredna borbe i truda, moja ljubavi.

Svaki par ima svoje razlike i neslaganja, a mi nismo izuzetak. Ponekad se ne razumemo najbolje, ali to ne znaci da ne volimo jedno drugo. Svi mi imamo razlicite nacine izrazavanja emocija, i ponekad se desi da ne razumemo jedno drugo, bas u potpunosti sta zelimo da kazemo ili kako se osecamo.

Mozda smo razliciti, ali upravo ta razlicitost nas cini savrsenim parom. Jedno za drugo smo stvoreni i to osecamo u svakom trenutku. Bez obzira na to koliko se nekad posvadjamo, nasa ljubav prevazilazi sve granice i prepreke. Nasa ljubav nas cini jakim, nepobedivim i zato se moramo uvek boriti za nju, kao da nam je to poslednji udah zivota.

Zato sam siguran, da smo ipak stvoreni jedno za drugo, predivna ljubavna prica, gde se protezu ljubavi nase do ludila i nazad i trajace i danas i sutra i doveka... prosto...Volimo se.
 
Milos Crnjanski svet ljubavnika.jpg
 

DVOČAS​










Prvi je počeo, a ja mu nekako vratio.
Pokušao je da me šutne, uhvatio
sam mu nogu,
podigao sam ga.

Trebalo ga je baciti na pločice i dokrajčiti, onesposobiti
ali imali smo trinaest
i nisam bio toliko krvožedan
nisam imao petlje.

Stajali smo kao budale u klinču
a u svlačionicu je uletela
razredna.

Držeća žena starog kova,
nastavnica fizičkog pred penzijom.
Histerisala je:

– Šta to radite?!! Šta to radite?!!! Degenerici jedni !!!

Svi smo stali mirno.
Pred njom smo još uvek stajali mirno.

Onda se začulo.
Iz susedne, ženske svlačionice.
Urlanje.
Lepo se čulo – urlanje, cika
i vrištanje.

Razredna je otrčala tamo.

Potom nam je saopštila da nećemo imati fizičko.
I nismo. Imali smo dvočas
razredne nastave.

Razredna nam je govorila o moralu
teškom životu i nepravedno
nametnutim sankcijama.

Zatim je prešla na Jasenovac.
Puštali su joj filmove na fakultetu.
Crno-bele filmove, kako zadrigle ustaše
muče decu.

Jedan je neuhranjeno dete zgrabio za nogu
i tresnuo ga o zid, ostala je fleka,
govorila nam je.

Držala je monolog, sat i po

i duže.

Njen jedini način da nas zauzda
tog decembarskog dana
1993.





nasilje



Marko Antić
 
Nocas sam tebe sanjao i tada se trgnem i shvatim da si ti i na javi, jos moja neodoljiva...

Zato mogu uvek da mirno zaspim, jer znam da si tu negde i necu da potonem i poludim bez tebe.

...i da, uvek osetim i slatkim leptiricima se uverim, da kada si sama, uvek se vracas mojim stihovima, koji te ljube, miluju i opet te u snovima, kao na javi ljube i dodiruju.

...a onda, opet kao i ranije, polako stize prolece, uz pesme sa radija, ljubavne, prepune stihova nasih proslih predivnih trenutaka, zanosa ljubavi, romanticnih osmeha i zbunjenih pogleda od mnogo strasti i emocija.

...i tako, na pocetku svake romanticne noci, kao neprekidni krug, opet te ljubavi pronadjem u snovima i opet znam, da sve ovo nije san i da ga nece odneti novi dan.
 
Veoma te volim, pokazujem i govorim ti stalno to, trudeci se da ti ne slomim srce, onim neizgovorenim recima, jer ljubav nekada mocnije se cuje, ako je ocutim.

Volim te toliko da se radujem, dok moja ljubav putuje ka tvom srcu, da ga ispuni i ne dozvoli da ni slucajno, bol ga ne ispuni.

Mnogo je oko nas kreatura zlih, ali sam stvorio za nas vakcinu, da ih ne cujem, ne vidim, da im ne osetim stid.

Ipak, zivot se poigra nekada sa mnom i mojom srecom zbog tebe, da pokusa da mi pokvari srecu i dovede suze, ali te toliko volim, da po ko zna koji put, ostanem neuplakan.

Uspeo sam u sebi da podesim, mali deo emocija za koje je potrebno malo nade u nasu ljubav. Onda sam srecan, zato sto me je strah velikih nadanja, koja mogu i da razocaraju, zatim polako, korak po korak, dolazim u tvoje krilo, jer znam, da tu pripadam.

Nisam ni rob karaktera, da ne dozvolim sebi tvrdoglavost, koja radja glupost, zato sam isao kroz zivot, cesto jureci za pogresnima, a opet se na kraju, otreznjen sa malo mamurluka svoje naivnosti, vracao pravim, tebi ljubavi moja i znam da jedino tada nisam pogresio.

...i kao svaki romanticni fanatik, iz mene izbijaju osecanja kroz stihove, gde uvak mozes videti da te duboko volim i da kada dodje kraj, znam da cu umreti mlad, jer moje putovanje nastavicu kroz snove, gde cu biti i dalje putnik, bez tuge i bola, samo sa ceznjom i ljubavlju za tobom.

To su trenuci, kojih necu biti svestan, mada shvaticu da nisam nesiguran, neshvacen, nevoljen, vec da si mi sve to ti pruzila na javi, ljubavi moja.
 
''Nekada treba znati otići.
Ja sam čovek koji voli ostati do kraja,
dok igra nije gotova,
dok ima života i nade.
Sve dok mi ne kaže jasno
da je vreme otići.
Ali trebalo bi da naučim da nestanem
u datom trenutku,
jer ljudima se sviđa
da osete nečije odsustvo
više od njegovog prisustva.
Govore kako žele naći nekoga
ko nikada neće otići.
E kad nađu takvu osobu,
znate li na koga onda misle?
Na onog koga nema.''...

Charles Bukowski
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Džudi S
  • Anketa Anketa
Sajtovi za upoznavanje
Odgovora
18
Pregleda
729
bezimeni1
B
Nina
“Kad sam zaljubljen, ja tražim tvoj pogled.”
Odgovora
1
Pregleda
172
Nina
Nina
tab503
Postoji li samo JEDNA PRAVA osoba za vas?
2 3
Odgovora
67
Pregleda
827
Džudi S
Džudi S

Back
Top