Spletkarenja sa sopstvenom dušom.....

[RužicaRužaRuška]

Odeš iz nekih mesta, ali ne odu ona iz tebe
Odu neki ljudi iz tvog života, ali njihov trag ostane u tebi
Počnu tako nekada, iznenada, uspomene da iskaču ni od kuda,
kao sveže kokice ispod poklopca šerpe na usijanoj ringli
I osetiš neke teksture ponovo pod prstima, i živo prisustvo nekih ljudi pored sebe,
čak iako nisu više među živima, i poznate mirise u nozdrvama,
kao da je prošlost tu, prisutnija nego sadašnjost
Samo te ošine dah nekih davno nestalih ljudi, mesta i događaja
i shvatiš da je sve duboko u tebi, gde god daleko da odeš, koliko god i gde god da bežiš
Suze od tuge nemaju isti ukus kao suze od luka
Čak i drugačije teku
Tuga je gusta kao testo
Zgusne ti krv i pljuvačku i vazduh u nozdrvama i sve ti zgusne
I teško dišeš jer tuga je teška kao sve ono čega više nema i kao svi oni kojih više nema
Koliko god daleko i snažno da bežiš, na kraju nekako završiš - u sebi
Ana Rodić

​

 

[Zelena milja]

Noću sam onakva kakva jesam.U senkama,tiha,izgnana iz svetlosti.Volim tu tamu.I ta nemirna iščekivanja navikla na Nemanje .Utešno sam otuđena od sveta,jer svet ne može da razume.Ništa moje.Puštam ga da izbledi ,tražeći neke druge izvore.Treperenje boli ali me i spašava da potpuno ne odlutam.Vodi me kroz želje(koliko ih samo osećam),nudi mi nešto šta nikada nisam iskusila.
Nepoznat osećaj prepoznavanja.
Pitanja bez odgovora i neizgovorene reči koje ću pokloniti vetru.
Jer samo njemu umem..



S

 

[RužicaRužaRuška]

 

[RužicaRužaRuška]

 

[RužicaRužaRuška]

 

[NIKOS_]

Kada se noc spusti tiho, ona me nezno dodirne, a ja osetim toplinu, koja me obuzme, ostavi bez daha i podigne u svakoj mojoj pori, skrivene romanticne emocije.

Uvek se to blazenstvo romantike desi, kada se setim ruznih trenutaka u zivotu, gde su me mnogi lagali, izdali, odbacili, ona mi tada vrati emociju, koju sam dugo skrivao u sebi.

Tada, neka me traze, sve zle kreature moje proslosti, a ja cu ih pozdraviti i docekati, sa osmehom na licu i nemo gledati kroz njih.

Oprostiti mogu, zaboraviti necu, one koji su im rekli i one sto su njima rekli i one koji su kao culi, mnoge izmisljene istine o meni, a ja se samo i opet tebi okrecem, jer znam da ti svoje otvoreno srce, zeljno tvoje ljubavi, polako, uz poljupce predam.

Zato te opet sebicno grlim, sa zeljom da te nikada ne pustim i znaces tada, da ljubav je opet tu, na mestu gde je i nekada bila.

 

[Mister]

NJOJ

Devojko
znam
da svojim kosmičkim očima
komuniciraš sa šumom
kristalnim mirom
oni hoće
da ih podučiš
kako se ovladava
mačjom telepatijom
da, osećam koliko slano zvuči
potmuli plač
u svitanju gorčine.

Devojko
voziš se iskričavim šinama
po koloseku ludila
haos, lokvanji i strah
ukusa krvave čokolade.
Devojko
monsuni i meso
su oko tebe
isključi se iz te odurne priče
kada uključiš
šesto čulo.
Devojko
putena vetrometino
nesputanog duha
ne znaš gde si sada
i ne znam gde ćeš biti sutra
ali molim te, prevedi mi šapat mora
da ga čuvam
u smiraju
sna.





Marko Antić

 

[RužicaRužaRuška]

 

[Lovesiv]

Stihovi govore za mene

 

[...indigo child...]

 

[Zelena milja]

PS-ovo nije romantično,samo ...spletkarenje sa sopstvenom dušom..

Ograđena,odbijam da čujem to režanje u mraku.Pohlepno i u gomili,da im se ni oči ne vide.Jer,strah je u njima,koliko i sramota od sebe samih.Ne razumeju i boje se tog neshvatanja i praznine u sebi.Boli ih neznanje.Peče ih neosećanje.Zalutali u zbunjeni u tami,znaju samo krv da traže.I svaku lepotu vide kao slabost.
Odbijam da budem deo tog straha,makar zauvek ostala sama.
A oni neka likuju,ni ne znajući da nemaju čemu.


S

 

[RužicaRužaRuška]

 

[RužicaRužaRuška]

 

[Jan Hus]

 

[RužicaRužaRuška]

 

[RužicaRužaRuška]

 

[Tajana@67]

''Uvek suviše dragocenih stvari i nikad dovoljno običnih.....''

 

[Rusalka]

 

[RužicaRužaRuška]

"Da li ti se ikad učinilo da čuješ korake,
kako niz ulicu lako grabe i pomisliš: to je!
"Potrčiš a ulica pusta...
Da li ti se ikad dogodilo da čuješ glas, a ti procvetaš k'o proleće
i počneš da plačeš i dok koraci odzvanjaju u tebi, ti postaješ glas...
A onda, polako izranjaš iz sna pokušaš da se vratiš i pružiš ruku
a tamo beskraj..."

​

 

[Jan Hus]

 

[NIKOS_]

Ljubavi moja, gde si sada?

Secam se trenutaka koje smo proveli zajedno, kada smo bili ispunjeni srecom i ljubavlju. Hodali smo kroz zivot zajedno, drzeci se za ruke, kao da smo stvoreni jedno za drugo. Nasa veza je uvek bila posebna, jedinstvena i duboka, ispunjena blazenstvom ljubavi, koja je ostvarila svaku nasu zelju, dodirnula emociju, ma postala je deo nasih zivota.

Ipak, vreme je proslo i pitam se, gde si sada? Da li me jos uvek volis onoliko, kao ja tebe? Da li osecas emotivnu oluju, suze na licu, osmeh na usnama, kada se setis nezaboravnih trenutaka koje smo delili zajedno?

Meni i sada, zatreperi svaka nit emocija, zbog onih trenutaka kada smo zagrljeni, tiho disali nasu ljubav, pogledima virili u zaljubljena srca, a neznoscu i osmesima ispunjavali svaki preostali nenaljubljeni deo duse. Bili smo nerazdvojni, kao dve polovine istog srca, koje su se sjedinile u jednu celinu.

Onda me pritisnu uspomene i opet se zapitam, gde si sada? Da li si ista ona osoba u koju sam se zaljubio? Da li si ostala ista ona, cije ruke sam grejao u hladnim zimskim nocima, cije usne su me ljubile nezno kao prolećna rosa? Da li i dalje nosis u sebi, istu neznost i paznju koju si mi uvek pruzala?

Moje srce jos oseca nemir, jer ne znam gde si sada.
Da li si daleko od mene, ili si blizu, ali u mislima udaljena toliko, da si mi i lik i sve trenutke nase srece zaboravila.

Da li si jos uvek ta koju sam voleo, ili si se promenila i postala nestvarna, deo moje ceznje i maste, za tobom?

Ljubavi moja, osecam tugu i strepnju, jer ne znam gde si sada. Secam se svih onih trenutaka, kada smo zajedno planirali, ruzama ljubavi prekrivenu buducnost, kada smo mastali da ce nam zivot biti ispunjen ljubavlju ruskih romantika, Jesenjina, Puskina ili surovog i tuznog Bukovskog, da bi se zatim, dugo smejali, plakali, i delili sve svoje, jos neostvarene, ljubavne tajne.

Da li i dalje pamtis iste snove, koje smo nekada i na javi sanjali?
Da li i dalje ima strasti u tebi, da se boris za nasu ljubav, kao sto sam ja spreman da se borim za tebe?
Da li jos osecas onu istu duboku emotivnu vezanost kao sto je osecam ja i hiljadu puta prekinutu zelju, da opet okrenem tvoj broj i cujem ono razarajuce nezno ,,molim"?

Moje srce je ispunjeno pitanjima, a ja nemam odgovore.

Ljubavi moja, gde si sada?

Da li me i dalje volis do beskraja i nazad, kao sto ja volim tebe?

Da li osecas onaj isti nemir i proklete leptirice u stomaku, kada se setis svih onih nezaboravnih trenutaka koje smo imali, koji su nezaboravni i o kojima mastam, da ce mo ih opet ziveti...ljubavi moja?

 

[NIKOS_]

Ljubav si mog zivota,
bez tebe ne bih znao,
kako da disem, kako da zivim,
sve bi bilo tako prazno, kao drvo bez zelenih listova.

Bez tebe sunce ne bi sijalo,
ptice ne bi pevale,
sve bi bilo tako sivo,
kao da si bez mesta u mom srcu.

Ljubav si mog zivota,
i bez tebe ne bih bio ja, jer imao sam tebe i kada me zivot ogrebao.

Zbog toga, sve sto jesam, sve sto imam,
to je zbog tebe, moja ljubavi.

 

[NIKOS_]

Pokusacu da vam ispricam pricu o jednoj ljubavi. Ne, ne radi se o ljubavi o kojoj se culo izvan nas, vec o onoj koja je duboko u nama samima. Taj nas unutrasnji glas, nije glas razuma, koji ne govori pamtljive stihove, ni ti izgovara reci na nekom poznatom jeziku, vec tisinom, ili tisim glasom, govori o ispravnom i pogresnom, govori o svim onim dilemama koje muce zaljubljene.

Ovo u nama, nije samo glas savesti, ni ti je to glas uma. To je glas koji zna ono sto nam treba, sto nam je potrebno, i sto je ispravno za nas i nasu srecu. To je nevidljiva nit, koja nas usmerava, da li treba da krenemo napred ili da stojimo, da li da prihvatimo neku priliku ili da je odbijemo, da li da kažemo "da" ili "ne", da li da verujemo ili ne verujemo u ljubav i samo ljubav.

Cesto ignorisemo ove, samo zaljubljenima vidljive signale, jer smo pretrpani bukom mnogih dusebriznika oko nas, jer takvi ne prestaju da nam govore sta je ispravno,a sta nije. Medjutim, ako naucimo slusati nase unutarasnje emocije, mozemo se jace povezati sa svojom posebnom i sa njom otkriti pravu svrhu svog zivota.

Moje emotivno srce moze biti, po nekada snazan i jasan glas ljubavi, ali po nekad je tise i od sapata, tako tiho da ga i ne primetim. Ono me tada upozori na nesto sto mi se nece dopasti ili ce me povesti prema necemu sto mi je vazno.

Na kraju, samo mi znamo sta je najbolje za nas, i zato je vazno slusati glasove u sebi, koji nam uvek pomazu, da razumemo sebe i donesemo ispravne odluke.

Kao ljudi, svi imamo ovaj unutarasnji glas srca, ali svi ga ne slusaju.
Tako, kada se suocimo sa teskim ljubavnim i zivotnim odlukama, oslonimo se na druge ljude i trazimo savete, ali u stvarnosti, samo mi znamo sta je ispravno za nas.
Svi smo jedinstveni, sa vlastitim ciljevima, snovima, potrebama i slusanjem naseg srca, koje nas uvek dovede, sve blize nasem pravom ja.

Zato je ljubav, vazan deo nase emotivne strane, koja nas vodi uvek pravim putem i na tom putovanju kroz romantiku zivota, pomogne nam da donesemo ispravne odluke i volimo nasu posebnu, do beskraja, do zadnjeg svog daha, kada ce usne prosaputati...volim te.

 

[RužicaRužaRuška]

 

[RužicaRužaRuška]