Spletkarenja sa sopstvenom dušom.....

http://s14.****************/images/141108/fdf9xcrb.jpg
Begunica - Tagore
Zadrhtacu bez sumnje
ako se ikad budemo sreli
u drugome zivotu,
u svetlosti udaljenog sveta.
Zaustavljajuci se,
prepoznacu tvoje oci,
tamne kao jutarnje zvezde,
i znacu da su pripadale
zaboravljenom sumraku
predjasnjeg zivota.
Reci cu:
car tvoj lica nije samo u njemu,
u nju se utkala zarka svetlost
moga pogleda pri susretu
koji se ne pamti,
i moja ljubav joj je dala
tajnu koja se izgubila.
 
zCG2uZp.jpg
 
I kada si siguran da te neko negde ceka,

jer si za nju dao sve, i dusu i suzu iz oka,

nikada nisi siguran, jer grehovi koje od ranije nosis,

mogu uciniti da ona ode od tebe i tada nece pomoci nista,

caki ni ono ,,boze vrati je , jer ovo srce ne moze bez nje,,.

Zato kada svedes sve racune, pomislis na nju i jedno znas,

da je to ona koja je prava, koja treba, makar i na kraju zivotne balade,

da odsvira zavrsne note zajednickih i najlepsih ljubavnih stihova.

 
ВАТРА И ЛЕД

Једни кажу огањ ће да сништи свет,
Други веле лед,
А ја, бар кол'ко за страсти знам,
Ја у ред
Оних за ватру припадам.

Ал' кад би двапут свету дошао смак,
Ја и о мржњи знам толико чак
Да могу рећи:
За уништење је довољан и лед,
И још ће га претећи.

Роберт Фрост
 
МИРИСНИ ПЛОДОВИ ДУШЕ

Душо, да не стремим Вечности не бих чуо
мелодију коју само Време пева
већ бих живот прекратио и од тела направио
тајну коју гробље скрива

Кад се не бих, душо, купао сузама
и болом украшавао очи
живео бих слеп, са ноктима у очима
и гледао само лик у тами

Што је живот, душо, него ноћ у походу
а ипак је смењује зора која траје
тако ме и жеђ у срцу упућује рајском извору
и гутљају смрти милосрдне

Ако, душо, незналица каже да и душа и тело нестају
да се не враћа оно што нестане
реци му да цвет нестаје али има семенку
која остаје и тајну вечности крије

Халил Џубран
 
ПУСТИТЕ МЕ КАКО ЈА ХОЋУ

Зашто увек једно и исто,
Зар баш мора бити јасно и чисто,
И свуда прописан број?!
Та песма није акт, и мис'о није слово.
А дух тражи увек ново,
И хоће да буде свој.
Ритам ће кроз музику речи
Пробити себи путе,
И отићи у прави крај;
У песми закони ћуте —
Пустите осећај!

Милан Ћурчин
 
Lagala sam sve osim sebe...

Lagala sam sve osim sebe,
govorila sam da mogu bez tebe
da mogu bez nas.Da mi svaka
zvezda lepse bez tebe sija.
Ubedjivala sam da tvoje otiske
prstiju sam sprala,da se poljubaca ni
ne secam,da si bio moj ponor pakla.
Govorila sam,da moje se nista,dok
mi se uzdah iz grudi otimao,lagala
sam jer mi je bilo lakse da te
zaboravim,da te prebolim tisinom
dodira da te ne volim.I sada dok
ovo tebi pisem,umirem od sudjenog sata
zelim da vratim ono vreme gde sam plakala
od strasti,gde sam se smejala od slasti.
Gde sam ti davala srce i telo.Gde si bio
izvor svih mojih zelja.Vise ne znam sta
nam se desilo,sta se to u nama okrenulo.
Gde si nestao?.Sto si se od mene umorio?
Sto si me slagao?Ko je paletu ljubavi
izgubio?Hocu li moci vise ikada da volim?
10426523_765410663507236_9177412647923476492_n.jpg

Beskraj
 
ТВОЈА ЉУБАВ


Час си демон жена што истином вара —
час јунакиња мојих снова,
што врата у живот весело отвара —
ти си увек свежа, увек кроз бол нова.

Твоја љубав, вековна, судбинска,
уме сумњом у те да ме за све веже,
ти не даш да ситост буде мени блиска,
јер жеља вечно до тебе досеже.

Ти умеш да страдаш, да робиш, да волиш,
кадкад бацаш душу у беспуће снова,
ти к'о скупа срећа умеш да заболиш,
ти си увек свежа, увек кроз бол нова.

Драгољуб Ђенадић
 
ТИШИНА


Као што са дна сонате извире нота
која дрхтећи расте и постаје све тања
све док у драгој музици не занеми,
тако са дна тишине
извире драга тишина, оштри торањ, сабља
и диже се – и расте – и заноси нас,
док се уздижу и падају
сећања, наде,
мале и велике лажи,
ми хоћемо да крикнемо, али се у грлу
распрши врисак:
увиремо у тишине
све док сасвим у нама не занеме.


Октавио Паз
 
ЉУБАВНИК ТУГУЈЕ

Имао сам другу а у ње коса врана
и мирне руке јој беху – образи бели,
сневах да ће једном моја стара рана
у љубави новој моћи да се зацели;
али у срце ми завири та дивна жена
и у њему слику твоју виде једног дана,
и од мене оде сва сузама обливена.

Вилијам Батлер Јејтс
 
У ПРОЛАЗУ

Прошла је крај мене нечујно ко мирис,
И кад даље тихо и светачки мину,
Бледа као љиљан, поносна ко ирис;
Траг јој ипод ногу златним блеском сину.

О, ко си ти, жено са незнаних страна,
Обасјана чудним, надземаљским сјајем?
Ти ускрсла песмо румених ми дана –
Имена ти не знам, али те познајем.

Ти си ко увелак из ког тајно струји
Прва моја љубав, она срећа тија –
Ах, у срцу моме пробуђена бруји,
Она слатка, слатка стара мелодија.

Вељко Петровић
 
Onaj koji je na dobroti, snazi, na darovitosti i ljubavi štedeo, ko ih je sačuvao tako što ih nije trošio, samo je gomilao svoj gubitak. Sve, čega se lišio svesno, doprinosi veličini tog gubitka. A pošto nema čoveka koji nije nešto uštedeo, koji, dakle, nije sebi nešto uskratio, nadajući se da će tako sačuvati deo sebe i svojih znanja, moći, osećanja - to onda nema ni čoveka koji nije nešto izgubio. I ponekad, zatvori u staklenu vitrinu i uključi alarmne uređaje. Ali, ako se i ne može izbeći, takvo se izolovanje, takva pogrešna štednja, može skratiti i prorediti. Dovoljno je da se čovek seti Štita od Zlata pa da uvidi kako je ostavljanje “na stranu”, “za crne dane” - svoje dobrote, svoje osećajnosti, svoje darovitosti i snage - (onako kako se ostavlja u banku, u ćup, u ćemer, u čarape, pod jastuk...) - da je to najveća greška koju čovek može počiniti. Jer ne samo da na tako ostavljeno zlato našeg bića nema kamata; nego, što je mnogo gore i nepopravljivije, nikada se više ništa od ostavljenogne može podići, uzeti! Da se više ne može ono mesto, gde je to ostavljeno, nikada pronaći, a sve i kada bi moglo, da se tamo ništa ne bi našlo.To je zlato isčezlo, ali bez poljubaca. U ništa. Neupotrebljena, dobrota ili ljubav, bačena je u raspuklinu bez dna. Ko neće kad može, kad htedne - neće moći. I, Andrić
 
Zivim u osecanjima, uspomene, prijatne i neprijatne, odavno sam potisnuo. Ti si graciozno usetala u moje misli, preuzela ih elegantno, privila se uz mene kao pijavica i nezasito isisavas ljubav iz mene, ali ona je nepresusna, kada si ti ta, jedina, najbolja. Prijas mi veoma, uvijas se oko mene, u znoju isprepletana tela, ma svega ima tu. Dajem ti sve, ne trazim nista, dovoljno je da ti osetim misli, a one su okrenute prema meni i ja sam tada presrecan. Ne moram ni da te vidim, ni da te cujem, dodirnem...jednostavno i tada te osecam na sebi...svuda si...ima te i u vazduhu, disem te...zivim tvoj zivot, kroz moj, jer ipak si posebna, kraljica mojih strasti, mojih nemira i mojih nadanja, da ces uvek biti tu..blizu...oko mene..sa mnom.

 
RECIMO



Recimo da je otišla iz grada
u nepredvidivu večer
i da su joj zameli puti.

Recimo da su boje kojima sam
je slikao bile nestalne
i da su izčilile sa kože.

Recimo da je odlučila da je
ne prepoznaju moje zene,
da ima srce nevidivo.
Samo da nije mrtva,
samo da diše.

Tačka na kraju priče mala je
kao srce.

Stavljena je lakim potezom,
ali još pulsira,
još se otima svetlu.

Pero Zubac
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
“Kad sam zaljubljen, ja tražim tvoj pogled.”
Odgovora
1
Pregleda
178
Nina
Nina
tab503
Postoji li samo JEDNA PRAVA osoba za vas?
2 3
Odgovora
67
Pregleda
867
Džudi S
Džudi S

Back
Top