Spletkarenja sa sopstvenom dušom.....

[NIKOS_]

Ziveo sam, dan po dan, prazan, prolazeci pored dusa, nekih epizodnih likova, zavidnih kreatura, napola pismenih mediokriteta...

Tada sam te sreo, zaljubio se, strasno te zagrlio, grejao poljupcima, milovao recima, probudio skrivenu ceznju, kada je razum nestao, a tela nam podrhtavala u nestvarnom grcu, pred naletima talasa strasti...

Zivot mi se okrenuo, nadmenost i ponos sam negde izgubio, razbila si me i...nestala...godine su protekle, zivim sam, dan po dan, prazan...

 

[NIKOS_]

Negde si tu, nedostajes...nemam te...

Okrecem se, trazim te pogledom, osecam te...nemam te...

Zaprepasti me, pojavi se, budi kap vode zivota u pustinji...nemam te...

Udahni mi ljubav, da izdrzim i volim te... nemam te.

 

[NIKOS_]

Cutim, pisem, jos jedna stranica stihova, suzom razmazana, pravim se da to nista nije, a znam da ce ostati pesma bez kraja.

Kraj si ti, a tebe nema, otisla si bez pozdrava, ostavila moja, u stihove izmisljena romanticna lutanja.

Jedino secanje, koje si u mene urezala, je noc, kada su nam mokra tela, slomljena strascu, nemo cutala, dok si se lezerno spremila i u sumrak svitanja, nestala.

Ostao sam sam, sa nadanjima u svom svetu snova i mastanja, koja u romanticnoj dusi, uvek ostanu neostvarena.

 

[NIKOS_]

Volim da se secam onih trenutaka, dok smo zaljubljeni bili i bezbrizne razgovore vodili...Pitala si me, ,,kako to ja pisem stihove, kakvu tajnu krijem od tebe, kako mogu to, a srecan sam"?

Pitala si jos svasta i sve je bilo posebno, uzivao sam u tvojim usnama, radoznalim pogledima...

Odgovor je bio jednostavan, inspiracija mog postojanja, pisanja, pa bila si ti, moja ljubav, bez pocetka i kraja.

Ona, zbog koje se zivi, zbog koje se sve ostavlja i ona koja se slusa i dok dise, cuti, dok tiho od srece jecaje ispusta...

Da...Ti, ljubavi i inspiracijo, moga zivota...zauvek.

 

[NIKOS_]

Nekoliko puta olovka sama krene, pocinjem stihove o njoj, jer ne smem na glas, ima mnogo zlih izmedju nas.

Zato, pisem i cutim, necu tisinu da remetim, strah me da nekome slucajno patnju svoju ne prenesem, dovoljno je da ispastam grehove i da bol zbog nje, samo moj ostane.

Nadam se, slusam tisinu ulice moje, ludacki krijem svoje snove i ne dam, da mi kradu uzdahe tvoje...

...i eto, uporno cekam da se odlucis i vratis u narucje moje, jer iskreno volim te i srcu prepustam, da te zauvek kod mene dovede.

 

[NIKOS_]

Budim se polako iz zimskoga sna, kao neki nedospavani meda...

Budim se i vidim izmaglicu proslosti, gde nazirem predivno lice, zene koju volim...

Budim se srecan, da jos postojis u mom srcu i secanju, strasno te ljubim, milujem...moja si, ne dam te proslosti.

Budim se i znam da si dar od Boga, poslata meni u liku Andjela, da te moja ljubav, zauvek sacuva.

 

[NIKOS_]

Mislio sam da je gotovo, da sam te osvoji, pokorio, nacino robom moje ljubav...kako sam strasno pogresio...

Zelela si i uspela, da me demantujes, moju zabludu pobede u poraz da pretvoris, svojom
neprevazidjenom fatalnoscu, damskom nadmenoscu, senzualnoscu pomesanom sa lepotom Boginje i tim jednostavno, predivno rumenim jagodicama, ispod bisera u ocima...

...ma sve je to mene razbilo, razoruzalo moju nadmenost, istopilo samouverenost...

...jednostavno, spustila si me do tacke u zivotu, kada se sve okrece oko tebe...moje misli, telo, moja dusa i srce koje kuca, postoje samo za tebe...ljubavi moja.

 

[NIKOS_]

Budi moja luka ove noci, nakon burnog dana i u mraku zara ljubavi, pokloni mi trenutak neznosti, koji ce trajati, do kraja nase vecnosti.

Izvuci iz sebe, ono sto nikada nisi, budi divlja, pohotno vulgarna, baci me na kolena svojom strascu, dokrajci me...

Molim te, daj mi svoju dusu i telo, jer ti mene i moju ljubav, odavno i zauvek imas, a meni su ostale samo reci...VOLIM TE, da me manje bude bolelo.

 

[NIKOS_]

Tako te volim, da ne znam kako si mogla ziveti, bez te ljubavi.

Tako te volim, da si samo pozeleti mogla, jer moja ljubav je takva, da postoji samo u knjigama ruskih klasika ili u ljubavnim romanima.

Tako te volim, da nema moje ljubavi, morala bi da je iz snova izvlacis i kroz mastu je izmislis i beskrajno ljubis.

Tako te volim, do vecnosti i nazad, jer moja ljubav ne prestaje, ona se zivi, a hoce i bas slatko da boli...zar ne, Andjele?

 

[NIKOS_]

Mislio sam da je gotovo, da sam te osvoji, pokorio, nacinio robom moje ljubavi...kako sam strasno pogresio...

Zelela si i uspela, da me demantujes, moju zabludu pobede u poraz da pretvoris, svojom
neprevazidjenom fatalnoscu, damskom nadmenoscu, senzualnoscu pomesanom sa lepotom Boginje i tim jednostavno, predivno rumenim jagodicama, ispod bisera u ocima...

...ma sve je to mene razbilo, razoruzalo moju nadmenost, istopilo samouverenost...

...jednostavno, spustila si me do tacke u zivotu, kada se sve okrece oko tebe...moje misli, telo, moja dusa i srce koje kuca, postoje samo za tebe...ljubavi moja.

 

[NIKOS_]

Svaki deo tela, boli me, raspada se, a samo zelim te.

Zelim tvoj zamucen pogled od strasti, kako prodire u mene, kao struna emocija.

Zelim da dodirnem to puteno telo, rukama da ga besramno dodirujem, oblikujem u samo moju Veneru ljubavi.

Zelim da te nosim u narucju i mirisem svu tvoju pohotu, dok te nezno spustam na krevet prekriven mojim snovima i tvojim stihovima.

Zelim te toliko, da nemam te cime ni ljubiti, do krvi izgrizene usne, svedoci moje patnje za tobom ljubavi...

Samo te zelim, sve mi oprosti i zelju mi ispuni, vrati se i zivot mi produzi, za jedan dan...jednu vecnost...

 

[RužicaRužaRuška]

"Ja sam samo tišina koju čuješ kada sklopiš oči...
I vazduh sam koji udišeš i miris koji slučajno osetiš u noći...
I ceo sam svemir, kad digneš pogled ka nebu... Tu sam zauvek.
Govorim dodirom jer samo taj jezik razumem...
Znam da me čuješ...
Bar noću kad je tama, bar u trenu kad zavlada tišina.
Tu sam. Bar u noći punog meseca"

​

 

[Zelena milja]

Sakupiti najsitnije delove sebe, ostatke reči, senke nereči, izlomljene iskre jutara i velove nad jezerom...Prigrliti sve neispisano, ispisano a spaljeno, male papirne kuglice zaboravljene pod jastukom...
Napraviti smotru preostalih sebe..oprostiti...
I Nestati......kao kip obrastao bršljenom...

S

 

[Mister]

ONAJ OSEĆAJ


Znam, glupo je što se javljam,
ali ponos se pogazi zbog gluposti,
kao što je zbog nje i nastao,
pa evo i mene pred tobom na kolenima,
s kamenom na duši i molbom na usnama:
molim te, vrati mi onaj osećaj,
znaš dobro koji, ostao je kod tebe.
Vrati ga, tebi ne treba,
a ja bez njega ne mogu.
Mogu, ali nije to to, niti sam to ja.
U tebi će neko drugi možda probuditi
osećaj koji će zameniti onaj naš,
dok je bio naš,
sada je moj, vrati ga.
Molim te.

Gori sam nego što sam bio pre tebe.
Bolje bi bilo da te nije bilo,
ne bih znao za osećaj,
koji se najbolje opiše kada se kaže:
onaj osećaj.
Mislio sam da sam dovoljno star da umrem
i da je prirodno da tako poluživ ništa ne osećam,
da je prirodno da mi niko ne treba,
da je prirodno to što nisam hteo da te zavolim,
jer ljubav ne postoji.
Čak i da postoji, šta će mi
kada mi nikad ništa dobro nije donela?
Lažem, donosila je na kašičicu,
ali je odnosila na džakove.
I šta je ostalo?
Od ljubavi – ništa.
Od tebe – ništa.
Od mene – ništa.
Čak ni onaj osećaj,
koji ne umeš, ne možeš,
ili ne želiš da mi vratiš.

Goran Tadić

 

[RužicaRužaRuška]

Da li će me nekad tvoje ruke prepoznati
kad u nama bude
već mnogo jeseni i zima
kad mi sjaj u oku izblijedi od kiša
i kad me možda više neće biti
da li ćes ponekad zaplakati noću
kad te sjeti davna zaboravljena pjesma
na sve ulice i restorane
sva ona mjesta koja ćes pamtiti
po našoj nježnosti
i ljubavi u kristalnim prozorima
plavim maglama
da li ćes ponekad zaplakati
u prvi sumrak novog proljeća
u toj jedinoj preostaloj zraci
razbijenog sunca
kad osjetiš jos jednom dodir moga dlana
kad me više mozda neće biti
a sve će biti kao prije
i ona rijeka plava
i prozori tvoje sobe okrenuti daljinama
u koje smo htjeli
da li ćes me ipak zaboraviti
u predahu dviju ljubavi
a znaš da nam usne od istog poljupca boluju
i da nas ista tuga progoni stoljećima​

• 

  ​

"Da li će me nekad tvoje ruke prepoznati" - Željko Krznarić​

 

[Večni san]

''Ako nešto mora da se dogodi, dogodiće se. Najvažnije je da se ne žuri. Dobre stvari ne trče, njih vredi čekati. Problem je što postoje i one stvari koje čuvamo u sebi i koje se ne mogu objasniti, stvari koje se ne mogu reći. One koje držimo u uglu oka, u nesigurnom koraku, u otkucaju srca. Dugo sam verovala u slučajno ali sad znam, nikad se ništa ne dogodi slučajno. Mi biramo, mi uvek biramo. Ne živi se život s tuđim mislima, ne hoda se u tuđim cipelama, ne postoji oprobani recept ni pravilo kako postupati u životu.U svakoj komunikaciji najvažnije je čuti ono što nije rečeno. Mislim da odavno imam tu moć, da čujem ono što nije rečeno i tumačim tišinu. Tišina vrišti, šapuće, moli, traži... Tišina ne pronalazi mir. Tišina samo vremenom zaboravi da govori..."

 

[kalis]

 

[RužicaRužaRuška]

“Mrzim način na koji razgovaraš sa mnom, i kako praviš frizuru.
Mrzim tvoje cipele, i način na koji mi čitaš misli.
Mrzim što si uvek u pravu. Mrzim kad me teraš na smeh, isto kao i na plač.
Mrzim što te nema kraj mene, i činjenicu da me nisi nazvao.
Ali najviše mrzim to što te ne mrzim. Nikako, ni trunčicu, baš nimalo”

Citat iz filmske adaptaciji poznate Šekspirove drame “Ukroćena goropad”
​

 

[Večni san]

Kažu da vreme leči sve,
A šta mi vredi i večnost bez tebe.

 

[NIKOS_]

Kakav dan...isti kao mnogi ranije...dan prepun snova, koji se nisu ostvarili, ni sada, ni pre...

Kakav dan...ma i nije nesto poseban...dan prazan...bez tvoje strasti, pozude, pohote...

Kakav dan...trebas mi, da smirim moje nemire...kada si tu, sve je drugacije, dan je kraci, samo za nas zaljubljene.

 

[NIKOS_]

Svaki tvoj poljubac u mom snu, prepoznao sam kao ljubav neizmernu...ma znao sam.

Trenuci, kada si cutala, uz kurtoazni osmeh pristojnosti, bolelo je...ma znao sam.

Svaki tvoj nemir, video sam na tebi i munje strasti u ocima, slutnje nepoverenja, male slatke lazi..ma znao sam.

Ipak, kada si me zelela, tvoje telo me kapima neznosti dozivalo...volela si me, protiv ljubavi, za kojom smo stalno zudeli, nisi mogla...a onda si nestala...jos te cekam na vratima zaborava...to nisam znao...

 

[NIKOS_]

Mogao sam, a nisam, da prodjem pored nje, da stegnem srce, da ne vidim je...

Mogao sam, a nisam, zeleo sam je, kao zedan kapi vode, da smirim moje nemire...

Mogao sam, a nisam, pogled njen, slomio je sve moje sujete...

Mogao sam, a nisam, dodir je bio dovoljan, pao sam na kolena, kao pred boginjom, kraljicom...predao se, bez snage da je opet izgubim i trazim...ne mogu...volim je...sada i zauvek...

 

[NIKOS_]

Nedostajes mi. Znas li to, ljubavi moja?

Nedostajes mi jako, kao smrtniku poslednji dah zivota...

Nedostajes mi, a tvoja magija mi je romanticnu dusu obuzela...

Nedostajes mi, a sve moje grehove, sitne lazi, emotivne obmane, pobedila si, jednim osmehom, nadamnom zavladala si.

Nedostajes mi, iako sam vodio ratove sa emocijama, svojim srcem, zavaravao osecanja, spavao dane, ziveo noci, da ti se oduprem, da te nemam vise u glavi...uzalud, pobedila si.

Nedostajes mi, nedosanjani sanu moj, da te volim na hiljadu nacina.

Nedostajes mi i znam da ce tako biti, dok god budem disao, pa i kada budem prestao...nedostajes mi i u zivotu posle smrti.

 

[NIKOS_]

Zagrlicu te snazno mojim osecanjima, sa kojima rat vodim, da te iznova i iznova osvojim.

Zagrlicu te nezno, da osetis kako mi srce treperi i upija otkucaje tvoje ljubavi, a mozda je i nisam vredan.

Zagrlicu te pogledom, dok tonem u tvojim poljupcima i zelim te usreciti, socno ti ih uzvratiti.

Zagrli me ukrocenim nemirima, dok umorno lezis na moje grudima, a suze zadovoljstva ti nezno klize niz rumene obraze, srecna, ispunjena mojim strastima.

Zagrli me jako i ne pustaj me Andjele Ljubavi, plasim se da ces nestati, kao zimski dah u toploj noci, kojom te pokrivam, cuvam...zauvek tvoj...

 

[NIKOS_]

Noc mi je tako teska, a vraca se stalno, tada mastam da sam sa tobom i kada podjes, cujem tvoje zbogom.

Ostajem sam, ne mogu ni masku srece, rukama da skinem, gubitnik sam ljubavi, pobedila si i skrhan patnjom, klanjam se pred tvojom lepotom.

Nisam ponizen, jer sam rukama vajao tvoje telo, moje remek delo, vrelim usnama ljubio ti grudi, dok se u grobnoj tisini prolamao jauk tvojih uzdaha.

Strpi se ne muci me, zagrli me nezno, poljubi me strasno, dok dodirujem grudi, sa zudnjom ulazim u tebe, osvajam sva cula...tako je magicno, zar ne?

Zato...molim te...vrati se...zaboravi ono ,,zbogom"...volim te.