Spletkarenja sa sopstvenom dušom.....

[NIKOS_]

Voleo bih, takve nocne sate, koji vreme vrate, da mi u snove dovedu tebe i ljubav, koju si odnela, da mi i to vrate.

...ili kada nocu nebo gledas, mislis da zvezde sjaje.

...a to se andjeli nebom bude da tebe gledaju, trazeci put, da te do mene dovedu.

 

[NIKOS_]

Dodirni me kao ledena pahulja, zagrli kao nezni sal od kasmira.

Izbrisi trag mojih nemira, da umrem bez tvog dodira.

Ipak, zahvalio bih ti sto si tako dobra prema meni i sto si me naucila da cenim poljupce kojima si me darivala.

Hvala ti sto trpis, kada sam dosadan i setan,
sto za nasu ljubav, nikad neces reci, da je put pogresan.

Hvala ti na svemu sto si mi pruzila i nikad ne pitaj kako i zasto te volim, jer ti si to, zasluzila.

 

[NIKOS_]

Nikad nemoj traziti od mene nesto savrseno, sto bi da zavolis, jer moze se desiti da sebe prevaris i ti se zaljubis.

Zato me zavoli na tren, sto sam ja i sto nije savrseno, a zatim ulozi malo zensku prefinjenost, zacinjenu slatkom lukavoscu i ucini me savrsenom, svojom, carolijom ljubavnom.

 

[NIKOS_]

Slobodno mi pridji, lepotice, nekada moja, a sada ko zna cija, meni nedostizna.

Slobodno mi pridji, da te zagrlim i od poljupca tvoga, na kolena da padnem, da te molim za jos jedan trenutak ljubavi...a ti budi milostiva i pokloni mi ga...

...bice to meni dovoljno, da te bezgranicno volim, a ti bez duse i srama, ostani i dalje nedostizna Dama.

 

[NIKOS_]

Bila si nekada ona, koja me je odmah osvojila, lepotom si me zavela i tako sludjenog, ostavila.

Od tada gledam za tobom, izgubljenu mladost jos trazim, na bol i patnju, odavno sam navika, samo po nekada gledam u stihove u kojima te jos imam i sa njima pricam, ali odgovora nema, pa onda cutim...

Usta ne otvaram, ne govorim vise, jos samo pero, kroz hodnike secanja, nove stihove pise. Ostale su i preplavljene misli, potonule nade, bez snage da te ikada vrate.

 

[NIKOS_]

Dugo vec se druzim samo sa Demonima u mojoj glavi, sto mi mame secanja na nju, dusu mi razbijaju.

Da li joj je telo puteno, ko sto nekada bilo je ili ga neko drugi, melemom mladosti miluje, sva ona mesta sto su me ocarala, dok noc je padala, ostala su secanja.

Eh, Demoni, kada ste mi nju uzeli, bolje i mene da ste odveli, svoj krst greha bih nosio, svu patnju bih sa sobom odneo, da je lecim bolom, do zadnjeg uzdaha i njenog lika pred ocima.

 

[Jan Hus]

 

[RužicaRužaRuška]

 

[Večni san]

"Ono što je naše doći će i ostati. I mi ćemo s vremenom pronaći svoje mesto. Mesto u nečijem srcu koje niko drugi ne može zauzeti. I taj neko imaće isto takvo mesto u našem srcu. Uzajamno, zajedno. I to je prava sreća. Obična ljudska sreća. Ljubav.
Tamo gde je kraj uvek je i neki novi početak.
Vreme je to koje sve postavi na svoje mesto, i događaje i nas.
Trenuci su napravljeni od vremena, dani su napravljeni od vremena, godine su napravljene od vremena.
I mi smo napravljeni od vremena.
Evo, pitam se, kako su brzo prošle godine...
Došlo je neko novo, brzo vreme, kažu moderno doba. Ljudi nose sa sobom mobilne uređaje, komuniciraju s njima, fotografišu, zaposleni, moderni, lepi, ali hladni. Ruže cvetaju tokom sva četiri godišnja doba, ali su bez mirisa.
Pa ipak, verujem u to doba, koračam hrabro uz nadu, svog najvernijeg pratioca. Ranije sam znala i da je izgubim na tren, ali ona bi me uvek iznova stizala, pronalazila i nikada me nije napuštala.
Vreme procenjuje koliko ćemo narasti, obezvređuje one koji ne zaslužuju.
Cenim svoj život, borim se za ono što želim, poštujem ono što imam i volim bezuslovno.
Srećna sam. Shvatila sam da sreća živi tamo gde joj otvorimo vrata i dopustimo da ostane. Sve radim osmehom i srcem. I sve mi uspe..."

M. K. Selma

 

[Rusalka]

 

[RužicaRužaRuška]

"Ako budem mogao da se vratim
i budem blizu tebe,
upravo to ću i učiniti,
i biću s tobom zauvek.
Gde god da si. Bićeš velika,
ali ja ću i dalje biti tu.
Biću sunce na tvom licu,
i kiša na tvojim cipelama,
i vetar u tvojoj kosi.
Biću tu kad se probudiš ujutru
i kad uveče kreneš na spavanje.
I čuvaću te celu noć,
i ti ćeš osetiti da ti se smešim
i nikada nećeš biti sama
jer ću ja biti uz tebe, zauvek."

T.Parsons

 

[Večni san]

"Dok gledam u tebe ne želim da vidim samo tvoje oči, lice, ruke, želim da vidim i ono što duboko kriješ od svih, čak i ono što kriješ od samoga sebe.
Želim da ti vidim snove da bih mogla da pronađem čarobni štapić i pretvorim ih u javu. Ne želim da ti budem ljubav, to je tako malo. Želim da budem više od ljubavi. Ti nisi probudio samo moju dušu, zapalio si moje srce, a ono sada gori, plamen preti da me proguta celu a ja se ipak osećam tako mirno i ispunjeno kao nikada do sada.
Čak i kada bi preda mnom bilo more prozirno i plavo u kome bi mogla da zaronim i ugasim ovu vatru, odbila bih. Jednostavno želim da izgorim."

iz romana "Žena s dušom kameleona''

M. K. Selma

 

[NIKOS_]

Ljubomoro prokleta, ti si od mene stvorila gresnika.

Za osvetom napustenog, prosao sam desetine pohotnih zena, zadovoljstva im pruzao, sebi tugu nabijao.

Izmakla si mi, na svim stranama emocija, gde sam te pokusao docekati, ipak pobedilo je tvoje lukavstvo, uzela si sta si htela, mene ostavila u tesnoj mrezi secanja, a ti opet nestala u bespucima ljubavnih posrtanja i grehova... tako si uvek i zelela.

 

[NIKOS_]

Ljubio sam te ove noci, kao da nam je zadnji put ili prvi, tada je uvek najlepse.

Predala si mi se i ako sam bio u nekom cajzlu, sto kaze Balasevic.

Ipak si htela da budes moja, pohotna, slatka, neodoljiva i da, bila si moja.

Podala si mi se, volela si me i tiho na uhu saputala, da sam ja tvoja i jedina prava ljubav.

...a iskrila je strast, samo tako, u nemirima romanticnih osecaja.

I pored svega ti si me zelela, i na nasu srecu, ti si me imala, a imas me i sada.

 

[NIKOS_]

Jesenje sumorne kise neprestano liju, kapi klize niz moje, patnjom i suzama, odavno izmuceno lice.

Da li su kapi kise ili moje suze, vise ne znam. Pamtim neki davni dan, naseg bezobraznog trenutka, koji jos u meni tinja, podseca me na tebe i sve ono sto si odnela...

...uh, probao sam, nisam nasao drugu, da te zameni i malo smanjim tugu.

Nekada se zamislim, da li sam plakao ili sebe lagao, pa sve to u stihove o tebi sakrio...ma ne znam vise, ni gde sam posao, ni gde stigao...

...i prekrije noc, svaki dugi sat...utehu mi nece dati ni slomljeni ponos, ni glupi inat, a i vreme da zaustavim, da te potrazim u tudjim ocima, nekim izbledelim senkama...

...ma ucinicu sve, samo da shvatim, kako da te vratim.

 

[NIKOS_]

Gledam negde, ne vidim nista, duboka praznina zaborava mi je sve od proslosti u kojoj si ti, ni ime ti ne mogu izgovoriti, pokusavam, micem usnama, nemi krik se siri mojim emocijama...

Onda, cutim, opet cutim godine protekle, brzo, kao sekunde...i dalje sam sam, kao Sizif, uzalud te pravim od secanja, mastanja, sve brzo nestane, kao i moja nadanja, da cu opet sa tobom imati zivot, prepun tragova ljubavnih igrarija.

Izvini, pokusavam da oprostim sebi, jer zelim da budem fin i pozelim ti srecu sa njim.

Ipak, ne mogu, razapinju me osecanja mrznje i secanja na ,,volim te", kao i strah da cu te sresti kao nepoznatu lepoticu mojih odumrlih mastanja, ledenog pogleda, koji probija i zadnju strepnju, da ne zaboravim, da sam te voleo do ludila.

 

[NIKOS_]

Spavaj ove noci, jedinim snom koji zasluzujes, snom moje voljene.

I kada utones u nestvarni svet snova, nadji me, jer ja sam deo tebe, cekam te.

Potrazi usne i poljupce, koje ti dajem i na javi, sanjaj me, ne pustaj me, umirem bez tebe.

Pozeli me u snovima, da uvek budemo zajedno i najdivniju ljubav, zivimo.

Laku noc ti zelim ljubavi.

 

[NIKOS_]

Mnogo mi nedostajes... svakog trena osecam miris tvog tela, otkucaje srca, dusu kako dise...

Mnogo mi nedostajes...kada mislim da te imam, ipak te nemam, jer zelim te tu, kraj mene....

Mnogo mi nedostajes...osmeh koji samo ti imas, tvoje suze koje peku najace na svetu, tvoje sve...

Mnogo mi nedostajes...da se privijes uz mene, ljubis me nezno, pricas svoje fantazije...

Mnogo mi nedostajes...jer umirem, od ceznje, pozude, strasti za tobom…

Ma prosto, nedostajes mi jer, VOLIM TE.

 

[NIKOS_]

Ova noc tako cudno mirise na tebe, na nas...

Ostavila je tragove, na svaki trenutak koji smo osetili.

Bila si posebna, stvarala si caroliju od bezobraznih trenutaka, pa i onih, koje i ne bi pomislila da umes.

Ipak, znala si sta cinis sa nama, sne u javu si pretvarala, jer tragovi su ostali na nama, u nama.

Nas podsetnik, na te trenutke strasti, koje smo delili, a ipak je bila samo jedna obicana topla noc, koja jos mirise na ljubav, na nas.

 

[NIKOS_]

Suocen sa sadasnjoscu, opterecen prosloscu, zabrinut za buducnost...svuda pronalazim tebe, a nemam te.

Moji strahovi, kroz misli o tebi, prerastaju u moje pobede strasti i pozude.

Borim se za tebe, za nas, borim se za dodir tvojih usana...ma, ne volim da gubim.

Ne predajem se Voljena, jer nasa ljubav, koliko god ti delovala cudno, ipak je posebna, protkana nemirima nasih emocija.

Zato, jedina i najlepsa moja, ljubav kradimo i cuvajmo je zauvek, ljubomorno samo za nas, jer nece biti reprize.

 

[NIKOS_]

Svi misle, srecan sam, imam te jos, volimo se. Ne znaju, da je to maska, da sakrije sve patnje duse, koje i u ocima se vide.

Od kada te nema, resio sam se svih poroka, osim poroka tvog lika i poroka moje zudnje za njim. Nosim i to ispod plasta uspomena, jer tu jos ima mesta, dusa je odavno bolom prepunjena.

Sa porokom u dzepu, kucam na vrata pakla, jer sva druga su zatvorena za prokletog putnika sa krstom ljubavi, za koju u sebi i nema vise mesta.

Pustice me Kerberi, nadam se, da nadjem sebe i na miru, mislim na tebe, koliko god bude trebalo, da sagorim i sa tobom u sebi, u pepeo se pretvorim.

...a voleo sam te iskreno, cedno, kao dete, bas sam te voleo, a karma eto odredi, da te ja, dobar ili los izgubim.

 

[NIKOS_]

Razgolicene emocije strascu izazvane, ucinile su, da...nedostajes mi...

Svi provedeni nasi i samo nasi nocni nestasluci, opet isto...nedostajes mi.

Kada pozelim da podelim, radost ili tugu sa tobom, smeh i plac, ma opet je isto...nedostajes mi.

Neki obicni razgovori, proste price, nezni poljupci, sve to mi slama dusu...nedostajes mi.

Jednostavno, trebas mi stalno, samo ti, moja jedina i vecna ljubavi...nedostajes mi.

 

[NIKOS_]

Imam, a nemam te, jer svuda si oko mene, a ipak nemam te.

Iznenadi me zagrljajem i poljupcem, da pomislim, da imam te...ipak, nisi tu i nemam te.

Ucini mi ove retke trenutke srecnim, nemire da smirim i imam te, a istina je surova...nemam te.

Zato se prevari i sazali, kao Dama nad prosjakom ljubavi i pruzi mi trunku neznosti, jer nemam te....

...i dok mi se telo i dusa kidaju, od ceznje da imam te, jedina moja ljubavi, nemam te.

 

[NIKOS_]

Budi uz mene, ulepsaj mi sve buduce noci, kao sto si i ovu noc za pamcenje, oplemenila svojom strascu i poljupcima.

Dodji mi i na javi, nemoj samo u sne, pojavi se kao prijatno jutarnje osvezenje.

Ucini, da sve oko nas nestane, da ostanu nasa ogoljena pozuda i nemiri, ove vanvremenske ljubavi.

Jednostavno, ulepsaj mi svojim neznostima zivot, zato sto samo ti to mozes...nesanice i inspiracijo moja, jos uvek, cekam te.

 

[Večni san]

"Najteže je otići od onih sa kojim bi smo ostali za večnost. Ali ponekad moramo otići baš zbog toga jer previše volimo. Ponekad moramo otići jer ta ljubav preti da će nam uništiti srce. Moramo otići da bi sačuvali dostojanstvo. A sreli smo se jer se to moralo desiti. Bilo je zapisano negde tamo u zvezdama. I ne vredi mučiti sebe nesanicom i setom onim "šta bi bilo da je bilo".
Jednostavno, bilo je ono što je moralo da bude. Neki ljudi i neki susreti su tu da nas promene, jer posle njih nikada više nećemo biti isti.
I postoje ljudi čija je sudbina krst. Gde god da su, gde god da odu, koliko da su dugo razdvojeni, jednoga dana ponovo će se sresti...Ništa nije večno ali neke ljubavi su bez vremena..."