Spletkarenja sa sopstvenom dušom.....

[DorotiDoxy]

 

[RužicaRužaRuška]

 

[RužicaRužaRuška]

 

[NIKOS_]

Posebna, jedina i nemiru moj, volim te.
Mada znam, da moja ljubav boli i da cu pre videti moje demone, nego raj sa andjelima, jer kartu za tamo nemam, osim ljubavi svoje, kojom te celu pokrivam.

Posebna moja, okeanu ljubavi nase, osecam sve tvoje talase neznosti i cuvam sve nase tajne, koje kada i odem na dno, ponecu sa sobom, da im se radujem, kada i tamo pomislim na tebe, zbog njih cu znati da jos postojim.

Jedina moja, da li te to sa neba suncevi zraci spustaju meni u narucje ili te sam Bog salje da se poklonim tvojoj lepoti, ja to jos ne znam? Medjutim, znam da me opijaju tvoji pogledi i poljupci, kao neko najsladje vino, koje mi klizi do srca i greje moju ljubav, samo za tebe skrivenu u srcu.

Nemiru moj, svu ljubav mi uvek pruzas, zlobnima se uz osmeh rugas, jer ti si dragulj moj, porok i sreca, koja u svakoj mojoj pori, radost lepih romanticnih emocija, rasipas.

Zbog tebe sam siguran, da cu sve svoje demone oterati, proci kroz vrata ljubavi, gde ces me uz osmeh, prelepi pogled i cari tvojih neznosti, docekati.

 

[NIKOS_]

Tebe je ljubavi lako voleti, zato sto je sve pocelo kada sam se zaljubio, poceo ludi zivot da zivim, sa brigama, patnjom, ceznjom, zaslepljenih ociju od suza radosti, trazeci put ljubavi, neznajuci da sam ga vec nasao u tebi.

Dao sam ti srce na krilima sudbine, koju je vetar lagano nosio iznad nepreglednih polja crvenih ruza, na kojima je svaka latica nosila tvoje ime, ime nase ljubavi.

Tvoja ljubav, draga, snazna je kao munja,
Kad me pogledas, srce mi ubrza ritam, tada sve ostalo gubi svu moc, samo ljubav tvoja ostaje, ispunjavajuci mi zivot.

Izgubljen sam bio u potrazi za neznoscu, koju ljubav daje, tragao sam, lutao, ne znajuci gdje da krenem, sve dok tebe nisam sreo, sve dok tebe nisam video.
Tada sam znao, da si ti moja sudbina, moj konacni cilj.

Ponekad sludjen, a ponekad zbunjen, koracam tvojim putem romanticnih poljubaca, prateci tvoj korak, tvoj osmeh, koji mi daju snagu da idem dalje, da zajedno gradimo nas svet ljubavi i to mi daje nadu kako je u ljubavi, moguce i ono nemoguce.

... i naravno, tebe je ljubavi lako voleti, zato sto si sve sto zelim, a ljubav tvoja osvojila me, zauvek promenila. Zbog svega toga, hvala ti na svakom danu koji mi darujes, hvala ti sto si me naucila, kako se ljubav zivi.

 

[Zelena milja]

Kad god sam se osvrnula za sobom nemi glasovi su me dozivali sebi ,suprotno od mog traganja za tobom.Ne slušajući tragove svog ludila ,uporno sam želela tu tugu u sebi.
Znajući da me ubija,ali i da je jedini put kojim umem.

 

[NIKOS_]

Nadvile se nad nasom ljubavi, strasne reci neizgovorene, gde su u takvom mraku samo tvoje oci, mirno gledale mene, slusajuci nasu ljubavlju stvorenu necujnu muziku, koju je tiho pevala oko nas tisina.

Kakva himna srca, te reci neizgovorene, koje ne poznaju nepregledna bespuca, ni ti zude, da im se dese odurne bludnje.
Tada tisina govori, donoseci nam svu cistotu sna i bolne nemire nedostajanja.

Nezna muzika ljubavi nam cuti tisinu, nemo izgovarajuci molitvu nase ljubavi, da si moja tajna lepota, moja senka u mraku, moja zudnja u koraku trenutka, sa kojim nestajes i opet mi se vracas.

Zato ljubavi, ostani tu kraj mene, ne budi mi nedostizna kao moja mladost.
Ostani tu, kao moja molitva nasoj ljubavi, jer tvoja sreca i osmeh lece sve moje boli, a moje, tobom ocarano srce, ostace u tebi dok god kuca, do poslednjeg daha.

 

[Mister]

DOĐEŠ MI TAKO I SAMO ĆUTIŠ.​

Dođeš mi tako u nedoba,
Ne biraš mesto, vreme ni dane.
Padneš k’o s neba pa u rebra,
Padaš u meni dok noć ne stane.
Padneš mi tako na pamet.
Na kraju pada – poginem ja.
Ne biraš mesto, vreme ni dane.
I s tobom ćutim sve dok te ima.
Iskapa pogled kroz rupe roletni.
Videla sam te noćas na plafonu.
Dođeš mi tako i samo ćutiš,
Zazubice se hvataju na telefonu.
Strmoglaviš se tako u meni.
Dok noć pada, u meni rominjaš;
Sliva se kiša godine gladne,
Pružam ti obalu jer još me imaš.
I eto, dođeš mi tako u nedoba,
Ne biraš mesto, vreme ni dane.
U mislima se mojim učauriš,
Dođeš mi tako i samo ćutiš.

Elena Edrelezi

 

[NIKOS_]

Ti si mi ljubavi postala daleka i hladna, kao zvezda bez sjaja, kao pesma bez duse. Ukrala si mi zivot i celi moj svet, odnevsi ljubav svoju na krilima ptice, daleko od mene.

Ostala je samo tama i praznina u mom srcu, gde si nekad bila ti, a sada samo osetim potmulu bol i neutesnu tugu, za tobom i ljubavi nasom. Nedostajes...

Kako si mogla da me ostavis, da me prepustis samom sebi, neprijatelju romanticnom u meni, kada si znala koliko te volim i koliko ti znacim.

Ipak, ja cu nastaviti da te volim i sanjam, jer ti si deo mene, a to mi je samo ostalo od tebe, ljubav sam sakrio, da bih te nekada ponovo nasao i zauvek voleo.

 

[RužicaRužaRuška]

 

[RužicaRužaRuška]

 

[RužicaRužaRuška]

​

Ko ne razume tvoje tišine, ni reči neće nikada. Ne možeš biti isti pred svima. ​

Naiđe "ta" osoba pred kojom usne zašute, a srce priča. ​

Naiđe "ta" osoba pred kojom ne moraš biti jak, a učini te jačim nego pre. ​

Naiđe "ta" osoba pred kojom ne morašbiti lep, a učini te najlepšim. ​

Naiđe "ta" osoba pred kojom ne morašda se smeješ, a nacrta ti osmeh samo svojim mirisom. ​

Pred svetom borac, ponekad drska, bezobrazna, ponekad tajanstvena, ponekad hladna, uvek jaka, uvek hrabra, uvek ponosna. ​

Pred svetom nasmejana i kad se sve u meni ruši. Pred tobom žena. ​

Ana Karanović - VREME JORGOVANA​

 

[Rusalka]

 

[RužicaRužaRuška]

"U životu sam plesala na ledu koji je pucao,
pela se liticama koje su se osipale,
više puta suzama oprala dlanove,
povadila dosta nozeva iz svojih ledja,
ali nikada ne odustah!
Na žalost mnogih, na radost retkih!"

​

 

[Zelena milja]

Sećam se tame iz koje sam došla.
I divljeg lutanja .
Vremena ,koje je teško splesti oko jednog srca.I glasova iz nekog drugog života.
Sećam se mirisa poljskog cveća.I livade pamtim.Obrise ruku,nemira i

mira.Zamagljenih osećaja.
I TEBE se sećam.
Kao glas.I kao čežnju.


S

 

[LastDay]

Daj mi ruku.
Povešću te kroz mrak.

 

[RužicaRužaRuška]

 

[NIKOS_]

Ona je posebna, jedina za kojom patim, jer deo nje je u svakoj mojoj pori, osecam je stalno u sebi...tu je...
Njena dusa i bice u meni kao vreme teku, a ljubav gori u mom srcu bozanstvenim plamenom.

Ona je zena koju volim, a takva se ne moze preboleti. Njena ljubav je trajna, vecita kao zvezde na nebu. Sa mnom ostaje do kraja, kroz sve vetrove i oluje, noseci opojne mirise, dok njena lepota cveta, kao cvece u prolecnom vrtu neba.
Uz nju se treptaj mog srca probija, kao svetlost u mracnim nocima.

Njene oci me vode u svet snova i sjajnih zora, dok mi ljubav, kao sicusne zalogaje daje, a slatke kapi rose, lagano niz usne klize.

Samo sam njen i skriven u njoj, mom utocistvu poslednjem, nasoj ljubavnoj prici, bez granica i kraja.

Kroz zivot se zajedno, koracima po oblacima, provlacimo, kao spojeni dlanovi nezno milujemo.

Ona je moj oslonac i svaki trenutak postaje poseban, jer zena je koju volim, moja sreca i melem srca mog.

Ona je ljubav koju cuvam na dnu mora moje romantike, kao najdragoceniji biser, koji svetli sa dna.

Zato, nikada je necu pustiti, bice uz mene zauvek, razum moje boli, mog osmeh, moje ljubavi...voljena.

 

[RužicaRužaRuška]

 

[Mister]

Kroz tuđi život

Kažeš ostani,
a ja sam odavno pokidao sve niti
koje su me vezivale za ovo parče
prljavog tla.

Kažeš sanjaj,
a moji snovi su se odavno već
ispunili nekim drugim ljudima
sa pregršt sreće više nego ja.

Kažeš odlazi,
a u meni nije ostalo snage ni
za pola koraka preko ruba,
olovne noge me sad vuku na dno.

Kažeš pogledaj me,
a znaš da su moje oči uvijek
voljele mrak, svjetlost tvojih
podnijele ne bi.

Ostavi me.

Bojan Ždrale

 

[Zelena milja]

Na kraju se sve svodi na tišinu,nemo izvinjenje i odlazak.
Stare duše su ,nemoćne protiv sebe,uvek ispraćale one u večnom traganju za..samima sobom.
Jer to im je zapisano u vremenu .

 

[Branko Lori]

Na kraju se sve svodi na tišinu,nemo izvinjenje i odlazak.
Stare duše su ,nemoćne protiv sebe,uvek ispraćale one u večnom traganju za..samima sobom.
Jer to im je zapisano u vremenu .

Zad zavoliš nekoga , ne osećaš potrebu za drugom osobom i odlaskom
Ne zbog zavisnosti , usamljenosti ...
Zavoliš jednostavno što se osećaš dobro i lepo u toj osobi
Još kad ti ona otvori svoje srce , znaš da si tu pronašao svoj zgubljeni dom
Sa svojim telom i svojim srcem , želiš joj osetiti dah
Ako joj dodirneš telo osetiš sebe , ako joj dodirneš dušu znaš da si našao sebe

 

[RužicaRužaRuška]

"Sve ti se vrati.
I ona noć kada si nekog na kiši ostavio.
I onda kada si neka vrata zalupio. I ona koja si ostavio odškrinuta.
I kada si presedeo do jutra Čekajući nekog ko je obećao doći, pa nije došao.
I srce koje si nosio na dlanu.
Sve ti se vrati"

​

 

[Zelena milja]

Nedostaju mi moje priče i moje vode.Tišine i prošlosti.Svi moji životi mi nedostaju ,ostali su tragovi kao razvučena magla nad travom.
I oni mi pričaju sve šta sam zaboravila o sebi.I u sebi.

 

[Branko Lori]

Nedostaju mi moje priče i moje vode.Tišine i prošlosti.Svi moji životi mi nedostaju ,ostali su tragovi kao razvučena magla nad travom.
I oni mi pričaju sve šta sam zaboravila o sebi.I u sebi.Pogledajte prilog 1348060

Jezero je slika moje Utopije.
Dovoljno malo da ga upijem jednim pogledom.Ali i bezgranično kada se razlije u meni .Ispuni me nepostojanjem.I probudi mene negdašnju.Pogledajte prilog 1348130

Budi vječni valcer vir... Vtrlog vjetra nek te vije
Budi glazbe dubok mir...Budi sunce poezije

Budi sve što ja ne mogu...Što mi drugi zgazi, uze
Vrati u ljubav vjeru staru... Vrati vatri iskru suze

Budi takva kakva jesi... Ne mijenjaj se za sva blaga
Uvijek nek te miso resi...Ona tiha patnja draga

Ma koliko bila žena... Uvijek više tajna budi
Budi šutnja, al' iskrena...nek te vječno slute ljudi

I daj duši svojoj strepnju...Neka čezne, ljubi, pati
Daj ljepoti smrti zebnju...I u ljubav vjeru vrati

Budi suza na dnu mora... Što je osmijeh oka krije
Budi žubor sa izvora... Budi sunce poezije.

ENES KIŠEVIC