smrt bez iznenadjenja

malavelika:
Zamislite zivot u kome se radjamo, zivimo npr. 80 godina i zatim umiremo. Nema bolesti od kojih se umire, iznenada, ili dugo i sporo, nema gubitka zivota u nesrecama, nemoguce je izvrsiti samoubistvo. Zivot se jednostavno okoncava sa navrsenih 80 godina. Da li bi voleli da zivite u takvom svetu i zasto? Da li bi i koliko nas nacin zivljenja bio promenjen? Na bolje, ili na gore?
Kliknite za proširenje...

такав живот у оваквој средини није могућ.
живот је много више од онога што сматраш човеком.
смисао и сврха су даље...
 
flaj:
Bio bi to samo jedan dan osuđenika na smrt koji čeka
izvršenje kazne, a taj dan trajao bi 8o godina!
A sve olakšice i pogodnosti bile bi samo poslednji obrok
po želji - pred izvršenje.

Pa onda - prijatno!
Kliknite za proširenje...

Što se tiče iščekivanja smrti, tokom većeg dela života ne bi bilo puno drugačije nego sad kad sa velikom verovatnoćom predpostavljamo da će kraj biti sa sedamdeset i nešto.
 
Borac za prava zivotinja:
1. Strogo kontrolisana smrt, bez bolesti, nesreća, samoubistava i ubistava, značila bi i kraj teologije. :)
Kliknite za proširenje...

А то је нешто као лоше? Теологија, религија уопште, и треба да нестане! Сва та идеја о неком пројектованом ауторитету који кажњава и награђује..све те апсурдности и дечје пројекције због којих је проливено више крви него због свих осталих разлога заједно...треба да нестану, и надам се да ће нестати на ђубриште људске историје кад тад.

Што се тиче теме, тако нешто би свакако било много повољније и заправо тај сценаријо, бар у неким елементима, и није без основа. Постоје организми који не старе, нити умиру природном смрћу а човечанство ће кад тад доћи до те формуле за себе и "победити и саму смрт". Ипак, то ће бити само релативна бесмртност у смислу да људи неће старити и умирати од старости. Што је свакако предност. Све остало би било исто.

Међутим, ако би нам неко баш гарантовао апослутну бесмртност тих 80 година, то би било застрашујуће. Као да војнику одузмеш онај метак који је оставио за себе да не би жив пао у заробљеништво и како би тако избегао мучења.

Јер, живот је веома сличан бојном пољу где сви ми јуришамо напред, а око нас звиждућу меци и падају бомбе у виду безброј недаћа које нам прете и које могу да нас закаче сваког часа. Аналогија је веома упадљива.

Могућност самоубиства у свему томе је баш попут тог метка. То је заправо ДАР који нам је дат приликом доласка у пакао звани "живот". То је нека врста оне ручице у возу "повући у случају опасности" тј ако ужаси пакла у коме смо, постану исувише несносни , тј. када нас спрече у остварењу циља који животу даје смисао.
Као што каже Сенека:

"Болест нећу избегавати смрћу само ако је излечива и ако не шкоди мом духу. Нећу дићи руку на себе због бола; умрети тако значи бити побеђен! Али, ако будем знао да ћу морати без престанка да га подносим ' е, онда ћу отићи из овога света, али не због бола самога, већ зато што би ми он сметао у свему ономе ради чега живим."

Сенека "Писма пријатељу"
 
Poslednja izmena:
malavelika:
Zamislite zivot u kome se radjamo, zivimo npr. 80 godina i zatim umiremo. Nema bolesti od kojih se umire, iznenada, ili dugo i sporo, nema gubitka zivota u nesrecama, nemoguce je izvrsiti samoubistvo. Zivot se jednostavno okoncava sa navrsenih 80 godina. Da li bi voleli da zivite u takvom svetu i zasto? Da li bi i koliko nas nacin zivljenja bio promenjen? Na bolje, ili na gore?
Kliknite za proširenje...
A zamisli da smo večni i da putujemo od sazvežđa do sazvežđa u kreacijama novih svemira...Dosadno?
Mogli bi nešto zanimljivije smisliti od života na planeti Zemlji?
I znaš li koliko vredi samo jedan tren tvog života?
(U odnosu na večnost pre rođenja i večnost posle nestanka...)
Imam običaj da kažem da je naš život najvredniji brilijant u svemiru-bez njega svi svemirski
brilijanti ne vrede ni prebijene...:(:mrgreen:
 
Život ima tačno odredjenu svrhu, smisao i cilj, metode i načine ili puteve. Učiniti ga šabloniziranim značilo bi da bi za ikzvestan period smirio manji ili veći broj ljudi ali bi ubrzo svima postao dosadan i tegobniji nego što je (ako je) sada. Sreće u svakom od nas izrasta sa ekspanzijom svesti. Oduzmi tu mogućmost svakom od nas i mi ćemo brzo stremiti ka unutarnjem samo-ponoru ili apatiji.
Pogledajmo šta i na koji način nas nešto čini srećnim, za koliko dugo? Da li nas srtećnijim čini sami rad ka postizanju ciljeva ili sami ostvareni cilj? Savladavanje prepreka? Kretanje u nove vizije i ciljeve i osvajanje...?
Ko ne želi religiju ne mora je ni sada apsorbovati. Tu bar svako ima slobodu u današnje vreme. Ko ne voli fudbal može plivati..
I nije Bog nikakav čikica koji čoveku drži okupiranu viziju već čovek iz svog neznanja drži viziju fiksiranom i zarobljenom što ga čini frustriranim jer nezna kako da se oslobodi... Slobodu već svako ima samo je svako mora sam realizovati. Čak i svoju smrtnost koliko god da sada želimo izbeći toliko ona bude draža kada se dsegne duhovna besmrtnost.
Setimo se anomalije ljudskog roda da najmanje voli vreme u kojem živi. Kada je djak želi da što pre izraste i pobegne iz škole a kada odraste i već radi počne tugovati i jadikovati za školom i tim danima. Naučimo voleti ovaj momenat i biće nas briga za promene oko nas i za smrt koja dolazi...
 
louiskrstic:
Život ima tačno odredjenu svrhu, smisao i cilj, metode i načine ili puteve. Učiniti ga šabloniziranim značilo bi da bi za ikzvestan period smirio manji ili veći broj ljudi ali bi ubrzo svima postao dosadan i tegobniji nego što je (ako je) sada. Sreće u svakom od nas izrasta sa ekspanzijom svesti. Oduzmi tu mogućmost svakom od nas i mi ćemo brzo stremiti ka unutarnjem samo-ponoru ili apatiji.
Pogledajmo šta i na koji način nas nešto čini srećnim, za koliko dugo? Da li nas srtećnijim čini sami rad ka postizanju ciljeva ili sami ostvareni cilj? Savladavanje prepreka? Kretanje u nove vizije i ciljeve i osvajanje...?
Ko ne želi religiju ne mora je ni sada apsorbovati. Tu bar svako ima slobodu u današnje vreme. Ko ne voli fudbal može plivati..
I nije Bog nikakav čikica koji čoveku drži okupiranu viziju već čovek iz svog neznanja drži viziju fiksiranom i zarobljenom što ga čini frustriranim jer nezna kako da se oslobodi... Slobodu već svako ima samo je svako mora sam realizovati. Čak i svoju smrtnost koliko god da sada želimo izbeći toliko ona bude draža kada se dsegne duhovna besmrtnost.
Setimo se anomalije ljudskog roda da najmanje voli vreme u kojem živi. Kada je djak želi da što pre izraste i pobegne iz škole a kada odraste i već radi počne tugovati i jadikovati za školom i tim danima. Naučimo voleti ovaj momenat i biće nas briga za promene oko nas i za smrt koja dolazi...
Kliknite za proširenje...
Kad se dosegne duhovna besmrtnost?!
Ko je taj drznik koji se usuđuje bogove na večnost osuditi?!
Ma ne interesuju ni tebe bog i njegove nevolje ,već tvoji jadi...
Ko misli da će ih "produhovljenjem"rešiti i duhovno jezditi od zvezde do zvezde,čak i one
izmaštane plave,taj svoju prepotenciju i izmišljeni autoritet ni pred decom
ne može kriti...
Slažem se da bi bilo lepo dodirnuti večnost,ali zar nema to i svojih ozbiljnih loših i dosadnih
strana?
Ako i zbog čega nema ni abera od bilo kakvog boga (stidljivi neki bogovi:mrgreen:),u prvom redu
treba računati da smo bogovim nevažni i poglupi smarači i da im dosadno da nam ,teže nego
maloj deci,nešto pokažu,objasne i td...
Nema šanse da iko,kupovinom za hiljadarku(?) neke knjige,kupi znanje o svojoj (duhovnoj)
besmrtnosti...
Jeftinije će proći na Zelenom Vencu-tamo nevidljivu ribicu uvek može da nabavi za pola te cene...:mrgreen:
 
Znaci opet sam ja jedina normalna osoba na forumu! :lol: Opet jedini ja kapiram da je smrt kul! Opet svi projektuju svoju razmazenost. Znaci! ZNACI! Vidite, coveku kao sto sam ja je sasvim isto da li imam OSAMDESET ili DVADESET jer i u jednom i u drugom slucaju ja preferiram da zivim na IVICI SMRTI. Ziveti zivot bez rizika je smor nad smorovima koji samo jos totalne morone zadovoljava. Budimo realni, otvoreni i iskreni.
 
Poslednja izmena:
User Unfriendly:
Znaci opet sam ja jedina normalna osoba na forumu! :lol: Opet jedini ja kapiram da je smrt kul! Opet svi projektuju svoju razmazenost. Znaci! ZNACI! Vidite, coveku kao sto sam ja je sasvim isto da li imam OSAMDESET ili DVADESET jer i u jednom i u drugom slucaju ja preferiram da zivim na IVICI SMRTI. Ziveti zivot bez rizika je smor nad smorovima koji samo jos totalne morone zadovoljava. Budimo realni, otvoreni i iskreni.
Kliknite za proširenje...

I kako to funkcioniše u praksi?
Ideš po sred autoputa?
Briješ se kuhinjskim nožem?
proveravaš dal ima struje guranjem viljuške u utičnicu?
Objasni bednicima dekadentskim.
 
malavelika:
Zamislite zivot u kome se radjamo, zivimo npr. 80 godina i zatim umiremo. Nema bolesti od kojih se umire, iznenada, ili dugo i sporo, nema gubitka zivota u nesrecama, nemoguce je izvrsiti samoubistvo. Zivot se jednostavno okoncava sa navrsenih 80 godina. Da li bi voleli da zivite u takvom svetu i zasto? Da li bi i koliko nas nacin zivljenja bio promenjen? Na bolje, ili na gore?
Kliknite za proširenje...


iskreno ne znam...nisam razmisljala o tome
 
kreptoman:
I kako to funkcioniše u praksi?
Ideš po sred autoputa?
Briješ se kuhinjskim nožem?
proveravaš dal ima struje guranjem viljuške u utičnicu?
Objasni bednicima dekadentskim.
Kliknite za proširenje...

radim ono sto zelim a to znaci rizik a prihvatiti rizik znaci prihvatiti smrt. inace, zasto bih ja isao po sred autoputa? cemu to? mislim, jesam isao jednom lol, ali to nema veze s ovim.
 
Voleti smrt je isto što i pobediti je. U ljubitelje smrti ne svrstavam samoubice i sledbenike Platona (koji kaže da dušu treba osloboditi tela)- već oni koji su shvatili njenu neophodnost. Čovek je samo trenutna forma promenljive materije koja se pretače iz jednog oblika u drugi. Postoje materija i njen život (ili ideja života- na ovom stupnju materijalizam i idealizam mogu da se izmire). Život pojedinca je samo jedan od oblika tog opšteg, višeg života... Kao i njegova smrt. Ko se pomiri s tim tom više ne treba filozofija. Njemu treba život. Koji će iskoristiti maksimalno, ceniti rizik, i znati da voli i sebe i svet.
 
Apsurd je logički neodrživ. Ako je sve apsurdno onda je apsurdna i logika kojom se to dokazuje. Nihilzam i neke krajnosti esencijalizma se ne mogu izmiriti s običnom logikom. Druga stvar je što ne nalazimo opravdanja za postojanje... Ali je to dokaz nesavršenosti čoveka, a ne egzistencije.

Smrt je deo tog postojanja...I kao takva dobra.
 
malavelika:
Zamislite zivot u kome se radjamo, zivimo npr. 80 godina i zatim umiremo. Nema bolesti od kojih se umire, iznenada, ili dugo i sporo, nema gubitka zivota u nesrecama, nemoguce je izvrsiti samoubistvo. Zivot se jednostavno okoncava sa navrsenih 80 godina. Da li bi voleli da zivite u takvom svetu i zasto? Da li bi i koliko nas nacin zivljenja bio promenjen? Na bolje, ili na gore?
Kliknite za proširenje...
voleo bih ionako je ovakav dosadan i svi su nervozni namenski sebi i drugima dizu pritisak ne bi li se osetili zivim..mislim da ce u buducnosti sve biti tako programirano pod konac samo sto ipak ako nekom odseces glavu tesko da ce nastaviti da zivi
 
Lonely dreamer:
Apsurd je logički neodrživ. Ako je sve apsurdno onda je apsurdna i logika kojom se to dokazuje. Nihilzam i neke krajnosti esencijalizma se ne mogu izmiriti s običnom logikom. Druga stvar je što ne nalazimo opravdanja za postojanje... Ali je to dokaz nesavršenosti čoveka, a ne egzistencije.

Smrt je deo tog postojanja...I kao takva dobra.
Kliknite za proširenje...
Ta stara deduktivna logika je šuplja ko crkveno zvono...
Njom ,što reče Ozi,možeš pitati "kako",a nikako "šta"...
Malo algoritama,niski,verovatnoće,tenzora,prostornih vektora...
I Aristotel je pisao Organon tek naučivši geometriju i matematiku...
Nepostojanje u oktantu je središte postojanja ostalog!Smrt i nepostojanje
su u središtu postojanja-života...Lakše studentima u d nego u g kaže moj
komšija profa...:mrgreen:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

B
Veštačka inteligencija i smrt razmišljanja
2 3 4
Odgovora
79
Pregleda
1.600
Banovic Strahinja
B

Back
Top