У праву си, не занчи, оставља простор да је постојао и пре.
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Не знам да ли смо имали пејонски град са типчно српским Стенае.
Pogledajte prilog 303425
Демир Капија.
Стење.
Нема их код других словенских језика, на то сам мислио.
А ни у грчком и латинском, колико видим.
Па нису Енглези и Немци градили пејонску, вероватно преантичку, Демир Капију. Нити је на слици зид.
Interesuje me kakvo je objašnjenje zvanične nauke toponima, hidronima, oronima na Balkanu koji su slovenskog porijekla a spominju se prije zvanične seobe Slovena? Npr. Belazora- grad u Makedoniji (današnji Veles), to je očigledno slovenski naziv a i današnji naziv je ime staroslovenskog Boga.
Takođe me interesuje kako to da je staroslovenska religija dala toliko naziva mjesta, planina, rijeka. Npr. Ozren (više planina), Trebević, Trebava, Trebižat, Velež, Troglav, Triglav...
Говорим о Пеонцима, становницима Пеоније, и њиховом граду Стене.
Постојање Пеонског града под тим именом указује на то да је био присутан, пре сеоба Дорана, који су обликовали класични Грчки.
Наше значење стена, би морало бити старије од значења зид или клисура.
https://www.google.rs/url?sa=t&rct=...=2PvNqCmIxc6R5C8RzkEOKQ&bvm=bv.51773540,d.bGE
Ако писци и рецезенти овога рада нису квлификопвани, онда ништа.
Vidim sliku i imam na umu da na grčkom stenai znači kanjoni, kanjon.![]()
Знао сам. Ништа без инжењера![]()
Дорска сеоба, која је грцима дала кентумски језик је последња сеоба.
Стене или Стенеј је Пеонски или Пејонски град, а Пејонци су на том простору били и пре Дораца.н
Значи Стене није ни из кентум ни из сатем света већ од палеобалканаца, или оне треће групе индоевропљана које препознаје Милан Будимир (има и четврта).
Dr Milan Budimir i dr Ljiljana Crepajac:Стручњаци према томе мисле да се сви индоевропски дијалекти могу поделити у две групе и да свака група разликује по две врсте гутурала: источна или сатемска група разликује прајезичке палаталне и непалаталне гутурале а западна или кентумска група разликује веларне и лабиовеларне. Ипак се мисли да је општеиндоевропски језик морао разликовати све три врсте гутурала и да се од тог старијег стања сачувало трага у неким централним индоевропским говорима на Балкану, нпр. у изумрлом пајонском на Вардару и у данашњем арбанаском у коме се веларни и лабиовеларни гутурали не понашају једнако испред палаталних вокала.
Bodimirovi Pelasi se ne poklapaju sa narodom Pelasta, već uključuju i druge stare Balkanske narode.
Ovde imamo problem sa terminima, mislim da postojeći nisu adekvatni.
Teza o postojanju praindoevropljana, koji su se podelili na ketum i satem odbačena je još ovim Budimirovim radom.On ove Pelaste svrstava u treću grupu, koju smatra najstarijom. Takođe, dokazuje da su Iliri nekentumski narod. U Albanskom jeziku prepoznaje elemete Ilirskog, ali to je od starosedelačkog stanovništva koje je u 11. veku albanizirano.
Međutim tragedija je što Budimir nije imao na raspolaganju sadašwa saznawa iz arheologije i genetičke geneaologije.
GG nam pokazuje da imamo barem 3 populacione grupe u Evropi, po muškoj liniji, čiji su zajednički preci jakooo daleko.
Kentumski govori se nedvosmisleno mogu povezati sa R1a hg. Satemski sa R1a, ali i "našom" I2a. I2 hg je hg megalitskog širenja i za očekivati je da elemenata njihovog jezika ima u svim evropskim jezicima.
Tako da ništa nije kako je izgledalo.
Mislim da bi nam osnovni zadatak trebao biti da izdvojimo preslovenske elemente iz srpskog jezika. Zato je ovaj rad od izuzetnog značaja.
Ahajci i Dorci se antropološki razlikuju, Ahajci su se verovatno doselili u istom talasu kad i Iliri. Geneza grčkog jezika je lepo obrađena u ovom radu.
I ako je Stenej Grčki, to je paleobalkanski elemenat u Grčkom jeziku, jer taj nastavak nemamo u indoevropskim. No, pre mi se čini da je Stenej Grčki naziv za Pejonski grad Stene.
Jer Autarijat (nekentum) je imao sina Peojana, a ovaj Tribala i Skordiska.
Četvrta grupa su toharski jezici, kojom su govorile crvenokose pomoravske (reka Skij) izbeglice na Himalajima i Xinjiang-u, narod KalašaPogledajte prilog 303516.
U još jednom hidronimu imamo neobičnu englesko - arijansku vezu. angry - angra ( http://en.wikipedia.org/wiki/Angra_Mainyu )
Reč je o ljutoj reci Drini - Angro.
Rekoh ti da indoevropljani ne postoje.
Zajednički predak R1a i R1b populacijesa jedne i I2 populacije sa druge strane živeo je pre 45000 godina. Zajednički predak za R1a i R1b živeo je pre 25000 godina. Ovi proračuni nisu baš pouzdani, ali okvirno daju neku sliku.
Još manje ima smisla govoriti o Grcima od pre 4000 godina.
Mehanizmi mešanja jezika su drugačiji, nisu jezici proistekli iz jedne populacije.
Postavio sam link.
http://slobadidi.files.wordpress.com/2010/12/antonijeskokljev-bogovi_olimpa_iz_srbije.pdf
Ако писци и рецезенти овога рада нису квлификопвани, онда ништа.
Evropljani postali od protoindoevropljana![]()
Srbi došli sa dalekog severa![]()
Mikenjani govorili Grčki![]()
Evropi prvo pismo dali Feničani![]()
* М. Будимир, Љ. Црепајац, Cτοιχεία ελληνικά. Основи грчке глотологије, Београд 1991, 8—9. (reprint drugog izdanja, iz 1978. godine)Dr Milan Budimir:Заједно са српскохрватским и осталим словенским језицима, затим са енглеским и другим германским језицима, са латинским и новолатинским (романским) језицима, са шиптарским, литванским, јерменским, иранским (персијским) и индијским језиком грчки језик сачињава посебну и јасно обележену заједницу језика особене структуре. Тој индоевропској заједници припадали су и неки изумрли језици као илирски, трачки и пруски у Европи, а хетски и тохарски у Азији. Писани споменици хетског и лујског језика старији су додуше од грчких споменика. Ипак ни ти језици и поред своје ретке старости немају оне научне ни културне вредности као грчки језик, у првом реду стога што су хетски споменици писани несавршенијом азбуком него класични грчки, чија је азбука, односно њене прераде, прешла границе Европе и старог света.
* Dž. Čedvik, Mikenski svet, Beograd 1980, 21.Džon Čedvik:Od 1939. godine znamo da je u mikenskim palatama bilo u upotrebi pismo, a od 1952. da to pismo, identično sa onim koje se upotrebljavalo u XIV veku u Knosu, krije arhaični oblik grčkog jezika. Dešifrovanje ovog pisma, koje je izvršio Majkl Ventris (Michael Ventris), opisao sam u svojoj maloj knjizi Dešifrovanje linearnog B pisma (The Decipherment of Linear B, Kembridž 1958, drugo izdanje 1967).
* Isto, 12—13.Petar Ilievski:Ipak, 1. juna 1952. godine, kada je pisao svoju 20. Work Note, Ventris se upitao: Nisu li, možda, knoske pločice pisane na grčkom? Pomažući se sada i kiparskim slogovnim pismom, koje vodi poreklo od kritskog, a bilo je u upotrebi do helenističke epohe, on je uspeo da pročita desetak grčkih reči i imena važnijih gradova: Knosos, Amnisos, Tulisos, Pylos i dr.
Ova beleška je još bila na putu kad naučnicima kada je Ventris napravio još jednu probu sa grčkim jezikom na većem broju natpisa. On je dobijao sve više grčkih reči i neizbežan je bio zaključak da je jezik linearnog B pisma grčki. Tako, postepeno i mukotrpno, posle 16 godina sistematskog rada, Ventris je prinudio neme znake da progovore. Na njegovo iznenađenje oni su progovorili na grčkom — na jednom arhaičnom grčkom dijalektu, starijem oko 1000 godina od Platona. Njegovo otkriće je uskoro sjajno potvrđeno novim natpisima iz Pila i gotovo jednodušno prihvaćeno od svih klasičnih filologa.
* Isto, 15.P. Ilievski:Do skora se nije znalo kakav je narod živeo u mikenskoj Grčkoj. Danas, međutim, jasno je da su Mikenci govorili i pisali grčki. To se najjasnije vidi iz mnogobrojnih ličnih, čisto grčkih imena. U IV glavi, Narod pločica, Čedvik ističe da se ovakva imena javljaju u svim slojevima mikenskog društva. Jedan kraljev pratilac u Pilu zove se Alektruwon Etewoklewehios, jedan kovač iz Pila - Ekhedamos, drugi iz Knosa - Plouteus itd. Ženska imena iz Mikene, kao Alexandra, Theodora i dr., potvrđuju isto. Prisustvo jednog broja negrčkih ličnih imena ne protivreči zaključku da su Grci bili rašireni u svim klasama društva, a ne samo u administrativnoj. Čak su i volovi imali čisto grčka imena: Aiwolos „Brzi, Okretni“, Podargos „Brzonog" ili „sa belim belezima po nogama“ itd. Najvažnija istorijska činjenica koja je proizašla iz linearnog B pisma jeste da su Mikenci bili pretežno Grci i da su govorili grčki.
* Будимир, Црепајац, Cτοιχεία, 7.Budimir:Према томе сада се у историји грчких говора појавило и треће гледиште, које заступа микенологија, заузимајући прелазни стадиј између индоевропске и класичне епохе. Микенска епоха почиње негде у средини другог миленија и траје све до почетка првог миленија, обухватајући тако период неких пет векова.
* Р. Мигс, Џ. Бјури, Историја Грчке до смрти Александра Великог I, Београд 2008, IX—X.Rasel Migs:Археолошки налази из Пила...су осветлили на интересантан начин последњу фазу микенске историје, а најважније откриће ископавања био је велики број глинених таблица, испечених у пожару који је прогутао дворац. Одмах је примећено да ове таблице личе на таблице из Кноса и да су и једне и друге исписане истим типом писма, који је Еванс назвао линеаром B; овај се тип писма разликује од старијег линеара A. Управо су таблице из Пила омогућиле Мајклу Вентрису (Michael Ventris), енглеском архитекти, који је радио на дешифровању од својих гимназијских дана, да увери превладну већину класичних филолога да су таблице линеара B исписане раним обликом грчког језика.
Ово откриће проузроковало је мењање мишљења о многим питањима. Грчки језик који је употребљавала администрација минојског Кноса неочевикано је изнело на видело да су Грци доминирали Кносом у времену пре разарања дворца.
* A. Školjev, I. Škokljev, Bogovi Olimpa iz Srbije. Nazivi Panonije koreni duhovne kulture Evrope, Beograd 1998, 139.Škokljev:Izvori za proučavanje grčkog jezika su pisani dokumenti, onomastika i usmeni govor. Od pisanih dokumenata najznačajniji su epigrafi, od kojih je, delimično sačuvan, Dipilski epigraf u jednoj amfori, koja datira oko 720. g. p. n. e. Dugo se smatralo da je on najstariji. Međutim, deskripcijom linearnog pisma "B" od strane Ventris-a i Chadwick-a (1953.) ova granica je pomerena na vreme između 1450.-1420. g. p. n. e.
* Cτοιχεία, 11.Budimir:Савршенство своје азбуке остварили су стари Грци на тај начин што су преправили и усавршили знаке једне старије, туђе азбуке, која није бележила самогласнике него само сугласнике. Они су утврдили по један знак за сваки самогласник и сугласник. За неке дуге самогласнике употребљавали су посебне знакове те су у том погледу били напреднији од неких савремених народа и азбука.
Та старија, туђа азбука, од које потиче класична грчка, зове се обично феничком и то према становницима у приморју старе Сирије.
* М. Будимир, М. Флашар, Преглед римске књижевности. De Auctoribus Romanis, Београд 1996, 14.Др Милан Будимир:Етрурци, за које још не знамо поуздано којој групи народа припадају, долазе у средњу Италију тек почетком 8. в. ст. е., и то по свој прилици из северозападног Анадола, с источног Балкана и са суседних острва. Другим речима, они долазе из оних области из којих према легенди долазе и Тројанци с Ајнејом, претком Ромуловим.
* Isto, 18.Budimir:Поред италских племена, која су се на италском тлу појавила по свој прилици већ нешто пре 1 000. г.ст.е., и то можда заједно с Илирима, у доба Римске републике имамо на северу, у области реке Поа (Padus), Лигуре, Венете и Келте. Према схватању модерних стручњака Лигури су у ове области дошли из северне Африке преко Пиринејског полуострва још у неолитику. У класично доба налазили су се у северозападним пределима око данашње Ђенове, али су раније заузимали много већи простор. Ове старе становнике северне Италије, од чијег су нам језика сачувана тек нека имена места, потиснули су Етрурци, који се појављују, како је речено, око 800. г.ст.е. у средњем делу Апенинског полуострва.
* Škokljev, Škokljev, Bogovi Olimpa iz Srbije, 140.Škokljev:Ahejci nisu nazivani Helenima čak ni od strane Homera, oko VIII v. p. n. e.
* Homer, Ilijada, Dereta, Beograd 2009, 49.Homer:Koji su bili iz Arga, u pelaškom živeli kraju,
koji iz Alope behu, iz Ala i iz Trehine,
i iz Ftije i Helade sa ženama lepim,
te se Mirmidonci zvahu, Heleni i još Ahejci,
Beše ih lađa pedeset, a vođa im beše Ahilej.
Значи Хелени и Ахејци нису исто.
Хелада је овде област, па један од назива за ахејске мирмдонце и Хелни (или су Хелени један од три народа у Хелади, није најјасније). У сваком случају они нису исто што и Александрови Хелени, померено значење.
* Cτοιχεία, 9.Budimir:Тако се код Хомера Хеленима зову само становници јужне Тесалије, али у његову Каталогу ахајских лађа јавља се сложеница Πανελληνιες, која се односи на све Грке под Тројом.
Дорци су кентум индоевропљани, кургански коњаници из понтских степа.
О Винчанском писму има одбрањен докторат. Можемо се неслагати, али не смемо исмевати, нарочито када се темељи званичне исторографије распадају.
Stenje i stena nije isto što i kanjon.Kanjon (Na engleskom napr) kod nas je KLISURA.
Preko onlajn recnika STENA je na grčkom βράχος, na latinskom petra ili murus
KLISURA je na grčkom φαράγγι, na latinskom scopulus
KANJON je na grčkom φαράγγι
http://onlinerecnik.com/recnik/grcki/srpski/stenai
Interesantna je ta Demir (železna)- kapija, posebno zbog očuvanog srpskog nasleđa.
Klisura reke Vardar duga je 10 km,a najuža kod naselja Prosek.U ranom srednjem veku tako su se naselja i zvala: KLISURA, MARKOVGRAD i PROSEK.
Vikipedija piše: Za vreme kasne antike stanovnici Клисуре (Stenae) napustili su svoj grad, koji je privredno potpuno zamro i preselili se na novu lokaciju, na Markov Grad, visok kameni brijeg koji dominira ulazom u klisuru Prosek...
Preporučujem kratak rad Mile Mrkalj_kan „Fenomenalno otkrice u Demir Kapiji” , ima ga na scribdu
http://sr.scribd.com/doc/47197626/Srbi-u-Demir-Kapiji
Stenje i stena nije isto što i kanjon.Kanjon (Na engleskom napr) kod nas je KLISURA.
Preko onlajn recnika STENA je na grčkom βράχος, na latinskom petra ili murus
KLISURA je na grčkom φαράγγι, na latinskom scopulus
KANJON je na grčkom φαράγγι
http://onlinerecnik.com/recnik/grcki/srpski/stenai
Interesantna je ta Demir (železna)- kapija, posebno zbog očuvanog srpskog nasleđa.
Klisura reke Vardar duga je 10 km,a najuža kod naselja Prosek.U ranom srednjem veku tako su se naselja i zvala: KLISURA, MARKOVGRAD i PROSEK.
Vikipedija piše: Za vreme kasne antike stanovnici Клисуре (Stenae) napustili su svoj grad, koji je privredno potpuno zamro i preselili se na novu lokaciju, na Markov Grad, visok kameni brijeg koji dominira ulazom u klisuru Prosek...
Pročitaj Milana Budimira, Grci i Pelasti. A i sam Herodot govori o nehelenskom poreklu Atinjana, a za Krit kaže da je bio varvarski.
*Тукидид, Пелопонески рат, Admiral Books, Београд 2010, 95—96.Tukidid:Како су, дакле, Атињани дуго времена живели својим независним животом, на селу, већина је и после уједињења у један град, по устаљеној навици — како они стари, тако и они који су дошли после њих, све до овога рата — наставила да живи са свим својим укућанима на земљи на којој је рођена; и њима није било лако да се селе управо сада када су опет, после Персијских ратова, обновили своја имања. Били су потиштени и љути што су морали да оставе своје домове и храмове који су им одвајкада припадали и који су им остали из њихове старе политичке заједнице — очекујући промену у начину живота, а она није била ништа друго до губитак завичајног града.
А када су дошли у главни град, само је мали број добио смештај и нашао уточиште код пријатеља и рођака, док је већина нашла склониште у ненасељеним деловима града, у храмовима, капелицама хероја, свуда осим на Акропољу, Елеусинију, или каквом другом месту које је било чврсто затворено. А што се тиче такозваног Пеларгика, који се налазио у подножју Акропоља и у коме се није смело становати — што је било забрањено стихом којим се завршавало једно питијско пророчанство, које каже: „Најбоље је да Пеларгик остане ненастањен" — он је, и поред тога, услед тренутне нужде почео да служи за становање. А мени се чини да се то пророчанство показало противно ономе што би се могло очекивати: јер, нису се граду догодиле несреће због бесправног насељавања, већ је насељавање Пеларгика постало нужност услед рата; па и ако пророчанство није помињало рат, оно је предвидело да то место нико никад неће настањивати у неком великом добру. А неки су се смештали и у кулама на градским зидинама и где год је ко могао. Јер, када су се сви ови сакупили, у граду није било довољно места...
*Херодот, Историја, Дерета, Београд 2009, 5.Herodot:Перзијанци, даље, причају да су после тога неки Хелени (не могу да кажу који су то били) допловили у фенички град Тир и онде уграбили краљеву кћер Еуропу. То су вероватно били Крићани. На тај начин су Феничанима вратили мило за драго.