Slovenski toponimi na Balkanu prije 6. vijeka

[Mrkalj]

i......... kolege..... sta se skupilo od slovenskih toponima do 6. veka do sada?
jel' ima neko da moze da ih nabroji?

Nije se ovde niko time bavio. Ni metodološki ni sistemski. Takav postupak išao bi otprilike ovako:

1. Na osnovu izvora identifikovati sve topomine na našem području koji se pominju pre 7. veka.
2. Svaki toponim sa svojom datacijom pojave i izvorom da se da etimolozima.
3. Prema očekivanom tempu, rezultati se mogu očekivati 2160. godine.

 

[Kor]

3. Prema očekivanom tempu, rezultati se mogu očekivati 2160. godine.

управо тако

 

[Mrkalj]

управо тако

Етимолошки одсек при Институту за српски језик САНУ једина је научна јединица те врсте у земљи. Основни му је задатак израда етимолошког речника српског језика. Заснован је на иницијативу академика Павла Ивића 1983. године ... До сада су објављене Огледна свеска, Београд, 1998, 99 стр. и две прве свеске ЕРСЈ: 1. а–аш, Београд 2003, 257 стр., 2. ба–бд, Београд 2006, 289 стр., свака са преко 600 пуних одредница. Већ сами бројеви страна и одредница у првим двема свескама упоређени са захваћеним сегментом азбуке одражавају амбицију да се, са изузетком сасвим рецентних лексичких слојева, уврсте и протумаче све етимолошки иоле занимљиве речи из свих говора српског језика. Коначни плод овог дугорочног подухвата треба да буде етимолошки тезаурус трајне вредности... У Одсеку је тренутно шест сталних сарадника: др Јасна Влајић-Поповић (од 1983), др Марта Бјелетић (од 1990), др Снежана Петровић (од 1991), мр Маја Калезић, рођ. Ђокић (од 1999), мр Марија Вучковић (од 2000), Јелена Јанковић, рођ. Николић (од 2005). Спољни сарадници Одсека су др Александар Лома (од 1994) и др Вања Станишић (од 2006). У Одсеку је од 1987. до 2001. радила др Биљана Сикимић, а краће време у њему провели су мр Бојан Попов, мр Биљана Вукмановић‑Мојсиловић и др Тања Петровић. http://www.isj.sanu.ac.rs/Sajt/Projekti/O Etimoloskom odseku za sajt.mht​

Marija Vučković, Jasna Vlajić-Popović, Aleksandar Loma, Marta Bjeletić, Maja Đokić, Snežana Petrović: Etimološki rečnik srpskog jezika 2 - BA - BD, SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI:INSTITUT ZA SRPSKI JEZIK SANU, 2006, ISBN: 86-82873-11-7, Format: 30 cm Broj strana: 289

Етимолошки речник српског језика 3 (БЕ-БЈ), Београд, 2008 http://www.isj.sanu.ac.rs/etimoloski recnik 3.html


Dakle, za 27 godina rada došli su do slova BJ.

A ne može se reći da nema para...

Сарадници Одсека редовно учествују на међународним славистичким конгресима и на научним конференцијама посвећеним етимологији и историји језика у земљи и у иностранству. М. Бјелетић, Ј. Влајић‑Поповић и А. Лома су чланови Етимолошке комисије Међународног славистичког комитета од њеног оснивања. У периоду 2003‑2008. А. Лома председава Етимолошком комисијом.
​

Kako ono reče Arčibald Rajs...

 

[Mrkalj]

Edward Meyer, nemački istoričar, (1855–1930):
--------------------------------------------------------------------------------

„Ako jednog dana neka od slovenskih zemalja bude postigla politički ili kulturni uticaj u Evropi, celokupna stara istorija – moraće da se piše iznova“.
--------------------------------------------------------------------------------

 

[Lesandar]

i sta ima kod tebe osim telefona

Ништа, ево , управо се спремам да идем на дочек Нове Године у Посушје, пива нам Мирослав Илић.. Ја сан ројен у цвићу ливааааадааааа

 

[Lesandar]

Етимолошки одсек при Институту за српски језик САНУ једина је научна јединица те врсте у земљи. Основни му је задатак израда етимолошког речника српског језика. Заснован је на иницијативу академика Павла Ивића 1983. године ... До сада су објављене Огледна свеска, Београд, 1998, 99 стр. и две прве свеске ЕРСЈ: 1. а–аш, Београд 2003, 257 стр., 2. ба–бд, Београд 2006, 289 стр., свака са преко 600 пуних одредница. Већ сами бројеви страна и одредница у првим двема свескама упоређени са захваћеним сегментом азбуке одражавају амбицију да се, са изузетком сасвим рецентних лексичких слојева, уврсте и протумаче све етимолошки иоле занимљиве речи из свих говора српског језика. Коначни плод овог дугорочног подухвата треба да буде етимолошки тезаурус трајне вредности... У Одсеку је тренутно шест сталних сарадника: др Јасна Влајић-Поповић (од 1983), др Марта Бјелетић (од 1990), др Снежана Петровић (од 1991), мр Маја Калезић, рођ. Ђокић (од 1999), мр Марија Вучковић (од 2000), Јелена Јанковић, рођ. Николић (од 2005). Спољни сарадници Одсека су др Александар Лома (од 1994) и др Вања Станишић (од 2006). У Одсеку је од 1987. до 2001. радила др Биљана Сикимић, а краће време у њему провели су мр Бојан Попов, мр Биљана Вукмановић‑Мојсиловић и др Тања Петровић. http://www.isj.sanu.ac.rs/Sajt/Projekti/O Etimoloskom odseku za sajt.mht​

Marija Vučković, Jasna Vlajić-Popović, Aleksandar Loma, Marta Bjeletić, Maja Đokić, Snežana Petrović: Etimološki rečnik srpskog jezika 2 - BA - BD, SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI:INSTITUT ZA SRPSKI JEZIK SANU, 2006, ISBN: 86-82873-11-7, Format: 30 cm Broj strana: 289

Етимолошки речник српског језика 3 (БЕ-БЈ), Београд, 2008 http://www.isj.sanu.ac.rs/etimoloski recnik 3.html


Dakle, za 27 godina rada došli su do slova BJ.

A ne može se reći da nema para...

Сарадници Одсека редовно учествују на међународним славистичким конгресима и на научним конференцијама посвећеним етимологији и историји језика у земљи и у иностранству. М. Бјелетић, Ј. Влајић‑Поповић и А. Лома су чланови Етимолошке комисије Међународног славистичког комитета од њеног оснивања. У периоду 2003‑2008. А. Лома председава Етимолошком комисијом.
​

Kako ono reče Arčibald Rajs...

Хм, шта би за ово рекао колега Маринко?

 

[čvrsnica]

Ништа, ево , управо се спремам да идем на дочек Нове Године у Посушје, пива нам Мирослав Илић.. Ја сан ројен у цвићу ливааааадааааа

jaka droga,a godine sustizu...pripazi se

 

[Viden]

Interesuje me kakvo je objašnjenje zvanične nauke toponima, hidronima, oronima na Balkanu koji su slovenskog porijekla a spominju se prije zvanične seobe Slovena? Npr. Belazora- grad u Makedoniji (današnji Veles), to je očigledno slovenski naziv a i današnji naziv je ime staroslovenskog Boga.
.

I poljake muči ista stvar, i oni isto pričaju
http://www.polishforums.com/genealo...names-connection-proto-slavs-old-poles-45513/

 

[Milan-Tab]

Šafarik je dao čitav niz toponima koje su na Balkanu zabeležili grčki i rimski putopisci pre 6. veka, a koji po njemu imaju slovensko poreklo. Ne bi bilo loše podsetiti ih se:
http://svevlad.org.rs/toponimi_files/toponimi_safarik.html

 

[D-1]

Šafarik je dao čitav niz toponima koje su na Balkanu zabeležili grčki i rimski putopisci pre 6. veka, a koji po njemu imaju slovensko poreklo. Ne bi bilo loše podsetiti ih se:
http://svevlad.org.rs/toponimi_files/toponimi_safarik.html

Moram Vas razocarati, ali ono sto je predstavljeno od strane Safarika, tesko bi moglo da se identifikuje sa slovenskim poreklom.

Elementarna stvar; nazivi reka pocinju sa "ar, acv, ap" , a to u sustini se moze povezati direktno sa: "aro, ro, ar^u, saro" = "reka"; "acva, agva, apa" = "voda", reci koje pripadaju fondu trackog jezika, I ROMANSKOJ GRUPI JEZIKA.

 

[Mrkalj]

Elementarna stvar; nazivi reka pocinju sa "ar, acv, ap" , a to u sustini se moze povezati direktno sa: "aro, ro, ar^u, saro" = "reka"; "acva, agva, apa" = "voda", reci koje pripadaju fondu trackog jezika, I ROMANSKOJ GRUPI JEZIKA.

 

[D-1]

Mozete se smejati kolko vam je volja.

Bas je prijatno kad se neko u ozbiljnoj diskusiji smeje.

 

[Milan-Tab]

Moram Vas razocarati, ali ono sto je predstavljeno od strane Safarika, tesko bi moglo da se identifikuje sa slovenskim poreklom.

Elementarna stvar; nazivi reka pocinju sa "ar, acv, ap" , a to u sustini se moze povezati direktno sa: "aro, ro, ar^u, saro" = "reka"; "acva, agva, apa" = "voda", reci koje pripadaju fondu trackog jezika, I ROMANSKOJ GRUPI JEZIKA.

Daleko od toga da su svi nazivi reka na a.

 

[Mrkalj]

Mozete se smejati kolko vam je volja.

Bas je prijatno kad se neko u ozbiljnoj diskusiji smeje.

Slušaj D1, navedi koga si citirao kada si kao "elementarnu stvar" odvalio tri notorne gluposti, pa možda nećeš delovati kao Glupi Avgust.

 

[Mrkalj]

Daleko od toga da su svi nazivi reka na a.

Tako je, to je jedna od tri gluposti koje je odvalio.

 

[D-1]

Daleko od toga da su svi nazivi reka na a.

Navedite gde je zapisano "SVI", t.s. da se odnosi na sve reke.

 

[Milan-Tab]

Navedite gde je zapisano "SVI", t.s. da se odnosi na sve reke.

Vaš post bi jedino tako mogao da se razume:

Elementarna stvar; nazivi reka pocinju sa "ar, acv, ap"

Moguće da ste zaboravili da umetnete "koji". Tada bi smisao bio drugačiji.

 

[D-1]

Vaš post bi jedino tako mogao da se razume:



Moguće da ste zaboravili da umetnete "koji". Tada bi smisao bio drugačiji.

Jasno je da se podrazumeva da se ne odnosi na sve nazive reka.

Akcenat je bio na one koje pocinju na "ar, acv, ap".

Generalno te kracenice i ne moraju da budu na pocetak imena. U ligaturama one se nalaze u sredishnjem delu.

Recimo: "MESAPOS" (srednja voda) hidronim zapisan na glinenoj plocici iz vremena Minoja na Kritu.

Ili: "Colapis (река у Јапид., 20.) Страбон, Плин. Кас. Дион; данас Кулпа, Купа,"

"COLAPIS =Kolapis" = "Kola + apis" (cista voda).......

 

[Lesandar]

Mozete se smejati kolko vam je volja.

Bas je prijatno kad se neko u ozbiljnoj diskusiji smeje.

Опет су те саватали у лупетању.

 

[D-1]

Опет су те саватали у лупетању.

Dobro dosao Radnasel-e.
U nedostatku argumanata, prihvatljiva su i "anjatepul-e".

 

[Milan-Tab]

Jasno je da se podrazumeva da se ne odnosi na sve nazive reka.

Akcenat je bio na one koje pocinju na "ar, acv, ap".

Generalno te kracenice i ne moraju da budu na pocetak imena. U ligaturama one se nalaze u sredishnjem delu.

Recimo: "MESAPOS" (srednja voda) hidronim zapisan na glinenoj plocici iz vremena Minoja na Kritu.

Ili: "Colapis (река у Јапид., 20.) Страбон, Плин. Кас. Дион; данас Кулпа, Купа,"

"COLAPIS =Kolapis" = "Kola + apis" (cista voda).......

To nije bilo tako jasno, zato sam i napisao onaj unos.
Da li Vi ozbiljno mislite da i npr. Arsena 'Αρσεγα imaju neslovensko poreklo?

 

[svarozic]

To nije bilo tako jasno, zato sam i napisao onaj unos.
Da li Vi ozbiljno mislite da i npr. Arsena 'Αρσεγα imaju neslovensko poreklo?

Ja više nisam siguran ni u šta...
Ja sam otvorio ovu temu sa namerom da npr. Mrkalj kao stručnjak za jezik ili Lesandar koji je na "našoj strani" , ili neko drugi od iskusnih forumaša napiše nešto o ovoj problematici... ali... slabo ko ovo ozbiljno shvata a neki se boje da ne budu ismijani! Ja nisam baš neki stručnjak za jezik pa veoma oprezno prilazim ovome... da ne bi bilo kao deretićevci:
- Zimbabve, zima bilo nekoj babi
zaključak- Zimbabve stara srBska zemlja

 

[Milan-Tab]

Ja više nisam siguran ni u šta...
Ja sam otvorio ovu temu sa namerom da npr. Mrkalj kao stručnjak za jezik ili Lesandar koji je na "našoj strani" , ili neko drugi od iskusnih forumaša napiše nešto o ovoj problematici... ali... slabo ko ovo ozbiljno shvata a neki se boje da ne budu ismijani! Ja nisam baš neki stručnjak za jezik pa veoma oprezno prilazim ovome... da ne bi bilo kao deretićevci:
- Zimbabve, zima bilo nekoj babi
zaključak- Zimbabve stara srBska zemlja

Šafarik je daleko od te neozbiljnosti, mada je pogrešio u nekim obrazloženjima (ne i u konačnim rezultatima).
http://svevlad.org.rs/toponimi_files/toponimi_safarik.html

 

[D-1]

To nije bilo tako jasno, zato sam i napisao onaj unos.
Da li Vi ozbiljno mislite da i npr. Arsena 'Αρσεγα imaju neslovensko poreklo?

greska je u samom startu,

'Αρσεγα; - nije "Arsena", vec "Arsegha".

 

[Milan-Tab]

greska je u samom startu,

'Αρσεγα; - nije "Arsena", vec "Arsegha".

Prenosim samo ono što je cenjeni Šafarik naveo. Evo celog navoda: "- Arsena 'Αρσεγα [Дардан. област Ниша, 527-550] Прок. данас Расина, Arsia (река у Хистрији, 79) Плин., Т.Пејт., Флор., Рав.; данашње Раса, итализирано Арса "