- Poruka
- 30.542
Можда је Херодот Дрину сматрао Ангром али топоним Дрина који користимо данас је илирског порекла ваљда.Предлажем да и Дрину придодамо српским (самим тим и словенским) топонимима на Балкану, пре 6. века.
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Можда је Херодот Дрину сматрао Ангром али топоним Дрина који користимо данас је илирског порекла ваљда.Предлажем да и Дрину придодамо српским (самим тим и словенским) топонимима на Балкану, пре 6. века.
Шта су Илири?Можда је Херодот Дрину сматрао Ангром али топоним Дрина који користимо данас је илирског порекла ваљда.
Сава је названа по богу Сабазију, а код Херодота је Бронго.Скупи би могао бити град на пејонској реци Аксиј (Вардар). По мени Херодотов Скиј је Морава.
Дрина је Ангро. Ангра би код аријеваца била нешто као деструктива (Ангра Мању).
Код нас дрчна. И јесте дрчна.
Дакомезијска реч dezbăra значи to break a habit, to rid http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Romanian_words_of_possible_Dacian_origin
Ајде нека буде да рецезенти нису копетентни.
Шта је са радовима који се овде цитирају?
Није топоним, али има везе са темом.
"Давно је већ Лагеркранц (в. Валде-Хофман, Lat. et. Wörterbuch, 316) протумачио
класичне туђице σαρσαι αµαξαι. (код Хесихија) и лат. serracum (код Сисене), sarracum (код
Јувенала), σαραγαρον (Edictum Diocletiani) ''ниска теретна кола'', као позајмице из неког илирског говора и идентификовао их је са лат currus, на тај начин што је утврдио палатални
карактер иницијалског гутурала." http://ponude.biz/knjige/m/Milan B... Pelasti.pdf
У мом крају таква кола се зову "сака"
http://www.staribeograd.com/tekstovi/iz-starog-beograda/lat/sakadzije.htmSiromašniji stalež trošio je savsku i dunavsku vodu. Nju su donosile sakdžije na dvokolicama. Saka je bila jedno uglavljeno bure od 3 do 4 akova i plaćalo se groš od sake. Po podacima Gliše Elezovića (1879—1961) naučnika, saka je arapska reč i označava „bure ili kola sa buretom, mešinu ili konja sa mešinom u kojima se voda nosi". Voda koju su donosili sakadžije na svojim mršavim konjićima pila se i trošila za pranje. Svaka kuća je imala još i po jedno bure u koje se sakupljala kišnica. Sakadžije su odigrale važnu ulogu u snabdevanju vodom. To su bili mahom siromašni ljudi iz južnih krajeva koji su došli u Beograd na pečalbu. Oni nisu trošili više od marjaša dnevno, a svaku krajcaru koju zarade slali su rodbini u vilajet, u nekadašnju Tursku.
То је процес. Односи су комплексни и вишесмерни.I možeš li mi malčice razjasniti koja je hronologija Škokljevih, odnosno kada oni tvrdi da se odvila ta translacija mitologije sa sjevera odnosno u grčki svijet? Nisam uspio pronaći konkretno taj podatak.
Па, очигледно да термин нема везе са бурадма, већ са колима.
Код нас је сака назив, управо, за ниска теретна кола. Радионички се праве.
То је процес. Односи су комплексни и вишесмерни.
Најновија открића код Костолца указују на културне елементе који се касније јављају у минојској цивилизацији.
Од тад (барем од тад) па кроз целу историју.
Мислим да је Аутаријатима Дрина била Ангро...
..Сава је названа по богу Сабазију, а код Херодота је Бронго...."Boga Sabazija slavili su orgijastički ljudi, nalik na Dionisa, posebno žene iz prostog naroda."
Drina je više puta mijenjala tok i u ne tako davnoj istoriji...Има интересантан податак, а то је да је у нека стара времена река Дрина имала на потпуно другој локацији ушће, и разлика у километрима је врло интересантна...
Што се тог несрећног Сабазија тиче у вези са реком која није мењала име и на свим картама и у свим временима је Сава, а посебно због легенди о неком дивовском Сави чији отисци и данас стоје нетакнути, логичније је размишљати да је име реке Саве потекло од божанства званог Сава.
Pa rekoh da danas stena ima to znače, ali i za Ruse je nekada to bilo za stijenu.
Naveo sam ti to kako bih ti ukazao da to nije srpski toponim specifični, već opšte, indoevropski. Za Holanđane je steen, za Dance sten, itd...
Vidim sliku i imam na umu da na grčkom stenai znači kanjoni, kanjon.
![]()
Danas u kolokvijalnom izrazu stenama se naziva u Grčkoj vrlo uska ulica. Ne bih znao koje je porijeklo te konkretno riječi u grčkom, ali cijenim da je barem donekle slično kao i u slučaju germanskih i slovenskih jezika. Dvije ogromne kamenčuge i prolaz između...
P. S. Kada govoriš o antičkom vremenu, bilo bi dobro da se i prebaciš na adekvatni izgovor, kako ne bi dolazilo do zabuna. Tj. nije Stene kako si ti vjerovatno pomislio, već Stenai; nisu Peonci, već Pajonci, itd...
Ne znam zasto mi ne izlaze postovi dali ja negde gresim ili je cenzura?
Da se na kratko ponovim:
Srbi su starosedeoci na Balkanu a i ime Balkan je uneseno u upotrebu tek u 19 veku.
Moraju prethodno da budu odobreni...
Имаш на страни 49.A u koji vremenski period je taj proces smješten, prema Škokljevima?
Пошто сам оптужен да сам погрешно пренео наводе из ДАИ, повадио сам лична имена из поглавља 31 и 32.
На жалост више ми није доступан сајтса целим ДАИ. Ако неко има линк, захвалан сам му. Треба ово проврити и у грчком тексту.
Хрвати: Терпимере, Мартин, Кресемере, Миростхлабоу, Прибина.
Бугари: Персијам, Михаел, Борис, Бладимерон, Симеон, Сигритзе - Тхеолокон, Мармаен, Кенон, Емнекон, Аглоботоур
Срби: Бојесестхлабос, Радотхлабос, Просегоес, Блатимерос, Моунтемерос, Гоиникос, Моунтимерон, Борен, Стефанон, Петрос, Тзеестхлабос, Паулон, Павао, Бранос, Захариас, Прибестхлабос.
Поред овога данас код Срба и Мађара имамо суфикс за лична имена -ош
У списку "народа са мора" имамо племена са С у сухиксу и са Н у суфиксу.
Код првих српских владара, уједно и најчешће завележен је суфика -лабос, следи -мерос. Иуфикс -н јавља се касније.
Слажем се да ово није довољно за неке озбиљније закључке, али је идикативно и неко ди се могао позабавити анализом личних имена из древних извора.
Можда ово указује да су Бели Срби били у контакту са медитеранским светом и пре 7. века.
Хвала за линкове.Ја сам већ рекао шта сам имао о тој теми, мрзи ме заиста по ко зна који пут да доказујем колико ниси у праву...Весели се и даље...
http://www.scribd.com/doc/103415448/Constantine-Porphyrogenitus-de-Administrando-Imperio-1967
http://www.scribd.com/doc/15762910/...i-Izvori-Za-Istoriju-Naroda-Jugoslavije-Tom-2
http://www.vostlit.info/Texts/rus11/Konst_Bagr_2/index.phtml?id=6412
Evo potkrepljeno ,srpska pismenost na Balkanu,teritorija Rumunije ,Dacanske Rune i dokaz da su Dacani slovensko pleme
Slike,predmeti na slikama se nalaze razbacani po rumunskim muzejima,datirana starost originalnih zlatnih ploca preko 2.000 godina,tj to je utvrdjena minimalna starost ploca a predpostavka je da su mnogo starije ,utvrdio Rumunski drzavni institut.
Успут овај индијански мелос изабран за музичку подлогу спота врло је симпатичан, али питање је да ли одговара ћириличном садржају плоча?
Шта су Илири?
Мислим да је Аутаријатима Дрина била Ангро, а Дакомезијцима (у које спадају и Трибали) Дрина (или Дрчнава, Дрчниј), код латина Дринос.
Сава је названа по богу Сабазију, а код Херодота је Бронго.
Пази сад:
"Bhagavan, also written Bhagwan or Bhagawan, from the Sanskrit nt-stem bhaga-vant- (nominative भगवान् Bhagavān) literally means "possessing fortune, prosperous" (from the noun bhaga, meaning "fortune, wealth", cognate to Slavic bog "god", Russian богатый (boga'ch) "wealthy"), and hence "illustrious, divine, venerable, holy", etc.[1]"
"Boga Sabazija slavili su orgijastički ljudi, nalik na Dionisa, posebno žene iz prostog naroda."
И Дрина је Морава.
Како се на староперсијском каже море?
зашто не онда и Дунав?Поставих на другој теми.
darya - seaзашто не онда и Дунав?
darya - sea
Etimologija reči Dunav povezana sa staroevropskom reči koja ima značenje svetao. Kod nas "dan" je istog porekla..
Opet Arij, narod Belih. Sigini.Porfirogenitovi Beli (Srbi i Hrvati).
Sve u prilog Nestorove prče, jer su se Sloveni izdvojili iz populacije Belih.
Zvanično danu - reka. To može biti mlađe značenje. Dnjepar, Dnjesat, prozvani po Dunavu.