Slovenski toponimi na Balkanu prije 6. vijeka

Предлажем да и Дрину придодамо српским (самим тим и словенским) топонимима на Балкану, пре 6. века.
Можда је Херодот Дрину сматрао Ангром али топоним Дрина који користимо данас је илирског порекла ваљда.
 
Можда је Херодот Дрину сматрао Ангром али топоним Дрина који користимо данас је илирског порекла ваљда.
Шта су Илири?
Мислим да је Аутаријатима Дрина била Ангро, а Дакомезијцима (у које спадају и Трибали) Дрина (или Дрчнава, Дрчниј), код латина Дринос.
Скупи би могао бити град на пејонској реци Аксиј (Вардар). По мени Херодотов Скиј је Морава.
Дрина је Ангро. Ангра би код аријеваца била нешто као деструктива (Ангра Мању).
Код нас дрчна. И јесте дрчна.
Дакомезијска реч dezbăra значи to break a habit, to rid http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Romanian_words_of_possible_Dacian_origin
Сава је названа по богу Сабазију, а код Херодота је Бронго.
Пази сад:
"Bhagavan, also written Bhagwan or Bhagawan, from the Sanskrit nt-stem bhaga-vant- (nominative भगवान् Bhagavān) literally means "possessing fortune, prosperous" (from the noun bhaga, meaning "fortune, wealth", cognate to Slavic bog "god", Russian богатый (boga'ch) "wealthy"), and hence "illustrious, divine, venerable, holy", etc.[1]"
"Boga Sabazija slavili su orgijastički ljudi, nalik na Dionisa, posebno žene iz prostog naroda. ;)"
 
Poslednja izmena:
Ајде нека буде да рецезенти нису копетентни.
Шта је са радовима који се овде цитирају?

Pa nisu kompetenentni ni autori; glavni autor je doktor medicine. :confused:
Ne mogu da komentarišem radove koje oni navode, zato što ništa ne znam o njima, a kamo li da sam ih pročitao. Čisto sumnjam i da si ti, tako da to ne možeš govoriti ni ti.

I možeš li mi malčice razjasniti koja je hronologija Škokljevih, odnosno kada oni tvrdi da se odvila ta translacija mitologije sa sjevera odnosno u grčki svijet? Nisam uspio pronaći konkretno taj podatak.
 
Није топоним, али има везе са темом.
"Давно је већ Лагеркранц (в. Валде-Хофман, Lat. et. Wörterbuch, 316) протумачио
класичне туђице σαρσαι αµαξαι. (код Хесихија) и лат. serracum (код Сисене), sarracum (код
Јувенала), σαραγαρον (Edictum Diocletiani) ''ниска теретна кола'', као позајмице из неког илирског говора и идентификовао их је са лат currus, на тај начин што је утврдио палатални
карактер иницијалског гутурала." http://ponude.biz/knjige/m/Milan B... Pelasti.pdf

У мом крају таква кола се зову "сака"

Siromašniji stalež trošio je savsku i dunavsku vodu. Nju su donosile sakdžije na dvokolicama. Saka je bila jedno uglavljeno bure od 3 do 4 akova i plaćalo se groš od sake. Po podacima Gliše Elezovića (1879—1961) naučnika, saka je arapska reč i označava „bure ili kola sa buretom, mešinu ili konja sa mešinom u kojima se voda nosi". Voda koju su donosili sakadžije na svojim mršavim konjićima pila se i trošila za pranje. Svaka kuća je imala još i po jedno bure u koje se sakupljala kišnica. Sakadžije su odigrale važnu ulogu u snabdevanju vodom. To su bili mahom siromašni ljudi iz južnih krajeva koji su došli u Beograd na pečalbu. Oni nisu trošili više od marjaša dnevno, a svaku krajcaru koju zarade slali su rodbini u vilajet, u nekadašnju Tursku.
http://www.staribeograd.com/tekstovi/iz-starog-beograda/lat/sakadzije.htm
 
Па, очигледно да термин нема везе са бурадма, већ са колима.
Код нас је сака назив, управо, за ниска теретна кола. Радионички се праве.
I možeš li mi malčice razjasniti koja je hronologija Škokljevih, odnosno kada oni tvrdi da se odvila ta translacija mitologije sa sjevera odnosno u grčki svijet? Nisam uspio pronaći konkretno taj podatak.
То је процес. Односи су комплексни и вишесмерни.
Најновија открића код Костолца указују на културне елементе који се касније јављају у минојској цивилизацији.
Од тад (барем од тад) па кроз целу историју.
 
Poslednja izmena:
Па, очигледно да термин нема везе са бурадма, већ са колима.
Код нас је сака назив, управо, за ниска теретна кола. Радионички се праве.

То је процес. Односи су комплексни и вишесмерни.
Најновија открића код Костолца указују на културне елементе који се касније јављају у минојској цивилизацији.
Од тад (барем од тад) па кроз целу историју.

A u koji vremenski period je taj proces smješten, prema Škokljevima?
 
Мислим да је Аутаријатима Дрина била Ангро...
..Сава је названа по богу Сабазију, а код Херодота је Бронго...."Boga Sabazija slavili su orgijastički ljudi, nalik na Dionisa, posebno žene iz prostog naroda. ;)"

Има интересантан податак, а то је да је у нека стара времена река Дрина имала на потпуно другој локацији ушће, и разлика у километрима је врло интересантна...

Што се тог несрећног Сабазија тиче у вези са реком која није мењала име и на свим картама и у свим временима је Сава, а посебно због легенди о неком дивовском Сави чији отисци и данас стоје нетакнути, логичније је размишљати да је име реке Саве потекло од божанства званог Сава.
 
Има интересантан податак, а то је да је у нека стара времена река Дрина имала на потпуно другој локацији ушће, и разлика у километрима је врло интересантна...

Што се тог несрећног Сабазија тиче у вези са реком која није мењала име и на свим картама и у свим временима је Сава, а посебно због легенди о неком дивовском Сави чији отисци и данас стоје нетакнути, логичније је размишљати да је име реке Саве потекло од божанства званог Сава.
Drina je više puta mijenjala tok i u ne tako davnoj istoriji...
 
:) Pa rekoh da danas stena ima to znače, ali i za Ruse je nekada to bilo za stijenu.

Naveo sam ti to kako bih ti ukazao da to nije srpski toponim specifični, već opšte, indoevropski. Za Holanđane je steen, za Dance sten, itd...

Vidim sliku i imam na umu da na grčkom stenai znači kanjoni, kanjon. ;)

books


Danas u kolokvijalnom izrazu stenama se naziva u Grčkoj vrlo uska ulica. Ne bih znao koje je porijeklo te konkretno riječi u grčkom, ali cijenim da je barem donekle slično kao i u slučaju germanskih i slovenskih jezika. Dvije ogromne kamenčuge i prolaz između...

P. S. Kada govoriš o antičkom vremenu, bilo bi dobro da se i prebaciš na adekvatni izgovor, kako ne bi dolazilo do zabuna. Tj. nije Stene kako si ti vjerovatno pomislio, već Stenai; nisu Peonci, već Pajonci, itd...

Ne postoji indoevropski jezik.To je staroslovenski jezik ili u originalu Arijevski jezik.
Arijevci su narod koj je ziveo u D-Ariji koja se do pre 106.000 godina nalazila na danasnjoj teritoriji Severnog ledenog mora.Kada je ona potonula narod se naselio na Sibir prvo pa dalje po Evropi gde su ziveli neandertalci u to vreme.
Oni su pricali SLOVENSKIM jezikom (sloveni nije originalan naziv naseg naroda taj izraz je mnogo kasnije uveden u upotrebu)
Germanski narodi su nastali mnogo kasnije nego sto zvanicna istorija pise tj tek negde pocetkom srednjeg veka.Posto nije bilo nikakve Rimske imperije sva glupost i lazi u vezi nekih germana je izmisljotina.
Srbi su jedini narod koj je ziveo na celokupnoj teritoriji Evrope,osim dela juzne Spanije,Sicilije i jos par manjih ostrva u sredozemlju gde su ostale robovske kolonije crne rase jos od propasti Atlantide pre 13.000 godina.
Evo imate ovde na nekoliko jezika objasnjenja,besplatno skidanje knjiga ruskog akademika N.V.Levashova, i neke isecke sa njegovih predavanja u video formatu,gde potanko objasnjava sta je sve odakle i kako i navedenu GOMILU dokaza da nije u pitanju nikakvo lupetanje vec sute cinjenice.Kada vidite samo velike kamene ploce gde je u 3D predstavljena karta Sibira sa strarim natpisima nadjene 1995 godine za koje su svi naucnici koji su ih istrazivali utvrdili da su stare preko 100.000 godina bice vam sve jasno.A ima i objasnjenje zasto te karte stoje u Moskovskom muzeju sakrivene od ociju javnosti,tj nije ih zabranjeno zvanicno pogledati niti snimiti,ali posto kompletno remete zvanicnu istoriju nisu izlozene na pokaz svima.

http://www.levashov.info/
 
За све битне промене које су скуп индоевропских наречја претвориле у прасловенски, или свесловенски (Common-Slavic proper), се мисли да су се настале у раздобљу око петога века. Пре тога, ова језичка скупина се развијала узајамно с другим ИЕ скупинама и прошла је многе међуступњеве као што су прабалтословенски и балтословенски, затим пресловенски, али особености које су их учиниле заправо словенскима (прве две палатализације, монофтонизација дифтонгā и слично) јављају се у том раздобљу.

Зато, не маштајте о неком словенском језику пре тога раздобља.

Moraju prethodno da budu odobreni...

Боље да их не одобрише. :sad2:
 
Poslednja izmena:
Пошто сам оптужен да сам погрешно пренео наводе из ДАИ, повадио сам лична имена из поглавља 31 и 32.
На жалост више ми није доступан сајтса целим ДАИ. Ако неко има линк, захвалан сам му. Треба ово проврити и у грчком тексту.
Хрвати: Терпимере, Мартин, Кресемере, Миростхлабоу, Прибина.
Бугари: Персијам, Михаел, Борис, Бладимерон, Симеон, Сигритзе - Тхеолокон, Мармаен, Кенон, Емнекон, Аглоботоур
Срби: Бојесестхлабос, Радотхлабос, Просегоес, Блатимерос, Моунтемерос, Гоиникос, Моунтимерон, Борен, Стефанон, Петрос, Тзеестхлабос, Паулон, Павао, Бранос, Захариас, Прибестхлабос.
Поред овога данас код Срба и Мађара имамо суфикс за лична имена -ош
У списку "народа са мора" имамо племена са С у суфиксу и са Н у суфиксу.
Код првих српских владара, уједно и најчешће завележен је суфика -лабос, следи -мерос. Иуфикс -н јавља се касније.

Слажем се да ово није довољно за неке озбиљније закључке, али је идикативно и неко ди се могао позабавити анализом личних имена из древних извора.
Можда ово указује да су Бели Срби били у контакту са медитеранским светом и пре 7. века.
 
Poslednja izmena:
Пошто сам оптужен да сам погрешно пренео наводе из ДАИ, повадио сам лична имена из поглавља 31 и 32.
На жалост више ми није доступан сајтса целим ДАИ. Ако неко има линк, захвалан сам му. Треба ово проврити и у грчком тексту.
Хрвати: Терпимере, Мартин, Кресемере, Миростхлабоу, Прибина.
Бугари: Персијам, Михаел, Борис, Бладимерон, Симеон, Сигритзе - Тхеолокон, Мармаен, Кенон, Емнекон, Аглоботоур
Срби: Бојесестхлабос, Радотхлабос, Просегоес, Блатимерос, Моунтемерос, Гоиникос, Моунтимерон, Борен, Стефанон, Петрос, Тзеестхлабос, Паулон, Павао, Бранос, Захариас, Прибестхлабос.
Поред овога данас код Срба и Мађара имамо суфикс за лична имена -ош
У списку "народа са мора" имамо племена са С у сухиксу и са Н у суфиксу.
Код првих српских владара, уједно и најчешће завележен је суфика -лабос, следи -мерос. Иуфикс -н јавља се касније.

Слажем се да ово није довољно за неке озбиљније закључке, али је идикативно и неко ди се могао позабавити анализом личних имена из древних извора.
Можда ово указује да су Бели Срби били у контакту са медитеранским светом и пре 7. века.

Ја сам већ рекао шта сам имао о тој теми, мрзи ме заиста по ко зна који пут да доказујем колико ниси у праву...Весели се и даље...

http://www.scribd.com/doc/103415448/Constantine-Porphyrogenitus-de-Administrando-Imperio-1967

http://www.scribd.com/doc/15762910/...i-Izvori-Za-Istoriju-Naroda-Jugoslavije-Tom-2

http://www.vostlit.info/Texts/rus11/Konst_Bagr_2/index.phtml?id=6412
 
Ја сам већ рекао шта сам имао о тој теми, мрзи ме заиста по ко зна који пут да доказујем колико ниси у праву...Весели се и даље...

http://www.scribd.com/doc/103415448/Constantine-Porphyrogenitus-de-Administrando-Imperio-1967

http://www.scribd.com/doc/15762910/...i-Izvori-Za-Istoriju-Naroda-Jugoslavije-Tom-2

http://www.vostlit.info/Texts/rus11/Konst_Bagr_2/index.phtml?id=6412
Хвала за линкове.
Можда нисам у праву, али неко би се могао мало позабавити овом темом, као и остатцима дакомезијског језика у савременом српском језику.
 
Evo potkrepljeno ,srpska pismenost na Balkanu,teritorija Rumunije ,Dacanske Rune i dokaz da su Dacani slovensko pleme
Slike,predmeti na slikama se nalaze razbacani po rumunskim muzejima,datirana starost originalnih zlatnih ploca preko 2.000 godina,tj to je utvrdjena minimalna starost ploca a predpostavka je da su mnogo starije ,utvrdio Rumunski drzavni institut.


Nadam se da su dokazi koje sam postavio dovoljni da spasu ovaj post od brisanja.
 
Evo potkrepljeno ,srpska pismenost na Balkanu,teritorija Rumunije ,Dacanske Rune i dokaz da su Dacani slovensko pleme
Slike,predmeti na slikama se nalaze razbacani po rumunskim muzejima,datirana starost originalnih zlatnih ploca preko 2.000 godina,tj to je utvrdjena minimalna starost ploca a predpostavka je da su mnogo starije ,utvrdio Rumunski drzavni institut.

Успут овај индијански мелос изабран за музичку подлогу спота врло је симпатичан, али питање је да ли одговара ћириличном садржају плоча?
 
Poslednja izmena:
Шта су Илири?
Мислим да је Аутаријатима Дрина била Ангро, а Дакомезијцима (у које спадају и Трибали) Дрина (или Дрчнава, Дрчниј), код латина Дринос.

Сава је названа по богу Сабазију, а код Херодота је Бронго.
Пази сад:
"Bhagavan, also written Bhagwan or Bhagawan, from the Sanskrit nt-stem bhaga-vant- (nominative भगवान् Bhagavān) literally means "possessing fortune, prosperous" (from the noun bhaga, meaning "fortune, wealth", cognate to Slavic bog "god", Russian богатый (boga'ch) "wealthy"), and hence "illustrious, divine, venerable, holy", etc.[1]"
"Boga Sabazija slavili su orgijastički ljudi, nalik na Dionisa, posebno žene iz prostog naroda. ;)"

Пада ми на памет тумачење да је Тара добила назив по Аутаријатима, али ако упоредимо назив Аутаријати са словенским Абодритима долазимо до другачијег тумачења.

Још нешто приметићемо да свуда по Србији имамо називе река као на словенском северозападу, само једна река фали: Одра (не рачунам ону у Славонији).

Како би се на савременом српском звали Абодрити, они поред Одре? Ако су поред Мораве Поморавци поред Одре су Подринци?

Ипак Дрина мислим да је у вези са латинским дренирати, отицати, исушивати. Код нас је очувано као "сува дреновина". Имамо и Дрим (албански Дрин), који извире у Дреници (имамо и река Дреницу, као и Моравицу уз Мораву). Иначе Дреница је позната као сушан, безводан крај. Овде је и веза са трном "дреном" и нашим глаголом "дерати". Примећујеш и везу Тара - трн (али терати, трети, отирати и раздирати..).
Бронгос је мислим Морава, што и етимолошки одговара: Бронгос - Маргус (замена б/м) - Морава, а са друге стране од Бронгос можда имамо и Браничево, али и Врање(?), што је опет назив за град Мораву у средњем веку (и област).

Називи река код Срба тешко да су у вези са срећом. Морава је од морити (као и море), а и данас је веровање да је ноћу пуна "анђама и ала". Сава је пре у вези са индијском речју за мир (смиреност). То је све у вези са давнашњим погребним обичајима.

Но суштина је друга, на основу ове етимологије произилази да је назив Одра проистекао од назива Дрина, а не обратно, још ако видимо распрострањеност назива Дрина за реку свуда по словенском северу (поред Морава, Драва, Дунава, Нишава, Вардара итд.) намеће се закључак да је логичније да су се они проширили из једне тачке концентрично, тј. одавде на север, исток и запад, а не обратно(да је исти назив са разних страна света дошао на једно место)
 
Poslednja izmena:
зашто не онда и Дунав?
darya - sea
Etimologija reči Dunav može se povezati sa staroevropskom reči koja ima značenje svetao. Kod nas "dan" je istog porekla.
Opet Arij, narod Belih. Sigini.Porfirogenitovi Beli (Srbi i Hrvati).
Sve u prilog Nestorove prče, jer su se Sloveni izdvojili iz populacije Belih.
Zvanično danu - reka. To može biti mlađe značenje. Dnjepar, Dnjesat, prozvani po Dunavu.
 
Poslednja izmena:
darya - sea
Etimologija reči Dunav povezana sa staroevropskom reči koja ima značenje svetao. Kod nas "dan" je istog porekla..
Opet Arij, narod Belih. Sigini.Porfirogenitovi Beli (Srbi i Hrvati).
Sve u prilog Nestorove prče, jer su se Sloveni izdvojili iz populacije Belih.
Zvanično danu - reka. To može biti mlađe značenje. Dnjepar, Dnjesat, prozvani po Dunavu.

На персијском је и реч "мар" море. Иначе по твој етимолoгији, зашто узети персијски, а не на пример турски? Како се на турском каже море?
А да "дан" нема везе са речју "дати, дар"? Светао? Или дар од бога?

Мени ни Дунав, ни Дњепар ни Дњестар не делјују нимало светли
 
Poslednja izmena:

Back
Top