Sloboda volje

[Dragoljub69]

Inače ti Ajfoni i slični telefoni koje sad nude u paketu s netom za dinar
mogu da posluže da sa svakog namestiš po neki profil na forumu...
Odo ja da kupim par komata da se zajebavam...Kažu da je to dozvoljeno ,čak se preporučuje...
Ne znam samo za koju boljku...

 

[guest 135511]

нико нe нуди iPhone у пакету за динар, нити ће икад, не халуцинирај

 

[znatizeljni mislilac]

Preracunao se

 

[heliada]

Inteligibilnu slobodu u platonovskom svetu ideja čine "slike, nežive a čile!" (Gete: Faust 2. deo). One proizvode fascinaciju u umu začudnog posmatrača sa zemlje kada osmatra noćno nebo koje je ogledalo ekstatike večnosti. Fascinacija dovodi do izvesnog transa, privremene paralize volje, dok sav sadržaj zvezdanog neba ne biva iščitan; onda sledi imperativ dodatnog promišljanja o rupama unutar jedinstvenog tkanja sazvežđa i prisila njihovog zapisivanja. Iz te prisile - kada se fokus problema situira u kontekst - izlazi sloboda naknadnog upuisivanja/opredeljivanja! Sledi Fugalni (Dajmonski) Premašaj srebro-zlateće okrugline bitka - prekorak omotača sna svih svetova i stupanje na ivicu ponora ništavosti - usud na prvo pitanje! Dakle, pasivizirajući mimesis stvari-po-sebi kao izvor demonske hrabrosti individue! A to je ona helderlinovska, božasnki lepa Priroda.

 

[NaraYan]

Poenta je sto kad kazes slobodna volja to automatski ukazuje na volju po sebi koja je Apsolutno slobodna i zato individua tu ne moze da se uklopi.

Kako je volja apsolutno slobodna?

 

[ristob]

Kako je volja apsolutno slobodna?

Nikako!

 

[znatizeljni mislilac]

Kako je volja apsolutno slobodna?

Metafizicka je slobodna i to u negativnom smislu jer je izvan kauzaliteta.

 

[NaraYan]

Bilo kakva volja je subjektivna stvar i ne postoji kao apsolut. Kao takva bez kauzaliteta ne može ni postojati.
I kao što ne može postojati nezavisno od bića.

 

[JA KOJI JESAM]

Bilo kakva volja je subjektivna stvar i ne postoji kao apsolut. Kao takva bez kauzaliteta ne može ni postojati.
I kao što ne može postojati nezavisno od bića.

Volja je kao i biće apsolutna. Međutim, kao što u ovom iskustvu 'čovjeka' biće nije svjesno Sebe-apsoluta (jer se koncentriše na svoju projekciju i njen doživljaj) tako najčešće nije svjesno ni volje kojom pokreće svoju pažnju. Kada kažem pažnju ne mislim na fokus sa jednog objekta na drugi već sa jednog aspekta Sebe (postojanja) na drugi.

 

[oziman]

Bilo kakva volja je subjektivna stvar i ne postoji kao apsolut. Kao takva bez kauzaliteta ne može ni postojati.
I kao što ne može postojati nezavisno od bića.

Оно што налазимо у самосвести и зовемо "воља" најближе је ткз. "ствари по себи" или трансцендентој суштини изван појаве или супстанцији свега.

Оно што ти изгледа мислиш да је независно од бића или опажаји слике које зовеш "реалан спољашњи објективан свет", јесте заправо оно што не постоји изван бића ,тачније изван свести. Док је воља оно најближе томе изванпојавном..тј ствари по себи.

 

[Dragoljub69]

Оно што налазимо у самосвести и зовемо "воља" најближе је ткз. "ствари по себи" или трансцендентој суштини изван појаве или супстанцији свега.

Оно што ти изгледа мислиш да је независно од бића или опажаји слике које зовеш "реалан спољашњи објективан свет", јесте заправо оно што не постоји изван бића ,тачније изван свести. Док је воља оно најближе томе изванпојавном..тј ствари по себи.

Baš i nije nešto...
"Hoću jer mi treba-treba mom jadnom i napaćenom eguuuu..."
Dete kad ima jaku volju-dere se pred izlogom dok mama ne popizdi i kupi mu to...
Msm tu...transce-frange kakoli...
Neobjašnjivo...Ma,neverovatno...

 

[>>:<<..]

A koji je dokaz da osoba ne bira (slobodom volje) svoje motive?

 

[oziman]

A koji je dokaz da osoba ne bira (slobodom volje) svoje motive?

Тај што ће у датој ситуацији пред више мотива особа у зависности од свог интелигибилног карактера изабрати управо онај најачи мотив.И она нема слободу то мењати. Једино што човек може јесте да том мотиву супротстави противмотив који ће јачином надвладати исти. У томе је слобода човека у односу на животиње, јер човек може призивати противмотиве у виду апстрактних појмова.

Али да не компликујемо јер се та ситуација дешава сваки дан, сваког часа. Ево, рецимо када си пролазио поред банке видео си како тамо има много новца. То је веома јак мотив. зар не? Замисли шта би све могао са тим новцем? То је квинтесенција остварења жеља, мотив над мотивима. Па опет. Одједном! Поред тог мотива јавља се противмотив у виду запрећене казне затвора ако покушаш да тај новац узмеш. И ти настављаш даље улицом.
Наравно, мислећи при томе да имаш слободу воље. А заправо те покреће најачи мотив у том тренутку и немаш слободу то мењати.

 

[>>:<<..]

Ovo sto si rekao da covjekom u svakom datom momentu upravlja najjaci od svih motiva koje ima nikako nije dokaz da on ne bira (slobodom volje) motive.
I jos nesto: vise motiva mogu odjednom biti najjaci mozda. (Dakle, jednako jaki, jaci od svih ostalih, ali jednako jaki.)

---

Sto je "inteligibilni karakter"?

PS
Sto se tice pljackanja banke: postoje ljudi koji to i rade. A postoje i oni koji nemaju uopste (bar ne u svijesti) motiv da to urade, i koji ne bi opljackali, dakle, ni kad bi znali da ce proci bez kazne.

 

[minutus]

A koji je dokaz da osoba ne bira (slobodom volje) svoje motive?

zašto ne, je pitanje broj dva. pitanje broj jedan je zašto. dakle, tko bira šta slobodnom voljom?
ako odbaciš vaganje dobitka i gubitka, volja je malo slobodnija - barem od tebe samog.
ali imamo još mnogo, vjerojatno najvećim dijelom nepoznatih faktora, koji određuju rezultat "izbora".
šta bi mogao htjeti, također je određeno vanjskim okolnostima.
pa kad vidiš koliko ljudi žive u bijedi, siromaštvu, devastiranoj životnoj okolini, piju zagađenu vodu i jedu zatrovanu hranu, koliko ih ugiba nasilnom smrću, koliko ih živi u službi i pogonu nepoznatog društvenog ustroja i izopačenih ideja i ideala, kako bi netko mogao vjerovati u postojanje slobodne volje?
slobodna volja živi u bajkama razbojnika i prazita i njihovih žrtava. time smo kod odgovora na pitanje, koje autori slobodne volje ne želi postaviti.

ovi sa sigurnošću nisu izmislili slobodnu volju.
radosnu vijest o slobodnoj volji podučavaju oni, koji svoju volju silom i prevarom nameću drugima.
a drugi ju recitiraju, dok za to nešto dobiju - npr. ono šta su zajednički i sporazumno ovima uzeli.

 

[znatizeljni mislilac]

A koji je dokaz da osoba ne bira (slobodom volje) svoje motive?

Dobrodosao na forum.

 

[oziman]

Ovo sto si rekao da covjekom u svakom datom momentu upravlja najjaci od svih motiva koje ima nikako nije dokaz da on ne bira (slobodom volje) motive

Свакако јесте доказ да нема слободу воље.

I jos nesto: vise motiva mogu odjednom biti najjaci mozda. (Dakle, jednako jaki, jaci od svih ostalih, ali jednako jaki.)

---

У том хипотетичком случају имали би ситуацију ткз. "Буридановог магарца" тј човек не би могао да се помери са места.

О томе имаш овде:
http://forum.krstarica.com/entry.php/27422-Buridanov-magarac

Sto je "inteligibilni karakter"?

Тешко да се то може објаснити у једној реченици.

Погледај уводни пост ове теме:
http://forum.krstarica.com/showthread.php/394578-Kant-Empirijski-i-inteligibilni-karakter

Sto se tice pljackanja banke: postoje ljudi koji to i rade.

Да, Раде они људи који имају довољно јаке мотиве да их на то покрену. Тј мотиве који у датој ситуацији надваладавју противмотив страха од казне. Међутим ако нема таквих мотива ..нема ни деловања у том смеру.
То што неко има напуњен пиштољ не значи да може да се убије. Мора да сачека довољно јак мотив за то: Као што каже Шопенхауер:

"Isto tako pogresno mnogi misle da cim u ruci drze napunjen pistolj njime mogu i da se ustrele. Ono najmanje sto je za to potrebno jeste mehanicko sredstvo za izvodenje, a glavna stvar je neki nadasve jak i zbog toga redak motiv koji ima ogromnu snagu, koja je pak neophodna da nadvlada uzivanje u zivotu, ili, tacnije, strah od smrti; tek nakon sto je takav motiv nastupio, on zaista moze da se ustreli, a i mora, jer inace znaci da je neki jaci protivmotiv, kada je takav uopste moguc, sprecio taj cin." цитат Шопехауер

A postoje i oni koji nemaju uopste (bar ne u svijesti) motiv da to urade, i koji ne bi opljackali, dakle, ni kad bi znali da ce proci bez kazne.

То зависи од њиховог интелигиблиног карактера који ће их мотив покретати на деловање а пред којим ће бити равнодушни. Оно што неког покреће другог оставља равнодушним. Међутим. када једном особа открије да је неки мотив привлачи а други одбија нема слободу то мењати. Може само протистављати противмотиве.

Рецимо ако те нека девојка привлачи немаш ту слободу да учиниш да те не привлачи. Можеш само ставити противмотив који ће спречити да делуујеш у том смеру према њој али привлачност остаје.Не можеш неутралисати привлачнсот тог мотива. Он ће те покренути нужно у свакој оној ситуацији у којој не би било противмотива у близини.

 

[znatizeljni mislilac]

>>:<<.. pogledaj na ovoj temi sta je pisala beli cvet. Po mom misljenju to je najbolja diskusija sa ozimanom na ovom pdf-u.

 

[znatizeljni mislilac]

Свакако јесте доказ да нема слободу воље


То зависи од њиховог интелигиблиног карактера који ће их мотив покретати на деловање а пред којим ће бити равнодушни. Оно што неког покреће другог оставља равнодушним. Међутим. када једном особа открије да је неки мотив привлачи а други одбија нема слободу то мењати. Може само протистављати противмотиве.

Рецимо ако те нека девојка привлачи немаш ту слободу да учиниш да те не привлачи. Можеш само ставити противмотив који ће спречити да делуујеш у том смеру према њој али привлачност остаје.Не можеш неутралисати привлачнсот тог мотива. Он ће те покренути нужно у свакој оној ситуацији у којој не би било противмотива у близини.

Oziman jesi li znao da je cuvena knjiga "lako je prestati pusiti" zasnovana na negaciji volje?

 

[Transcendental]

>>:<<.. pogledaj na ovoj temi sta je pisala beli cvet. Po mom misljenju to je najbolja diskusija sa ozimanom na ovom pdf-u.

aj izađi mu iz b.ulje.

 

[znatizeljni mislilac]

aj izađi mu iz b.ulje.

O cemu ti to? Bademovo ulje?

 

[rabindrant123]

Iz ovoga mogu da zakljucim da postojim JA i motivi koji nisu deo mene vec predstavljaju spoljni fakotor koji upravlja sa mnom pri cemu bih ja bio potpuno analogan sahovskoj figuri koja ima samosvest i posmatra kako biva pomerana po tabli. To dalje implicira da je to JA zadato i kao neki objekt a ne samo kao subjekt (koij posmatra i uvidja da je kontrolisan motivima). Jer postoji neka sustina koja je podlozna subjektu saznanja, dakle objekt je, pa na nju zbog toga i mogu da deluju motivi. Da to nije ono sto je Sopenhauer nazvao subjektom htenja?..koji moze da bude spoznat subjektom saznanja a oni su zapravo jedno i spajaju se u tacki koja predstavlja cvor sveta i "prvo filozofsko cudjenje".

 

[>>:<<..]

Ovo sto si rekao da covjekom u svakom datom momentu upravlja najjaci od svih motiva koje ima nikako nije dokaz da on ne bira (slobodom volje) motive.

Свакако јесте доказ да нема слободу воље.

Ako ja biram sto ce upravljati sa mnom, onda ja upravaljam sam sa sobom, dakle, nikako nije dokaz da nemam slobodu volje. Samo-determinizam ("determinate" engl. "odrediti"). A to sto covjek prema nicemu (spoljasnjem) nije ravnodusan (indiferentan) nikako nije dokaz za eksternu ("external" engl. "vanjski") determinaciju, vec je samo dokaz da ima sistem vrijednosti, tj. nacin odnosa prema sebi (sto ce mu koristiti) i drugima. (Sistem vrijednosti je preduslov za slobodu volje.)

Рецимо ако те нека девојка привлачи немаш ту слободу да учиниш да те не привлачи. Можеш само ставити противмотив који ће спречити да делуујеш у том смеру према њој али привлачност остаје.Не можеш неутралисати привлачнсот тог мотива. Он ће те покренути нужно у свакој оној ситуацији у којој не би било противмотива у близини.

Imas neki dokaz da ne odredjujemo svoj ukus u vezi toga sto nas kod djevojaka privlaci? I imas neki dokaz da se privlacnost (i ako i dalje djeluje) ne moze potpuno izbrisati iz svijesti, dakle, potisnuti u nesvjesno, i uciniti u svijesti svojom suprotnoscu? Mislim da si premalo upucem u Frojdove radove.

 

[minutus]

Inteligibilnu slobodu u platonovskom svetu ideja čine "slike, nežive a čile!" (Gete: Faust 2. deo). One proizvode fascinaciju u umu začudnog posmatrača sa zemlje kada osmatra noćno nebo koje je ogledalo ekstatike večnosti. Fascinacija dovodi do izvesnog transa, privremene paralize volje, dok sav sadržaj zvezdanog neba ne biva iščitan; onda sledi imperativ dodatnog promišljanja o rupama unutar jedinstvenog tkanja sazvežđa i prisila njihovog zapisivanja. Iz te prisile - kada se fokus problema situira u kontekst - izlazi sloboda naknadnog upuisivanja/opredeljivanja! Sledi Fugalni (Dajmonski) Premašaj srebro-zlateće okrugline bitka - prekorak omotača sna svih svetova i stupanje na ivicu ponora ništavosti - usud na prvo pitanje! Dakle, pasivizirajući mimesis stvari-po-sebi kao izvor demonske hrabrosti individue! A to je ona helderlinovska, božasnki lepa Priroda.

ti si isto iteligibla mimesis na ivici ponora ništavosti

 

[Dragoljub69]

Ajmo filozofi...Obdanište filozofsko...
Ako možemo zamisliti slobodan izbor bilo čega-to znači da
sloboda izbora postoji.Ukoliko ne možemo ne postoji!
Ovo najpre važi za idealiste! ! !Ako ste zamislili slobodu izbora-to je ta sloboda
u vašim mislima-u umu...
Ne možete u "stvarni" svet! ! !
U realu važi modalnost i verovatnoća-volja je tek jedan od parametara algoritma dešavanja...