Kant - Empirijski i inteligibilni karakter
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 31

Tema: Kant - Empirijski i inteligibilni karakter

  1. #1
    Poznat oziman (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.459
    Tekstova u blogu
    251
    Reputaciona moć
    218

    Podrazumevano Kant - Empirijski i inteligibilni karakter

    Svako neposredno oseca da ima slobodu delovanja, ali u isto vreme vidi da je svaka promena u spoljasnjem svetu uzrokovana promenom koja joj prethodi. Na taj nacin dobijamo lanac kauzaliteta (uzrok -posledice) koji seze u beskonacnost.
    Jednostavno, nije moguce apriori dozvoliti mogucnost da se pokrene lanac dogadjaja sam od sebe a da istom ne prethode bezbrojne promene stanja koje su mu prethodile i koje su njegov uzrok.
    Pa opet pojam "sloboda" itekako ima vazenja, iako tako neceg ne mozemo naci u spoljasnjem svetu. Kada neko napravi neki prekrsaj recimo , ne kazemo da on nije kriv, jer tom dogadjaju prethode beskonacno mnogo antecedenasa koji deluju kao uzrok i pokrecu posledicu na nuzan nacin, ne, vec kazemo da je on kriv.

    Kako onda pomiriti slobodu sa opstom prirodnom nuznoscu?

    To je vekovima star problem filozofije koji je resio tek Kant u Kritici cistog uma.
    On je uspeo da izmiri kauzalitet slobode sa opstom prirodnom nuznoscu, i to tako sto se oslonio na svoju podelu na pojavu i stvar po sebi. Tek je period u istoriji filozofije gde smo otkrili fundamentalnu podelu stvarnosti na pojavu i "stvar po sebi", mogao da razresi taj paradoks.

    1) Pojava
    Sve sto je u pojavi moralo je proci kroz apriorne forme opaznja razuma ili prostor i kauzalitet (uzrok -posledica).Kao takvo, svaki dogadjaj ,svaka promena stanja, mora imati svoj uzrok u prethodnoj promeni stanja i tako in infinitum. To zovemo lanac kauzliteta a ispoljavanje istog "empiriski karakter"

    2) Stvar po sebi
    Medjutim, svaka sadasnja promena stanja u pojavi osim sto ima svoj uzrok u prethodnoj promeni stanja takodje ima jos jedan uzrok sasvim druge prirode ..metafizicke... jer neka stvar je pojava vezana beskonacnom vezom uzroka i posledice, ali takodje je vezana i za jedan uzrok sasvim drugacije vrste.. Onaj koji tu stvar uslovljava kao pojavu. E, taj drugi metafizicki uzrok je tkz" inteligibilni karakter"

    Imamo dva uzrokavanja , jedan potice iz sveta pojava a drugi iz transcendentnog. Prvi je ispoljavanje empiriskog a drugi inteligibilnog karaktera.
    Svaka promena stanja , svaki dogadjaj ima svoj uzrok u prethodnim dogadjajima, ali ima i svoj uzrok sasvim druge vrste koji ga uslovljava kao samu pojavu ... i to ne pojavu njega kao precepcije ili jedne karike u lancu kauzaliteta , vec kao pojavu celog lanca...beskonacnog niza promena koje su sadasnjoj percepciji prethodile a koje sezu in infinitum u proslost ,i koje apriori podrazumevamo. Sve se to desava nuzno !!!!..Svaki clan lanca kauzaliteta. Svaka percepcija, apriori podrazumeva beskonacno promena u proslosti ali samo kao pojava necega sto ne poznaje nuznost ...sto znaci da je slobodno. Taj drugi uzrok nije na lancu kauzaliteta jer on nije pojava vec ono iz cega pojava izvire.

    Pokusacu ovo reci jasnije:



    Druga domina u ovom nizu u sadasnjem trenutku promenila je svoje stanje mirovanja. Dakle, imamo promenu stanja, samim tim apriori znamo da ta promena mora imati uzrok koji joj prethodi u proslosti....taj uzrok je promena stanja mirovanja prve domine na ovoj slici. Tako mozemo ici u beskonacnost "in infinitum". To ispoljavanje smene uzroka i posledice na nuzan nacin jeste "empiriski karakter". U njemu nema slobode. Recimo, cetvrta domina na ovoj slici nece svojom voljom promeniti stanje mirovanja, ili se pokrenuti sama od sebe, a da joj ne prethodi promena stanja u proslosti koja bi bila uzrok iste.

    Pa gde je onda u tome sloboda?

    U tome sto svaka domina ima uzrok promene stanja mirovanja u prethodnim stanjima koji su joj uzrok....ali kako sadasnje, tako i sva prethodna stanja, ciji niz seze u beskonacnost, imaju svoj inteligibilni uzrok koji ih uslovljava kao sliku te beskonacne smene uzroka i posledica u celini.
    Upravo ta beskonacnost kojom se "stvar po sebi" objektivise u pojavi jeste odraz transcendentne i nepojmljive ezgistencije "stvari po sebi".
    Taj inteligiblini uzrok nije na lancu kauzaliteta, vec on uslovljava kao pojavu ceo lanac kauzaliteta u svojoj beskonacnosti i nuznim vezama, sto znaci da je on sam na negativan nacin SLOBODAN.

    On je kako kaze Kant:
    Međutim, po svome inteligibilnom karakteru (premda mi o njemu možemo imati samo neki opšti pojam) taj isti subjekat morao bi biti oslobođen svakog uticaja čulnosti i svake determinizacije od strane pojava; i pošto se u njemu, ukoliko je on noumenon, ništa ne dešava, pošto se u njemu ne nalazi nikakva promena koja iziskuje neku dinamičku determinaciju vremena, te, prema tome, nikakva veza sa pojavama kao sa njenim uzrocima, to bi ovo aktivno biće utoliko bilo u svojim radnjama slobodno i nezavisno od svake prirodne nužnosti koja se nalazi jedino u čulnome svetu. O njemu bi se sasvim tačno kazalo: da ono samo od sebe počinje svoja dejstva u čulnome svetu, a da radnja ne počinje u njemu samom; i to bi bilo tačno, a da za to posledice ne moraju počinjati same sobom u čulnome svetu, pošto su one u njemu uvek pre toga determinirane empiričkim uslovima u prethodnom vremenu, ali ipak samo na osnovu empiričkoga karaktera (koji je samo pojava inteligibilnog karaktera) i pošto su moguće samo kao produženje niza prirodnih uzroka. Tako bi se sloboda i priroda nalazile svaka u svome potpunom značenju jednovremeno i bez ikakvog sukoba u potpuno istim radnjama, prema tome da li te radnje upoređujemo sa njihovim inteligibilnim ili sa njihovim senzibilnim uzrokom. Kritika cistog uma
    Primecujete li da ovo Kantovo ucenje iznosi na videlo cinjenicu da postoji nesto sto se u pojavi ne moze naci, a cega smo ipak svesni u sebi i zovemo ga "slobodno delovanje". Iskre slobode u opstoj entropiji... prirodnoj nuznosti.
    Ako smo ovo razumeli, mozemo zakljuciti da jedan dogadjaj ima dva uzroka, i zavisno koji od njih dva preovladjuje imacemo stepen objektivacije volje u pojavi, ili stepen ispoljavanja slobode.
    Ovim smo dosli pravo do Sopenhaurovih "stepena objektivacije volje" koji su utemljeni upravo na ovom velikom Kantovom ucenju koje je ovde tema.

    Najnizi stepen objektivacije volje neorganska priroda ili recimo "kamen" objektivise skoro iskljucivo empirski karakter, dok se inteligibilnost sastoji u nepojmljivosti samih prirodnih sila koje deluju u neorganskoj prirodi i koje su izvan pitanja "zasto"..

    Preko biljke i zivotinje idemo do coveka koji je takodje u pojavi podvrgnut nuznosti uzroka i posledice, ali koji se sada zovu "motiv i delovanje", i gde imamo ispoljavanje inteligibiilnog karaktera u mnogo visem stepenu.
    Odatle sloboda u opstoj prirodnoj nuznosti. Odatle odgovornost . Jer nismo odgovorni za ono sto radimo, vec za ono sto jesmo. Slobode nema u "operari"(delovanju) vec u "esse"(suštini) . U tom smislu smo odgvorni za svoje postupke.

    Kako vi shvatate kauzalitet slobode usred opste nuznosti ? Zasto za neki svoj neuspeh krivite sebe, a ne "prima causa" ili prvi uzrok na samom pocetku vremena (na stranu sto vreme koje nije linija ne moze imati pocetak i kraj) ?



  2. #2
    Poznat oziman (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.459
    Tekstova u blogu
    251
    Reputaciona moć
    218

    Podrazumevano Re: Kant - Empirijski i inteligibilni karakter

    Што се пак тиче онога објективног карактера таквог естетичног посматрања, дакле (платонске) идеје; она се може приказати као нешто што бисмо ми имали пред собом, када би време, тај формални и субјективни услов нашег сазнавања, било уклоњено, као стакло из колеидоскопа. Ми гледамо, на пример, развитак пупољка, цвета и плода, и дивимо се како она сила, која то ради и никада се не замара, тај процес стално понавља. A тога дивљења не би било када бисмо могли сазнати, да je пред нама, при свима оним променама, ипак само једна и непромењљива идеја биљке, само што je ми не можемо посматрати као јединство пупољка, цвета и плода, него je морамо сазнавати помоћу форме времена у оним сукцесивним стањима, и само тим путем идеја нам бива изложена.
    Sopenhauer Parerga i paralipomena 2
    Kroz kaleidoskop (ili forme opazanja razuma) videcemo od ideje jabuke ovo:
    Slika kao da je stvorena za Sopenhaurovu analogiju

    Cvet vidjen kroz kaleidoskop


    Zamislimo da su na ovoj slici ne samo cvetovi, vec i pupoljci, seme, i ne samo to.. vec sve ono in infinitum sto je prethodilo i sto apirori zamisljamo kao nuzne antecedense (prethodnike) koji su na nacin smene uzroka i posledice uzrokavali i pojavu biljke.
    Sada, ako ostavimo kaleidoskop na stranu, sa njim ostavljamo i njegovu sliku...sve objekte koje smo opazili a samim tim i mogucnost sukcesije stanja objekata, koja je moguca samo u pojavi. Ono sto nam tada ostaje jeste ono sto se pojavljivalo," stvar po sebi" ali o njoj ne mozemo znati nista.. ona je transcendentna. Ali mozemo znati da stvar po sebi nije objekat, pojava, i da samim tim zakon kauzaliteta za nju nema vazenja. Sto znaci da tu imamo slobodu.. u smislu nepotpadanja pod nuznost.
    Ako sada opet uzmemo svoj kaleidskop(forme opazanja razuma) stvar po sebi pokazuje se opet kao smena uzroka i posledica objekata , smena stanja a sve na nuzan nacin.

    Odatle sloboda u moru nuznosti ovoga sveta.Odatle dodir inteligibilnog i empirijskog karaktera, a ovim primerom mozemo videti kako ta sloboda zadire u svet nuznosti i na nacin stepena objektivacije volje objektivise samu sebe.

  3. #3
    Buduća legenda
    Učlanjen
    19.05.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    39.658
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Kant - Empirijski i inteligibilni karakter

    hvala, Ozi

  4. #4
    Zainteresovan član vesnavrindavan (avatar)
    Učlanjen
    13.06.2010.
    Pol
    ženski
    Poruke
    124
    Reputaciona moć
    29

    Podrazumevano Re: Kant - Empirijski i inteligibilni karakter

    opet sjajno.. ozi neprevazidjen si!!

  5. #5
    Poznat oziman (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.459
    Tekstova u blogu
    251
    Reputaciona moć
    218

    Podrazumevano Re: Kant - Empirijski i inteligibilni karakter

    Citat Original postavio naomi hanako Pogledaj poruku
    hvala, Ozi
    Citat Original postavio vesnavrindavan Pogledaj poruku
    opet sjajno.. ozi neprevazidjen si!!

  6. #6
    Poznat oziman (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.459
    Tekstova u blogu
    251
    Reputaciona moć
    218

    Podrazumevano Re: Kant - Empirijski i inteligibilni karakter

    MPMcB
    OK mislim da sam razumeo.
    Dve stvari mi ovde smetaju da se saglasim, da je paradoks celovito razrešen.
    1. Na strani prvog uzroka: Empirijska, neorganska priroda je po Kantu ono što je do daske, apsolutno kauzalno. Možda je bilo u njegovo vreme, kao takvo gledano i smatrano, ali realno, fizički to jednostavno nije tako. Cela kvantna fizika tvrdi sve samo ne da postoji jedna takva esencijalna kauzalnost, a od čega je Kant pošao kao od aksioma, tako mi barem izgleda. Reč je o značajnoj eroziji Kantove esencijalne kauzalnosti rekli bismo neinteligibilnog karaktera, ili bar karaktera koji nema direktne veze sa inteligibilnosti i njegovom percepcijom te beskonaćne kauzalnosti.
    Sto se tice kvantne fizike, Hajzenebergovog prinicipa neodredjenosti i slicno, ona upravo pokazuje prisustvo inteligibilne slobode u svetu empiriske nuznosti i zapravo razdvaja "stvarnost po sebi" od "pojave" do cega je nova fizika morala doci kad tad iako su to za naucni metod neresljiva pitanja.
    Pogledaj ovu moju temu o jednom cuvenom eksperimentu kvantne fizike:

    Talas, cestica,subjekat
    http://forum.krstarica.com/showthread.php?t=371833&highlight=talas

    Ne znam na sta tacno mislis, ali kauzalitet je apriorna forma opazanja rauzma, i svaka promena stanja mora imati stanje koje mu je prethodilo u proslosti, pri cemu jedno zovemo uzrok a drugo posledica.
    Ako sada u opazanju kvantnih eksperimenata recmo dobijemo jednu cesticu koja izvire iz vakuma opet moramo imamo uzrok tome. U vakumu one postoje virtuelno (sto znaci da one nisu tada cestice niti znamo sta su) ali kada udju u opazanje moraju se uklopiti u lanac kauzaliteta. Morala ja pridoci crna rupa recimo koja bi "usisala" jedan clan virtuelnog para a drugi oslobodila.. kada bismo ga mi i registrovali..tek tada kao cesticu. Vidis, kakva je stvarnost gde materija i antimeaterija egzistiraju virtuelno nije nam poznata ali u pojavi ona mora proci kroz formu naseg saznanja ..kauzalitet.
    Naravno , ta veza kauzaliteta apsolutna je samo u naukama koje opisuju cistu formu apirori tj. geometriji i artmetici. u kojima je nuznost potpuna i apodikticka.
    Medjutim, svaka druga kauzalnost u prirodi ima stepen nepojmljivosti, stepen ispoljavanja volje koji je upravo ispoljavanje inteligibilnog karaktera. Covek reaguje na motiv...tu imamo vezu kauzaliteta, ali ta veza je mnogo slobodnija od veze koja spaja akciju i reakciju neorganske prirode .
    Ono sto deluje u svemu tome jeste inteligibilna sloboda.
    koja je izvan pojave,,izvan opazanja i ne poznaje nikakve atribute koje vaze u pojavi.

    Dakle stvar po sebi, ako dobro koristim taj pojam, nije apsolutno kauzalna, sve i da se lanac kauzalnosti prostire u beskonaćnost, bilo prošlu bilo buduću i za to nije odgovorna nikakva nama poznata inteligencija (teološke aspekte bolje je ne otvarati).
    2. Inteligibilni uzrok bi bio komponenta, koja kao posledica inteligentne percepcije i spoznaje, kompletnog ili delimićnog kauzaliteta ili jenostavno svega što dotićna inteligencija može da sagleda (percipira, ali draži su mi temini na srpskom), dovodi do posledica koje nisu čisto kauzalne i nisu zbog toga potpuno predvidive, a to mu dođe sloboda volje. Sloboda kao takva je onda, neodvojiva od te inteligencije seže u njenu suštinu i jako zavisi od te rekli bi smo personalne inteligancije. OK štima i to koliko su nekome vidici širi, toliko je i slobodan i sva laićka mudrost koja se na to naslanja, moral osobina, a ne delovanja, odgovornost. Znaći sloboda i slobodna volja su osobine jedne inteligencije koja je u fizičkom svetu spakovana u jedno telo jednog čoveka i izvan tog okruženja jenostavno nema smisla, pogotovu nikakve veze sa spoljnim svetom ( po sebi?) koga ne može da sagleda niti pojmi
    To nije "stvar po sebi" kako je opisujes. Kantovo ucenje o empiriskom i inteligibilnom karakteru oslanja se kao sto rekoh, na fundamentalnu podelu stvarnosti na pojavu i stvar po sebi, koja je iznikla iz njegove transcendentlane estetike a svoju apodikticku (neospornu) istinitost dobila pre svega iz Barklijeve filozofije korelatiovnosti subjekta i objekta. Ta znanja jesu temelj (i to najcvrsci moguci temelj) na kome sada iznice Kantovo pomirenje kauzaliteta slobode sa opstom prirodnom nuznoscu.
    Stvar po sebi nije spoljnji svet ...vec sustina ..supstancija spoljnjeg sveta koji je pojava...i koji nema svoju objeketivno postojanje izvan svesti.
    Ne polazimo ovde od aksioma apsurda "Svet objekata je realan" vec od cinjenice "Svet je idealan" .

    Ako te zanima, mozes pogledati ovaj blog o Barklijevoj filozofiji idealizma:
    http://forum.krstarica.com/blog.php?b=17180
    Poslednji put ažurirao/la oziman : 24.07.2010. u 12:03

  7. #7
    Poznat goranbeograd (avatar)
    Učlanjen
    27.10.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    где год се окренемо само себе видимо
    Poruke
    7.019
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    362

    Podrazumevano Re: Kant - Empirijski i inteligibilni karakter

    сидарта пре 2500 година досеже буду.
    исус пре 2000 година досеже христоса.
    мухамед пре 1500 година досеже алаха...
    озиман досеже канта.
    како објаснити оном ко не жели да схвати?

  8. #8
    Elita ranjeni Zoro (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    21.090
    Tekstova u blogu
    27
    Reputaciona moć
    525

    Podrazumevano Re: Kant - Empirijski i inteligibilni karakter

    sintetički sudovi, a priori ? nikad to nisam mogao da prihvatim

  9. #9
    Poznat oziman (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.459
    Tekstova u blogu
    251
    Reputaciona moć
    218

    Podrazumevano Re: Kant - Empirijski i inteligibilni karakter

    Citat Original postavio ranjeni oro Pogledaj poruku
    sintetički sudovi, a priori ? nikad to nisam mogao da prihvatim
    Znaci da ih nisi razumeo, jer ne radi se o hipotezi da bi je prihvatio ili odbacio vec o cinjenici.

    Sinteticki sudovi apriori jesu moguci, a otkricem tkz. "ciste culnosti" Kant je pokazao i kako su moguci.

    Na ovom blogu sam uspeo da to objasnim veoma jasno.
    Kant- Sinteticki sudovi apriori.
    http://forum.krstarica.com/blog.php?b=6217

    A imas i istoimenu temu.

  10. #10
    Elita ranjeni Zoro (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    21.090
    Tekstova u blogu
    27
    Reputaciona moć
    525

    Podrazumevano Re: Kant - Empirijski i inteligibilni karakter

    slažem se, nisam međutim na to mislio.
    To da su "zamišljaji" dovoljni da izvedemo neke zaključke nije sporno. Meni se ovo pitanje činilo interesantnim u vezi sa činjenicom da li čovek, pre nego stekne ikakvo iskustvo (npr beba) može da ima neka saznanja.

  11. #11
    Poznat oziman (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.459
    Tekstova u blogu
    251
    Reputaciona moć
    218

    Podrazumevano Re: Kant - Empirijski i inteligibilni karakter

    Ако анализирамо своје мисли када говоримо о прошлости,садашњости или будућности наћи ћемо у њима овако нешто.



    Ето, тако нешто замишљамо када изводимо своје закључке о природи времена на уобичајен начин.То што зовемо "будућност" јесте заправо део једне замишљене линије у простору, подељене на три дела. Ту линију зовемо"време".
    Проблем је што тиме нисмо ни додирнуо право време које је суштински другачије од тога, самим тим ни слободу ..ткз. "интелигибилну слободу".
    То право време је сушта слобода! Али то право време не личи на једну линију подељену на три дела.. То право време је својеврсна егзистенција. Недељива. Оно не познаје ни прошлост ни садашњост ни будућност. То је сушта слобода. Али слобода која нема везе са било чиме што замишљамо или опажамо. Говоримо о нечем метафизичком..о интуицији. И управо њу имамо када се осећамо слободним ,иако смо у појави тј. у просторном опажајном свету потпуно подвргнути нужности.

  12. #12
    Iskusan coco bill (avatar)
    Učlanjen
    15.11.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    ovde
    Poruke
    6.452
    Tekstova u blogu
    149
    Reputaciona moć
    549

    Podrazumevano Re: Kant - Empirijski i inteligibilni karakter

    Citat Original postavio ranjeni Zoro Pogledaj poruku
    slažem se, nisam međutim na to mislio.
    To da su "zamišljaji" dovoljni da izvedemo neke zaključke nije sporno. Meni se ovo pitanje činilo interesantnim u vezi sa činjenicom da li čovek, pre nego stekne ikakvo iskustvo (npr beba) može da ima neka saznanja.
    naravno, dete čim se rodi počinje da pomoću svojih čula prikuplja informacije o svetu sa kojim se susreće.
    to prikupljanje traje sve dok dete ne prihvati svoje "Ja", a onda počinje okolinu i informacije koje iz nje prikuplja da povezuje sa sobom.
    od tog trenutka počinje informacije da skladišti u memoriju i od tada počinje naše sećanje.
    period pre toga, to jest informacije pre i iz perioda u kojem smo govorili u trećem licu jednine, smeštaju se u našu podsvest koji ponekad znaju isplivat na površinu.
    to je ono kad nam je nešto poznato, a ne možemo se setiti od kud.
    to je događaj koji se dogodio, ali koji mi nismo vezali za naš ego pa nije ni memorisan u naše sećanje, nego u podsvest..
    Tišina je početak mudrosti.

  13. #13
    Elita ranjeni Zoro (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    21.090
    Tekstova u blogu
    27
    Reputaciona moć
    525

    Podrazumevano Re: Kant - Empirijski i inteligibilni karakter

    Citat Original postavio coco bill Pogledaj poruku
    naravno, dete čim se rodi počinje da pomoću svojih čula prikuplja informacije o svetu sa kojim se susreće.
    to prikupljanje traje sve dok dete ne prihvati svoje "Ja", a onda počinje okolinu i informacije koje iz nje prikuplja da povezuje sa sobom.
    od tog trenutka počinje informacije da skladišti u memoriju i od tada počinje naše sećanje.
    period pre toga, to jest informacije pre i iz perioda u kojem smo govorili u trećem licu jednine, smeštaju se u našu podsvest koji ponekad znaju isplivat na površinu.
    to je ono kad nam je nešto poznato, a ne možemo se setiti od kud.
    to je događaj koji se dogodio, ali koji mi nismo vezali za naš ego pa nije ni memorisan u naše sećanje, nego u podsvest..
    nije to to

    dete (čak i dok je u stomaku) od nekog momenta (ne znamo kog) saznaje.
    Da li "saznaju" njegove ćelije, da li stiče nekakve utiske (keva pušta mocarta) isl..sve je to nebitno

    Bitno je da dete postoji i da na njega sredina utiče
    Samim tim ono pakuje određene utiske, informacije, saznanja.


    Ono što je međutim bitno je, da li možemo da zamislimo nezamislivo.

    Šta je Pojam?
    Pojam je intersubjektivno važeća ZAMISAO o bitnim osobinama ili elementima NEČEGA.

    Ili prostije - ono što meni, tebi , njemu - padne na pamet kada kažemo npr sunce, more, dupe.

    Ipak, ako ja kažem - kraj kosmosa NE postoji, on jednostavno jeste - možemo li to da zamislimo?
    Ne

    Zašto?
    Zato što je ljudska samosvest modelirana kao konačnost.(naša svest o tome da imamo početak, rođenje i kraj, smrt)
    Kroz tu prizmu gledamo sve.

    Stoga i ne možemo da zamislimo nešto beskonačno, nešto što jednostavno jeste tu oduvek.

    Sama činjenica da smo nešto zamislili - to nešto već čini KONAČNIM
    Ne zato što to nešto zaista jeste konačno, već zato što smo ga mi zamislili.

    Stoga je svako znanje - konačno
    Čak i kada hipotetišemo (a priori) mi nismo u stanju da zamislimo ništa kvalitetno novo, već da samo spekulišemo oko toga da li se određeni pojmovi međusobno negativno odnose, suprotstavljaju, ili ne. Pa ako ne, onda je ako matematika u pravu.

    Jes, al za malo...tj za čitavu večnost
    Sent from my Commodore 64

    http://forum.krstarica.com/blog.php/102433

  14. #14
    Poznat oziman (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.459
    Tekstova u blogu
    251
    Reputaciona moć
    218

    Podrazumevano Re: Kant - Empirijski i inteligibilni karakter

    Oziman kada kazes da smo slobodni u sustini jel pod tim mislis na prvo ili drugo?

    1.Transcedentna sloboda, sloboda sama po sebi, sloboda bez intelektualnih "ukrasa"

    2.Nase "slobodne" misli (mogu da dubim na glavi, mogu da idem u daleki svet, mogu da ustanem sa stolice...) Pod ovim mislim na ono AKO HOCU ne i na ono dali mogu hteti.
    Трансцендентна слобода је слобода у негативном смислу, tj. у смислу да у тој области духа не постоји каузалитет, самим тим ни нужност. Нема узрока и последице и самим тим је слободна. Јер је изван тих форми.

    Da je volja kao takva slobodna, sledi već iz činjenice da je ona - prema našem shvatanju - stvar po sebi, sadržaj svih pojava. Međutim, pojave su - kao što nam je poznato - skroz podređene načelu razloga u njegova četiri oblika: a pošto znamo da je nužnost potpuno istovetna s posledicom iz datog razloga i da su posledica i razlog jednakoznačni pojmovi, onda sve što pripada pojavi, odnosno sve što je objekt za subjekt koji saznaje kao jedinka, jeste - s jedne strane - razlog, a - s druge - posledica, i u tom poslednjem svojstvu određeno s apsolutnom nužnošću, te otuda ne može da postoji u nekom drugom pogledu, već u onom u kojem postoji. Celokupni sadržaj prirode, sve njene pojave, jeste, dakle, posve nužan, i nužnost svakog dela, svake pojave, svakog događaja, može se uvek dokazati, jer mora da postoji razlog od kojeg oni - kao posledice - zavise.
    To ne dopušta nikakav izuzetak: to sledi iz neograničenog važenja načela razloga. Ali, s druge strane, za nas je ovaj isti svet u svim svojim pojavama objektivitet volje koja - pošto sama nije pojava, predstava ili objekt, već je stvar po sebi - takođe nije potčinjena načelu razloga, formi svih objekata; volja, dakle, nije kao posledica određena razlogom; ona ne poznaje nužnost, odnosno slobodna je. Shodno tome, pojam slobode zapravo je negativan, jer je njegov sadržaj samo negacija nužnosti, to jest negacija odnosa posledice prema svom razlogu, odnosa što počiva na načelu razloga. - Tu sada pred nama najrazgovetnije leži tačka jedinstva one velike suprotnosti - povezanost slobode s nužnošću - o kojoj se u novije vreme često a ipak, koliko je meni poznato, nikad jasno i valjano govorilo. Svaka stvar je kao pojava, kao objekt, sasvim nužna: po sebi, ona je volja, a volja je oduvek slobodna.

    Шопенхауер Свет као воља и представа 1 55

  15. #15
    Elita Dragoljub69 (avatar)
    Učlanjen
    19.09.2013.
    Pol
    muški
    Lokacija
    iza ogledala
    Poruke
    22.929
    Tekstova u blogu
    24
    Reputaciona moć
    542

    Podrazumevano Re: Kant - Empirijski i inteligibilni karakter

    Grčevita borba idealista da transcedentno zadobije intelektualnu naklonost
    ljudi je u stvari nerazumno siljenje na odricanje od nauka...
    A šta je u pitanju?
    Da ne bih bio preopširan postaviću samo jedno pitanje:
    Da li su granice između nauka i filozofije uvek na istom mestu?
    I čemu služe nauke,a čemu filozofija ,kao potpitanje istog pitanja?
    Karl Jaspers je jasno ukazao da samo objedinjeni nauka i filozofija
    mogu dovoditi čoveka do novih saznanja!Ali što je on to rekao-tako
    funkcionišu od početaka ljudske misli...
    Duša i telo,čovek i priroda,subjekat i pojave,noumeni i fenomeni,aposteriorni i
    apriorni sudovi,,,,Sve to razjedinjeno ne egzistira već samo objedinjeno kako je to
    sasvim bistro zapazio mudri nemac!
    Šta bi se moglo iz tog zaključiti?
    Pa neka svako izvlači svoj zaključak-moj je da sam ja kao čovek samo deo jednog većeg
    sveta-ma kakav on bio...I to mi je solidna osnova za dalja razmišljanja...
    A vi izvolite...
    Za šankom sa zastavom na pola koplja

  16. #16
    Buduća legenda Transcendental (avatar)
    Učlanjen
    20.10.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    28.353
    Reputaciona moć
    596

    Podrazumevano Re: Kant - Empirijski i inteligibilni karakter

    Sad si se zahebo
    ti hoćeš da strpaš filozofiju u epruvetu
    osetićeš neumoljivu oštricu idealističkog sarkazma i prezira

  17. #17
    Veoma poznat
    Učlanjen
    24.12.2012.
    Pol
    muški
    Poruke
    11.789
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Kant - Empirijski i inteligibilni karakter

    el ovaj dragoljub drug ribar?

  18. #18
    Elita Dragoljub69 (avatar)
    Učlanjen
    19.09.2013.
    Pol
    muški
    Lokacija
    iza ogledala
    Poruke
    22.929
    Tekstova u blogu
    24
    Reputaciona moć
    542

    Podrazumevano Re: Kant - Empirijski i inteligibilni karakter

    Citat Original postavio kreptoman Pogledaj poruku
    Sad si se zahebo
    ti hoćeš da strpaš filozofiju u epruvetu
    osetićeš neumoljivu oštricu idealističkog sarkazma i prezira
    Vidi,a ja mislim da je najpre ovo bilo upućeno baš zadrtim materijalistima-mehanicistima...
    Njima je teže nego idealistima shvatiti da je baš materija nešto idealno...Dok ideje
    mogu biti pojedinačne-materija se nigde ne pojavljuje pojedinačno-sadrži i najmanji atom mnoštvo ideja!
    No,neću ovde ja da razvijam nove teorije-šta ćete vi mlađi?
    Za šankom sa zastavom na pola koplja

  19. #19
    Elita Dragoljub69 (avatar)
    Učlanjen
    19.09.2013.
    Pol
    muški
    Lokacija
    iza ogledala
    Poruke
    22.929
    Tekstova u blogu
    24
    Reputaciona moć
    542

    Podrazumevano Re: Kant - Empirijski i inteligibilni karakter

    Citat Original postavio TheBladeOfThe Light Pogledaj poruku
    el ovaj dragoljub drug ribar?
    A ti beše onaj iz Matrixa...Neo?
    Da viš,ako ih zarazimo tim virusom i počnu da se ofiraju! Tension će biti ES,a Borka ustvari Tab,
    a Marlon Ivan i yebeš onda poso...
    (Ybt,ovde izgleda samo omladina disciplinovana...)
    Za šankom sa zastavom na pola koplja

  20. #20
    Poznat znatizeljni mislilac (avatar)
    Učlanjen
    02.08.2013.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    9.031
    Reputaciona moć
    238

    Podrazumevano Re: Kant - Empirijski i inteligibilni karakter

    Jel pisao Sopenhauer o retkim slucajevima kad covek moze da promeni inteligibilni karakter? Mislim da sam to negde video.

  21. #21
    Poznat oziman (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.459
    Tekstova u blogu
    251
    Reputaciona moć
    218

    Podrazumevano Re: Kant - Empirijski i inteligibilni karakter

    Citat Original postavio znatizeljni mislilac Pogledaj poruku
    Jel pisao Sopenhauer o retkim slucajevima kad covek moze da promeni inteligibilni karakter? Mislim da sam to negde video.
    Јесте, у "Свет као воља и представа 1" глава 70.

    Ради се о томе да није воља та која доводи до промене интелигибилног карактера индивидуе неком својом одлуком. Већ је оно што се ту мења начин сазнавања индивидуе.
    Сазнање, које је у потпуности у служби индивидуалне воље, ослобађа се те службе, разоткрива илузорну природу опажајног света као и ништавност истог. При чему мотиви које такво промењено сазнање доставља вољи губе своју снагу коју су до тада имали и уместо да афирмишу вољу воде ка њеној негацији.

    То је једини случај и начин где достижемо интелигибилну слободу утичући на њу.

    Пренећу нешто од тог Шопенхауревог објашњења:

    "Možda bismo mogli svoje čitavo, sada okončano izlaganje onog što ja nazivam opovrgavanjem volje da smatramo nespojivim s ranijim raspravljanjem o nužnosti koja je svojstvena motivaciji u istoj meri kao i svakom drugom obliku načela razloga i shodno kojoj su motivi, poput svih uzroka, samo slučajni uzroci na kojima karakter razvija svoju suštinu i nju obelodanjuje s nužnošću kakvog prirodnog zakona, te smo zato prosto-naprosto poricali slobodu kao liberum arbitrium indifferentiae. Ali ni najmanje ne bivajući sklon da ovde osporavam maločašnju tvrdnju, ja ipak skrećem na nju pažnju. U stvari, prava sloboda, to jest nezavisnost od načela razloga svojstvena je samo volji kao stvari po sebi, a ne i njenoj pojavi, čiji je suštinski oblik svuda samo načelo razloga, element nužnosti. Jedini slučaj, međutim, gde ta sloboda može da i neposredno postane vidljiva u pojavi jeste onaj gde ta sloboda okončava ono što se pojavljuje, a kako pri tom puka pojava, ukoliko je ona beočug u lancu uzroka, živo telo, i dalje traje u vremenu, koje sadrži samo pojave, to onda volja koja se obelodanjuje kroz tu pojavu stoji s njom u protivrečnosti jer opovrgava ono što pojava izražava.... "

    "Ta realna protivrečnost što proističe iz neposrednog zakoračivanja slobode volje po sebi, slobode koja ne zna za nužnost, a nužnost pojave volje jeste - samo filozofskim recima rečeno - protivrečnost između naših tvrdnji o nužnosti određenja volje motivima shodno karakteru, s jedne strane, i, s druge strane, o mogućnosti potpunog ukidanja volje, čime motivi postaju nemoćni. Ključ za razrešenje te protivrečnosti jeste u činjenici da stanje u kojem je karakter oslobođen moći motiva ne potiče neposredno od volje, već od promenjenog načina saznanja. Dok god je, naime, saznanje posve sputano principiumom individuationis i naprosto sledi načelo razloga, snaga motiva ostaje neodoljiva; ali kada se prozre principium individuationis, kada se ideje, čak suština stvari po sebi, neposredno saznaju kao ista volja u svemu i kada iz tog saznanja nastane opšti kvijetiv htenja, onda pojedinačni motivi bivaju nedelatni, jer je način saznanja koji odgovara motivima zamračen i zamenjen sasvim drugačijim načinom saznanja. S tog se razloga karakter nikad ne može promeniti delimično, već mora, s doslednošću prirodnog zakona, u pojedinostima činiti šta nalaže volja, čija je on, uzet u celini, pojava. Ali upravo ta celina, sam karakter, može da bude sasvim ukinuta gore-pomenutom promenom saznanja. To ukidanje jeste ono što Asmus, kako je već ranije navedeno, naziva „katoličkom, transcendentalnom promenom", i kojoj se divi. To je takođe ono što se u hrišćanskoj crkvi sasvim tačno zove preporodom, a saznanje iz kojeg ovaj preporod potiče crkva naziva dejstvom blagodati B o ž j e.upravo zato što nije reč o promeni karaktera, već o njegovom potpunom ukidanju, događa se da karakteri, ma koliko pre ukidanja bili različiti, ipak nakon ukidanja pokazuju veliku sličnost u svom načinu ponašanja, iako svaki od njih i dalje, već shodno svojim pojmovima i dogmama, govori veoma različito."

    Шопенхауер

  22. #22
    Veoma poznat
    Učlanjen
    24.12.2012.
    Pol
    muški
    Poruke
    11.789
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Kant - Empirijski i inteligibilni karakter

    Citat Original postavio Dragoljub69 Pogledaj poruku
    Grčevita borba idealista da transcedentno zadobije intelektualnu naklonost
    ljudi je u stvari nerazumno siljenje na odricanje od nauka...
    A šta je u pitanju?
    Da ne bih bio preopširan postaviću samo jedno pitanje:
    Da li su granice između nauka i filozofije uvek na istom mestu?
    I čemu služe nauke,a čemu filozofija ,kao potpitanje istog pitanja?
    Karl Jaspers je jasno ukazao da samo objedinjeni nauka i filozofija
    mogu dovoditi čoveka do novih saznanja!Ali što je on to rekao-tako
    funkcionišu od početaka ljudske misli...
    Duša i telo,čovek i priroda,subjekat i pojave,noumeni i fenomeni,aposteriorni i
    apriorni sudovi,,,,Sve to razjedinjeno ne egzistira već samo objedinjeno kako je to
    sasvim bistro zapazio mudri nemac!
    Šta bi se moglo iz tog zaključiti?
    Pa neka svako izvlači svoj zaključak-moj je da sam ja kao čovek samo deo jednog većeg
    sveta-ma kakav on bio...I to mi je solidna osnova za dalja razmišljanja...
    A vi izvolite...
    filozofija je deo nauke...dakle nema granice.... nauka je dete filozofije...iz teznje ka mudroscu i spoznavanju i razumevanje sveta oko sebe i u sebi se rodila nauka..porodjajne muke jos traju

  23. #23
    Poznat znatizeljni mislilac (avatar)
    Učlanjen
    02.08.2013.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    9.031
    Reputaciona moć
    238

    Podrazumevano Re: Kant - Empirijski i inteligibilni karakter

    Citat Original postavio Dragoljub69 Pogledaj poruku
    Grčevita borba idealista da transcedentno zadobije intelektualnu naklonost
    ljudi je u stvari nerazumno siljenje na odricanje od nauka...
    A šta je u pitanju?
    Da ne bih bio preopširan postaviću samo jedno pitanje:
    Da li su granice između nauka i filozofije uvek na istom mestu?
    I čemu služe nauke,a čemu filozofija ,kao potpitanje istog pitanja?
    Karl Jaspers je jasno ukazao da samo objedinjeni nauka i filozofija
    mogu dovoditi čoveka do novih saznanja!Ali što je on to rekao-tako
    funkcionišu od početaka ljudske misli...
    Duša i telo,čovek i priroda,subjekat i pojave,noumeni i fenomeni,aposteriorni i
    apriorni sudovi,,,,Sve to razjedinjeno ne egzistira već samo objedinjeno kako je to
    sasvim bistro zapazio mudri nemac!
    Šta bi se moglo iz tog zaključiti?
    Pa neka svako izvlači svoj zaključak-moj je da sam ja kao čovek samo deo jednog većeg
    sveta-ma kakav on bio...I to mi je solidna osnova za dalja razmišljanja...
    A vi izvolite...
    Pa jel iluza ta koja treba da dobije intelektualnu naklonost?
    Taj zakljucak da je monitor ispred mene jel to nazivas dubokoumnim promisljanjem?
    Evo uzmi tvog Hokinga genijalnog (ako si ribar pod novim nikom) i objasni mu na ozimanov nacin da je duh osnovna supstancija.
    Mislis da je u stanju to da razume tako "genijalan" covek kakvim ga smatrate ti i veliki deo covecanstva?
    Ja kad sam sa 5 godina citao decije enciklopedije i one gluposti o velikom prasku osecao sam apsurdnost realizma al nisam mogao to da objasnim (tada je za mene tvorac bio bukvalno cica sa bradom jer mi je od dva ponudjena on bio vise logican sto je i normalno da u to doba nisam imao neko znanje)

  24. #24
    Buduća legenda Transcendental (avatar)
    Učlanjen
    20.10.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    28.353
    Reputaciona moć
    596

    Podrazumevano Re: Kant - Empirijski i inteligibilni karakter

    Al zato sad lomiš bateeeee

  25. #25
    Poznat oziman (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.459
    Tekstova u blogu
    251
    Reputaciona moć
    218

    Podrazumevano Re: Kant - Empirijski i inteligibilni karakter

    Da li je inteligibilni karakter ustvari nas arhetip? Kada je Jung razgovarao sa arhetipom lekara da li je on ustvari dosao u kontakt sa svojim inteligibilnim karakterom?
    Оно што су код Платона идеје, код Шопенхауера степени објективације воље, код Канта интелигибилни карактер, код Јунга су архетипи.

    Ради се метафизичкој суштини, која се у појавном свету објективише као индивидуа.
    У "контакт" са њом долазимо интуицијом, непосредним увидом у сопствену свест, јер то је оно што свако зове "ја" а што не може нити опазити, нити сазнати, нити појмити а у шта, парадоксално, може једино бити апсолутно сигуран да постоји.

    Погледај ово о Декарту
    http://forum.krstarica.com/entry.php/20779-Dekart-Mislim-dakle-postojim

    Такође, то је оно што нам даје осећај слободе иако у појавном свету исту немамо.

    О слободи воље
    http://forum.krstarica.com/entry.php/7319-Sloboda-volje

Slične teme

  1. Kant - Sinteticki sudovi a priori
    Autor oziman u forumu Filozofija
    Odgovora: 317
    Poslednja poruka: 02.01.2017., 09:52
  2. Kant - Ruka i rukavica
    Autor oziman u forumu Filozofija
    Odgovora: 598
    Poslednja poruka: 06.06.2014., 00:25
  3. Kant - Sintetično jedinstvo apercepcije
    Autor oziman u forumu Filozofija
    Odgovora: 33
    Poslednja poruka: 09.10.2013., 21:44

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •