Sinhronicitet - Princip akauzalnih veza

Pa šta opaža ako nije u pitanju živo biće ? Uslove za subjekta koje si ovde postavio ništa ne ispunjava sem ako ne misliš na samog boga . Prema tome subjekt ne postoji a to znači da ni materija ne postoji (bar prema ovoj postavci).

Као што рекох субјекат је метафизичко биће које је корелативни услов сваке представе тј сваког објекта. слике, које ти зовеш "реалан свет".
Људско тело је такође објекат испред сазнајућег а никада сазнатог субјекта.
Ово је за тебе очито сасвим ново знање тако да је разумљиво што си збуњен. Ево нешто што сам већ писао пренећу зато овде и теби у пар реченица.

1)Subjekat je jedno kada tu rec uzimamo u logici gde imamo subjekat suda sa svojim predikatima.

2)Subjekat je drugo kada ga uzimamo kao vrsioca radnje u recenici

3)On je trece kada se u uobicajenoj upotrebi za subjekat uzima neka osoba ,tj njeno telo.

"SUBJEKAT"nije nista od ovoga kada ga uzmemo u smislu korelacije sa objektom .Kada ga uzmemo kao ono sto opaza opazaje u svesti a sto je najblize znacenju reci "JA".
Pa sta je to "Ja" ?

Njega niko nikada nije video ,niti ce ga videti, jer bi sam taj dogadjaj bio protivurecnost.. Telo je takodje objekat u svesti subjekta, dok on sam nikada nije bio opazen, bas kao sto oko ne moze samo sebe da vidi.

Da si rodjen u pustinji i da nikada nisi izasao iz nje, da li bi znao koje su boje tvoje oci ?

Ne bi, jer oko ne moze samo sebe da vidi !

Isto tako ako bi neko opazio svoj subjekat ,ono sto bi tako opazio, ne bi bio subjekat vec objekat nekog drugog subjekta koji bi i dalje ostao izvan mogucnosti opazanja.

U jednoj recenici:
Ono sto sve saznaje a ni od koga nije saznato jeste subjekat.

Кринка
Da nije tog motiva taj događaj se ne bi desio, prema tome on je početna karika događaja . Znam sad ćeš da tvrdiš kako bi se taj događaj desio i bez tog motiva jer bi došli vanzemaljci itd., (ili tako nešto nebulozno) .

Почетна карика тог догађаја ако следимо каузални низ је први узрок на почетку времена. На том каузланом низу нема воље нити мотива.
Мотивација и деловање су сасвим суштински другачији низ на другачијем нивоу од узрочно последичних деловања ствари спољашњег света.
Тај низ је можемо метафорично рећи паралелан са овим другим.

Или још боља аналогија. У мелодији имамо низове ритма у позадини и низове слободније харомније у вишим гласовима. Сви заједно чине мелодију.

Исто тако, каузални низ је нешто попут ритма а мотив и деловање нешто попут хармоније виших гласова.

Pa nemaju svest - znači nemaju volju . To opet znači da samo živa bića imaju volju, što pretpostavlja da biohemijski materijalni procesi uslovljavaju volju , ono što sam od početka tvrdio.

Рекао сам хипотетички ..када би имали свест силе које делују у њима спознали би као вољу. Јер шта је објективно сила субјективно је воља.
Ради се о истом спознатом на два различита начина.


Ako je neki sled mehaničkih događaja nemoguć bez delovanja na višem nivou onda su takvi sledovi događaja i uzročno posledični i namerni , gde je prva karika sama volja.

Није. Као што рекох то су два суштински различита низа начела разлога. Воља никада није карика каузалног низа.
 
Та што није случајно а о чему нова физика говори и до чега је дошла пре свега Хајзенберговим приниципом неодређености, има само банално значење у смислу " не може се предвидети"( јер му не можемо одредити положај и убрзање у исто време.. колико се сећам). И сада из тога следи да је све што не можемо предвидети "није случајно". То је као што видиш неагативан суд... засносван на негацији. А шта је то што није случајно наука се очито не бави.. јер би морала употребити реч "воља". Супротност случајном је вољно.

Нарвно, ако је вољно, онда је и изван облссти научног метода. Воља је ствар метафизике. Зато и посотји само таква негација.

Следећи филозофију можемо рећи да то што не можемо предвидети. Те зоне неодређености у општем детерминизму...јесу објекативација нечега што је блиско вољи.

Pa za ono šta znamo kako će da se odigra, ne možemo da kažemo da je slučajno. Tako da je neopevana glupost tvoja izjava da nauku smatra da je sve tek tako slučajno. Možemo da kažemo da je slučajno samo za ono što ne možemo da predividimo, pa se tako loto brojevi "slučajno" izvlače, ali oni su naravno podložni zakonima fizike tako da kad bi imali sve početne uslove i neki superkompjuter za obradu podataka mogli bismo da znamo koji će brojevi na kraju biti izvučeni. A fizika ne poznaje termin "volje" jer može sve da objasni i bez njega.
 
Pa za ono šta znamo kako će da se odigra, ne možemo da kažemo da je slučajno. Tako da je neopevana glupost tvoja izjava da nauku smatra da je sve tek tako slučajno. Možemo da kažemo da je slučajno samo za ono što ne možemo da predividimo,

Све си помешао. Али разумем те јер у језику и уобичајеном мишљењу нису раздвојене две врсте реда. Тако да иста реч "ред" означава и ред воље и ред каузалитета. Рецимо, ако уђем у собу и нађем је у нереду.. то значи да није у складу са мојом вољом али је каузални ред савршен..свака ствар је на свом месту зависно до узрока који је покренуо. Па тако имамо и ред и неред у исто време зависно од тога да ли обраћамо пажњу на ред хтења или ред каузалитета.

Тако да не можемо рећи да је случајно само оно што не можемо да предвидимо , а како ти кажеш, већ само оно што није вољно јесте "случајно".

А што се тиче предвиђања ... и каузални ред и ред воље можемо да предвидимо ако познајемо природне силе које се ту испољавају у првом случају или каратер особе која се покреће на мотиве у другом случају.
Иако су оба та предвиђања изведана из индукције тј закључивања из појединачног о општем ..устври проблематични судови или претпоставке али то је сасвим друга тема.

пс. А што се тиче игре Лото.. чак и када би имали такав суперкомпјутер не би могли да предвидимо исход тј будемо апсолутно сигурни. Јер се природни закони на које ссе ослањамо у том предвиђању, управо тог тренутка могу променити а то ми не можемо знати. Али то је као што рекох друга тема.
 
Све си помешао. Али разумем те јер у језику и уобичајеном мишљењу нису раздвојене две врсте реда. Тако да иста реч "ред" означава и ред воље и ред каузалитета. Рецимо, ако уђем у собу и нађем је у нереду.. то значи да није у складу са мојом вољом али је каузални ред савршен..свака ствар је на свом месту зависно до узрока који је покренуо. Па тако имамо и ред и неред у исто време зависно од тога да ли обраћамо пажњу на ред хтења или ред каузалитета.

Тако да не можемо рећи да је случајно само оно што не можемо да предвидимо , а како ти кажеш, већ само оно што није вољно јесте "случајно".

А што се тиче предвиђања ... и каузални ред и ред воље можемо да предвидимо ако познајемо природне силе које се ту испољавају у првом случају или каратер особе која се покреће на мотиве у другом случају.
Иако су оба та предвиђања изведана из индукције тј закључивања из појединачног о општем ..устври проблематични судови или претпоставке али то је сасвим друга тема.

пс. А што се тиче игре Лото.. чак и када би имали такав суперкомпјутер не би могли да предвидимо исход тј будемо апсолутно сигурни. Јер се природни закони на које ссе ослањамо у том предвиђању, управо тог тренутка могу променити а то ми не можемо знати. Али то је као што рекох друга тема.

Rekao sam da je slučajno samo ono što naizgled ne možemo da predvidimo, i primer dao kod loto brojeva. Usput, slažem se da sloboda volja ne postoji, da postoji značilo bi da svako može tek tako da menja budućnost vasione, što je smešno.

Zakoni prirode su apsolutni, tako da se nikad ne menjaju. Zašto bi se inače menjali, otkud ti ta ideja? :roll:
 
Rekao sam da je slučajno samo ono što naizgled ne možemo da predvidimo, i primer dao kod loto brojeva. Usput, slažem se da sloboda volja ne postoji, da postoji značilo bi da svako može tek tako da menja budućnost vasione, što je smešno.

Zakoni prirode su apsolutni, tako da se nikad ne menjaju. Zašto bi se inače menjali, otkud ti ta ideja? :roll:

Та идеја ми је од филозфа Дејвида Хјума. И то није идеја већ чињеница.

То да су сви индукцијом изведени ткз природни закони ...уствари су проблематични судови тј. претпоставке.

Рецимо, то што смо приметили да је до данас јабука увак падала са гране а на основу чега смо извели закон гравитације...не значи да ће и сутра падати. Ми претпостављамо да хоће али не можемо бити апсолутно сигурни у то.

Сама чињеница да до сада није ...није апсолутни доказ да сутра опет неће. Свет у коме јабуке лете у небо када се откаче са грабне може се замислити значи да ту нема логичке немогућности. И само прептостављамо да неће тако бити.
 
Та идеја ми је од филозфа Дејвида Хјума. И то није идеја већ чињеница.

То да су сви индукцијом изведени ткз природни закони ...уствари су проблематични судови тј. претпоставке.

Рецимо, то што смо приметили да је до данас јабука увак падала са гране а на основу чега смо извели закон гравитације...не значи да ће и сутра падати. Ми претпостављамо да хоће али не можемо бити апсолутно сигурни у то.

Сама чињеница да до сада није ...није апсолутни доказ да сутра опет неће. Свет у коме јабуке лете у небо када се откаче са грабне може се замислити значи да ту нема логичке немогућности. И само прептостављамо да неће тако бити.

Hjum samo kaže da ako i milion puta iz uzroka A sledi posledica B, to ne znači da će milion i prvi put biti tako, i u pravu je. Samo što si ti tu nešto pomešao, zakon gravitacije je samo naše subjektivno vidjenje stvarnosti koje objašnjava kako se 2 tela mase m na rastojanju r privlače. Gravitacija nije uzrok padanja jabuke s grane, ona je na jabuku delovala i dok je ona bila na grani, uzrok padanja je slabljenje drške.
 
Gravitacija nije uzrok padanja jabuke s grane, ona je na jabuku delovala i dok je ona bila na grani, uzrok padanja je slabljenje drške.
Evo komentara zezanja radi.
Gravitacija jeste uzrok pada jabuke sa grane, ali nije jedini. Da je samo slabljenje drške u pitanju jabuka bez uticaja gravitacije ne bi pala na zemlju čak i kada bi se odvojila od stabljike.
A sad da pređem na ozimana.
 
Рецимо, то што смо приметили да је до данас јабука увак падала са гране а на основу чега смо извели закон гравитације...не значи да ће и сутра падати. Ми претпостављамо да хоће али не можемо бити апсолутно сигурни у то.

Ne radi se o tome šta mi znamo i da li možemo da proričemo budućnost. Superkompjuter koji je Osti naveo je samo metafora koja predstavlja kauzalnost sa čime se i ti slažeš. Ali i svaka promena zakonitosti i sila ne odigrava se slučajno već posledično (kauzalno). Dakle, naše predviđanje nije za razmatranje jer to je kocka. Sem ako nisi postao zavisnik od kockanja.

J.b.t kad će da popusti ova narkoza u kojoj sam.
Da li da se za svaki slučaj pozdravim sa vama?
Žao mi je što vas onda neće biti, jer ako nema mene nema ni vas.
 
Dobro pročitaj šta si napisao ;

Ту имамо равни напрегнутости трајања како би рекао Бергсон. Степене обејктивације воље како би рекао Шопенахуер. Имамо фузију квалитативне множине. А овим смо зашли у област коју не можемо тако лако превести на банални језик некога ко је залутао на филозофију.

ili ovo ;

Ово је за тебе очито сасвим ново знање тако да је разумљиво што си збуњен.

ili ovo ;

Као што сам ти већ указао, воља било лична, било метафизичка . . . . .

ili ovo ;

Све си помешао. Али разумем те јер у језику . . . .

Ako neko stvarno veruje da su napisane rečenice posledica događaja čiji je uzrok u Big Bengu (prauzroku) a ne uslovljene voljom sagovornika ovako nešto ne bi napisao. Jer što bi se obraćao meni sa zamerkom na moju neupućenost ako moja volja nije povezana sa onim što sam napisao već se radi o najobičnijoj podudarnosti ? , takođe što bi mi pisao "sve si pomešao" ako ne veruje da moja volja ne stoji iza toga što je napisano.
Malo mi je glupo da raspravljam sa čovekom koji suštinski ne veruje u svoje tvrđenje a što citirane rečenice pokazuju .


Почетна карика тог догађаја ако следимо каузални низ је први узрок на почетку времена. На том каузланом низу нема воље нити мотива.
Мотивација и деловање су сасвим суштински другачији низ на другачијем нивоу од узрочно последичних деловања ствари спољашњег света.
Тај низ је можемо метафорично рећи паралелан са овим другим.

Или још боља аналогија. У мелодији имамо низове ритма у позадини и низове слободније харомније у вишим гласовима. Сви заједно чине мелодију.

Исто тако, каузални низ је нешто попут ритма а мотив и деловање нешто попут хармоније виших гласова.

Meni je to jasno ali ti ne želiš da prihvatiš kako događaj višeg nivoa (volja) , nazovimo ga psihološki ili duhovni a reč je o energetskom događaju koji se manifestuje i fizički ( biohemijskom reakciom u mozgu a meri se skenerom) može da izazove događaje materijalnog karaktera . Jer ne želiš da prihvatiš kako je energija i materija jedno te isto a jedina razlika je u vremenskoj kordinaciji a ne u samoj prirodi. Materija i energija nisu ništa drugo nego određen raspored prostornih elemenata po vremenu. Odnosno prostorno-vremenski događaj. Veštački razdvajaš ove dve kategorije na dva sistema koji istovremeno egzistiraju . Uostalom kada bi cela postavka bila tačna , ako volja ne utiče na sled događaja onda je taj sled događaja nužan , zapisan (kako bi rekli u nekim religijama) , to takođe znači da je i budućnost određena , iz čega proističe da je nema , zapravo da se već dogodila a naše viđenje i opažanje prošlosti - budućnosti potpuno lažno .
 
Ako neko stvarno veruje da su napisane rečenice posledica događaja čiji je uzrok u Big Bengu (prauzroku) a ne uslovljene voljom sagovornika ovako nešto ne bi napisao. Jer što bi se obraćao meni sa zamerkom na moju neupućenost ako moja volja nije povezana sa onim što sam napisao već se radi o najobičnijoj podudarnosti ? , takođe što bi mi pisao "sve si pomešao" ako ne veruje da moja volja ne stoji iza toga što je napisano.
Malo mi je glupo da raspravljam sa čovekom koji suštinski ne veruje u svoje tvrđenje a što citirane rečenice pokazuju .

Не следујем том тврђењу јер је данас 21. век а у не 18. у коме је Кант коначно решио проблем који је мучио филозфе вековима до тада. Тј. како неко може бити одгворан за своје поступке ако у спољашњем свету влада апсолутна нужност.

Кант је то коначно решио измиривиши каузалитет слободе са општом природном нужношћу у својој КРИТИЦИ ЧИСТОГ УМА.

Одтада знамо да смо слободни у својој суштини ствари по себи али смо подвргнути нужности у деловању тј. у појавама спољшњег света.

Зато правни систем постоји а онај ко почини злочин одговара због тога. Његова одговорност се своди не на то што је урадио , он је морао то урадити када су наступили одгворајаћи мотиви... већ зато што је таккав какав јесте па је то урадио. зато што му је такав ткз. интелигибилни карактер а који се испољава као емпиријски у спољашњем појавном свету.

Јеси ли нешто разумео? Ако ниси...знаш колико ме брига због тога.

Овде пропуштам саговрнике који нешто разумеју попут Мужјака и осталих а да бих овде играо трансакционе игре са тобом.
 
Не следујем том тврђењу јер је данас 21. век а у не 18. у коме је Кант коначно решио проблем који је мучио филозфе вековима до тада. Тј. како неко може бити одгворан за своје поступке ако у спољашњем свету влада апсолутна нужност.

Кант је то коначно решио измиривиши каузалитет слободе са општом природном нужношћу у својој КРИТИЦИ ЧИСТОГ УМА.

Одтада знамо да смо слободни у својој суштини ствари по себи али смо подвргнути нужности у деловању тј. у појавама спољшњег света.

Зато правни систем постоји а онај ко почини злочин одговара због тога. Његова одговорност се своди не на то што је урадио , он је морао то урадити када су наступили одгворајаћи мотиви... већ зато што је таккав какав јесте па је то урадио. зато што му је такав ткз. интелигибилни карактер а који се испољава као емпиријски у спољашњем појавном свету.

Јеси ли нешто разумео? Ако ниси...знаш колико ме брига због тога.

Овде пропуштам саговрнике који нешто разумеју попут Мужјака и осталих а да бих овде играо трансакционе игре са тобом.

Neverovatno !!!

Čovek je sve vreme naše rasprave tvrdio kako postoji samo jedan niz uzročnosti proistekao iz prauzroka (Big Benga) da bi tek na kraju priteran činjenicama o vlastitom podsvesnom pisanju priznao kako postoji dvostruka uzročnost a da je ova druga uzročnost metafizičke prirode (pre toga je tvrdio kako karika uzroka mora imati dimenziju, masu, znači materijalnu prirodu).
Zaista gubim vreme u ovom brlogu Ozimovih gluposti .
 
Poslednja izmena:
Neverovatno !!!

Čovek je sve vreme naše rasprave tvrdio kako postoji samo jedan niz uzročnosti proistekao iz prauzroka (Big Benga) da bi tek na kraju priteran činjenicama o vlastitom podsvesnom pisanju priznao kako postoji dvostruka uzročnost a da je ova druga uzročnost metafizičke prirode (pre toga je tvrdio kako karika uzroka mora imati dimenziju, masu, znači materijalnu prirodu).
Zaista gubim vreme u ovom kutku Ozimovih gluposti .

Невероватно је узвик са моје стране а у исто време ми падају на памет не знам због чега :think: ове Шопенхаурове речи.

Zato, kao što su na turnir puštali samo međusobno ravne, učen čovek ne treba da raspravlja sa neznalicom, jer protiv njega ne može da upotrebi svoje najbolje argumente, pošto ovom nedostaje znanje da ih razume i proceni. Ako u toj bezizlaznoj situaciji ipak pokuša da ih ovom drugom objasni, to će najčešce ostati bez uspeha. Oni će, štaviše, uz upotrebu nekog lošeg i glupog protivargumenta, ostati u pravu u očima isto tako neukih slušalaca.
Шопенхауер

Ти ме не занимаш :) јер је ова расправа очито расправа глувим телефонима.. али хајде ако има некога ко је чита да појасним њима.

Čovek je sve vreme naše rasprave tvrdio kako postoji samo jedan niz
uzročnosti proistekao iz prauzroka (Big Benga)

То тврдим и даље јер у скупу опажаја, слика, у нашој свести а које је креирао разум а које ти зовеш "реалан свет", влада апсолутна нужност каузалитета ..тј узрока и последице. Питаш се зашто? Зато што је каузалитет апирорна форма опажања разума. Или јасније.. то је способност разума да на тај начин креира опажајне слике спољашњег света. То је нешто попут филтера у фотоапарату метафорично речено.

Сада, све оно што је прошло кроз тај филтер...кроз тај апарат разума мора се у појави указати као нужно тј као бесконачни низ узрока и последице.

По томе видиш зашто то и даље тврдим.

Међутим. Оно што налазимо у самосвести и зовемо воља није део спољашњег света. Воља је нешто до чега долазимо интуицијуом у својој самосвести а не опажањем.

А сада се сигурно питаш..надам се.. какав је онда однос између те воље и низова узрочно последичних веза ствари спољашњег света?

Одговор је да је ово друго објективација у појави овог првог. Или, оно што налазим у самосвести и зовем воља прошаваши кроз апарат разума опажа се у појави као скуп предмета поређаних један до другог , везаних каузалним везама.

Не знам да ли сам био јасан.? :think:

Али на срећу постоји једна Шопенхауроваа метафора која ће то дефинтивно појаснити.

Тако да ћу пренети исту овде са једне друге теме.

Што се пак тиче онога објективног карактера таквог естетичног посматрања, дакле (платонске) идеје; она се може приказати као нешто што бисмо ми имали пред собом, када би време, тај формални и субјективни услов нашег сазнавања, било уклоњено, као стакло из колеидоскопа. Ми гледамо, на пример, развитак пупољка, цвета и плода, и дивимо се како она сила, која то ради и никада се не замара, тај процес стално понавља. A тога дивљења не би било када бисмо могли сазнати, да je пред нама, при свима оним променама, ипак само једна и непромењљива идеја биљке, само што je ми не можемо посматрати као јединство пупољка, цвета и плода, него je морамо сазнавати помоћу форме времена у оним сукцесивним стањима, и само тим путем идеја нам бива изложена.
Sopenhauer Parerga i paralipomena 2

Kroz kaleidoskop (ili forme opazanja razuma) videcemo od ideje jabuke ovo:
Slika kao da je stvorena za Sopenhaurovu analogiju :)

Cvet vidjen kroz kaleidoskop
kaleidoskop.jpg


Zamislimo da su na ovoj slici ne samo cvetovi, vec i pupoljci, seme, i ne samo to.. vec sve ono in infinitum sto je prethodilo i sto apirori zamisljamo kao nuzne antecedense (prethodnike) koji su na nacin smene uzroka i posledice uzrokavali i pojavu biljke.
Sada, ako ostavimo kaleidoskop na stranu, sa njim ostavljamo i njegovu sliku...sve objekte koje smo opazili a samim tim i mogucnost sukcesije stanja objekata, koja je moguca samo u pojavi. Ono sto nam tada ostaje jeste ono sto se pojavljivalo," stvar po sebi" ali o njoj ne mozemo znati nista.. ona je transcendentna. Ali mozemo znati da stvar po sebi nije objekat, pojava, i da samim tim zakon kauzaliteta za nju nema vazenja. Sto znaci da tu imamo slobodu.. u smislu nepotpadanja pod nuznost.
Ako sada opet uzmemo svoj kaleidskop(forme opazanja razuma) stvar po sebi pokazuje se opet kao smena uzroka i posledica objekata , smena stanja a sve na nuzan nacin.

Odatle sloboda u moru nuznosti ovoga sveta.Odatle dodir inteligibilnog i empirijskog karaktera, a ovim primerom mozemo videti kako ta sloboda zadire u svet nuznosti i na nacin stepena objektivacije volje objektivise samu sebe.
 
Poslednja izmena:
znaci ozimanova logika je: posto volju trenutno ne mozemo videti u fizickom obliku znaci ona je transcedentna.. i to sad verovatno ima nekog znacaja kojeg je samo on svestan.

a sta cemo s ovim: kako ja da znam da vi imate volju? mislim ja za sebe znam da je imam, ali kad su drugi ljudi u pitanju, ja mogu samo na osnovu slicnosti da kazem da oni imaju isto to sto i ja imam. mislim ovo je pitanje staro sto godina ali opet
 
Poslednja izmena:
znaci ozimanova logika je: posto volju trenutno ne mozemo videti u fizickom obliku znaci ona je transcedentna.. i to sad verovatno ima nekog znacaja kojeg je samo on svestan.

Вољу можемо видети у физичком облику. Рецимо органи за варење тела су објективисана воља за храном у појави. Органи репродукције су објективисана воља за размножавањем итд.
Сваки облик материјалних ствари, тј оно што зовемо њихов квалитет јесте објективација воље.
Међутим, воља није објекат. Тако да нећеш видети вољу у физичком облику никада . ни данас ни за вјеки вјекова... ради се о суштинској немогућности... већ ћеш од воље у спољашњем свету видети само њене објективације као што их сваки дан гледаш.

То је слично рецимо оном цвету и калеидоскопу. Цвет је воља...калеидоскоп интелект.... многобројне слике цветова виђене кроз тај калеидоскоп јесу објекти спољашњег света.
Као што никада кроз тај калеидоскоп нећеш видети цвет какав јесте у свом јединству ...већ само његову измењену умножену слику..исто тако никада нећеш у спољашњем свету видети вољу већ само њену слику...тј објекитвацију.
А та слика коју је стоврио интелект се у случају воље суштински разликује од онога што представља тј те воље.
Воља је зато трансцендентна у смислу да се не може сазнати интелектом. Сазнање има посла само са објектима..а воља није објекат. До ње долазимо другом моћима духа него што је сазнање.
Али морам нагласити да и то што зовемо воља у самосвести и и даље није потпуно ослобођено форми сазнавања. И даље ту имамо субјекат који сазнаје вољу у самосвести али у том случају форме разума су попустиле своје стеге. Оне нису тако чврсте, чак и подела на субјекта и објекат ту престаје бар делимично да важи ..(погелдај тему "Воља откровење једног чуда") и зато намо то сискуство воље јеидно може прижити увид шта је ствар по себи или оно што се у спољашњем свету објективише и да је оно блиско вољи иако на крају крајева ствар пос еби у својој крајњој суштини остаје за човека док је у животу трансцендентна у сваком смислу.


пс. Сумњам да неко ко је задојен материјалзимом може лако контемплирати над овим чињеницама...јер исувише су јеретичке наспрам догми којима сте научени. Али то није мој проблем нити проблем филзоофије...зар не?
Одкада је Баркли апсолутно доказао да спољашњи свет не постоји као такав изван свести која га опажа.... материјалистичка парадигма је постала апсурд.
То што човечанство после 400 година од тада.. то још није схватило у већини... није проблем појединаца који јесу .
 
Ako neko stvarno veruje da su napisane rečenice posledica događaja čiji je uzrok u Big Bengu (prauzroku) a ne uslovljene voljom sagovornika ovako nešto ne bi napisao. Jer što bi se obraćao meni sa zamerkom na moju neupućenost ako moja volja nije povezana sa onim što sam napisao već se radi o najobičnijoj podudarnosti ? , takođe što bi mi pisao "sve si pomešao" ako ne veruje da moja volja ne stoji iza toga što je napisano.
Malo mi je glupo da raspravljam sa čovekom koji suštinski ne veruje u svoje tvrđenje a što citirane rečenice pokazuju .
Evo da pokušam ja da se ubacim i objasnim.
Oziman zaista piše tako da izjave umeju da deluju protivurečno jer je nedorečeno. Imam utisak kao da namerno to radi.
Jeste to protivurečno što navodiš, samo što oziman nije hteo to da kaže. Pa da pokušam ja.
Kauzalitet vlada od početnog momenta nastanka sveta ako uopše možemo da govorimo o tom početnom momentu. Sve što se desilo moralo je da se desi.

E sad se pitaš gde je tu volja? Volja je, kao i život, kao JA i svest o sopstvenom JA, novi kvalitet ili nekvalitet. Ona je nešto u šta verujemo i moramo da verujemo iako je volja uslovljena kauzalnošću. Mi zapravo imamo privid volje i svaku našu odluku nazivamo voljnom. Ali na tu našu odluku su uticali svi procesi koji se odigravaju u našem umu i ili pozadini našega uma (i onoga što smatramo spoljnim svetom).
Kada bi uspeli da sve procese pre tvoje odluke vratimo malo unazad i ponovo pustimo da se odvijaju, opet bi se isto desilo i opet bi smo u datom trenutku isto odlučili. Dakle, volja kao apsolutno slobodna kategorija ne postoji. Ali ona je, što i oziman tvrdi, nešto najbliže slobodi iako to nije apsolutna sloboda.

To ne znači da sada treba da skrstimo ruke i ništa više ne preduzimamo niti se trudimo jer će se desiti ono što mora da se desi.
E nije tako.
Mi jedino možemo da tvrdimo da ono što se desilo moralo je da se desi, ali ne možemo da govorimo o budućem vremenu jer o tome nemamo pojma. Dakle, ako bi ti sada skrstio ruke i predao se sudbini, upravo je to i moralo da se desi sticajem okolnosti koje su te navele da to uradiš.

Dakle mi moramo da verujemo u volju bez obzira na logičke činjenice jer je budućnost ono što mi kreiramo svojom voljom. To je ono što mi imamo i moramo da verujemo u to bez obzira na istinu o kauzalnosti. Volja je kao i život neminovan kvalitet koji se rađa u okviru procesa i struktura. Oziman pominje reč sila, mada bih ja i taj izraz izbacio jer je i sila deo materijalnog sveta i spada u drugu kategoriju, sferu, nivo...kako god.

Ovde nema nipodaštavanja materijalnosti jer je ona osnov (uslov) da se formiraju strukture i procesi, ali je um i volja sasvim druga sfera (novi kvalitet) i mi umom shvatamo da je za njega potrbna struktura i proces. I sve što se u našem umu odigrava je samo odraz, umna predstava materijalnih procesa koji se u pozadini odvijaju i za sve vjeke vjekova će biti razdvojeni.
Na kraju naša predstava je ono jedino čime možemo da se bavimo i u okviru nje funkcionišemo.
I ne podržavam ozimanovo nipodaštavanje nauke koja se navodno bavi materijalnim svetom.
Materijom kao stvari po sebi ne može niko da se bavi i to je jasno. Ali se materijom može posredno baviti jer su materija i naš um preko predstave posredno povezani. Utičući na predstavu mi utičemo i na materiju. Dakle, nauka se bavi materijalnim predstavama i nesporno utiče na materijalne strukture koje opet utiču na našu predstavu koju jedino imamo. Kako se to radi? Pa voljom u koju verujemo kao u pokretača i ako ona to u apsolutnom smislu nije (što jeste na neki način poražavajuće saznanje, a deluje i apsurdno). Ali da nije te takve volje, ni život ne bi imao smisao.

Zašto onda zakoni i kazne za počinioca kada je on to morao da uradi?
Zato što se time utiče na dalji sled događaja i sprečava da se ponavlja ono što društvo smatra devijantnim i opasnim. Dakle time se utiče na predstavu stvarnosti u kojoj živimo ne bi li poboljšali kvalitet života. A to i nauka čini.

Uostalom kada bi cela postavka bila tačna, ako volja ne utiče na sled događaja onda je taj sled događaja nužan, zapisan (kako bi rekli u nekim religijama), to takođe znači da je i budućnost određena, iz čega proističe da je nema, zapravo da se već dogodila a naše viđenje i opažanje prošlosti - budućnosti potpuno lažno.
Upravo tako. Ali to ne znači da nema budućnosti već da nema nekauzalne budućnosti. Ne možemo da tvrdimo ni da se budućnost već dogodila, ali sa neke metafizičke (praktično nesaznatljive) pozicije možemo tvrditi da je izvesna. A naš eviđenje budućnosti i prošlosti je onakvo kakvo jeste - subjektivna kategorija (i to unapred data :)).
 
a sta cemo s ovim: kako ja da znam da vi imate volju? mislim ja za sebe znam da je imam, ali kad su drugi ljudi u pitanju, ja mogu samo na osnovu slicnosti da kazem da oni imaju isto to sto i ja imam. mislim ovo je pitanje staro sto godina ali opet
Ne možeš nikako da znaš. Svi ostali ljudi su tvoja predstava, ali tvoja predstava se odvija kauzalno i sve upućuje na to da i drugi imaju volju (ako uopšte postoje kao zasebni entiteti van tebe). Ako nekim slučajem utvrdiš da je tvoja predstava nekauzalna, onda se moraš zapitati da možda ne haluciniraš (sem ako nije u pitanju Dejvid Koperfild). Mada je i halucinacija kauzalni produkt.
 
Evo da pokušam ja da se ubacim i objasnim.

Лепо од тебе, али ипак објашњавај у своје име јер ово што си даље изнео пуно је грешака.

Oziman zaista piše tako da izjave umeju da deluju protivurečno jer je nedorečeno. Imam utisak kao da namerno to radi.

Ништа ту није противуречно а то сам и објаснио веома јасно оном аналогијом о калеидоскопу.

Kauzalitet vlada od početnog momenta nastanka sveta ako uopše možemo da govorimo o tom početnom momentu. Sve što se desilo moralo je da se desi.

Оно што је суштинска грешка твојих раммзишљања јесте тај сирови реализам којим машеш. Овде си изнео аксиом на коме ћеш градити а тај аксиом је један велики апсурд.

Каузалитет не влада од почетног момента настанка света ....већ од почетног мометна буђења нечије свести , која ће својом функцијом званом "каузалитет" непојмљиву ствар по себи представљати као скуп слика повезаних ланаце узрочно последичних веза и који сеже бесконачно у оба смера...при чему је и та бесконачност тј време такође функција тог интелекта

А изван те свести нема никаквог кауазилитет, нити простора, нити времена нити спољашњег света, па ни његовог почетка и краја. Има ствари по себи а она није ништа од тога.

E sad se pitaš gde je tu volja? Volja je, kao i život, kao JA i svest o sopstvenom JA, novi kvalitet ili nekvalitet. Ona je nešto u šta verujemo i moramo da verujemo

Ма немој. Сводиш ову филозофију на веру и још кажеш да ја то тврдим. :roll:

Воља није никаква вера већ оно најближе што ствари по себи можемо прићи и оно једино за шта можемо бити сигуруни да асполутно постоји.Као таква она је СУПСТАНЦИАЈА СВЕГА. Нешто много реалније од твог "реалног " спољашњег света..тј скупа опажајних слика у свести.

iako je volja uslovljena kauzalnošću

Није воља условљена казуланошћу него је каузалност условљен вољом.. тј. воља је оно што се у појави објекитивше као низ узрока и последица опажајних слика.


Ovde nema nipodaštavanja materijalnosti jer je ona osnov (uslov) da se formiraju strukture i procesi, ali je um i volja sasvim druga sfera (novi kvalitet) i mi umom shvatamo da je za njega potrbna struktura i proces. I sve što se u našem umu odigrava je samo odraz, umna predstava materijalnih procesa koji se u pozadini odvijaju i za sve vjeke vjekova će biti razdvojeni.

Ово је тај апсурд... тај поптуно погрешан став. Управо је обрнуто истина. Воља је оно најближе ствари по себи, а ствар по себи је услов свих структура и процеса у спољашњем свету који постоји само у свести субјекта који га таквог опажа. Дакле, ствар по себи је примарна, воља је секундарна а твој спољашњи материјалан свет је тек нешто терцијално.... појава.

пс. Већ сам ти рекао да се стално враћаш подели на појаву и ствар по себи да с ен би изгубио.

Али ти си у основи обичан материјалиста. А докле год не спознаш идеалитет метерјалног света тј Барклијеву корелативност субјекта и објекта, далеко си од истине.
 
I još nešto, pošto ja nisam načitan o filozofiji kao oziman već sve kopam iz svog uma, usuđujem se da kažem da nema volje ako nema života.
E ovde je sporna tačka.
Šta smatrati živim a šta neživim? I tu stvari počinju da se zamagljuju.
E sad, ako ukinemo ovu granicu između živog i neživog dobijamo sveprisutnu volju ili je sasvim negiramo. Pošto bez nje nema smisla onda je moramo svrstati u okvir bivstvovanja i ona počinje i završava se tamo gde počinje i završava se biće (znači na delimično ili nepotpuno definisanom mestu).
Jel sad nešto jasno?
Meni bogami ništa. :think:
 
Oziman zaista piše tako da izjave umeju da deluju protivurečno jer je nedorečeno.
Ништа ту није противуречно а то сам и објаснио веома јасно оном аналогијом о калеидоскопу.
Eh kad bi ti umeo da razumeš ono što pročitaš.
Napisao sam (obrati pažnju): "deluju protivurečno", a to ne znači i da jeste protivurečno. Moramo li sa ovim da se zamlaćijemo i da ti na ovakve detalje skrećem pažnju.

Оно што је суштинска грешка твојих раммзишљања јесте тај сирови реализам којим машеш. Овде си изнео аксиом на коме ћеш градити а тај аксиом је један велики апсурд.

Каузалитет не влада од почетног момента настанка света ....већ од почетног мометна буђења нечије свести , која ће својом функцијом званом "каузалитет" непојмљиву ствар по себи представљати као скуп слика повезаних ланаце узрочно последичних веза и који сеже бесконачно у оба смера...при чему је и та бесконачност тј време такође функција тог интелекта.

А изван те свести нема никаквог кауазилитет, нити простора, нити времена нити спољашњег света, па ни његовог почетка и краја. Има ствари по себи а она није ништа од тога.
Možemo li da se mrdnemo dalje od sitnih crevaca?
A svet ne postoji bez saznanja o svetu, dakle bez svesti - uma - bića... pića - aj živeli.
Samo, mi ne poznajemo kategoriju nekauzalnog niti je moguća u svetu koji zaznajemo. U svetu u ovoj poziciji, nivou, j.bm li ga.
Ovo opet ne znači da je nekauzalnost nemoguća teoretski. Moguća je ako zamislimo odvojene svetove koji nikada nisu ni posredno izvržili, niti će izvršiti uticaj jedan na drugi.
Alu u okviru sveta iste pozicije nekauzalnost je nemoguća bili mi svesni nje ili ne. Kauzalnost kao pojam, pojava, metafizika, koja se dešava i van sfere našeg saznanja. Dakle, intuitivni zaključak. Pa držao si se te intuicije kao pijan plota a sada je negiraš.

Ма немој. Сводиш ову филозофију на веру и још кажеш да ја то тврдим. :roll:

Воља није никаква вера већ оно најближе што ствари по себи можемо прићи и оно једино за шта можемо бити сигуруни да асполутно постоји. Као таква она је СУПСТАНЦИАЈА СВЕГА. Нешто много реалније од твог "реалног " спољашњег света..тј скупа опажајних слика у свести.
Ne svodim filozofiju na veru, već volju. Možda vera nije baš odgovarajući izraz ali hajde da vidimo kako to izgleda negirano kao što ti upravo uradi:
E sad se pitaš gde je tu volja? Volja je, kao i život, kao JA i svest o sopstvenom JA, novi kvalitet ili nekvalitet. Ona je nešto u šta NE verujemo i NE moramo da verujemo.
Jel ovako bolje? :)

Није воља условљена казуланошћу него је каузалност условљен вољом.. тј. воља је оно што се у појави објекитивше као низ узрока и последица опажајних слика.
E sad, možeš da citiraš i Barklija i Šopenhauera i Dejvida Koperfilda, a možeš da citiraš i mene.
Dobro, nije volja uslovljena kauzalnošću. A da li možeš da zamisliš volju u nekauzalnosti ako uopšte možeš da zamisliš nekauzalnost. Volja je kao što sam i napisao deo sfere uma, bića, svesti... (deo sfere).
Prvo je nastala volja ni iz čega a onda je nastala kauzalnost?
Prvo je nastalo jaje a onda kokoška?
Srbi su najstariji narod.
Prvo su nastali Srbi pa amebe pa ostala bića. To je zato što su Srbi prostiji od ameba.
Alo bre, veruješ Šopenhaueru a ne veruješ meni Srbinu. Pa ovo što ja pišem su apodiktičke činjenice.

Ovde nema nipodaštavanja materijalnosti jer je ona osnov (uslov) da se formiraju strukture i procesi, ali je um i volja sasvim druga sfera (novi kvalitet) i mi umom shvatamo da je za njega potrbna struktura i proces. I sve što se u našem umu odigrava je samo odraz, umna predstava materijalnih procesa koji se u pozadini odvijaju i za sve vjeke vjekova će biti razdvojeni.
Ово је тај апсурд... тај поптуно погрешан став. Управо је обрнуто истина. Воља је оно најближе ствари по себи, а ствар по себи је услов свих структура и процеса у спољашњем свету који постоји само у свести субјекта који га таквог опажа. Дакле, ствар по себи је примарна, воља је секундарна а твој спољашњи материјалан свет је тек нешто терцијално.... појава.
Ti ne znaš o čemu pišem. Ili ja ne znam o čemu ti pišeš. Kakav tercijalni spoljašnji meterijalni svet? Šta ti je to? Objasni mi ga molim te.
Ono što ja zovem materijalnost i materija je stvar po sebi (za nas metafiika u smislu apsolutnog saznanja). O stvari po sebi mi posredno saznajemo preko naše predstave i prčkajući po toj predstavi mi prčkamo i po stvari po sebi. Šta se tu sad tačno dešava mi ne možemo tačno da znamo ali sasvim smo solidno adaptirani da prčkamo po stvari po sebi upravljajući se onim dovoljnim za to prčkanje - našom predstavom.

Воља је оно најближе ствари по себи, а ствар по себи је услов свих структура и процеса у спољашњем свету који постоји само у свести субјекта који га таквог опажа. Дакле, ствар по себи је примарна, воља је секундарна
Ovo i ja tvrdim i sve vereme o tome pišem.
Šta li ti čitaš i kakvu apercepciju i predstavu imaš za mene je tajna.
Ja razumem da si morao da koristiš one gljive da bi sve ovo shvatio, ali ne preteruj sa tim gljivama. :eek:
 
Možemo li da se mrdnemo dalje od sitnih crevaca?
A svet ne postoji bez saznanja o svetu, dakle bez svesti - uma - bića... pića - aj živeli.

Наравно. Не постоји свет каквим га опажамо изван свести...постоји његова основа тј, ствар по себи, која је суштински другачија од објективног света у коме си.

Подсетићу те на ове једноставне мисли у пар реченица.

200A13484D536BA302FD92


Одузми овом предмету све оно што му је додала наша свест, тј. све секундарне квалитете. боју, мирис. укус.чврстоћу..као и све примарне квалитете то јест просторност, величину, облик, димензије.

Шта остаје?

Остаје једна велика нула!! Јел ту нулу зовеш објективан реалан спољашњи свет? :neutral:

Остаје нешто.,,не спорим. Та нула је само нула за сазнање. Али изван сазнања то је ствар по себи. Или оно што смо нашли у самосвести као њој најближе тј воља.


Samo, mi ne poznajemo kategoriju nekauzalnog niti je moguća u svetu koji zaznajemo. U svetu u ovoj poziciji, nivou, j.bm li ga.
Ovo opet ne znači da je nekauzalnost nemoguća teoretski. Moguća je ako zamislimo odvojene svetove koji nikada nisu ni posredno izvržili, niti će izvršiti uticaj jedan na drugi.
Alu u okviru sveta iste pozicije nekauzalnost je nemoguća bili mi svesni nje ili ne. Kauzalnost kao pojam, pojava, metafizika, koja se dešava i van sfere našeg saznanja.

Каузланост је форма опажања разума. Ствар по себи је изван сваке каузалности.
Каузалност изван сфере сазнања не постоји. Нема никаквог биг бенга... и низа узрока и последице изван сазнања. Врати се оној јабуци. Изван сазнања је за сазнање једно велико ништа! А то "ништа" је заправо све и свја када му приђемо другим путем него што је сазнање.

Ne svodim filozofiju na veru, već volju.

Воља је далеко од вере. Воља је оно најреалније што у свом искуству можемо наћи. То је смисао оног Декартовог "Мислим дакле постојим" изреке коју сви знају а мало њих разумеју на прави начин. Погледај ову моју тему о Декарту.

http://forum.krstarica.com/showthread.php/433444-Dekart-Mislim-dakle-postojim?highlight=Mislim%2C+dakle+postojim

E sad, možeš da citiraš i Barklija i Šopenhauera i Dejvida Koperfilda, a možeš da citiraš i mene.
Dobro, nije volja uslovljena kauzalnošću. A da li možeš da zamisliš volju u nekauzalnosti ako uopšte možeš da zamisliš nekauzalnost. Volja je kao što sam i napisao deo sfere uma, bića, svesti... (deo sfere).
Prvo je nastala volja ni iz čega a onda je nastala kauzalnost?
Prvo je nastalo jaje a onda kokoška?

Само линија у простору има почетак и крај. Настанак и нестанак. Воља није у простору, самим тим нема ни почетак ни крај ..нити настаје нити нестаје.
И оводе говорим о метафизичкој вољи о ономе што у унутрашњм спознању индивидуалне воље само наслућујемо као такво. То се не може превести у речи. Али то је најближе ствари по себи.

Ti ne znaš o čemu pišem. Ili ja ne znam o čemu ti pišeš. Kakav tercijalni spoljašnji meterijalni svet? Šta ti je to? Objasni mi ga molim te.
Ono što ja zovem materijalnost i materija je stvar po sebi (

Материјални свет није ствар по себи. ОПЕТ СЕ ВРАТИ ОНОЈ ЈАБУЦИ. И ВИДЕЋЕШ РАЗЛИКУ.
 
200A13484D536BA302FD92


Одузми овом предмету све оно што му је додала наша свест, тј. све секундарне квалитете. боју, мирис. укус.чврстоћу..као и све примарне квалитете то јест просторност, величину, облик, димензије.

Шта остаје?

Остаје једна велика нула!! Јел ту нулу зовеш објективан реалан спољашњи свет? :neutral:
Otkrio si točak. Svaka čast. Kad oduzmeš čoveku percepciju (čula) i apercepciju koja mu više ničemu i ne služi on ne saznaje ništa. Ne vidi i ne oseća ništa. To je zaista veliko otkriće. Dokle više to ponavljaš. Pa to više i vrapci znaju. Međutim, ostaje nešto živo u tmini neperceptivnosti. Možda to živo sanja. Možda ima kapacitet da nosi više života. Možda doživljava svet svoga uma i možda smo to mi.

Остаје нешто.,,не спорим. Та нула је само нула за сазнање. Али изван сазнања то је ствар по себи. Или оно што смо нашли у самосвести као њој најближе тј воља. Воља је далеко од вере. Воља је оно најреалније што у свом искуству можемо наћи. То је смисао оног Декартовог "Мислим дакле постојим" изреке коју сви знају а мало њих разумеју на прави начин. Погледај ову моју тему о Декарту.
Volja pa volja. Al evo dalje.

Каузланост је форма опажања разума.
Da i volja je forma opažanja razuma.
Ствар по себи је изван сваке каузалности.
To ti kažeš. Znači stvar po sebi je nekauzalna. Dakle, pozadina našeg bivstvovanja je nekauzalna a mi smo kauzalni? Baš logično.
Каузалност изван сфере сазнања не постоји.
E ovo je već nešto drugo. Kao što bilo šta van našeg saznanja ne postoji (za nas) tako ni kauzalnost van našeg saznanja ne može da postoji jer kauzalitetu ne može da podleže ono što ne postoji. Ali sve što postoji podleže kauzalitetu. Mi stvar po sebi saznajemo na onaj način kako nam je dato da je saznamo (kao predstavu - proces u našem umu, koji je ko zna koliko udaljen od nečega što ta stvar zapravo jeste). I pošto stvar po sebi ne možemo da saznamo objektivno mi je saznajemo subjektivno. Analogno onome da što ne percipiramo to i ne postoji ni stvar po sebi objektivno ne postoji. Jedino snamo da postoji nešto što gradi strukture i procese iz kojih proizilaze naše misli, osećanja, volja...
Нема никаквог биг бенга... и низа узрока и последице изван сазнања.
To sam upravo i ja napisao.
Врати се оној јабуци. Изван сазнања је за сазнање једно велико ништа!
А то "ништа" је заправо све и свја када му приђемо другим путем него што је сазнање.
Znaš šta. Malo, malo pa se vratim jabuci. Naduh se od jabuka. Aman više sa jabukama.
Elem, kad priđemo drugim putem nego što je saznanje. Dakle, nesaznanjem? Kako saznati nesaznanjem pitanje je sad? Šta sem saznanja (uma) još imamo? Za šta da se uhvatimo?
Auuu, a gde ćeš za to da se hvatamo. Pa kakve to veze ima sa filozofijom? Znam da su Grci filozofirali i svašta upražnjavali, ali tek sad vidim koliko sam zastranio. A mene si našao da navlačiš na tanak led. Pa sram te bilo. Tako fini čovek a takav perverznjak. Pa jel ti za to filozofija služi? Sramota.

Воља није у простору, самим тим нема ни почетак ни крај ..нити настаје нити нестаје.
He, nije dovoljno da nešto nije u prostoru pa da ne može da nastaje i nestaje. Ali u pravu si, samo loše objašnjavaš. Mnogo ti loša analogija. Volja ne nestaje kao što ne možeš da doživiš smrt. A dok je života dotle je i volje. To je razlog zašto ne nestaje. Ona objektivno pretpostavljamo da nestaje, ali mi o objektivnom ne možemo da kažemo ništa, sem da se izlupavamo.
И оводе говорим о метафизичкој вољи о ономе што у унутрашњм спознању индивидуалне воље само наслућујемо као такво. То се не може превести у речи. Али то је најближе ствари по себи.
Dobro, dobro... smiri se. Samo mi smo od stvari po sebi daleko u pisdu materinu. Mi ni ne znamo kad smo bliži a kada dalji. Mi nismo ni kiseonik ni vodonik. Mi čak nismo ni voda. Mi smo žubor. A gde taj žubor nastao, u kojoj tački? Nema je, to su vibracije u vazduhu koje nastaju padanjem vode na mnogo tačaka i stvara se žubor. I sad žubor hoće da otkrije svoje poreklo. a za njega su potrebni i kiseonik i vodonik i gravitacija i vazduh (sto pištolja), mi smo žubor. Totalno novi kvalitet. E ta naša vibracija, misao, svest, samosvest (ebeš volju) je novi kvalitet "nečega" (stvari po sebi - materije - energije - birokratije - šizofrenije...) Nisi ti bliži toj stvari po sebi ni za milimetar. Čak ne možeš da znaš kad si joj bliži a kada dalji. U stvari, tu nema bliže i dalje jer se radi o sasvim različitim nivoima, sferama, svetovima, šta god. Veliko je saznanje to koliko pojma nemamo o nečemu toliko bliskom iz čega potičemo i što je naš izvor. Ali imamo priliku da živimo životom stvari po sebi. Jer mi smo ta stvar po sebi koja je oživela u nama. To smo mi, stvar po sebi.
Материјални свет није ствар по себи. ОПЕТ СЕ ВРАТИ ОНОЈ ЈАБУЦИ. И ВИДЕЋЕШ РАЗЛИКУ.
Ozi, ne lupaj. Ja lepo pitam, šta je materijalni svet. Šta ti znaš o materijalnom svetu. Šta je uopšte materija i kakva je razlika između nje i stvari po sebi?
Pa nećeš da odgovoriš jer je to jedno isto. Materija ili stvar po sebi je nešto, nama nesaznatljivo, ali znamo da postoji u pozadini našega uma jer je za um potreban proces, za proces struktura, a za strukturu elementi (građa) i ta građa je materija iliti stvar po sebi.
A sad odoh do jabuke da se obesim o nju.
 

Back
Top