Oziman zaista piše tako da izjave umeju da deluju protivurečno jer je nedorečeno.
Ништа ту није противуречно а то сам и објаснио веома јасно оном аналогијом о калеидоскопу.
Eh kad bi ti umeo da razumeš ono što pročitaš.
Napisao sam (obrati pažnju): "deluju protivurečno", a to ne znači i da jeste protivurečno. Moramo li sa ovim da se zamlaćijemo i da ti na ovakve detalje skrećem pažnju.
Оно што је суштинска грешка твојих раммзишљања јесте тај сирови реализам којим машеш. Овде си изнео аксиом на коме ћеш градити а тај аксиом је један велики апсурд.
Каузалитет не влада од почетног момента настанка света ....већ од почетног мометна буђења нечије свести , која ће својом функцијом званом "каузалитет" непојмљиву ствар по себи представљати као скуп слика повезаних ланаце узрочно последичних веза и који сеже бесконачно у оба смера...при чему је и та бесконачност тј време такође функција тог интелекта.
А изван те свести нема никаквог кауазилитет, нити простора, нити времена нити спољашњег света, па ни његовог почетка и краја. Има ствари по себи а она није ништа од тога.
Možemo li da se mrdnemo dalje od sitnih crevaca?
A svet ne postoji bez saznanja o svetu, dakle bez svesti - uma - bića... pića - aj živeli.
Samo, mi ne poznajemo kategoriju nekauzalnog niti je moguća u svetu koji zaznajemo. U svetu u ovoj poziciji, nivou, j.bm li ga.
Ovo opet ne znači da je nekauzalnost nemoguća teoretski. Moguća je ako zamislimo odvojene svetove koji nikada nisu ni posredno izvržili, niti će izvršiti uticaj jedan na drugi.
Alu u okviru sveta iste pozicije nekauzalnost je nemoguća bili mi svesni nje ili ne. Kauzalnost kao pojam, pojava, metafizika, koja se dešava i van sfere našeg saznanja. Dakle, intuitivni zaključak. Pa držao si se te intuicije kao pijan plota a sada je negiraš.
Ма немој. Сводиш ову филозофију на веру и још кажеш да ја то тврдим.
Воља није никаква вера већ оно најближе што ствари по себи можемо прићи и оно једино за шта можемо бити сигуруни да асполутно постоји. Као таква она је СУПСТАНЦИАЈА СВЕГА. Нешто много реалније од твог "реалног " спољашњег света..тј скупа опажајних слика у свести.
Ne svodim filozofiju na veru, već volju. Možda vera nije baš odgovarajući izraz ali hajde da vidimo kako to izgleda negirano kao što ti upravo uradi:
E sad se pitaš gde je tu volja? Volja je, kao i život, kao JA i svest o sopstvenom JA, novi kvalitet ili nekvalitet. Ona je nešto u šta NE verujemo i NE moramo da verujemo.
Jel ovako bolje?
Није воља условљена казуланошћу него је каузалност условљен вољом.. тј. воља је оно што се у појави објекитивше као низ узрока и последица опажајних слика.
E sad, možeš da citiraš i Barklija i Šopenhauera i Dejvida Koperfilda, a možeš da citiraš i mene.
Dobro, nije volja uslovljena kauzalnošću. A da li možeš da zamisliš volju u nekauzalnosti ako uopšte možeš da zamisliš nekauzalnost. Volja je kao što sam i napisao deo sfere uma, bića, svesti... (deo sfere).
Prvo je nastala volja ni iz čega a onda je nastala kauzalnost?
Prvo je nastalo jaje a onda kokoška?
Srbi su najstariji narod.
Prvo su nastali Srbi pa amebe pa ostala bića. To je zato što su Srbi prostiji od ameba.
Alo bre, veruješ Šopenhaueru a ne veruješ meni Srbinu. Pa ovo što ja pišem su apodiktičke činjenice.
Ovde nema nipodaštavanja materijalnosti jer je ona osnov (uslov) da se formiraju strukture i procesi, ali je um i volja sasvim druga sfera (novi kvalitet) i mi umom shvatamo da je za njega potrbna struktura i proces. I sve što se u našem umu odigrava je samo odraz, umna predstava materijalnih procesa koji se u pozadini odvijaju i za sve vjeke vjekova će biti razdvojeni.
Ово је тај апсурд... тај поптуно погрешан став. Управо је обрнуто истина. Воља је оно најближе ствари по себи, а ствар по себи је услов свих структура и процеса у спољашњем свету који постоји само у свести субјекта који га таквог опажа. Дакле, ствар по себи је примарна, воља је секундарна а твој спољашњи материјалан свет је тек нешто терцијално.... појава.
Ti ne znaš o čemu pišem. Ili ja ne znam o čemu ti pišeš. Kakav tercijalni spoljašnji meterijalni svet? Šta ti je to? Objasni mi ga molim te.
Ono što ja zovem materijalnost i materija je stvar po sebi (za nas metafiika u smislu apsolutnog saznanja). O stvari po sebi mi posredno saznajemo preko naše predstave i prčkajući po toj predstavi mi prčkamo i po stvari po sebi. Šta se tu sad tačno dešava mi ne možemo tačno da znamo ali sasvim smo solidno adaptirani da prčkamo po stvari po sebi upravljajući se onim dovoljnim za to prčkanje - našom predstavom.
Воља је оно најближе ствари по себи, а ствар по себи је услов свих структура и процеса у спољашњем свету који постоји само у свести субјекта који га таквог опажа. Дакле, ствар по себи је примарна, воља је секундарна
Ovo i ja tvrdim i sve vereme o tome pišem.
Šta li ti čitaš i kakvu apercepciju i predstavu imaš za mene je tajna.
Ja razumem da si morao da koristiš one gljive da bi sve ovo shvatio, ali ne preteruj sa tim gljivama.
ове Шопенхаурове речи. 
Ozi-jeve dioptrije ne vide ni Sopenhauera. 
