Otkrio si točak. Svaka čast. Kad oduzmeš čoveku percepciju (čula) i apercepciju koja mu više ničemu i ne služi on ne saznaje ništa. Ne vidi i ne oseća ništa. To je zaista veliko otkriće. Dokle više to ponavljaš. Pa to više i vrapci znaju.
То, не да јесте велико откриће, него је највеће откриће у историји људске мисли уопште. Проблем је како увидети његову снагу. Ево, рецимо тај пример са јабуком си потпуно погрешно разумео. Снага Локове филозофије која је садржана у том примеру ти је измакла између прстију поптуно непримећена.
Гледај. Не ради се ту о томе да када одузмеш човеку перцепцију он више, логично, не сазнаје ништа. Већ се ради о томе да је све оно што сазнаје том перцепцијом производ управо те перцепције тј његове моћи сазнавања.
Значи, боја (укључујући и белу и црну), чврстоћа, мирис. укус. Све је то производ свести и постоји само у тој свести док човек перципира.
Сада, уклонимо ту свест и перцепцију . Са њом смо уклонили и све боје, све мирисе, све укусе, сву чврстоћу, све димензије, све облике.
И питање је онда шта остаје.Шта се то перципирало?
Одговор је да остаје једно НИШТА за сазнање.... тј ствар по себи. Којој ако приђемо другим путевима него што је перцепција и сазнање ..јесте заправо све и свја и најближа је оном што сазнајемо у самосвести као вољу!
Međutim, ostaje nešto živo u tmini neperceptivnosti. Možda to živo sanja. Možda ima kapacitet da nosi više života. Možda doživljava svet svoga uma i možda smo to mi.
Остаје ствар по себи као што рекох. Не знамо шта она јесте(знамо једино да је блиска вољи) али дефинитаво знамо шта није! Није нешто што има димензије, облике, просторност... боју , мирис, укус.
Као што видиш, не знамо ша јесте ..али знамо шта није. А знати шта није велико је знање. Јер, иако нас оно ставља пред један несазнајни понор. Ипак смо стигли до саме његове границе ...и можемо наслутити шта он јесте иако не и дефинтивно спознати.
Volja pa volja. Al evo dalje.
Da i volja je forma opažanja razuma.
Врати се на претходно и видећеш да није. Априроне форме опажања разума су простор и каузалитет. А воља није ни једно ни друго. Нити има просторност нити је део каузалних ланаца.
To ti kažeš. Znači stvar po sebi je nekauzalna. Dakle, pozadina našeg bivstvovanja je nekauzalna a mi smo kauzalni? Baš logično.
Наравно.
E ovo je već nešto drugo. Kao što bilo šta van našeg saznanja ne postoji (za nas) tako ni kauzalnost van našeg saznanja ne može da postoji jer kauzalitetu ne može da podleže ono što ne postoji. Ali sve što postoji podleže kauzalitetu. Mi stvar po sebi saznajemo na onaj način kako nam je dato da je saznamo (kao predstavu - proces u našem umu, koji je ko zna koliko udaljen od nečega što ta stvar zapravo jeste). I pošto stvar po sebi ne možemo da saznamo objektivno mi je saznajemo subjektivno. Analogno onome da što ne percipiramo to i ne postoji ni stvar po sebi objektivno ne postoji. Jedino snamo da postoji nešto što gradi strukture i procese iz kojih proizilaze naše misli, osećanja, volja...[/
Ово је у суштини исправно речено осим последњег болдованог. Воља не произлази КАО ПРОИЗВОД СТРУКТУРА И ПРОЦЕСА матријалног света него су те структуре и процеси прозивод или објектвиација те воље у појави. А воља је опет објективација ствари по себи.
Znaš šta. Malo, malo pa se vratim jabuci. Naduh se od jabuka. Aman više sa jabukama.
Elem, kad priđemo drugim putem nego što je saznanje. Dakle, nesaznanjem? Kako saznati nesaznanjem pitanje je sad? Šta sem saznanja (uma) još imamo?
Осим сазнања имамо у искуСтву још једино унуТрашње опажање воље.
Воља није сазнање. Не знам да ли си видео моју тему о вољи .Воља откровење једног чуда.
Требао би поново да погледаш ту тему јер ти појам воља очито није јасан.
http://forum.krstarica.com/showthread.php/258154-VOLJA-Otkrovenje-jednog-cuda
Ozi, ne lupaj. Ja lepo pitam, šta je materijalni svet. Šta ti znaš o materijalnom svetu. Šta je uopšte materija i kakva je razlika između nje i stvari po sebi?
Pa nećeš da odgovoriš jer je to jedno isto. Materija ili stvar po sebi je nešto, nama nesaznatljivo, ali znamo da postoji u pozadini našega uma jer je za um potreban proces, za proces struktura, a za strukturu elementi (građa) i ta građa je materija iliti stvar po sebi.
A sad odoh do jabuke da se obesim o nju.
БОЉЕ ОДИ ДО ЈАБУКЕ да још једном размислиш о њој.
КАЖЕШ материја и ствар по себи су једно исто. Грешка!
То су суштински различити појмови.
Одузми оној јабуци све секундарне и примарне квалитете како би на тај начин дошао до ставри по себи.
Међутим, на тај начин доћи ћеш до једног велико НИШТА.. Па зар ти неје очито да ништа и оно што зовеш материја није једно исто?
Зато те упућујем на те јабуке.
Sumašedšij! 
Ne znam kako ga trpe na Krstarici. 
Одустајеш у доказивању да топлота по теби постоји у ватри, мирис у цвету, или укус у храни? 
а и црна је боја. Али узмимо да за њега не постоје осети боје ..постоји осет додира..чврстоће..а и то је производ његове свести.
