Sinhronicitet - Princip akauzalnih veza

sinhronicitet nastaje onda kad tvoj mozak primeti da si o dogadjaju koji se trenutno desava razmisljao ranije. sama povezanost je naizgled neverovatna, ali takve stvari se desavaju veoma cesto s tim sto nas mozak na to ne obraca paznju.

znaci, ono, sinhronicitet postoji, ali samo u glavi. isto kao i deja vu.

i to je to

Ковиакс је на једној другој теми поставио питање шта то идеалисти имају толико против науке и зашто?
Управо .због оваквих одговора где се у пар реченица уз чувени увод који гласи " То је само" даје једно велико ништа.. а све представљено као апсолутна истина.

Значи....То је само у глави.. Ствар решена! Сирови материјализам одбрањен а ви СТАДО престаните да размишљате о томе и вратите се свакодневним задацима које вам је данашње "просвећено" материјалистичко позитивистичко друштво предвођено науком наменило...тј раду, реду и као примарно.. стицању капитала тј. поторшачком друштву уопште због чега је материјализм и створен тј наметнут народу.

Али да се вратимо теми.

Синхроницитет није нешто што је мишљено па се онда на то случајно наиђе негде и ето случајности, а ничега ,наравно, метафизичког по теби :think:
Јер све је случајно по вама следбеницима научног метода. Нема ту никакве воље... само случајности.

Па у праву сте са те стране ако посматрамо само појавни свет. Тј скуп слика у свести које зовете "реалност". Све је ту случајно. Све је апсолутно одређено узрочно последичним везама. Па чак и ова порука коју куцам. А то што та порука на крају испадне баш онаква какву сам желео да испадне..јесте СИНХРОНИЦИТЕТ.

ПОДУДАРЕЊЕ МИШЉЕНОГ тј вољног и виђеног у спољашњем свету а у коме нужност влада.

Размисли о ових неколико мисли које сам већ писао на овој теми

када смо код Јунга.. сви помисле на онај његов чувени пример са скарабејем. Али, то је анегдота тренутка када је Јунг дошао на идеју да се тиме позабави... при чему синхроницитет, ако останемо на томе, испада као нешто веома ретко и спорадично.. ако уопште и постоји. Али није тако. Касније је и Јунг то закључио и додао у једној малој фусноти коју многи ни не примећују у том делу.

Ту се ради о томе да је синхроницитет општи! Ево, ова порука је дело синхроницитета, твоја порука такође, сваки твој акт воље.. исто тако.

Поновићу ове речи које сам већ писао али их очито ниси приметио.

Синхроницитет заправо није нимало ретка појава колико се чини. Ево, овај пост који куцам јесте синхронистички догађај, јер он је резулат узрочно последичних веза материјалних објеката које сежу еонима уназад, све до ткз. "првог узрока" Аристотела или оног Биг Бенга космолога. Попут домина ...покренути су тада узрочно последични догађаји који ево у овом тренутку, оставрују се као моје тело које куца овај пост на тастатури.
А то што на крају тај пост испада потпуно подудран са мојом вољом тј. оним што сам желео да напишем ..јесте синхронистички догађај, Јер воља нигде ту није на каузалном ланцу узрока и последице.
 
Poslednja izmena:
Ковиакс је на једној другој теми поставио питање шта то идеалисти имају толико против науке и зашто?
Управо .због оваквих одговора где се у пар реченица уз чувени увод који гласи " То је само" даје једно велико ништа.. а све представљено као апсолутна истина.

Значи....То је само у глави.. Ствар решена! Сирови материјализам одбрањен а ви СТАДО престаните да размишљате о томе и вратите се свакодневним задацима које вам је данашње "просвећено" материјалистичко позитивистичко друштво предвођено науком наменило...тј раду, реду и као примарно.. стицању капитала тј. поторшачком друштву уопште због чега је материјализм и створен тј наметнут народу.

Али да се вратимо теми.

Синхроницитет није нешто што је мишљено па се онда на то случајно наиђе негде и ето случајности, а ничега ,наравно, метафизичког по теби :think:
Јер све је случајно по вама следбеницима научног метода. Нема ту никакве воље... само случајности.

Па у праву сте са те стране ако посматрамо само појавни свет. Тј скуп слика у свести које зовете "реалност". Све је ту случајно. Све је апсолутно одређено узрочно последичним везама. Па чак и ова порука коју куцам. А то што та порука на крају испадне баш онаква какву сам желео да испадне..јесте СИНХРОНИЦИТЕТ.

ПОДУДАРЕЊЕ МИШЉЕНОГ тј вољног и виђеног у спољашњем свету а у коме нужност влада.

Размисли о ових неколико мисли које сам већ писао на овој теми
када смо код Јунга.. сви помисле на онај његов чувени пример са скарабејем. Али, то је анегдота тренутка када је Јунг дошао на идеју да се тиме позабави... при чему синхроницитет, ако останемо на томе, испада као нешто веома ретко и спорадично.. ако уопште и постоји. Али није тако. Касније је и Јунг то закључио и додао у једној малој фусноти коју многи ни не примећују у том делу.

Ту се ради о томе да је синхроницитет општи! Ево, ова порука је дело синхроницитета, твоја порука такође, сваки твој акт воље.. исто тако.

Поновићу ове речи које сам већ писао али их очито ниси приметио.

Синхроницитет заправо није нимало ретка појава колико се чини. Ево, овај пост који куцам јесте синхронистички догађај, јер он је резулат узрочно последичних веза материјалних објеката које сежу еонима уназад, све до ткз. "првог узрока" Аристотела или оног Биг Бенга космолога. Попут домина ...покренути су тада узрочно последични догађаји који ево у овом тренутку, оставрују се као моје тело које куца овај пост на тастатури.
А то што на крају тај пост испада потпуно подудран са мојом вољом тј. оним што сам желео да напишем ..јесте синхронистички догађај, Јер воља нигде ту није на каузалном ланцу узрока и последице
.

Podvučeno - to nije nikakav sinhronicitet već kauzalitet - tvoja (lična) volja je uzrok , natpis na ekranu posledica . Da bi nešto bilo sinhronicitet veza između događaja mora biti trascendetalna volja a ne lična.
Boldovano. Za ovu tvrdnju nema dokaza . Nema dokaza da je od nastanka Big Benga pa do danas išlo sve uzročno posledičnom nužnošću , naprotiv kada bi se big beng ponovio minimalna je verovatnoća da bi sve išlo istim tokom i da bi se na kraju realizovalo tvoje pisanje poruke . Naprosto na razvoj događaja postoji udeo slučajnosti koga ne treba zanemariti. Mada ne znam kakve veze ima ova priča sa sinhronicitetom ? Ako se misli da je neka transcedentna volja pokrenula lanac događaja Bin Bengom da bi neko napisao pismo onda se to može nazvati sinhronicitetom ali za tako nešto nema dokaza.
Istina ovo je filozofija pa se tu meša spekulacija i mašta , vera i logika , intuicija i iskustvo - sve je tu moguće . Kad ovakva mrsomuđenja pročitam na psihologiji odmah tražim istraživanja i njihove rezultate na osnovu kojih se to tvrdi a na filozofiji to ne mogu. Zato se vraćam na moju lepu psihologiju.
 
А то што на крају тај пост испада потпуно подудран са мојом вољом тј. оним што сам желео да напишем ..јесте синхронистички догађај, Јер воља нигде ту није на каузалном ланцу узрока и последице.

to stoji ako govoris o volji kao transcedentnoj pojavi, ali to mene ne interesuje posto je to obicno spekulisanje bez ikakvog osnova :mrgreen:

ja sam jednostavno hteo da objasnim zasto se ljudima nekada cini da su "vidoviti"
hteo sam jednostavno da kazem se takvi fenomeni mogu vrlo lako objasniti ovim prostim materijalnim svetom :mrgreen:

jeb-iga, sta da radim, jednostavno obozavam okamovu ostricu :mrgreen:
 
Poslednja izmena:
to stoji ako govoris o volji kao transcedentnoj pojavi, ali to mene ne interesuje posto je to obicno spekulisanje bez ikakvog osnova :mrgreen:

ja sam jednostavno hteo da objasnim zasto se ljudima nekada cini da su "vidoviti"
hteo sam jednostavno da kazem se takvi fenomeni mogu vrlo lako objasniti ovim prostim materijalnim svetom :mrgreen:

jeb-iga, sta da radim, jednostavno obozavam okamovu ostricu :mrgreen:
Tačno šefe-ne moraš komplikovanije kad možeš jednostavnije...
Ipak,sinhronicitet i kauzalnost nisu ista pojava...Kauzalnost je u jeziku ljudi i u društvenim matricama i oobrascima (prenešeni iz jezika
i ljudske pameti...)-dok u postojanju vladaju drugi -kosmološki i nano -kvantni zakoni presurovi za ljudski ukus od kojih ljudi beže kao
đavo od krsta u utočišta svojih spekulativnih predrasuda...Dok filozof filozofira-reka teče niz brdo bez ikakvog interesovanja za ta
mlaćenja...E kad voljom nateraš reku uzbrdo-tada će ti vredeti ideje za toliko...:lol:
 
Podvučeno - to nije nikakav sinhronicitet već kauzalitet - tvoja (lična) volja je uzrok , natpis na ekranu posledica.

Потпуно нетачно! Узрок промене стања неке материјалне ствари у спољашњем простору јесте промена стања ДРУГЕ МАТЕРЈАЛНЕ СТВАРИ у спољашњем простору. Или зашто се билијарска кугла померила? Зато што је покренула друга билијарска кугла а не зато што је померила моја воља.

Воља није матерјална ствар која делује на неку другу материјалну ствар да би то звао каузалитет. Воља нема димензије, нема тежину, масу, облик.Воља није део каузалног низа.

Da bi nešto bilo sinhronicitet veza između događaja mora biti trascendetalna volja a ne lična.

Као што сам ти већ указао, воља било лична, било метафизичка није део тј. карика узрочно последичних веза. А метафизички, можемо рећи да су те узрочно последичне везе заправо у нашем интелекту објективисана воља. Али воља је услов како првог члана казуланог низа, тако и последњег а не карика истог.

Boldovano. Za ovu tvrdnju nema dokaza . Nema dokaza da je od nastanka Big Benga pa do danas išlo sve uzročno posledičnom nužnošću , naprotiv kada bi se big beng ponovio minimalna je verovatnoća da bi sve išlo istim tokom i da bi se na kraju realizovalo tvoje pisanje poruke . Naprosto na razvoj događaja postoji udeo slučajnosti koga ne treba zanemariti.

Па, узрочно последична нужност јесте случајност.
Супротност томе је вољно. То су супротности. Случајно и намерно!
Ако нешто није случајано онда је вољно и обрнуто.

Ти кажеш да је све случајно, а онда у наставку да у томе има удео случајаности.

Mada ne znam kakve veze ima ova priča sa sinhronicitetom ? Ako se misli da je neka transcedentna volja pokrenula lanac događaja Bin Bengom da bi neko napisao pismo onda se to može nazvati sinhronicitetom ali za tako nešto nema dokaza.
Istina ovo je filozofija pa se tu meša spekulacija i mašta , vera i logika , intuicija i iskustvo - sve je tu moguće .

Напротив. Једино у филозофији постоје апсолутни ткз. аподиктички докази. У научном методу тога нема.. већ само претпоставки. Ако ти ово чудно звучи.. распитај се ко је био Дејвид Хјум.


Kad ovakva mrsomuđenja pročitam na psihologiji odmah tražim istraživanja i njihove rezultate na osnovu kojih se to tvrdi a na filozofiji to ne mogu. Zato se vraćam na moju lepu psihologiju.

О твојој лепој психологији све је рекао Анри Бергсон када је указао да психологија живу динамичну стварност духа претвара у инертне скупове ткз "психолошких стања". То јест своди живо на неживо. Психолошко претвара у физичко..тиме потпуно промашујући исто. Толико о психологији изниклом из материјализма.


Kovikas
E kad voljom nateraš reku uzbrdo-tada će ti vredeti ideje za toliko

Горе написано важи и за тебе. Вољом не покрећеш ништа већ је воља ту метафизчки услов и основа свега а не карика каузланог низа. НЕ УЗМЕШ ВОЉУ У РУКУ па покренше камен. Него камен покреће камен можемо рећи.

А што се тиче реке. Оно што тече према доле некада је морало тећи према горе зар не? Оно што је данас ентропија некада је било синтропија. А ради се о објективацијама воље и у једном и у другом случају. При чему је то видљивост воље..једном заспале, други пут будне..метафорички речено.
 
Poslednja izmena:
Потпуно нетачно! Узрок промене стања неке материјалне ствари у спољашњем простору јесте промена стања ДРУГЕ МАТЕРЈАЛНЕ СТВАРИ у спољашњем простору. Или зашто се билијарска кугла померила? Зато што је покренула друга билијарска кугла а не зато што је померила моја воља.

Воља није матерјална ствар која делује на неку другу материјалну ствар да би то звао каузалитет. Воља нема димензије, нема тежину, масу, облик.Воља није део каузалног низа.

Као што сам ти већ указао, воља било лична, било метафизичка није део тј. карика узрочно последичних веза. А метафизички, можемо рећи да су те узрочно последичне везе заправо у нашем интелекту објективисана воља. Али воља је услов како првог члана казуланог низа, тако и последњег а не карика истог.



Па, узрочно последична нужност јесте случајност.
Супротност томе је вољно. То су супротности. Случајно и намерно!
Ако нешто није случајано онда је вољно и обрнуто.

Ти кажеш да је све случајно, а онда у наставку да у томе има удео случајаности.



Напротив. Једино у филозофији постоје апсолутни ткз. аподиктички докази. У научном методу тога нема.. већ само претпоставки. Ако ти ово чудно звучи.. распитај се ко је био Дејвид Хјум.
Lična volja je kauzalna! (O transcedentnoj ne bi). Lična volja je u rekurziji sa umnim (mentalnim, psihičkim, duhovnim... ) radnjama a sve one imaju podlogu u materijalnom (hardweru čovječjeg tijela, prvenstveno mozgu) i u povratoj su sprezi. A to znači da su u obostranoj kauzalnoj vezi tj. rekurziji. Dakle, netačno je, ma koji filozofi tvrdili suprotno, da je lična volja akauzalna!

Dalje, netačno je da su volja i kauzalne pojave međusobno isključive. Jer, i kauzalne pojave uključuju u sebi elemente slučaja.

Primjer: foton, pokrenut iz davne prošlosti, upravo je udario u sinapsu, što je za posledicu imalo njeno pobuđivanje, a to pobuđivanje je djelovalo da volja reaguje drugačije nego da tog fotona nije bilo.

Dakle, sve u kauzalnim odnosima je isprepleteno slučajnim faktorima! Tebi će to biti paradoks, ali je validniji od tvojih paradoksa koje zasnivaš na nevalinim premisama. Aprioni sudovi na koje se pozivaš tako česo, takoođe su ti nevalidni.
 
Poslednja izmena:
Lična volja je kauzalna! (O transcedentnoj ne bi). Lična volja je u rekurziji sa umnim (mentalnim, psihičkim, duhovnim... ) radnjama a sve one imaju podlogu u materijalnom (hardweru čovječjeg tijela, prvenstveno mozgu) i u povratoj su sprezi. A to znači da su u obostranoj kauzalnoj vezi tj. rekurziji. Dakle, netačno je, ma koji filozofi tvrdili suprotno, da je lična volja akauzalna!

Или тако је зато што је тако, тј теби се свиђа да тако буде. . :roll:

Као одговор ево само пар реченица.
Каузалани низ састоји се у промени стања материјалних објеката које делују једно на друго.
Воља коју налазимо у самосвести није ствар. Она нема димензије, облик, тежину..масу, самим тим не може деловати на другу ствар узрочно последичним везама. Воља није део каузалног низа.

Рецимо... билијарску куглу помера друга билијарска кугла, а њу помера материја моје руке, а материју моје руке помера опет нека друга материја..тј храна коју сам унео у организам итд.итд. попут домина које сежу до првог узрока. А Воља у том ланцу материјалних ствари није КАРИКА . Она је изван целог ланца.
Немамо ту неки камен који покреће воља ро чему је воља узрок а покретање камена последица. Већ имамо камен који покреће други камен. Воља је изван свега тога. Потпуно АКАУЗАЛНА.

Она се јавља у самосвести као нешто из сасвим друге димензије. Као виши духовни одраз свих тих дешавања мећу сликама опажајног света.
 
A sve je to tako zato što se tebi tako sviđa, jer imaš neposredne uvide i otuda apriorne sudove. Ne sprdaj se!

Не зато што ми се тако свиђа, а што је очито максима твојих судова. Код тебе осећам "адвокатуру" црквених догми или да све гледаш кроз питање "Да ли се то слаже са црквеним догмама":think: Али то је само мој утисак о теби који се намеће.

Што се тиче теме. То да је воља акаузалнa толико је јесна чињеница да ми је довољно да је опет понaвљам. Мождa овако.

Узрок покретања неке ствари ,рецимо камена, је друга ствар.. други камен.
Воља није ствар. Самим тим она није нити узрок нечега ..нити последица.

Шта имаш рећи на ово?
Ево нашао сам и неке цитате Шопенхaуера о томе. Можда ти помогну.

Jer fizici su potrebni uzroci; ali volja nikad nije uzrok: njen odnos prema pojavi nimalo ne podleže naèelu razloga.
Ono štо po sebi jeste volja to s druge strane, postoji kao predstava, odnosno pojava. Kao takva, volja sledi zakone koji cine formu pojave. Na primer, svako kretanje - iako je svagda pojava volje - ipak mora da ima uzrok kojim se ono objašnjava u odnosu na odreðeno vreme i mesto, to jest ne na opšti nacin i u svojoj unutrašnjoj suštini, vec kao pojedinacna pojava. Kad je u pitanju kamen, taj uzrok je mehanicki; kad je posredi covekovo kretanje - uzrok je motiv; prema tome, on mora uvek da postoji. Meðutim, ono opšte, zajednicka suština svih pojava odreðene vrste, ono, bez cije pretpostavke objašnjenje uzrokom nema ni smisla ni znacenja - to je opšta prirodna sila koja u fizici mora da ostane qualitas occulta upravo zato, što se etiološko objašnjenje tu završava a pocinje metafizicko.
 
Da se ne bih rasplinjavao i pisao o nauci i filozofiji odgovoriću na stvari koja su bitna za ovu temu.

Потпуно нетачно! Узрок промене стања неке материјалне ствари у спољашњем простору јесте промена стања ДРУГЕ МАТЕРЈАЛНЕ СТВАРИ у спољашњем простору. Или зашто се билијарска кугла померила? Зато што је покренула друга билијарска кугла а не зато што је померила моја воља.

Воља није матерјална ствар која делује на неку другу материјалну ствар да би то звао каузалитет. Воља нема димензије, нема тежину, масу, облик.Воља није део каузалног низа.

Ako lična volja nije deo kauzalnog niza i pomeranja tvoje ruke koja deluje na prvu bilijarsku kuglu (A) a zatim ta bilijarska kugla udara u u drugu bilijarsku kuglu (B) šta je onda uzrok pomeranja bilijarskih kugli ?, niz događaja čiji je uzrok Big Beng a koji su nezavisni od lične volje ?
U redu ako tako misliš no to što tvrdiš je krivo jer ako poverujemo u to onda je sve sinhronicitet a našom voljom ne možemo ni na šta da utičemo što je notorna glupost. Znači ovo što ja pišem nije moja volja već posledica događaja nezavisno od nje a koji su se slučajno podudarili sa mojom voljom. U svemu ovome zaboravio si da je za postojalnje lične volje potrebna materijalna osnova , biohemiski procesi (rad mozga u slučaju čoveka) iz čega proističe lična volja a koja se zatim ponovo pretvara u materijalni oblik - pokret ruke. No i taj preobražaj biohemiskih procesa u mozgu u volju ti možeš proglasiti sinhronicitetom , tj. da jedna stvar ne uzrokuje drugu , pa ako je tako zašto samo živa bića u kojima se odvijaju ovi procesi imaju volju ? Ako je ideja o sinhronicitetu tačna (na ovaj način) onda nema razloga da predmeti poput stolice, kamena , govneta nemau svoju volju . A ako počnemo verovati u takve stvari onda se to ne može drugačije nazvati nego savremeni animizam , iliti još bolje ozimizam .


Као што сам ти већ указао, воља било лична, било метафизичка није део тј. карика узрочно последичних веза. А метафизички, можемо рећи да су те узрочно последичне везе заправо у нашем интелекту објективисана воља. Али воља је услов како првог члана казуланог низа, тако и последњег а не карика истог.

Ako je nešto uslov (znači nešto bez čega se ne može) kako onda nije deo (karika) kauzalnog niza ?, apsurdno.

Па, узрочно последична нужност јесте случајност.
Супротност томе је вољно. То су супротности. Случајно и намерно!
Ако нешто није случајано онда је вољно и обрнуто.

Prva podvučena premisa je pogrešna iz čega proizlaze pogrešni zaključci. Uzročno posledična nužnost ne mora biti slučajnost jer voljno nije suprotno od uzročno-posledičnog , volja ili ti namera uzrokuje posledicu (uzročno posledični odnos ). Posebnaa priča je što je apsurdno da nešto što je nužno može biti slučajnost.
Interesantno kako si u predhodnom pisanju negirao mogućnost volje kao uzroka događaja a sada (boldovano) ostavljaš mogućnost da nešto nije slučajno već voljno.

Ти кажеш да је све случајно, а онда у наставку да у томе има удео случајаности.

Ne ja nisam napisao da je sve slučajno , već da postoji udeo slučajnosti.
 
Poslednja izmena:
Ako lična volja nije deo kauzalnog niza i pomeranja tvoje ruke koja deluje na prvu bilijarsku kuglu (A) a zatim ta bilijarska kugla udara u u drugu bilijarsku kuglu (B) šta je onda uzrok pomeranja bilijarskih kugli ?, niz događaja čiji je uzrok Big Beng a koji su nezavisni od lične volje ?
U redu ako tako misliš no to što tvrdiš je krivo jer ako poverujemo u to onda je sve sinhronicitet a našom voljom ne možemo ni na šta da utičemo što je notorna glupost. Znači ovo što ja pišem nije moja volja već posledica događaja nezavisno od nje a koji su se slučajno podudarili sa mojom voljom.

Управо тако. Добро си схватио. Осим оно "глупост". Јер то није глупост већ чињеница. Пре је глупост тврдити супротно.

U svemu ovome zaboravio si da je za postojalnje lične volje potrebna materijalna osnova , biohemiski procesi (rad mozga u slučaju čoveka) iz čega proističe lična volja a koja se zatim ponovo pretvara u materijalni oblik - pokret ruke.

Ово је потпуно погрешно али и разумљиво за неког ко је залутао на форум филозофија и очито не познаје открића идеалистичке филозофије па мисли да је материја примарна а дух секундаран. А истина је заправо супротна. Материја је обичан скуп слика у опажању субјекта. Док је оно што налазимо у самосвести и зовемо воља... супстанција свега..најближа ствари по себи.

И да. Ово је ма како ти саблажњиво звучало ДОКАЗАНО... на начин на који научни метод па и та накарадна психологија изведена из материјализма може само да сања.

Даље, биохемијски процеси у мозгу су такође материја која делује на другу материју при чему имамо ћелије које делују на друге нервне ћелије а њих је покренуло деловање других материја узетих храном, та храна је покренула руку у основи. Нигде ту нема нечега што бисмо звали воља. Воља није ствар , није предмет који има масу да би био део казуланог низа и деловао на неку ствар.
Воља је непосредна чињеница свести.Нешто суштински другачије од објеката спољашњег света.
Ако тврдиш да је воља део каузалног низа Па покажи ми ту вољу која покреће руку. Како изгледа . Да ли има димензије, масу . тежину? Ако нема... Како је онда део каузалног ланца? А ако има Па изволи. Покажи је прстом уз речи " Ово је воља која делује на руку да се она покрене из стања мировања." Она је тешка толико и толико, и развија снагу толику и толику да моја рука подигне терет толики и толики.

Можеш ли извести такав узрочно последлични низ са вољом као кариком? Ако не можеш, онда немој трпати вољу међу узрочно посоледичне везе материјалног света.

No i taj preobražaj biohemiskih procesa u mozgu u volju ti možeš proglasiti sinhronicitetom , tj. da jedna stvar ne uzrokuje drugu , pa ako je tako zašto samo živa bića u kojima se odvijaju ovi procesi imaju volju ? Ako je ideja o sinhronicitetu tačna (na ovaj način) onda nema razloga da predmeti poput stolice, kamena , govneta nemau svoju volju .

Наравно да нема разлога и зато је и то једна од чињеница у филзофији. Основа сваке силе од чисто механичких до животних сила, јесте оно што налазимо у себи и зовемо " воља". То је оно најближе што ствари по себи можемо прићи. Та ствар по себи је основа свега и камена и живота и свега осталог.

Не знамо шта та основа јесте, али знамо шта није. а такође знамо да је ма шта она била, блиска је оном што налазимо у себи и зовемо воља.


Ako je nešto uslov (znači nešto bez čega se ne može) kako onda nije deo (karika) kauzalnog niza ?, apsurdno.

Услов а не узрок или последица . Што значи да је сам каузални низ у својој целини условљен вољом чији је одраз.

Prva podvučena premisa je pogrešna iz čega proizlaze pogrešni zaključci. Uzročno posledična nužnost ne mora biti slučajnost jer voljno nije suprotno od uzročno-posledičnog , volja ili ti namera uzrokuje posledicu (uzročno posledični odnos ).

Као тшо сам тиу показао то није тачно. Воља није део узрочно последичних веза материјалних ставри.

А супротност случајном јесте намерно тј. вољно. Зар никада ниси чуо у животу оно "Није намерно него случајно".

Gde imamo volju, tu nema kauzaliiteta i obrnuto, ali jednog od toga dva mora biti. Ili, recimo ako ides ulicom i sa krova nekome padne crep na glavu, reci ces da se to desilo slucajno u smislu da iako izgleda kao da je bilo namere ..nje nema. Poput domina, uzrocno posledicnim delovanjem, doslo je do pada crepa.

Isto tako, ako se neko nasloni na taj crep i on padne, opet cemo reci da je to slucajno jer nije bilo NAMERE.

Исти догађај може дакле бити или случајан или намеран а све зависно од изјаве актера тј да ли је он у себи осећао вољу или не. При чему је присуство или одсуство те воље оно што исти механички низ чини случајним или намерним. Иако је он и даље механички по себи а воља је ту синхрониситчки догађај који постоји у свести субјекта као нешто независно од тог механичког дешавања.


Ne ja nisam napisao da je sve slučajno , već da postoji udeo slučajnosti.

Ти ниси рашчисито са собом значење речи случјано и вољно . Можда ти овај пост помогне у томе.
 
Poslednja izmena:
Јер све је случајно по вама следбеницима научног метода. Нема ту никакве воље... само случајности.
:hahaha:

Ako nisi znao, a očigledno nisi, sve do početka 20 veka tj. sve do pojave kvantne mehanike u nauci je bio prihvaćen gotovo apsolutni determinizam. A nauka danas kaže da slučajnost postoji samo na kvantnom nivou ako nisi znao, a nisi,. Tako da pre nego što počneš da pričaš o nauci prvo pročitaj nešto. Nekad imaš jako dobre postove, a nekad me baš ovako razočaraš :(
 
Ako nisi znao, a očigledno nisi, sve do početka 20 veka tj. sve do pojave kvantne mehanike u nauci je bio prihvaćen gotovo apsolutni determinizam. A nauka danas kaže da slučajnost postoji samo na kvantnom nivou ako nisi znao, a nisi,. Tako da pre nego što počneš da pričaš o nauci prvo pročitaj nešto. Nekad imaš jako dobre postove, a nekad me baš ovako razočaraš :(

Та што није случајно а о чему нова физика говори и до чега је дошла пре свега Хајзенберговим приниципом неодређености, има само банално значење у смислу " не може се предвидети"( јер му не можемо одредити положај и убрзање у исто време.. колико се сећам). И сада из тога следи да је све што не можемо предвидети "није случајно". То је као што видиш неагативан суд... засносван на негацији. А шта је то што није случајно наука се очито не бави.. јер би морала употребити реч "воља". Супротност случајном је вољно.

Нарвно, ако је вољно, онда је и изван облссти научног метода. Воља је ствар метафизике. Зато и посотји само таква негација.

Следећи филозофију можемо рећи да то што не можемо предвидети. Те зоне неодређености у општем детерминизму...јесу објекативација нечега што је блиско вољи.
 
Потпуно нетачно! Узрок промене стања неке материјалне ствари у спољашњем простору јесте промена стања ДРУГЕ МАТЕРЈАЛНЕ СТВАРИ у спољашњем простору. Или зашто се билијарска кугла померила? Зато што је покренула друга билијарска кугла а не зато што је померила моја воља.

Воља није матерјална ствар која делује на неку другу материјалну ствар да би то звао каузалитет. Воља нема димензије, нема тежину, масу, облик.Воља није део каузалног низа.



Као што сам ти већ указао, воља било лична, било метафизичка није део тј. карика узрочно последичних веза. А метафизички, можемо рећи да су те узрочно последичне везе заправо у нашем интелекту објективисана воља. Али воља је услов како првог члана казуланог низа, тако и последњег а не карика истог.



Па, узрочно последична нужност јесте случајност.
Супротност томе је вољно. То су супротности. Случајно и намерно!
Ако нешто није случајано онда је вољно и обрнуто.

Ти кажеш да је све случајно, а онда у наставку да у томе има удео случајаности.



Напротив. Једино у филозофији постоје апсолутни ткз. аподиктички докази. У научном методу тога нема.. већ само претпоставки. Ако ти ово чудно звучи.. распитај се ко је био Дејвид Хјум.




О твојој лепој психологији све је рекао Анри Бергсон када је указао да психологија живу динамичну стварност духа претвара у инертне скупове ткз "психолошких стања". То јест своди живо на неживо. Психолошко претвара у физичко..тиме потпуно промашујући исто. Толико о психологији изниклом из материјализма.


Kovikas


Горе написано важи и за тебе. Вољом не покрећеш ништа већ је воља ту метафизчки услов и основа свега а не карика каузланог низа. НЕ УЗМЕШ ВОЉУ У РУКУ па покренше камен. Него камен покреће камен можемо рећи.

А што се тиче реке. Оно што тече према доле некада је морало тећи према горе зар не? Оно што је данас ентропија некада је било синтропија. А ради се о објективацијама воље и у једном и у другом случају. При чему је то видљивост воље..једном заспале, други пут будне..метафорички речено.
Otkad je sveta i veka -od kad se piše istorija po kamenu,papirusu i nosačima zapisa,taj tvoj bog je zaspali bog,obzirom da entropija fura i deluje kako to več ćini-reka teče nizbrdo...To i kažem:ako bi se taj tvoj bog prenuo i okrenuo reku uzbrdo-tvoja filozofija bi počela da važi...Ovako važi otprilike 90% moja i 10 %
tvoja...Naime toliko najviše korelativnost učestvuje u dešavanju s elan vitalom...
Sinhronicitet s tim nema veze-kontinium ti je kao tepih-kad povučeš jedan kraj svemira za atom-pomeri se atom na drugom kraju tepiha-svemira...ENDE!
 
Oziman, s jedne strane govoriš da je volja ( za udaranjem kugle recimo ) van zakona uzrok-posledica, a s druge da nema slobodne volje jer ne možemo da hoćemo šta hoćemo ( na jednoj temi navodiš primer misice koja će mi se sigurno dopasti i tu nema mogućnosti izbora ). Ove dve tvrdnje mi deluju u suprotnosti jedna s drugom pa ako bi pojasnio...
 
Oziman, s jedne strane govoriš da je volja ( za udaranjem kugle recimo ) van zakona uzrok-posledica. a s druge da nema slobodne volje jer ne možemo da hoćemo šta hoćemo ( na jednoj temi navodiš primer misice koja će mi se sigurno dopasti i tu nema mogućnosti izbora ). Ove dve tvrdnje mi deluju u suprotnosti jedna s drugom pa ako bi pojasnio...

Када говоримо о слободи деловања говоримо о ствари по себи. Само је ствар по себи апсолутно слободна и то у смислу да је изван сваке нужности тј каузалитета, који има важење једино у појавном свету.

Сада, оно што налазимо у самосвести и зовемо "воља" и даље није ствар по себи... Иако је нешто њој најближе; јер, у унутрашњм спознАњу воље нема форме сазнавања зване простор, па и сама подела на субјекат сазнања и објекат ту бар делимично престаје да важи. Погледај тему Воља открвење једног чуда
http://forum.krstarica.com/showthread.php/258154-VOLJA-Otkrovenje-jednog-cuda

Дакле, воља је оно најближе слободној ствари по себи али само најближе. И даље је та воља иако изван закона каузалитета тј узрока и последице, везана законом мотивације тј мотива и деловања. Одатле воља за ударањем кугле јесте изван сваког узрока и последице који важи за те кугле у спољашњм свету.. али је и даље везана мотивом. Јер за тебе је немогуће да удариш ту куглу тј. да то пожелиш...ако не наиђе довољно јак мотив. То је зато јер си и т као индиивуда, твоја индивидуална свест и твоја индивидуална воља већ увелико ушли у форме сазнања интелекта и самим тим ,иако не као оне кугле ...ипак умногоме везани шемом узрока и последице који овога пута зовемо мотив и деловање.

Слобода је дакле у ткз. вољи по себи изван поојаве што је уствари сама непојмиљива ствар по себи. Или оно што је Кант звао интелигибилни карактер.
То је оно што наслућујемо и што даје осећај слободе у нашем деловању. Али не и у појави. Иако је воља оно најближе тој слободи што можемо док смо у животу наслутити.

Погледај овај блог о Шопенахуеорвој аналогји Пазилипо пећине. Он ти можда може појаснити то питање.

Ради се томе да што год је узрочно последични однос ствари у појави разуму јаснији, (као рецимо у односу страница троугла у геометрији где посотоји апсолутна нужност) то он даље стоји од воље или онога слободног тј ствари по себи. А што је тај однос између ствари разузму нејаснији као код деловања живих бића услед мотива.. то је он ближи вољи..тј апсолутној слободи.

Та фузија слободе и нужности свуда је око нас. То је та борба ентропије и елан витала. Стим да је интелект тј апарат сазнавања искључиво у стању спознати нужност а не и слободну вољу. до које долазимо другом моћима духа него што је сазнање и самоје наслућујемо у себи.

Šopenhauer - Volja i predstava kroz alegoriju Pozilipo pećinе
http://forum.krstarica.com/entry.php/23125-%C5%A0openhauer-Volja-i-predstava-kroz-alegoriju-Pozilipo-pe%C4%87in%D0%B5
 
Узрок покретања неке ствари, рецимо камена, је друга ствар.. други камен.
Воља није ствар. Самим тим она није нити узрок нечега ..нити последица.

Konačno ono što želim reći i ovo je nesporno.
Ali...
Upravo govorim da je volja u vezi za kauzalnim svetom, ali kako oziman kaže nije deo tog lanca. I nije deo lanca. Podvlačim nije.
Pa šta je?
E ne znam da li će se oziman složiti, ali razum nalaže (ako govorimo o istom), volja je proizvod tog kauzalnog lanca. Kauzalnost je nesporna. Čak i u singularitetu postoji kauzalnost nama nedodirljiva kao i sama materija (šta god ona bila). Ili možda možemo reći da je dodirljiva ako priznamo svet naše predstave kao realnost. A upravo to radimo i jedino tako nauka i može da funkcioniše. I to ima smisla i daje rezultate. Ali nije reč o tome i stavimo nauku na stranu.
Volja nije i ne može biti ono što pokreće, ali se stvara takav privid. Dobro je praktično verovati da mi imamo volju i slobodu izbora jer bi neki zastranili kada ne bi tako verovali.
Sinhronicitet je moglobi se reći blizak pojam kauzalitetu ali nije isti. Kako to objasniti. Možda tako što bi sinhronicitet nazvao pojavom a kauzalitet nužnošću (upravo pokušao da u dve reči definišem).
Izraz volja je malo nerazumljiva ako se shvati kao sloboda (sloboda volje). Ona volja koju čovek "poseduje" (misli da poseduje) je zavodljiva ali je teško shvatljivo da je ne poseduje. Pre bi se moglo reći da volja poseduje njega (mada bi možda bukvalno ova izjava mogla da bude sporna). Tu niko ništa ne poseduje. Pokušavam da objasnim ali se bojim da ću da zakomplikujem pa bolje da stanem. teško je kratko to objasniti. Ako krenem u sitna srevca udaviću.
Pominje se u temi akauzalnost (akauzalne veze). Kakve bi to veze mogle biti. Teško da možemo tu ubrojati volju iako volja ne može stupati u interakciju sama sa sobom. Ali to je razumljivo jer je ona posledica kauzalnosti, subjektivni doživljaj, novi kvalitet, sam život... (ne znam kako preciznije da objasnim). Bojim se da ovako šturo napisano treba napora da se shvati.

Entropija, sintropija i njihova uravnoteženost su možda sporne kategorije u smislu prevage. Sve govori u prilog sintropiji, ali ne možemo znati u kojoj meri. Zašto u korist sintropiji? Pa moramo poći od nekog početnog stanja neuređenosti. Jer je neverovatno poći od početnog stanja uređenosti (ali o tome ne možemo ništa da znamo i ulazim u spekulaciju). Možemo pretpostaviti stalan proces sintropije, ali to deluje neodrživo. Naime, ono što deluje najverovatnije to je da se entropija i sintropija non stop dešavaju. Pri rađanju i pri umiranju. Šuma izgori, ali ponovo niče. Ali to su stabilne oaze gde se sintropija uspostavlja na ovom nivou u kataklizmičnom okruženju kako ga mi vidimo. I sam um ljudski u sebi nosi i entropiju i sintropiju.

U svetu stvari po sebi, i ako je za nas metafizički, uspostavlja se kauzalitet onako kako zakonitosti tog sveta dozvoljavaju. Ne mora nužno da postoji u određenom momentu kauzalna veza izmežu dva elementa, ali onda oni ne pripadaju istom nivou ili istoj poziciji (istom svetu). Ako postoi treći element koji je u kauzalnoj vezi sa prvim i drugim elementom onda su i prvi i drugi element uspostavili kauzalnu vezu. Ovde sam već otišao podaleko gde dozvoljavam mogućnost postojanja odvojenih svetova i ovo je samo teoretski pogled.

Dosta za večeras.
 
То је оно што наслућујемо и што даје осећај слободе у нашем деловању. Али не и у појави. Иако је воља оно најближе тој слободи што можемо док смо у животу наслутити.
Uh konačno.
Nadam se i da si razumeo šta si napisao.
 
Ово је потпуно погрешно али и разумљиво за неког ко је залутао на форум филозофија и очито не познаје открића идеалистичке филозофије па мисли да је материја примарна а дух секундаран. А истина је заправо супротна. Материја је обичан скуп слика у опажању субјекта. Док је оно што налазимо у самосвести и зовемо воља... супстанција свега..најближа ствари по себи.

И да. Ово је ма како ти саблажњиво звучало ДОКАЗАНО... на начин на који научни метод па и та накарадна психологија изведена из материјализма може само да сања.

Ono jeste tačno to je da sam zalutao u ovaj hram spekulacije i apsurdnosti ali sve ostalo je iskrivljeno.
Preskočiću insinuaciju da sam tvrdio kako je duh podređen materiji, naprosto o tome nisam pisao . Napisao sam da je za ljudsku (ličnu ) volju neophodna materija - biohemijski procesi u mozgu. Uostalom ako je materija nebitna za ljudsku volju to znači da ta volja postoji i posle čovekove smrti što je još jedan apsurd u nizu drugih. No pređimo na sledeće a to je ovo podvučeno: Ako je materija običan skup slika u opažanju subjekta to znači da materija bez subjekta ne postoji. Pošto se pod subjektom može podrazumevati čovek tj.,ljudski rod (jer za transcendentni subjekt nema dokaza ) , to bi značilo da materija ne postoji tamo gde nema čoveka . No znamo da to nije tačno i da postoje galaksije bez živih bića a u kojima svakako postoji materija . Najsmešnije je što za ovu tvrdnju naš Ozi kaže kako je dokazana .

Даље, биохемијски процеси у мозгу су такође материја која делује на другу материју при чему имамо ћелије које делују на друге нервне ћелије а њих је покренуло деловање других материја узетих храном, та храна је покренула руку у основи. Нигде ту нема нечега што бисмо звали воља. Воља није ствар , није предмет који има масу да би био део казуланог низа и деловао на неку ствар.
Воља је непосредна чињеница свести.Нешто суштински другачије од објеката спољашњег света.
Ако тврдиш да је воља део каузалног низа Па покажи ми ту вољу која покреће руку. Како изгледа . Да ли има димензије, масу . тежину? Ако нема... Како је онда део каузалног ланца? А ако има Па изволи. Покажи је прстом уз речи " Ово је воља која делује на руку да се она покрене из стања мировања." Она је тешка толико и толико, и развија снагу толику и толику да моја рука подигне терет толики и толики.

Можеш ли извести такав узрочно последлични низ са вољом као кариком? Ако не можеш, онда немој трпати вољу међу узрочно посоледичне везе материјалног света.

Da bi pokrenuli ruku zbog neke radnje, znači da bi namerno pokrenuli ruku potrebna je volja koja ima svoju energiju . Ona se u izvesnim uslovima ( a reč je o specifičnim voljama) može kvantifikovati psihogalvanometrom , zapravo mere se njene manifestacije . Ako želimo da rukom uhvatimo bilijarsku kuglu A i njome pogodimo bilijarsku kuglu B potrebno je prvo voljna namera da to uradimo . Ta volja kao što sam rekao ima svoj energetski potencijal . Znači namerno pokrećemo lanac događaj čija je početna pozicija u volji subjekta da to uradi . To što volja nije materijalna u smislu mase i brzine to ne znači da ne može biti pokretačka karika u lancu događaja.
Evo jednog primera koji govori kako pokretačka karika ne mora biti materija. Ako Lazar kaže Peri da mu se žena švaleriše sa Mikom a onda Pera uzme nož pa ubije i ženu i Miku , Lazarova reč nije materijalna stvar (mada ima materijalnu dimenziju kao talas) jer nema masu , niti neku snagu ( zapravo ona nije bitna) ali to ne znači da upravo ta reč nije pokrenula lanac događaja ubistava .


Наравно да нема разлога и зато је и то једна од чињеница у филзофији. Основа сваке силе од чисто механичких до животних сила, јесте оно што налазимо у себи и зовемо " воља". То је оно најближе што ствари по себи можемо прићи. Та ствар по себи је основа свега и камена и живота и свега осталог.

Не знамо шта та основа јесте, али знамо шта није. а такође знамо да је ма шта она била, блиска је оном што налазимо у себи и зовемо воља.

Ovde sam potpuno zaprepašten. Postavio sam pitanje da li stolica , kamen i ***** imaju svoju volju , dobio sam odgovor da imaju - pa kakvu volju ima stolica , kakvu volju ima kamen a kakvu ***** ?
Možda sam termin volje shvatamo različito .

Као тшо сам тиу показао то није тачно. Воља није део узрочно последичних веза материјалних ставри.

А супротност случајном јесте намерно тј. вољно. Зар никада ниси чуо у животу оно "Није намерно него случајно".

Gde imamo volju, tu nema kauzaliiteta i obrnuto, ali jednog od toga dva mora biti. Ili, recimo ako ides ulicom i sa krova nekome padne crep na glavu, reci ces da se to desilo slucajno u smislu da iako izgleda kao da je bilo namere ..nje nema. Poput domina, uzrocno posledicnim delovanjem, doslo je do pada crepa.

Isto tako, ako se neko nasloni na taj crep i on padne, opet cemo reci da je to slucajno jer nije bilo NAMERE.

Suprotnost od namernog jeste slučajno , jedan kauzalni događaj ne može biti i nameran i slučajan (tu se slažem). Međutim uzročno-posledična veza može biti slučajna ali i namerna . Ako neko prolazi ispod zgrade pa mu crep padne sa krova usled starosti krova onda takav uzročno posledični niz ( odpadanje crepa koji pada na glavu) jeste slučajan . Isti taj čovek ako prolazi pored iste zgrade a odozgo ga njegov komšija gađa crepom zbog duga onda takav događaj iako je uzročno posledičan ne može biti slučajan.


Исти догађај може дакле бити или случајан или намеран а све зависно од изјаве актера тј да ли је он у себи осећао вољу или не. При чему је присуство или одсуство те воље оно што исти механички низ чини случајним или намерним. Иако је он и даље механички по себи а воља је ту синхрониситчки догађај који постоји у свести субјекта као нешто независно од тог механичког дешавања.

Podvučeno. Pa ne može volja biti nešto nezavisno od mehaničkog događaja jer da nije te volje uzročno posledični događaj ne bi ni postojao. U onom primeru da nije postojala volja komšije da se popne na krov i svog dužnika (drugog komšiju) gađa crepom sam događaj (uzročno posledični) se ne bi ni desio.
 
Poslednja izmena:
Ono jeste tačno to je da sam zalutao u ovaj hram spekulacije i apsurdnosti ali sve ostalo je iskrivljeno.

Ово не заслужује коментар као ни све остало што следи после оваквог увода..али хајде да одгворим кратко.

Preskočiću insinuaciju da sam tvrdio kako je duh podređen materiji, naprosto o tome nisam pisao . Napisao sam da je za ljudsku (ličnu ) volju neophodna materija - biohemijski procesi u mozgu. Uostalom ako je materija nebitna za ljudsku volju to znači da ta volja postoji i posle čovekove smrti što je još jedan apsurd u nizu drugih. No pređimo na sledeće a to je ovo podvučeno: Ako je materija običan skup slika u opažanju subjekta to znači da materija bez subjekta ne postoji. Pošto se pod subjektom može podrazumevati čovek tj.,ljudski rod (jer za transcendentni subjekt nema dokaza ) , to bi značilo da materija ne postoji tamo gde nema čoveka . No znamo da to nije tačno i da postoje galaksije bez živih bića a u kojima svakako postoji materija . Najsmešnije je što za ovu tvrdnju naš Ozi kaže kako je dokazana .

Субјекат није човек већ ткз. тачка синтетичког јединства аперцепције или јасније речено субјеакт је оно што опажа а што не може бити опажено и никада није било опажено. Субјекат је метафизички ентитет.
Даље, објекат тј материја и субјекат су корелати тј не постоје један без другог. Они настају и нестају заједно. Изван како субјекта и објеката јесте ткз "ствар по себи" која је трансцендентна тј. сазнању непојмљива.

Da bi pokrenuli ruku zbog neke radnje, znači da bi namerno pokrenuli ruku potrebna je volja koja ima svoju energiju . Ona se u izvesnim uslovima ( a reč je o specifičnim voljama) može kvantifikovati psihogalvanometrom , zapravo mere se njene manifestacije (provodljivost kože) . Ako želimo da rukom uhvatimo bilijarsku kuglu A i njome pogodimo bilijarsku kuglu B potrebno je prvo voljna namera da to uradimo . Ta volja kao što sam rekao ima svoj energetski potencijal . Znači namerno pokrećemo lanac događaj čija je početna pozicija u volji subjekta da to uradi . To što volja nije materijalna u smislu mase i brzine to ne znači da ne može biti pokretačka karika u lancu događaja.
Evo jednog primera koji govori kako pokretačka karika ne mora biti materija. Ako Lazar kaže Peri da mu se žena švaleriše sa Mikom a onda Pera uzme nož pa ubije i ženu i Miku , Lazarova reč nije materijalna stvar (mada ima materijalnu dimenziju kao talas) jer nema masu , niti neku snagu ( zapravo ona nije bitna) ali to ne znači da upravo ta reč nije pokrenula lanac događaja ubistava .

Та реч је у том случају деловала као мотив који је довео до испољења нечије воље у појави. Међутим, друго је мотив и деловање, а друго узрок и последица тј каузалитет. То су два сасвим различита ланца ткз "начела разлога".

Ovde sam potpuno zaprepašten. Postavio sam pitanje da li stolica , kamen i ***** imaju svoju volju , dobio sam odgovor da imaju - pa kakvu volju ima stolica , kakvu volju ima kamen a kakvu ***** ?
Možda sam termin volje shvatamo različito

Све оно што се у појавном свету објективно опажа као сила, субјективно је воља.

Камен, столица када би имали свест ..своју тежњу ка привлачењу и одбијању других поредмета тј. силе које делују у њима спознале би као вољу.
Док објективно то зовемо сила. Гравитациона. електромагнетна итд.

Suprotnost od namernog jeste slučajno , jedan kauzalni događaj ne može biti i nameran i slučajan (tu se slažem). Međutim uzročno-posledična veza može biti slučajna ali i namerna . Ako neko prolazi ispod zgrade pa mu crep padne sa krova usled starosti krova onda takav uzročno posledični niz ( odpadanje crepa koji pada na glavu) jeste slučajan . Isti taj čovek ako prolazi pored iste zgrade a odozgo ga njegov komšija gađa crepom zbog duga onda takav događaj iako je uzročno posledičan ne može biti slučajan.

Није случајан већ намеран јер ту имамо мотив и деловање а не прост каузалитет узрока и последице који важи у механичком свету. Иако у основи узрок и последица и даље постоји на том механичком нивоу тог догађаја.Иако на вишем нивоу ту имамо мотив и длеовање. А на највишем апсолутну слободу. као на најнижем геометеријску апсолутну нужност.

Ту имамо равни напрегнутости трајања како би рекао Бергсон. Степене обејктивације воље како би рекао Шопенахуер. Имамо фузију квалитативне множине. А овим смо зашли у област коју не можемо тако лако превести на банални језик некога ко је залутао на филозофију.

Podvučeno. Pa ne može volja biti nešto nezavisno od mehaničkog događaja jer da nije te volje uzročno posledični događaj ne bi ni postojao. U onom primeru da nije postojala volja komšije da se popne na krov i svog dužnika (drugog komšiju) gađa crepom sam događaj (uzročno posledični) se ne bi ni desio

Десио би се. Да дођу неки хипотетички ванземљаци без воље. Рецимо они Вулканци из звезданих стаза који имају интелект али не и вољу. Они у том догађају видели би узрочно последично деловање хране коју је унео човек а која безбројним механичким деловањима у организму на крају се испољава као бацање тог црепа руком тог човека. Нигде ту нема воље коју би они опазили.

Воља је на вишем нивоу од тога и спознајемо је само у сопственој самосвести и затим је пројектујемо на друге.

Такође, својеврсном везом која није каузална већ условна преносимо је у објективан свет појаве на начин вишег метафизичког објашњења исте.
 
Субјекат није човек већ ткз. тачка синтетичког јединства аперцепције или јасније речено субјеакт је оно што опажа а што не може бити опажено и никада није било опажено. Субјекат је метафизички ентитет.
Даље, објекат тј материја и субјекат су корелати тј не постоје један без другог. Они настају и нестају заједно. Изван како субјекта и објеката јесте ткз "ствар по себи" која је трансцендентна тј. сазнању непојмљива.

Pa šta opaža ako nije u pitanju živo biće ? Uslove za subjekta koje si ovde postavio ništa ne ispunjava sem ako ne misliš na samog boga . Prema tome subjekt ne postoji a to znači da ni materija ne postoji (bar prema ovoj postavci).
Та реч је у том случају деловала као мотив који је довео до испољења нечије воље у појави. Међутим, друго је мотив и деловање, а друго узрок и последица тј каузалитет. То су два сасвим различита ланца ткз "начела разлога".

Da nije tog motiva taj događaj se ne bi desio, prema tome on je početna karika događaja . Znam sad ćeš da tvrdiš kako bi se taj događaj desio i bez tog motiva jer bi došli vanzemaljci itd., (ili tako nešto nebulozno) .

Све оно што се у појавном свету објективно опажа као сила, субјективно је воља.

Камен, столица када би имали свест ..своју тежњу ка привлачењу и одбијању других поредмета тј. силе које делују у њима спознале би као вољу.
Док објективно то зовемо сила. Гравитациона. електромагнетна итд.

Pa nemaju svest - znači nemaju volju . To opet znači da samo živa bića imaju volju, što pretpostavlja da biohemijski materijalni procesi uslovljavaju volju , ono što sam od početka tvrdio.

Није случајан већ намеран јер ту имамо мотив и деловање а не прост каузалитет узрока и последице који важи у механичком свету. Иако у основи узрок и последица и даље постоји на том механичком нивоу тог догађаја.Иако на вишем нивоу ту имамо мотив и дeлеовање. А на највишем апсолутну слободу. као на најнижем геометеријску апсолутну нужност.

Ako je neki sled mehaničkih događaja nemoguć bez delovanja na višem nivou onda su takvi sledovi događaja i uzročno posledični i namerni , gde je prva karika sama volja.

Десио би се. Да дођу неки хипотетички ванземљаци без воље. Рецимо они Вулканци из звезданих стаза који имају интелект али не и вољу. Они у том догађају видели би узрочно последично деловање хране коју је унео човек а која безбројним механичким деловањима у организму на крају се испољава као бацање тог црепа руком тог човека. Нигде ту нема воље коју би они опазили.

Воља је на вишем нивоу од тога и спознајемо је само у сопственој самосвести и затим је пројектујемо на друге.

.

Podvučeno . Znači nije bitno to što je volja zaista uzrokovala bacanje cigle već je bitno subjektivno mišljenje nekih vanzemaljaca koji ne razumeju pojam volje pa taj događaj tumače na svoj način a usput su likovi iz serije.
Boldovano . Volju spoznajemo i na osnovu posledica a ne samo u vlastitoj samosvesti.
Hajde da ne bih gubio vreme napustiću ovaj kutak sofizma i besmisla . Pozdravljam sve a naročito verujućeg nam Ozija . Uskoro možemo očekivati osnivanje nove crkve . Inače da ovakve stvari piše na nekom drugom forumu (izuzev religije) završio bi na elektrošokovima - ovako je ovaj foumum za njega terra liberta.
 
Poslednja izmena:
Pa šta opaža ako nije u pitanju živo biće ? Uslove za subjekta koje si ovde postavio ništa ne ispunjava sem ako ne misliš na samog boga . Prema tome subjekt ne postoji a to znači da ni materija ne postoji (bar prema ovoj postavci).


Da nije tog motiva taj događaj se ne bi desio, prema tome on je početna karika događaja . Znam sad ćeš da tvrdiš kako bi se taj događaj desio i bez tog motiva jer bi došli vanzemaljci itd., (ili tako nešto nebulozno) .



Pa nemaju svest - znači nemaju volju . To opet znači da samo živa bića imaju volju, što pretpostavlja da biohemijski materijalni procesi uslovljavaju volju , ono što sam od početka tvrdio.



Ako je neki sled mehaničkih događaja nemoguć bez delovanja na višem nivou onda su takvi sledovi događaja i uzročno posledični i namerni , gde je prva karika sama volja.



Podvučeno . Znači nije bitno to što je volja zaista uzrokovala bacanje cigle već je bitno subjektivno mišljenje nekih vanzemaljaca koji ne razumeju pojam volje pa taj događaj tumače na svoj način a usput su likovi iz serije.
Boldovano . Volju spoznajemo i na osnovu posledica a ne samo u vlastitoj samosvesti.
Hajde da ne bih gubio vreme napustiću ovaj kutak sofizma i besmisla . Pozdravljam sve a naročito verujućeg nam Ozija . Uskoro možemo očekivati osnivanje nove crkve . Inače da ovakve stvari piše na nekom drugom forumu (izuzev religije) završio bi na elektrošokovima - ovako je ovaj foumum za njega terra liberta.
Možeš da ga duvaš šefe zajedno s nama zajedno-mi smo Ozijev svet kao predstava ! ! !
Ne možeš napisati ni jedno slovo ovde bez njegove volje ovde...Ako ti se ne sviđa-mož da bidneš još samo stvar po sebi ali ti to inače i jesi.
Covi iz sveta kao predstave
 

Back
Top